Nešto do života(kratka priča, komenti su dobrodošli)

[Cornelius]

Radoznalost je posledica čovekove nesavršenosti, to jest čovekove nesposobnosti da sve zna, tako da smo svi mi u korenu radoznali, a samim tim smo i žrtve, kao i mačka koju je ubila ista ta radoznalost. Ako već hoćeš širu motivaciju onda je to prosta želja za životom i borba protiv smrti, protiv košmara koji je proganja, koji miriše na onostrano...ona želi da sazna to onostrano da bi mogla da se bori protiv njega...ali samom spoznajom ona postaje deo toga i  spušta zavesu....

Problem je sto se to ne vidi iz tvoje kratke price. Tvoj citalac nije u obavezi da procita tvoje objasnjenje price. Dovoljno je da on sâm procita pricu i da ga ona dotakne na emotivnom, duhovnom, estetskom ili nekom drugom nivou. Da bi pravilno saopstio svoje misli, neophodna je struktura kroz koju ce se kretati zaplet i karakterizacija lika (makar on i bio ma koji covek na svetu - vazno je da se citalac u njemu prepozna). Potom, neophodno je da iskazes jezikom koji ce odgovarati tematici, a opet, ostati u okvirima koje zahtevaju gramatika, pravopis i stilistika.

Prouci najvece majstore kratke price: Cehova, Mopasana, Poa, Hemingveja, Borhesa, Bucatija i videces kako se gradi prica, intriga, zaplet, metafora, prenosno znacenje, karakterizacija likova, a kako se prica zavrsava bez punch linea, kako prica nastavlja da tumara po citaocevoj svesti...

Potom, pisi i vezbaj. Kad zavrsis pricu, probaj da je procitas naglas i odmah ces pronaci odredjene greske. Daj pricu razlicitim ljudima i zapisi ili zapamti sta ti kazu, pa probaj da ponovo napises pricu uzevsi sve to u obzir. Nemoj da se nerviras sto se nekome ili nikome ne dopadne ono sto si pisao i bezi od onih koji te hvale, znaci da im se zivo jebe sta si napisao i da ih je mrzelo da lupaju glavu.

[Hobit]

hobit zna Znanje.

Naravno, Ghoule, a imam i najveći....od, ovde prisutnih

Ucitelju, svaka tebi cast, ali tu ti ne vredi znanje, nego stolarski metar, tako da mozes da cestitas meni, tvom najdrazem uceniku, da sam, jedino u tome, uspeo da te prevazidjem.

Prastaj, Ucitelju.  

...POTENCIJAL, Corneliuse, POTENCIJAL!
A i radijus kretanja mi je najveći.
A, šta si ti mislio Corneliuse?
Vidi, vidi, koliko matorih kvarnjaka ovde! Gde ja zabasah!?

[Cornelius]

Vidi, vidi, koliko matorih kvarnjaka ovde! Gde ja zabasah!?

Zabasao si u Desni Rukavac Tamne Strane Druma u Horor.

[Hobit]

Vidi, vidi, koliko matorih kvarnjaka ovde! Gde ja zabasah!?

Zabasao si u Desni Rukavac Tamne Strane Druma u Horor.

Ozbiljno? Tamo?
Kod onog slinavog Ghoula, i kod njegovih muzgavaca sa ljigavim pipcima ?!
Sranje

[Hobit]

Radoznalost je posledica čovekove nesavršenosti, to jest čovekove nesposobnosti da sve zna, tako da smo svi mi u korenu radoznali, a samim tim smo i žrtve, kao i mačka koju je ubila ista ta radoznalost. Ako već hoćeš širu motivaciju onda je to prosta želja za životom i borba protiv smrti, protiv košmara koji je proganja, koji miriše na onostrano...ona želi da sazna to onostrano da bi mogla da se bori protiv njega...ali samom spoznajom ona postaje deo toga i  spušta zavesu....

Problem je sto se to ne vidi iz tvoje kratke price. Tvoj citalac nije u obavezi da procita tvoje objasnjenje price. Dovoljno je da on sâm procita pricu i da ga ona dotakne na emotivnom, duhovnom, estetskom ili nekom drugom nivou. Da bi pravilno saopstio svoje misli, neophodna je struktura kroz koju ce se kretati zaplet i karakterizacija lika (makar on i bio ma koji covek na svetu - vazno je da se citalac u njemu prepozna). Potom, neophodno je da iskazes jezikom koji ce odgovarati tematici, a opet, ostati u okvirima koje zahtevaju gramatika, pravopis i stilistika.

Prouci najvece majstore kratke price: Cehova, Mopasana, Poa, Hemingveja, Borhesa, Bucatija i videces kako se gradi prica, intriga, zaplet, metafora, prenosno znacenje, karakterizacija likova, a kako se prica zavrsava bez punch linea, kako prica nastavlja da tumara po citaocevoj svesti...

Potom, pisi i vezbaj. Kad zavrsis pricu, probaj da je procitas naglas i odmah ces pronaci odredjene greske. Daj pricu razlicitim ljudima i zapisi ili zapamti sta ti kazu, pa probaj da ponovo napises pricu uzevsi sve to u obzir. Nemoj da se nerviras sto se nekome ili nikome ne dopadne ono sto si pisao i bezi od onih koji te hvale, znaci da im se zivo jebe sta si napisao i da ih je mrzelo da lupaju glavu.

Ovo je zaista, zaista dobro, ovo je najbolji "komentar" na ovoj temi

Corneliuse, popravljaš se
Možda od tebe i bude nešto...jednog dana.
I ako ti nije najveći

[Meho Krljic]

Zar je teško motivisati osobu da pogleda sudbini u lice, da vidi šta se krije iza ugla? Ne znam da li o istim okvirima motivacije govorimo...ovo jeste motivacija za konkretno preduzetu akciju ali je ujedno i srž(i opšte mesto), jer bi se svako od nas bar na trenutak zapitao da li da pogleda u tu kartu ako već i ne pogleda bez razmišljanja. Radoznalost je posledica čovekove nesavršenosti, to jest čovekove nesposobnosti da sve zna, tako da smo svi mi u korenu radoznali, a samim tim smo i žrtve, kao i mačka koju je ubila ista ta radoznalost. Ako već hoćeš širu motivaciju onda je to prosta želja za životom i borba protiv smrti, protiv košmara koji je proganja, koji miriše na onostrano...ona želi da sazna to onostrano da bi mogla da se bori protiv njega...ali samom spoznajom ona postaje deo toga i  spušta zavesu....

Kornelijus je već na ovo odgovorio bolje nego što bih ja, ali, evo, da ne ispadne da teram starije ljude da rade moj posao...

Sama činjenica da moraš da obrazlažeš ovo što si obrazložio valjda govori da to u samoj priči nije uspešno ispripovedano.

Konkretno, tvoja protagonistkinja dobija od vračare/ proročice vrlo jasno uputstvo: izvuci kartu, nemoj da je gledaš, ja ću ti je protumačiti, ako je pogledaš neće biti dobro.

I šta tvoja protagonistkinja uradi? Naravno, odmah pogleda kartu.

Iako sama ne bi umela da je protumači pošto je iz priče jasno da je za to potreban agent onostranog, kao što je vračara.

Iako joj je rečeno da je jedini uslov koji postoji to da ne sme da pogleda kartu. Niti da pita vračaru koja je to karta bila. Ikada.

Iako, a to je ono što sam već zamerio, čitalac osim prilično generičkog prikaza lika koji pati od urbane depresije i anksioznosti ne uspeva da razume šta je problem ove devojke. Pretpostavljam da bi ovde savet trebalo da glasi: ispričaj, nemoj da prepričavaš. A veliki deo ove male priče je prepričavanje umesto pripovedanja, pogotovo kraj koji je baš smandrljan.

Momenat u kome protagonistkinja pogleda u kartu je neka vrsta arhetipske slike ili opšteg mesta. Od Evinog insistiranja da se gricne koja jabučica sa drveta poznavanja dobra i zla, pa do Baš Čelika, ove stvari su već mnogo puta ispripovedane i ako se baviš istim motivom,moraš vrlo pažljivo da rasporediš svoje simbolike i poetike. Čitalac mora da oseti anksioznost koju oseća protagonist, mora da oseti neizdrživu želju da sazna koja je karta izvučena, da bi sve to imalo svrhe. S obzirom da ova priča samo navodi događaje, prepričavajući njihov sled, bez  ambicije da ih zbilja proda kao jedan neizbežan usud, onda je ona neuspela. Ali, dobro, bilo pa prošlo, čitaj mnogo i piši dalje.

[Boban]

i nemoj kačiti ovde... bar pet narednih godina.

[Hobit]

i nemoj kačiti ovde... bar pet narednih godina.

Imaš u planu da manjkaš za pet godina?

[Cornelius]

Možda od tebe i bude nešto...jednog dana.
I ako ti nije najveći

Mani se odi takve orate. Ti si Hobit, Učiteljat.

[Hobit]

Možda od tebe i bude nešto...jednog dana.
I ako ti nije najveći

Mani se odi takve orate. Ti si Hobit, Učiteljat.

Naravno, Corneliuse
Prateći tvoj razvoj, izdokonah rečeno

[Cornelius]

Dobro, Hobite, posto tvoja mora da bude zadnja, udari tacku posle mog posta, pa da zvrsimo raspravu oko lazmodara i da se okrenemo ka novim uspesima socijalistickog rada

[zakk]

U Srbiji je 2009. proglašena za godinu zaštite dece na internetu, a nadležni kažu da roditelji treba više da razgovaraju sa decom o upotrebi interneta.

Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić je rekla da u Srbiji nema istraživanja koliko deca koriste internet, ali da iskustva Evropske unije pokazuju da tamo njih 90 odsto to čini svakodnevno, od kojih jedna trećina doživi neku vrstu internet zlostavljanja.

Drugim rečima, ima neki NVO da nam zatvori forum  

[asja]

tjah!

[Ghoul]

@ghoul
Vratiću se ja uskoro sa nekim vrlo ozbiljnijim radom, ne predajem se tako lako.

izgleda da si se ipak predao.


lako.

[Stipan]

Ne preživljava baš svako Sagitu...

[Ghoul]

ali ko preživi - dobija oskara popularnosti!

[Kimura]

Ljubomorni Ghoul!

[Ghoul]

Ljubomorni Ghoul!

jesi li to sama zaključila, ili u ime celog foruma govoriš?

[Kimura]

Šta će lakše da ti padne?

[Ghoul]

Šta će lakše da ti padne?

ne znam - muči me i jedna i druga opcija: svaka me grize na neki drugi način, ne da mi mira...

[Kimura]

 

Siroti Ghoul!

Iz ovih stopa idem u Mordor da uništim u tajnosti mi dato ovlašćenje! A u duši ću zatrti svaku sumnju da se tvoje plemenito srce ne raduje, potpuno i bezuslovno, uspesima našeg Stipana!

[Ghoul]

uspesima našeg Stipana!

kojim uspesima?

[Kimura]

Onim što su Oskarom okrunjeni!
Ne računam uspehe kod mladih i lepih žena.

[Ghoul]

kad džejms kameron bude zavideo nekom low budget reditelju što mu je film zaradio milion dolara, tad će, možda, i ghoul zavideti stipanu na njegovim uspesima.
možda!

[Kimura]

I kad Lucifer bude zavideo Isusu 

[Stipan]

Hahhah! Gule, zadnja su vremena došla kad te Kimura tuče tvojim sopstvenim oružjem!

[Ghoul]

Hahhah! Gule, zadnja su vremena došla kad te Kimura tuče tvojim sopstvenim oružjem!

kimura me tuče?
ja jao jao - nisam primetio! a ni osetio.
kad, gde, kako? čime? kojim oružjem?

[Kimura]

Pa i nisam te tukla, naprotiv 

[Ghoul]

koliko iluzija, koliko zabluda, koliko fantazija, priviđanja na tako malom mestu...

[Stipan]

Makar nam nije dosadno...

[Jane Snow]

ali ko preživi - dobija oskara popularnosti!