Radionica 4 - april 2011 - PRIČE, rezultati i komentari

[SuperSynthetic]

Hajde, SS, objasni zašto misliš da je "karakterizacija lude ribe uspešna"? Bilo bi zanimljivo...

KAMEN U BUBREGU - Imao sam ideju da ovako nešto napišem ali kada bi počeo otišao bih u drugom pravcu. Dakle autor uspeva da počne priču i da to sve čitaocu izgleda sasvim normalno, a da posle shvati da apsolutno ništa nije normalno.
Na početku ona vrlo ljudski pre svega, a onda ženski komunicira sa dve cimerke u bolničkoj sobi. Kada kažem ljudski onda ne mislim na moralno ljudski nego normalno, svakodnevno ljudski. Želi da pomogne svojim cimerkama ali to radi krajnje komično uz sav svoj akumulirani ženski bes.
Cimerke su njene ženske neostvarene maštarije prestiža i sexa, - ,,položio ga je na klavir" ,,Čitav je bio istetoviran... jao"   "Zaratustra! Moj tip žene!" Ono kao Džej Lo, nije valjda ugradila silikone? Kompleksašica" -
Ove odlično prikazane neuroze kod žene posle prerastaju u psihoze i tu počinje naracija iz trećeg lica - glavna likuša čuje ono što nije izgovoreno, sama dodeljuje dijaloge svojim glumcima - lepi i ružni doktor- meša realnost sa fikcijom kako ona hoće ili kako to njena bolest hoće. Više ni sama ne zna ili više ni sami ne znamo kao čitaoci. Postajemo deo ludila. To mi se sviđa. Autor je uspeo da nas ubaci direktno u ludilo. Priča mu je psihoaktivna.
U ovome delu karakterizaciju žene naravno zamenjuje karakter psihotičara, da bi na kraju završili sa šizofrenijom u pravom smislu te reči koliko sam ja u stanju da dijagnosticiram.
Autor nije posegnuo kao i milioni pre njega za frojdovskom psihoanalizom i nije napisao hiljaditu verziju Hanibala Lektora.
Prepoznao je ludilo i onih nekoliko podeljenih ličnosti koje čuče u svakome od nas. Jednostavno ne mora ćale da te naguzi kao klinca da bi ti poludeo kasnije već jednostavno ludilo je kao i herpes u svakome od nas i dovoljan je trenutak manje otpornosti organizma da prsneš.

[Josephine]

Ma da. Ludilo je stvarno izgovor za lošu priču.

[Albedo 0]

ja ne znam što ti brineš zbog moje priče, moj cilj je bio ne biti posljednji, cilj je ispunjen, tačka.

Treće lice samo u realističkom ključu (gdje su cimerke i doktori stvarni) može da bude kidanje veze sa prvim dijelom. Sve dok ti misliš da je tu neko uopšte ubijen, naravno da ću dovoditi u pitanje tvoju inteligenciju.

Tema je ULJEZ. Nakon navodnog prekida ispostavlja se da djevojka nije uljez već je baš tamo gdje jeste. E onda bi se kod nekih inteligentnih bića, kojima ti ne pripadaš, upalila lampica.

Naravno, uvijek ostavljam mogućnost da ja to nisam prezentovao kako treba, ali opet, aktivno slušanje/čitanje podrazumijeva da navodni asistent na filološkom faksu ukapira vezu između uljeza kao teme i nepostojanja uljeza na kraju priče. Ali avaj, naša pametnica misli da ja sumnjam u njenu inteligenciju iako je manjak iste očigledan.

NEDOSTATAK IMAGINACIJE je direktno povezan sa VOĐENJEM ČITAOCA (Čitalac ne mora biti vođen ako posjeduje sposobnost imaginacije), da te još i to nauči čika Bata.

[SuperSynthetic]

 Kalcijum je izgovor.

[Albedo 0]

Hajde, SS, objasni zašto misliš da je "karakterizacija lude ribe uspešna"? Bilo bi zanimljivo...

KAMEN U BUBREGU - Imao sam ideju da ovako nešto napišem ali kada bi počeo otišao bih u drugom pravcu. Dakle autor uspeva da počne priču i da to sve čitaocu izgleda sasvim normalno, a da posle shvati da apsolutno ništa nije normalno.
Na početku ona vrlo ljudski pre svega, a onda ženski komunicira sa dve cimerke u bolničkoj sobi. Kada kažem ljudski onda ne mislim na moralno ljudski nego normalno, svakodnevno ljudski. Želi da pomogne svojim cimerkama ali to radi krajnje komično uz sav svoj akumulirani ženski bes.
Cimerke su njene ženske neostvarene maštarije prestiža i sexa, - ,,položio ga je na klavir" ,,Čitav je bio istetoviran... jao"   "Zaratustra! Moj tip žene!" Ono kao Džej Lo, nije valjda ugradila silikone? Kompleksašica" -
Ove odlično prikazane neuroze kod žene posle prerastaju u psihoze i tu počinje naracija iz trećeg lica - glavna likuša čuje ono što nije izgovoreno, sama dodeljuje dijaloge svojim glumcima - lepi i ružni doktor- meša realnost sa fikcijom kako ona hoće ili kako to njena bolest hoće. Više ni sama ne zna ili više ni sami ne znamo kao čitaoci. Postajemo deo ludila. To mi se sviđa. Autor je uspeo da nas ubaci direktno u ludilo. Priča mu je psihoaktivna.
U ovome delu karakterizaciju žene naravno zamenjuje karakter psihotičara, da bi na kraju završili sa šizofrenijom u pravom smislu te reči koliko sam ja u stanju da dijagnosticiram.
Autor nije posegnuo kao i milioni pre njega za frojdovskom psihoanalizom i nije napisao hiljaditu verziju Hanibala Lektora.
Prepoznao je ludilo i onih nekoliko podeljenih ličnosti koje čuče u svakome od nas. Jednostavno ne mora ćale da te naguzi kao klinca da bi ti poludeo kasnije već jednostavno ludilo je kao i herpes u svakome od nas i dovoljan je trenutak manje otpornosti organizma da prsneš.

Čisto kao primjer imaginativnog čitaoca, on je priču doživio na svoj način, nešto je bila moja namjera, nešto je on sam vidio što ja nisam ni planirao.

S druge strane, D. bi da bude ''vođena'' al' da joj ''ne vrijeđam inteligenciju''. Jesi li ti sigurna da znaš šta pričaš?


Sad se nešto vadiš oko moje pismenosti i stila, pripovjedanja, prepričavanja, u suštini muvaš se okolo, držiš za slamku. Jedino što tu slamku vrlo ''imaginativno'' doživljavaš kao neki debeli hrast.

[Josephine]

U stvari, Kamen u bubregu je još gora priča nego što sam mislila. Vidi, čika Bato, kada iz prvog lica prelaziš u sveznajućeg pripovedača (prepričavača, zapravo, u tvom slučaju) nije preporučljivo da lažeš čitaoce. Sve što sveznajući kaže mora da bude istinito, da pripada realističnom ključu. Zapravo, ne mora - ali zelen si ti još (u svakom smislu, rekla bih) da bi radio takve stvari.

I smorio si me bezveznošću, pa ću ti reći još ovo i završavamo partiju verbalnog (lošeg) kresa za večeras (stvarno, nađi drugu devojku): ti pišeš priču, ti vodiš, čitalac prati tebe i mora biti vođen. Obraćaj se njegovoj imaginaciji, ali suptilno. Inače si napisao čistu glupost.

I ne veruj Sintetiku, on zaista ima bujnu maštu i čita ono čega nema.

[Albedo 0]

ma zelen, crven, svejedno, opet ista stvar, prvo D.robiš o imaginaciji, onda mi poturaš svoju FILOLOŠKU BIBLIJU po kojoj je treće lice sveznajuće...

... al' ne mora da bude... al' eto kod mene je kao zeleno...


a što se tiče verbalnog kresa, opet ista stvar - kresanje si ti započela tamo negdje na sedmoj stranici (o prethodnim kricima pohotne bogomoljke da i ne govorimo), a ja rekoh KOME je posvećena priča, jer mala samo o kresu i govori... saberi 2 i 2, pa naravno da je priča GORA nego što si mislila, pa u tome je stvar

[SuperSynthetic]

 Nisam znao da je Bata napisao Kamen. Prateći postove na prethodnoj strani pomislio sam da je napisao pobedničku priču pa sam mu se javio da ga podsetim da smo najbolji ortaci. Meni je i Bubreg ok. Sasvim.

p.s Ne kapiram šta je ko napisao. Nema veze.

[Ygg]

Umjesto komentara (stvarno nemam da dodam ništa novo što već nisu rekli pametniji od mene) evo svih priča onako kako sam ih ja rangirao, sa ocjenama:

Dadilja 5
-Ubjedljivo najbolja priča na svim radionicama do sad. Oduvala me skroz. Pravi SF, onaj čistokrvni! 

Dogovor 4
JaJeca TiNebitan 4-
Crvendać 4-
U potrazi za čipsom 3+
Ključna razlika 3+
Kamen u bubregu 3
Daca i Huan 3
Premeštaj 3
Otporna na vatru 3
Vatrene orhideje bleštavila 3-
Beg 3-
Ćuti tiše 2+
Ašina vremena 2+
Unapređenje 2
Falset 2
Isto popodne, isti dan 2
Žrtva  2-

[Josephine]

Ne bi me čudilo da je Mušet pisala Ključnu razliku.

[Stipan]

Uh, dobro je, samo da nije Batina! Zamisli samo da je on osvojio prvo mesto.
Što reče Scallop : ko bi mu usta zapušio.
Ama, ja se nešto pitam - je li to sigurno da Boban nije učestvovao? 

[scallop]

Po postu bih zaključio da sad spavaš, pa kafu pijem sam, moj Stipane. Imao sam noćas novu žensku u krevetu, ali krevet nije imao mene. Izbacili me u dnevnu sobu da ne smetam Lari. Tako ti je to kad nisi Pasternak.
Još sinoć mi je palo na um da pretpostavku gradim na opciji da su svi učesnici u radionici obavezno i glasači. Po toj logici bi Bata bio gotovo siguran autor priče "Ključne razlike" ili je autor ženski prevarant. Međutim, ako autor nije glasao, onda su mogućnosti neslućene. No to sad nije važno, jer je vilena rasprava potrajala, pa sad polako iščitavam gde su odlutale emocije.
Vrlo je zanimljivo ko je sve potezan kao asistent sopstvenom mišljenju i moj ti je savet da na to ne daš po lule duvana. Da su mislili dok su pisali, sad ne bi imali toliko argumenata. Mada su neki argumenti iščupani kao dlaka iz nosa, da ne pominjem trn iz dupeta. Dobro je što su se potrudili, Bata je životinja po difoltu, ali me je Džon zadovoljio svojom odmerenošću (nije preterao).
Nemoj ozbiljno da shvatiš sve viđene primedbe, one su dobrim delom namenske, dodatno napumpane, radionica će da deluje svojim ritmom i svako će se pomerati onoliko koliko je sam spreman da se pomeri. Važno je da vidiš da se svaki detalj može potegnuti ako se želi, pa puki komentari o smaranju govore samo o nedostatku volje da se nešto ozbiljno pročita. Moguće je da u drugoj rundi budemo precizniji i sadržajniji, ali to će, pre svega, zavisiti i od pisca da li je spreman da se suoči ili ne. Tu je Angel dala dobar post o percepciji kritike, ali, vidiš, slabo je to neko detaljno pročitao, a kamoli izvukao pouku. Međutim, što rekao Meho, sve napisano na neki način menja svet (ili ja to samo parafraziram), tako da je danas i radionica promenjena, kao i svi koji učestvuju u njoj.

[Stipan]

Angel mi je, inače, jedan od važnijih repera kod odmeravanja sopstvenih priča (kada skupi živce da pročita i iskomentariše neko od mojih zlodela)

[scallop]

Dobro jutro, Stipane.

[scallop]

Vidiš, Stipane, dok smo ovako zaludni u nedeljno jutro i svi ostali spavaju, pitam se zašto ne iskoristš priliku pa da popričamo o tvojoj priči. Dobro je što još ne znam koja je, to znači da ne odudara od ostalih.

[Boban]

Najveći problem ovde je što dosta ljudi ocenjuje ideju i šta bi priča bila da je dobro napisana.
Potpuno se izjednačuju pismene priče i solidne karakterizacije sa smešnim amaterskim pokušajima.
Naizgled to je tako i u stvarnosti, čitaoci su takvi kakvi su i bitno im je to što je, ali ovo je radionica na kojoj ljudi treba da unaprede svoj odnos prema pisanju i trebalo bi prvenstveno da se priča o tehnici jer je tehnika ono što čovek ima ili nema, nauči ili ne, a svakome padaju na pamet svakakve ideje, i dobre i loše. OK, postoji i tehnika realizacije ideje, ali čini mi se da je mnogima najvažnije ŠTA su pročitali.

[Anomander Rejk]

Ajde, red je da komentarišemo i one koje su nam se manje dopale, ne samo one za koje smo glasali, ili imamo pozitivno mišljenje o njima.
DOGOVOR-Ova priča je jaka na idejnom planu. Izvođenje mi se nije dopalo. Počev od onoga na početku-samnom, Njega, s Njim, pa do mirisa. Previše filozofiranja. Prespor ritam rečenice. Ne mora u priči biti jurnjave, seksa i tuče da bi bila dobra, ali nešto se mora događati. Veći deo ove priče kao da se ništa ne dešava.
Opet, idejno je jaka, dakle nije ni za odbaciti.
AŠINA VREMENA- Možda liči na stari dobri sf, ali meni puno vuče na kliše. Žena Amazonka. Plus početak- Vučica, pa vučica, Teritorija pa teritorija. Ne postiže se bolji utisak tim nabrajanjima. Pogotovo mi to smeta na početku priče.
CRVENDAĆ- Ova priča mi je uvrnuta i neobična. Ima zanimljivih opisa ( odlakavila je kao terijer ), ali ima i rečenica i dijaloga koji nisu lepi. Na momente mi deluje konfuzno, a opet ima neku specifičnu atmosferu. Nekako su mi pomešana osećanja u vezi ove priče.
BEG- Nisam veliki ljubitelj istorijskih tema, pa možda je i to presudilo kod moje ocene.
Relativno korektno napisana priča-fali mi jasnije razrešenje, a imam slične nedoumice oko priče kao Stipan, da se sad ne ponavljam.
KAMEN U BUBREGU-Dobro, sad svi znamo da je Batina priča. Za novog kolača u radionici, sasvim solidno. Meni lično je na momente bila zbunjujuća, nije mi se dopala atmosfera maltera, gipsa i kamena u bubregu  , ali se vidi da je priča osmišljena, ima ideju, nije zbrda zdola, i kao i Crvendać ima neku specifičnu atmosferu. Sad je subjektivno dal se nekom dopada ili ne. Bato samo napred.
PREMEŠTAJ- Bez namere da se neko uvredi... ideja je sjajna, zar se nije mogla ispričati bez onih... lokalizama ? Imam utisak da bi onda bila među najboljim u radionici. Mene je čitanje smorilo, i šteta je što je taj ,, biser '' sakriven iza šume vu, toj, i slično... zamišljam sad neku bosansku priču gde je svaka druga reč- đes, ba, hajvan, treba, moremo, bolan, goram i dolam ( tako se govori u delovima Istočne Bosne-umesto gore i dole ). Ne kažem da ne treba ubacivati lokalizme, ali treba imati meru s njima.
ŽRTVA- na idejnom planu solidno, možda je drugačije moglo biti urađeno- na početku ide kao izveštaj, a onda jedan monolog, ima objašnjavanja... ali u suštini nije loša priča.

Da ne bi bilo zabune, ovo je naravno samo moje subjektivno mišljenje- kao čitaoca, za stručnu kritiku nadležni su neki drugi.

[Stipan]

Eh, Scallope, sad me navodiš da se odam. Pa dobro pomoći ću ti - smetala ti je jedna rečenica i još neka batrganja u njoj... Hmmm... I kotirana je više nego sve moje dosadašnje priče. Sad verovatno znaš koja je.

[Plut]

Kako si ti naivaaaaan Stipane...

[scallop]

Šta mogu kad sam kvaran. Evo, trčim trkom. Samo da odbrusim Plut - Dobro jutro i tebi. I malo Anomanderu - I tebi dobro jutro i milo mi je kad si sagledao sve nedaće lokalizama. Zamisli kako je meni kad čitam "bosanske priče". A, goram-dolam je fina transfiguracija za gorama i doljama. Vidiš, kad se čovek potrudi, uvek se doseti. Nije sve u i ispod maksilarnog sinusa.

[Stipan]

Eh, Plutice, takvim me bog stvorio...

[lilit]

Stipane, tvoja je Isto popodne, isti dan? Uuu, lepo je to napisano i primetno bolje od bilo čega što si dosad kačio po forumu. To što je meni zasmetala blaga patetika, ne obraćaj pažnju. Pročitaću je još jednom, pa se javljam opet.

Dobro jutro.

[Plut]

Izvinjavam se, dobro jutro svima. I suncu, krošnji pod terasom, cvetu u saksiji, punoj šolji na stolu, svim slovima na ekranu... Divan dan, sunčan dan...

Lilit, stvarno misliš da je njegova? Ma nemoguće. Ako jeste...

[Stipan]

LILIT - IZDAJICO!!! 

[lilit]

Pa vidi, ovo je najprimetniji pomak u dosadašnjoj istoriji radionice!
Moram to da istaknem! 

[Plut]

Auuu Stipane, duboko se izvinjavam na nepoverenju... iznenađena sam, i više nego prijatno.

[Stipan]

Hvala obema. ali mogle ste da sačekate da se objave autori...

[lilit]

Pa da smo mogle, mi bi i sačekale. Žene, jbg. 

[Boban]

Za žene postoje dve vrste tajni; jedne su nevažne pa ih ne treba čuvati, a druge su toliko važne, da ne mogu da oćute.

[Stipan]

A baš sam hteo da čuvam tajnu do kraja.
Pa sad, šta da radim, Scallop me prešao...

[Plut]

Ma daaaaaaj Stipane, jes' da si naivan, al' baš toliko...

@ Žene su ženstvene...

[Mme Chauchat]

Ja sam dala Stipanu tri poena. Ja sam dala Stipanu tri poena.
To je to. Idem da se ubijem.

Šalim se... ovo ne da je pomak, nego neviđen. Ali pravopis u ruke!

[scallop]

Bezazlenima i naivnima treba da pripadne svet. Evo:

Priča ,,Isto popodne, isti dan" je dobila od Anomandera i Jevtropijevićke po tri poena. Ukupno trinaest baksuznih poena. Moja prva beleška ispod priče glasi: ,,Lepo, ali je moglo jasnije." Jevtropijevićkini poeni imaju težinu za kompaktnost priče, Anomanderovi za čitljivost. Naravno, Anomanderu ne smeta sve ono što meni smeta, ja sam jezička picajzla i tu nema vađenja.

Rečenica ,,Sutra je praznik i bučni vašar što ga je pratio preplavio joj je misli." je srž mojih primedbi. ,,Sutra" ukazuje na budućnost, ,,je" je prezent, ,,pratio" i ,,preplavio" su prošlo vreme. Bem ti taj redosled!  Tu ima bezbroj kombinacija da bude ispravno, a samo jedna da bude ovoliko nepravilna. Pisac bi mogao da pokuša da otkrije bar jedno ispravno rešenje.

U tekstu se sa find/replace lako nabroji čak petnaest ,,joj". Ajaoooj! Tri četvrtine se može lako izbeći. Dakle, i dalje traje opsesija sa viškom zamenica. Lako je proći tekst i sa drugim zamenicama. U srpskom jeziku se upotreba zamenica izbegava sem kad se posebno naglašava. ,,Ja sam gledao" uvek treba da bude ,,gledao sam" osim kad je najvažnije da se naglasi da sam baš ja gledao
.
Sa žutom bojom sam prevukao sve glagolske oblike u prošlom vremenu koji nisu morali da budu u prošlom vremenu. Upotreba prošlog vremena je posledica čitanja prevoda sa engleskog, koji to vreme upotrebljava češće nego srpski jezik. Nešto što sam započeo da pišem, a nisam dovršio, namerno insistira na prezentu, čisto radi vežbe. Nije lako ali se postiže.

Upotreba kombinacije nomad/uljez proističe iz potrebe da se ne promaši tema. To insistiranje smeta čitanju, a može da se izbegne. Da smo umesto uljeza dobili jasniji nagoveštaj da je Kolja, zapravo, povampirio/povukodlačio Mirjanu, imali bismo manje potpitanja.

Da li se primećuje da nemam primedbi na celinu i da mi je prvi zaključak da je lepo? Kad se priča opere, osuši i prepegla imaćemo sasvim novu, odličnu priču.

[Mme Chauchat]

Neka ne prDenjaju oni koji nisu čitali Delezovog Kafku.... a izgleda ni Markesa...

Slušaj dete, daleko bilo da ja branim D. od tebe, ali ko čita Deleza, morao bi pokazivati nešto jače znanje gramatike sopstvenog jezika nego što ti činiš. A ako budeš još prdenjao sa tom tvojom teorijom, naraniću te Agambenom ili tako nečim. Ovde se radi o praktikovanju književnosti a ne o teoretizaciji iste. No dobro, to izgleda nijedno od vas dvoje nije skapiralo.

[Mme Chauchat]

Ah, Scallope... ja sam, izgleda, jedina koja čita priče i baš se trudi da ne pogodi ko je šta napisao. I to mi tako lepo polazi za rukom. 

[Stipan]

@ Jevroptijevićka & Scallop - Hvala vam!
@ Scallop - Šta znači ovo "prevučeno žutim"? Ne vidim ništa slično.

[scallop]

Ima pravo Plut, mnogo si naivan. Kod mene u folderu Radionice, u podfolderu radionica 042011, tvoja priča ima svoje mesto, a sve što primetim prevučem virtuelnim žutim markerom. Koristim i druge boje za druga podsećanja. Ne dao ti Bog crvenu. Mislim da je Sivka jednom pomenula svoju prvu priču koju sam čitao. "Bila je toliko šarena da sam jedva našla par (ovo je tribut za Lillit) neobojenih rečenica."

[Stipan]

Aha... 

[Plut]

O da, ispričana mi je ta priča o šarenom tekstu i to kao jako dobro uputsvu šta bi i kako valjalo uraditi.

Imaću i ja nekoliko napomena i pitanja o upotrebi ličnih zamenica i još koječem, ali vremenom... Nisam ja Stipan.

[Stipan]

"Nisam ja Stipan" - Uh, što ti je štooos...

[Josephine]

Najveći problem ovde je što dosta ljudi ocenjuje ideju i šta bi priča bila da je dobro napisana.
Potpuno se izjednačuju pismene priče i solidne karakterizacije sa smešnim amaterskim pokušajima.
Naizgled to je tako i u stvarnosti, čitaoci su takvi kakvi su i bitno im je to što je, ali ovo je radionica na kojoj ljudi treba da unaprede svoj odnos prema pisanju i trebalo bi prvenstveno da se priča o tehnici jer je tehnika ono što čovek ima ili nema, nauči ili ne, a svakome padaju na pamet svakakve ideje, i dobre i loše. OK, postoji i tehnika realizacije ideje, ali čini mi se da je mnogima najvažnije ŠTA su pročitali.

Apsolutno.

I ja sam mislila o tome i shvatila da je nemoguće sprečiti glasanje za ideju. Zato sam predlagala ocenjivanje priča, a zato su i komentari tu - da isprave nepravde glasanja.

[scallop]

Slab sam ja na žutu, mada ne mogu bez crvene. Kad smo već kod toga, možda bi nekog zanimalo kako izgledaju radioničke priče u konačnom obliku? Ima jedna moja, samo se ukuca u Gugl - Ogledalac - i imaćete priliku da vidite jednu staru priču na zadatu temu pod naslovom - Oni izlaze samo noću.

[Josephine]

Dobro, nekome će biti rečeno jednom ili dva puta da očisti rečenicu od naivnih i nepotrebnih viškova, da bi rečeno doprlo do mozga. Nekome ne vredi govoriti.

Odbojne su mi priče sa zamršenom rečenicom. Prva naznaka napredovanja je tečan tekst, svedena i jasna rečenica.

[Stipan]

Jel' ti to meni?

[Josephine]

Jel' ti to meni?

Zašto pitaš? Jel ti je tekst nepročišćen? Da li je pun nepotrebnih viškova (zamenica ponajviše)?

[Stipan]

Hej, nisam ti ja Bata i Džon da se svađamo.
Ja možda nisam dovoljno dobar za tvoje precizne kriterijume, ali sam istrajan u onome što radim.
Pa ako si baš naoštrena - odoh ja - naravno ne zauvek (da neko ne pomisli da se durim).

[Josephine]

Stipane (došla sam u iskušenje da napišem Stupane ), ustala sam, dobro sam raspoložena, lep je dan napolju, bacila sam post na forum, pronašao si se, ja ljubazno pitala zašto si se pronašao, a ti vidiš svađu?

A sad, odgovori na pitanja, bitno je.  

Edit: inače, skapirala sam koja je priča tvoja još kada si komentarisao krug. I jezički i sadržajno ovo ti je najbolja priča dosad.

[Stipan]

Vidi Princezo, ponekad baš znaš da me naljutiš, samo ti to retko kažem.
Da li moja priča ima mana? Dakako. Da li je loša? Prepuštam drugima da procene.
Zadovoljna odgovorom?

[Josephine]

Pa šta? Ljutiš i ti mene. To nije bitno.

Ma nisam zadovoljna odgovorom. Nisam te pitala da li tvoja priča ima mana (svačija ima), već šta ti misliš o svojoj rečenici. A ako sumnjaš u moj motiv da ti postavljam pitanje, onda nemoj da odgovaraš.

[Mims]

Ne bi me čudilo da je Mušet pisala Ključnu razliku.

Možda Mića? Ajde da otvorimo radioničarsku kladionicu.