Oči boje meda

[boki77]

Samo u tegli

[Plut]

Ja jesam, barem mislim. Uzimali čoveka da ga prikazuju kao primer... pojma nemam, nečega.

[Elohael]

Мени је ово ОК, лепо тече, мада се мало збрзано заврши...могло се и нешто друго изабрати за задњу реченицу, али `ајд` сад...не занм зашто, али цела прича ме је мало подсетила на стивенкинговски стил.

Prva asocijacija na mile devojčice/devojke koje postanu izvor razarajuće sile mi je naravno Stivenova Keri... Da budem iskren, privlače me teme u kojima se Anima (po K.G.Jungu) iz svog dobrog, blagotvornog aspekta pretvara u svoju suprotnost i proždire psihu aktera... smatram to ultimativnim hororom jer se dešava isključivo u umu posmatrača. Priča koju sam postavio je jedna mala skica koju bi S. King možda razvio u nešto poput: Glavni akter koji se davno odselio iz malog primorskog gradića u kojem je odrastao prima zabrinjavajuća pisma (ili e-mailove) od rođaka koji je ostao u toj provinciji, a u vezi tajanstvenih nestanaka njima bliskih ljudi... nakon nestanka brata/sestre/majke/oca, koga već, vraća se u svoj primorski gradić, gde se suočava ne samo sa svojim nesređenim i neprijatnim uspomenama iz prošlosti (npr. neka bizarna porodična tajna, psihička bolest, invaliditet, incest, šta god) nego i sa zastrašenim seljanima koji se već sa prvim sumrakom zaključavaju u svoje kuće... gradić živi turobnim i mrtvim životom... negde u toku svojih tumaranja prvi put sreće devojčicu, i jasno je da ona ne pripada tu... sreće je povremeno, ona je zagonetna, i on postepeno razvija neki odnos sa njom... ona ima mnogo čudnih priča o podvodnim svetovima, demonima sa zvezda koji su se naselili u morskim dubinama (dečije maštarije!)... u raspletu priče, on devojčicu ugleda noću pored mora u njenom stvarnom obliku oktopoidnog bića, u trenutku kada odvlači svoju žrtvu...
Nabacujem samo... možda je to više sinopsis za neki horror film B produkcije nego priču... ali ja bih tu rado uneo što više Lavkrafta, što više Lavkrafta ))

[Elohael]

Mada u stvari lažem... prva asocijacija na mile devojke koje postanu izvor razarajuće sile je jedna moja bivša devojka, ali to je već neka sasvim druga priča

[Plut]

E tako kaži!

Ja se opet vraćam na moje zamerke, probaj da malo skratiš rečenice, da im daš na tempu. Previše opisuješ, previše deminutiva, previše objašnjavanja kako bismo mi videli i osetili isto što i ti. To mi sve razvodnjava priču.
A priča, izvini ali ja tu ne vidim osnovu 'Zašto?' Zašto se dešava to što se dešava. Ok, ne moraš mi sve objasniti, ali me navedi da sama skontam.
I tako...

[Savajat Erp]

Зашто? Зашто? Зар све мора имати објашњење црно на бело?

Prva asocijacija na mile devojčice/devojke koje postanu izvor razarajuće sile mi je naravno Stivenova Keri...

Ха! Savajat knows best!

[Plut]

Ne mora, al' mi je sada potrebno.

[Elohael]

By the way, mogu li zamoliti da mi neko od vas copy/paste mesta gde sam na pogrešan način koristio infinitive u svojoj priči, i da mi napiše kako bi to trebalo pravilno pisati... tako ću lakše naučiti/shvatiti. Thanks!
PS
Nadam se da je ova vrsta molbe/zahteva prikladna ovde, kad smo vec u radionici ali mnogo lakše učim na konkretnim primerima...

[pokojni Steva]

Izvini AloHaloHejHej, zašto mi nisi ispričao tu priču koju si sad prepričao? Imala bi sve, i glavu i rep i pride dupence za Sintetiku. Lelujaš sandalama, daviš se/nas bez potrebe, sedi pa zaokruži to. Potrudi se pa nađi onaj pomenuti Skallopov recept za musaku.

[Džek]

Jel, zemo, i tebi spore one infinitive?

Meni je to glavna zamerka, jebote...


Vid' vako'

"Idem da radim, da zaradim, da donesem pare i hleba porodici da imaju"

Sad, bez tih dakanja ide otprilike ovako:

"Idem raditi, zaraditi, i doneti hleb familiji"

[sivka]

Izvini AloHaloHejHej, zašto mi nisi ispričao tu priču koju si sad prepričao? Imala bi sve, i glavu i rep i pride dupence za Sintetiku. Lelujaš sandalama, daviš se/nas bez potrebe, sedi pa zaokruži to. Potrudi se pa nađi onaj pomenuti Skallopov recept za musaku.

Ne gnjavi čoveka. Ako hoćeš pomagaj, ako nećeš ne gunđaj. Taman smo namamili i ezoteristu i to iz SA a ti vitlaš...

I... i dalje čekam nove priče. A ti niš' ne šalješ.

[Džek]

Nisam ti pročitao priču, sad iz kafane se vrnuh (opet sam pojeb'o infinitive) al' ću da pročitam (pročitaću) pa ću dat' osvrt.. (pa ću DA Dam osvrt)

[Elohael]

Jel, zemo, i tebi spore one infinitive?

Meni je to glavna zamerka, jebote...


Vid' vako'

"Idem da radim, da zaradim, da donesem pare i hleba porodici da imaju"

Sad, bez tih dakanja ide otprilike ovako:

"Idem raditi, zaraditi, i doneti hleb familiji"

OK, i koji bi od ta dva primera bio ispravan?

[sivka]

Idi na topic o pravopisu... lepo su c/p dobar i podugačak tekst o tome.
Da se ne gubi vreme u prenosu informacija.
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10029.0

[Džek]

Jel, zemo, i tebi spore one infinitive?

Meni je to glavna zamerka, jebote...


Vid' vako'

"Idem da radim, da zaradim, da donesem pare i hleba porodici da imaju"

Sad, bez tih dakanja ide otprilike ovako:

"Idem raditi, zaraditi, i doneti hleb familiji"

OK, i koji bi od ta dva primera bio ispravan?

Oba su ispravna, ali samo ako ih ispoštuješ, tj, ako guraš ili ovako ili onako.
Mešanje dakanja i nedakanja ti je smrtna kazna.
Ne što sam ja to propisao, nego što jeste tako.

[Mims]

Pazi, Džek, može i "idem da radim, zaradim i donesem pare..." Ne mora uvek to da, pa je podjednako ekonomično. U tekstu koji je Džejk postavio negde stoji da bi ponavljanje infinitiva u jednoj rečenici bilo rogobatno, i to ima smisla...

[Plut]

Na kraju se svodi na lepotu, što i treba. Džaba sva pravila, ako rečenica nije lepa.

[pokojni Steva]

Sivka, pročita li ti priču što je čovek postavio? Da ne glumim Bobana, ali posle prvog pasusa, leptirića i ručica se bega bestraga.

[Džek]

Mims, znam to, i baš ta ebanija oko infinitiva ubija volju, steže imaginaciju pisaca koji imaju šta da napišu a boje se svog dela jer imaju premisu da će biti kažnjeni zarad toga.

Meša, Ivo i ostali... trenutno sam na Meši, iza Tvrđave a sad na Dervišu, toliko loših infinitiva u službi njegove savršeno tečne rečenice da mi se dopada ta njegova sloboda izraza.

Srpski jezik, u bilo kom obliku, je naj, naj jebeniji za pisanje fikcije.
Šteta što zaboravih švapski, mislim da je jednostavniji za izraz.

[Mims]

- Molim vas, gospodine...

Glas joj je pomalo drhtao, a oči boje meda gledale ravno napred, kao i u svakog deteta nenaviklog na ljudsku zlobu i pokvarenost. Nije mogla imati više od jedanaest ili dvanaest godina. - bez ovoga može da funkcioniše, a sa tim zvuči kao kliše.

- Molim vas, gospodine...

Jedan sekund je promatrah pod svetlosti ulične lampe u ponoć (malo je nezgrapno), a onda zavukoh ruku u džep pantalona i opipah kovanicu...

- Molim vas... odvedite me mojoj kući.

Izvukoh ruku iz džepa shvativši da se ne radi o običnoj maloj prosjakinji. Dete je tražilo pomoć. Pružih joj otvoren dlan i osmeh.

- Dođi, rekoh.

Ona uhvati moju ruku i niz belih zubića, lica uokvirenog valovitom crnom kosom, zasvetluca joj u mraku.

- Hvala gospodine!

Krenusmo duž uglačane, mračne primorske ulice, uske poput napadaja panike.(ovo poređenje nije baš uspelo, što se mene tiče) Koraci nam ispuniše vazduh ritmom nalik na otkucaje kakvog starog zidnog sata. možda bi trebalo da izbegavaš gomilanje poređenja na ovako malom mestu

- Gde stanuješ devojčice, upitah je.

Ona samo neodređeno pokaza u pravcu kojim smo se kretali.

- Tamo...

Ruku mi je držala čvrsto, onako kako to umeju samo deca bez roditelja, željna dodira i pažnje. To malo, usamljeno biće ispod svetiljke sada je veselo stupalo uz moje noge, dok su joj sandale lepršale između tla i bosih nogu poput krila kakvog noćnog leptira.

Dođosmo do kraja ulice i ispred nas se ukaza mračno dvorište duž čijih zidova su stajale prazne kamene klupe.

- Tamo, reče devojčica i pokaza put teško zametljivog tamnog prolaza između kamenih
kuća. Nakon što prođosmo tuda, uplašivši usput jednu usnulu crnu mačku, uđosmo u još užu i mračniju ulicu, poprečnu na onu kojom smo do tada išli.

- Kako se zoveš? upitah devojčicu. Kao da me nije čula ona mi samo jače stegnu ruku i blago ubrza korak. Disala je žurno i teško, kao odrasla žena u zagrljaju muškarca. Tu čudnu misao odagnah brzo. Ona je još dete...

Povremeno bi se zaustavili pored nekog od ulaza, onih teških, u zeleno obojenih drvenih vrata iza kojih spava tišina, i tek što bih pomislio da smo našli devojčicin dom ona bi mi jače stegnula ruku i povela me dalje.

- Tamo, rekla bi i nastavila svojim hitrim, detinjim korakom, dišući, činilo se, još teže, i još
uzbuđenije...

Prošli smo nekoliko pustih ulica i zaustavili se pored nekoliko vrata, kuća u kojima se činilo da ne živi niko, kao da je celi otok utonuo u duboki san ili nesvesticu.

- Tamo... bilo je sve što je govorila, ne odgovarajući na moja pitanja, samo upirući malenim
kažiprstom ravno u smeru kojim smo išli.

U jednom trenutku nađosmo se na uskom trgu s kojeg su se stepenice strmo spuštale k moru. Noćno nebo na dvoje razdeli sjajna zvezda padalica.

- Jesi li videla, upitah devojčicu podigavši prst ka nebu.

- Tamo, opet reče devojčica i povuče me k stepenicama, potpuno nezainteresovana za bilo šta da imam reći.

Siđosmo niz glatke, uglačane kamene stepenice i nađosmo se na nekoj vrsti mola, skoro u potpunom mraku. More se nije videlo, samo se moglo čuti kako mljacka obalu poput bezubih usta starca. Devojčica sede na rub mola i noge uroni u mrak. I dalje je čvrsto stezala moju ruku. Ja se polako spustih pored nje i pokušah razrešiti tu čudnu situaciju.

- Čuj devojčice, ako nemaš kuću reci mi, odvest ću - odvešću te (ako ćeš srpski negde gde ti neko može pomoći... važi?

Ona se samo privi uz mene.

- Zagrli me, prošapta.

Nežno je obuhvatih oko ramena, pomilovah po kosi i počeh tiho pričati, kao da bi nas uopšte neko mogao čuti, tu u mraku obale, nešto iza ponoći...

- Nemoj se bojati, otići ćemo u policiju, to su dobri ljudi, pomoći će ti naći da nađeš rođake... shvataš? Tamo ti se ništa loše neće desiti, ne možeš provesti noć lutajući...

Njena glava bila je naslonjena na moje rame, i onda s užasom osetih kako njen jezik klizi po mojoj ušnoj školjki. Zaboga, šta to radi? Da neko naiđe, kako bih bilo kome ikada mogao objasniti šta radim tu, u mraku, sa maloletnom devojčicom?

Pokušah se otrgnuti (lepše bi zvučalo "da se otrgnem"), ali uzalud. Nešto me je čvrsto držalo i nisam čak mogao ni ustati (da ustanem). Nestajalo mi je daha. Njen jezik kao da se zalepio za moje uho, a ruke su me počele obavijati i stezati kao kakvi... pipci!

Koloplet lepljivih pipaka nalik na oktopodove uvijao se oko mene, čvrsto me držeći stotinama sitnih okruglih prilepaka, ticala nalik na puževe nogice. Jezik, ili šta god da je, bio mi je već duboko u uhu.

Umesto djevojčice sada se pored mene tiskalo i užurbano i teško disalo, poput žene u zagrljaju muškarca, glatko telo ogromnog glavonošca okruglih mekih očiju boje meda. Njegovi, ili njeni, pipci su mi iz stegnutih grudi otimali i poslednji gutljaj vazduha.

Uz tih pljusak mi se nađosmo u vodi i vodeni pokrov zaklopi se nad nama. Jezik u mom uhu već je probijao sebi put k mozgu i neizdrživ bol poče mi puniti lubanju.

Bože, zar je ovo kraj? Bože, smiluj se mojoj bezvrednoj duši...

E ovako. Ne volim ovo da radim, i u suštini nisam uradila mnogo, ali sam samo pokušala da onaj prvi sloj učinim sebi čitljivim. Nije ništa toliko strašno, ne bih sad razdvajala rečenice i sl., ima pristojan ritam, koji bi mogao malo da se poboljša izbacivanjem poređenja, ili lepšim poređenjima..

Mislim da bi ova priča bila uspelija kada bi se potpuno izbacilo poređenje sa uzbuđenom ženom koja dahće. Onda bi taj jezik u uhu bio šokantniji, baš zato što nismo imali neki uvod u to. I na kraju bi i metamorfoza bila efektnija...

[Josephine]

Infinitivi su ružni, kruti, plastični i nemoderni.

Ono što najviše smeta kod ove priče je njena neoriginalnost. Sve od čudne devojčice, (neuspešnog) flerta sa pedofilijom (jasno je da autor veze nema sa pedofilijom, čim mu na pamet ne pada drugo poređenje osim onog sa odraslom ženom - ako autor ne poznaje psihologiju pedofila, mogao bi na netu da potraži svedočenja istih, pa da piše iz pasivnog iskustva) do pipaka i odvlačenja u mrak je toliko puta viđeno da se pitam koju egzistencijalnu svrhu ima ova priča? Šta to ona poručuje?

[Mims]

Mims, znam to, i baš ta ebanija oko infinitiva ubija volju, steže imaginaciju pisaca koji imaju šta da napišu a boje se svog dela jer imaju premisu da će biti kažnjeni zarad toga.

Ma jock, jack, ako neko ima dovoljno imaginacije, lako će naučiti neka pravila, a ostalo prepustiti lektoru.

[Plut]

Kad već toliko drvimo o infinitivu...pored mnogo važnijih stvari na koje bi trebalo čoveku skrenuti pažnju. Meni, lično, infinitivi ne smetaju, ali mislim da je ovo jedan od primera na koji su mislili oni koji su ti skretali pažnju:
"Nemoj se bojati, otići ćemo u policiju, to su dobri ljudi, pomoći će ti naći rođake."

"...pomoćiće ti da nađeš rođake." bi verovatno bilo pravilnije, ali kao što rekoh, meni to i ne smeta baš nešto, ali dobro, to sam ja, infinitiv volim jer mi je melodičniji i poetičniji od da-konstrukcija, lepše mi klizi kroz rečenicu.

Ja bih veću pažnju posvetila smanjenju upotrebe aorista i ponavljanja nepotrebnih radnji i reči. Npr. zavukoh ruku, izvukoh ruku, pružih otvoren dlan, uhvati me za ruku i sl. Ne mora svaki milimetar radnje da nam se ispiše, može to malo i da se zbrčka te napravi lepša rečenica.

Edit: Pih, pretekla me Mims.

[Josephine]

Drugim rečima - svrha priče (neoriginalne po ideji i sadržaju - drugi su to već uradili mnogo, mnogo bolje) mogao je da bude hrabar prikaz simboličkog povezivanja pedofilije sa monstruoznošču ped. postupka (koji vodi u propast duše, psihe, života...). Ali je sve to urađeno sa toliko straha i zaziranja (+ nepoznavanje psihe pedofila) od pedofilije, da priča prosto gubi potrebu za postojanjem.

Sećam se jedne sf priče o tabuima. Tačnije, radilo se o mestu gde je svaki seksualni tabu dozvoljen i normalan. Prikaz incesta je bio vrlo živopisan i stvarno je uspeo da ubedi čitaoca da je na tom mestu ta pojava sasvim normalna. To je zato što pisac nije imao inhibicije kada ju je pisao, nije zazirao od osude ili pokušaja njegove psihoanalize. On je znao da je najbolje delo ono u kom pisca skoro da i nema...

[Plut]

Slažem se. Meni, zaista, nije jasno šta bi trebalo ovde da osetim ili spoznam, niti šta je autorova ideja. Priča mi je bleda i ništa u meni ne izaziva.

[Elohael]

Mims, hvala na trudu oko pojašnjavanja  Plut i D. takođe hvala na komentarima... nalazim da su mi korisni. Uskoro se opet čitamo 

[Plut]

U prevodu: "Fala lepo, nemojte više." 

[Džek]

Ako jeste istina da je Elohael moj Sarajlija, onda mu je po defaultu sve oprošteno.

Mi, deca juge, nikad nismo ganjali (umalo ne napisah "gonjali") nekakve infinitive i upotrebu istih.

Samo Srbija, sa svojim ogromnim književnim iskustvom, potire sve svoje velikane, od Meše i Ive, pa nadalje, da stvori nešto što se stvoriti nemože.

Jezik se razvija, al' ne samo unapred, nego i unazad.

Elem, Sivka mi dala zadatak da čitam naše klasike, da obogatim rečnik i tako...
Ja sam pročitao, sve sa infinitivima klasika...

EloH, buraz, samo gas po pisanju, nemoj da ti se omakne što se meni omaklo: Sekiracija infinitivna... ubija bre, pardon, ba, volju za wordom...

[Elohael]

Plut, nije bas tako ja stvarno volim čuti komentare, i ni najmanje se ne sekiram kada su oštri... umem prihvatiti tuđu komunikaciju kakva god da je  Zato, samo napred, ako imate/želite šta reći na ono što napišem...
Ja sam ipak odrastao uz gramatiku i pravila onoga što se tada zvalo srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski jezik... u Bosni su me potom, nakon rata, "driblali" da govorim/pišem nekom kroatiziranom varijantom jezika sa mnoštvom turcizama, koju ni danas baš najbolje ne shvatam, a u Srbiji se, pak, susrećem npr. sa ovim raspravama oko infinitiva. Ali, nalazim da mi je današnji srpski jezik ipak najbliži onom "predratnom" jeziku koji su me učili u školi, a kojim se govorilo i u mojoj kući (hm, možda to ima veze i sa tim što je moj otac bio profesor koji je pre službovanja na sarajevskom univerzitetu radio i u srednjoj školi u Beogradu...) Kako god... Lično moram priznati da mi se infinitivi dopadaju, i da su mi melodični, i dopadaju mi se mogućnosti da je i upotreba infinitiva i da + prezent varijante podjednako pravilna... ali kad već živim i radim u Srbiji, a niko me na to nije naterao nego sam tu svojom voljom, onda bih voleo jasno definisati ili da definišem koji je gramatički ispravan oblik pisanja, a ja ću već privatno govoriti ili pisati privatne e-mailove kako mi se 'oće... ali ako pišem priču ili novinski tekst, e onda hoću da to bude kako treba (po trenutno važećim pravilima, jer verujem da je jezik živo biće koje se stalno menja)... zato mi se i dopao ovaj forum i radionica
A moram se složiti (ili da se složim ) sa Džekom da bih trenutno više voleo razbuktati onu slabašnu iskricu kreativnosti što me čačka iznutra s vremena na vreme, pa tek onda uroniti u dotične gramatičke finese... ali to se valjda postiže samo upornim pisanjem (i čitanjem!). Nalazim da mi je to fucking novinarstvo skoro sasvim uništilo lepotu izražavanja i osećaj za lepu reč... eh, valja to vratiti nekako...

[Mims]

Kad već toliko drvimo o infinitivu...pored mnogo važnijih stvari na koje bi trebalo čoveku skrenuti pažnju. Meni, lično, infinitivi ne smetaju, ali mislim da je ovo jedan od primera na koji su mislili oni koji su ti skretali pažnju:
"Nemoj se bojati, otići ćemo u policiju, to su dobri ljudi, pomoći će ti naći rođake."

"...pomoćiće ti da nađeš rođake."

ne, ne - pomoći će ti je ispravno.

[sivka]

Nadam se da niko od učesnika ne očekuje da sve dobije prežvakano. Pod sve podrazumevam, pre svega, pravopis i gramatiku. Nabavite priručnike, čitajte. Radionica može da pomogne, da usmeri, da razjasni nedoumice, ali, osnovno je da svako mora sam da zagrebe i potrudi se da pronađe nedostatke u tekstu. Nije poenta da vam neko ispravlja one greške koje pisac ne sme da pravi. A to su pre svega pravopisne.
Veliki broj učesnika je obrazovan i pismen. Vidim/čitam da tu ima ljudi (po nekim filozofima i žene su ljudi koji imaju bogat rečnik, pismeni su i načitani. Akcenat je na tome kako voditi priču i kako izbeći početničke greške.

[Josephine]

Konačno je neko i to izgovorio naglas.

[sivka]

"Odvest ću te" i "lubanja" jeste hrvatski. I šta je sad tu sporno? Nema to nikakve veze s... jbt...  "mrziteljima infinitiva".

Dadakanje je jednaka greška kao i pogrešna upotreba infinitiva; a u ekavskom tekstu poput gornjeg "odvest ću te" i "lubanja" mogu se smatrati greškom.

Sasvim se slažem... "Tajna" je u tome da je priča izvorno napisana na otoku Rabu, na hrvatskom, u ijekavici, i kao takva je lektorisana (da ne kažem lektorirana ) ali sam ja onda napravio propust pri lektorisanju/priređivanju iste na srpski... i da, s obzirom na svoje jezičko nasleđe i određene navike pri pisanju slažem se da infinitive često koristim na način koji, verovatno, nije adekvatan za savremeni književni srpski jezik... ali, elem, zato sam se i pridružio književnoj radionici, zar ne I tako, ako apstrahujemo pojedine gramatičko političke ili političko gramatičke komentare (a balkanske politike i politika mi je odavno preko glave) hvala na svim komentarima koji se tiču same priče... mene najviše zanima, šta vidite gde su glavni propusti u priči, i kako bi se priča mogla poboljšati, tako da pri pisanju sledeće možda ne padnem u iste greške? Inače, završavam još jednu, postaviću je uskoro, mada bi možda bolje bilo da se prihvatim aprilske teme... Sintetik, sviđaju mi se tvoje analize tj. kako čitaš ovu priču... moram biti iskren da nisam imao na umu nikakve posebno dubokoumne akrobacije u vezi sa pedofilijom, već sam više išao na jednostavni šok, što seksualnom skarednošću, što transformacijom nečega standardno milog i dobrohotnog (kao što je mala devojčica) u nešto monstruozno i krvožedno (Cthulhuov mali nećak)...

Mislim da ova priča ne sme da se piše iz prvog lica.

[angel011]

Da, s obzirom na kraj priče, čitalac bi mogao da postavi pitanje: "Ako se tako završilo, kako nam on to priča?"

[pokojni Steva]

'Jedan sekund je posmatrah pod svetlosti ulične lampe u ponoć'

Ova rečenica mi se prilepila kao divan opis svega što manjka u priči. 'Jedan sekund' bi trebalo da pobije tarabu na kratak vremenski period. Ko još u pričama meri vreme sekundama? Baška sekunda, ako se mora naglasiti kratak vremenski period, a kasnije se otkriva da je to 'zastajkivanje' bitno (odvlači ga od namere da zvekne nekim dinarom i ode), onda očekujem i sekundu 'introspektive' i šta ga je to namah 'sledilo'.
'...je posmatrah', nešto...

[pokojni Steva]

...kad se 'posmatra' to traje, u 'sekundi' se osmotri. Posmatrati znači ili zainteresovano proučavati (što traje) ili odmarati oči (što isto traje, ali je blagorodnije za živce ).

'...pod svetlosti ulične lampe...'. Uličnih lampi ima raznih, na gas, na običnu sijalicu, štedljive, neonke, natrijumove...na sveću? I svaka daje drugačije svetlo, i senke se menjaju kad menjaš ono što ih potiče. Svetlost ulične lampe nesme biti tako bezlična kao kod tebe. Čak i vreme radnje možeš postaviti po vrsti ulične...

[Meho Krljic]

Hm... Možda autor time što posmatra nešto jednu sekundu sugeriše da za njega vreme protiče drugačije, da je sekunda dovoljno dugačka i za zapažanje i za prepoznavanje i za kontemplaciju.

Takođe, ovo sa uličnom lampom je ipak malko sitničarenje iz moje perspektive, a pogrešan je zapravo padež (svetlošću, ne svetlosti).

[pokojni Steva]

...lampe.

'...u ponoć'.Šta bi meni trebala da znači ta (još jedna) vremenska odrednica?Ako su lampe upaljene, noć je; prazne ulice (nigde nikog nema ako se ne varam) znači, gluvo je doba iste. Zašto baš ponoć? Nisam dalje u priči našao da je to bitno, tako da 'u ponoć' bespotrebno klopara na kraju rečenice.

Daješ samo naslućivanje ugođaja tvojih emocija, a za 'samo naslućivanje' je krivac loš odabir reči i strateški loša nagomilavanja istih. Nađi taj Scallopov recept za musaku, Radionica Februar,mislim.

[Meho Krljic]

Pa, lampa može da bude upaljena i u predvečerje, kao i u rano jutro. A ponoć je verovatno odabrana jer sugeriše prelaz, promenu.


Ne znam što sad ja izigravam ovde nečijeg advokata, doduše, ali eto.

[pokojni Steva]

Meho, di ja smem da pomenem gramatiku?
Samo sam o priči divanio.

[Meho Krljic]

  U pravu si, i ja bi trebalo da se držim podalje od priča o gramatici.

[pokojni Steva]

Da je rano izjutra, to bi moralo dati drugačiju sliku. Opšte buđenje i tako to. Sumrak nije, ulice su avetinjski prazne (ako izuzmemo veštačkog moljca što ga sandale oslikavaju ). Znači, gluvo doba noći, šta god to značilo. Ako je ponoć, onda to mora imati smislenu razradu kasnije.
Šta mi se sviđa je 'klaustrofobija' tog sna, noći, koju je uspeo da uvati za rep.

[Elohael]

Odlični su vam komentari... Priča jeste, obzirom na kraj, besmislena kada je ispričana iz prvog lica... ali šta ako je sve to samo san? Ili ako se glavni akter kasnije izvukao iz nevolje (mi ne znamo šta se sa njim kasnije dogodilo)?
Inace, najiskrenije, ovu priču sam postavio jer je jedina koju imam a da sam je kao "završio", ali vidim sada celi niz manjkavosti na koje ne bih obratio pažnju da vi niste rekli koju...
Zanima me kakve ćete komentare imati na sledeću.
Da, umesto onog "sekunda" bilo bi bolje reći "kratko je posmatrah pod svetlošću..." ili nešto takvo...

[Melkor]

U pravu si, i ja bi trebalo da se držim podalje od priča o gramatici.

A, eto, mene godinama ispravljaju da je ovo nepravilno i da treba: U pravu si, trebalo bi da se držim podalje od priča o gramatici

[Perin]

U pravu si, i ja bi trebalo da se držim podalje od priča o gramatici.

A, eto, mene godinama ispravljaju da je ovo nepravilno i da treba: U pravu si, trebalo bi da se držim podalje od priča o gramatici

U pravu si, trebao bih da se držim podalje od priča o gramatici.

Može i 'vako.

[Melkor]

Priča jeste, obzirom na kraj, besmislena kada je ispričana iz prvog lica...

Sta bi sa fantastikom. Pa nije da do sada nismo nista citali iz ugla pokojnika

[angel011]

Može iz ugla pokojnika, ali da znamo kako je sposoban da nam priča.

Povampirio se, postao i on Ktuluov sitniji rođak, priča preko nekog medijuma, nije pokojnik nego ga neko spasao u poslednjem trenutku (sa sve probušenim mozgom  )...

[boki77]

Елохаеле, придружи се радионици. Имаш тему за април, па испиши који ред тамо, да се меркамо

[Elohael]

Pa, hocu, napisacu pricu za april, ali ne znam na sta mislis sa merkanjem, vidim dva neka topica koja se isto zovu, tema tj. teme za april, i tamo samo neko caskanje ide...

[Josephine]

Ovo je topic koji ti treba:

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=10020.0