Radionica 4 - april 2011 - PRIČE, rezultati i komentari

[Albedo 0]

Tako je govorila Danasusra.

[Josephine]

Hoće kastracija da uradi to. Ali dobro, ionako kastriram samo one koji ga ionako nemaju.

[Albedo 0]

Mislim da time vrijeđaš sopstveni pol... kao uostalom i svojom pričom.

[Josephine]

Čini ti se samo. Ciničan um radi u oba smera, a ne samo u tvom.

A sad budi malo konstruktivan, za promenu.

[SuperSynthetic]

 - Unapređenje - Dobro je. Realno sagledava položaj žene uslovljen raznoraznim predrasudama. Autor ovo uspeva da nam prikaže kroz odličnu karakterizaciju muškog lika nedvosmisleno ispunjavajući zadatak. Virtruozno.

[Josephine]

Ma nisam tražila kritiku te priče, S. Nego daj tog urbanog pristupa za neku drugu koja ti se dopala. Zanima me - šta bi ti u tim pričama napisao drugačije, gde bi se zbunio, kako napisao kraj? Eto, to.

[Albedo 0]

možda bi stvarno trebalo da otvorimo temu o kritici (koja je konstruktivna čak i kad je negativna).

A mislim da optuživati istu osobu da je šovinista i istovremeno transrodni karakter naravno da može da vrijeđa samo suprotni pol, budući da u krajnjem slučaju ŽENSKI mozak taj koji je šovinistički. To tvrdi priča UNAPREĐENJE, a ne ja.

A ko zna, priča ĆUTI TIŠE otprilike i potvrđuje taj ženski šovinizam, u kojem su muškarci samo ograničen skup elemenata koje možemo pretumbavati jer nemaju neke racionalne strukture, ali u suštini sama priča, njen analitički dio, njena karakterizacija nema ''krtine'', previše je površna, makar šljaštila na kozmetičko-stilskom nivou kao i prethodno pomenuta priča.

[Plut]

Ja sam nevino poverovala u Bobanov post o autoru Ključne razlike, sabrala 3 i 3, i dobila ime. E sad, ako sam naivna, onda ništa...

[Josephine]

Zašto je bitno ko je autor Ključne razlike? Da je oduvala stilom, jezikom, idejom i sl. pa da se pitamo. Ovako, ima priča koje takođe zaslužuju da se o njima priča i diskutuje, i to ne samo na nivou identiteta autora/ke.

[Plut]

Pojma nemam, povela se rasprava. Izgleda da je bitno. Bar nekima.

[Josephine]

8. Kamen u bubregu - Već sam rekla da ova priča nema lošu ideju. No, psihijatrijski bolesnici su toliko puta bili predmet pisane reči, da je jako teško napisati nešto suvislo o njima. Pogotovo početnicima. Zato ova priča maši osnovni zahtev svakog dela - razlog zašto je napisana. I uopšte, nekoliko priča u ovom krugu ima ovaj problem. Samo je jedna priča pravi, iskusni apsurd, koji i ne mora da ima (očiglednog) smisla. No, Ćuti tiše ima unutrašnju logiku, nit koja je pratljiva i dosledna. Ostale priče za koje sam rekla da nemaju cilj/motiv zašto su ispričane, nisu ni blizu ovoj priči.

Dakle, na kraju ove priče (Kamen u bubregu) čitalac ostaje neispunjenih očekivanja, prevaren i vođen da udari glavom u zid nedostatka imaginacije da se priča završi na smislen, efektan i logičan način. Drugim rečima - baš me briga šta je uradila neka tamo devojka, jer to nema ni nagoveštaj univerzalne poruke, čak nema ni neku uvrnutost koja bi mi, eventualno, bila zanimljiva. Utisku doprinosi i nevešto pripovedanje prepuno nepotrebnih zamenica, zagušenih rečenica, neuverljivih dijaloga. Na primer - zašto devojka za sebe misli da je luda ("ili je luđa od mene ili ima nedostatak kalcijuma")? Zašto je fina prema "cimerkama", a u sebi ih psuje? Postoji li razlog za takvo ponašanje (osim što je vrlo često naznaka promišljene, a ne pomerene osobe)? Ova pitanja koja čitaocu lebde u glavi tokom čitanja, otkrivaju lošu motivacijsku izgradnju likova i nerazumevanje psihologije.

Razgovori sa dve "pacijentkinje" bi trebalo da daju hint i da omoguće čitaocu da kraj poveže sa njima. No, ova veza prekinuta je prelaskom drugog dela priče sa prvog na treće lice i naivno/neiskusno pojašnjenje događaja u priči. Tako se devojčina psiha otuđuje od njene konačne spoznaje zašto je u bolnici, priča maksimalno gubi na efektu jer se čitaocu bode prstom u oko u fazonu "vidi, ovo se desilo".

Takođe, drugi deo priče je prepričavanje, a ne pripovedanje.

Da je autor od početka učestvovao u radioničarskim krugovima, možda bi naučio da izbegne sve početničke greške koje je napravio.

Želim sreću u daljem učenju. I aktivno slušanje umesto prepucavanja.

[Albedo 0]

Ja ne bih rekao da je tu riječ o psihijatrijskom bolesniku.

Osim toga, ja ne bih rekao ni da je toliko sigurno da djevojka uopšte ima cimerke. To je kao da kažemo da Džek u Isijavanju ima barmena.

Takođe, tema radionice bila je karakterizacija valjda ne imaginarne osobe (jer čemu uopšte to, poenta je u tome što je ovo realna karakterizacija, i stoga sigurno dosadnija od neke hipsterke koju su pojedini priželjkivali (ili sebe zamišljaju tako ''slobodoumno''), i što bi rekao scallop, dobili ''tras!'' i razočarenje. U tom slučaju je i Dadilja razočarenje jer je ''tras!'' u suštini totalno obična), pa da autora optužuju za nedostatak imaginacije? Zna se ko je glavni lik Kamena u bubregu.

[Джон Рейнольдс]

Iako kod malobrojnih zainteresovanih možda vlada uverenje da mi se "Unapređenje" nije dopalo zbog ideoloških razloga, moram da ih razočaram. Pre svega, radionicu ne pratim tako pažljivo (a kritiku iste ću izneti kad neko pokrene tu temu), kao ni priče u njoj. Štaviše, ma koliko se ranije toga gnušao, primenjujem Bobanovu metodu i nastavljam da čitam samo ono što me zaista privuče. Ne mogu da grešim dušu da me "Unapređenje" nije privuklo, štaviše ovo je jedna od retkih priča koju sam pročitao do kraja, što znači da je po mom mišljenju dobro napisana.

E, sad... Zašto se ona ne može posmatrati kao nešto više od ideološkog... nečega (satire, pamfleta, traktata, štaveć)? Jevtropijevićka je ubola u srž – sama priča slabo funkcioniše jer ne vidimo pravu transformaciju, ne vidimo "prelazne forme". To se, doduše, može čitati na dva načina jer se u prvom pasusu junak(inja?) priče budi i ide u kupatilo i shvata da nema šta da se obrije. Verovatno se gleda u ogledalo ali promenu primećuje samo na svojoj koži. Postoje dve varijante.

A. Ne vidi razliku u ogledalu. Ako je autorka ciljala na ovo, ali to tek vidimo u njenom objašnjenju priče na ovoj temi, onda to nama čitaocima nije dobro preneseno. Prethodne večeri je pio pivo, češe dupe (klišei, zapazićete, a biće toga još), te kako sad mi da znamo da je u pitanju metroseksualac/trans/kuracpalac? Tako što se mnogo kasnije ispostavlja da radi u nekoj firmi? Živi s majkom... teško da je to neka sugestija. Problem ove priče nastaje u startu jer je neprepoznavanje likova iz takve japi ekipe daleko bolje prikazano i iskorišćeno u Elisovom "Američkom psihu". Štaviše, ta jednoobraznost robova konzumerizma (koji bi, paradokslano, trebalo da gaji razlike zbog šarolikosti ponude proizvoda, ali to je već druga veoma zanimljiva tema) tamo nema nikakvu polnu/rodnu konotaciju.

B. Transformacija se odvija postepeno. Ovde je Jevtropijevićka već rekla svoje, mi to ne vidimo. Majka se odmah drugačije ponaša, a Gregor koji se predstavi rođenoj majci (hint i digresija: jedan od zaveroloških dibankinga događaja oko 9/11 spori činjenicu da se po transkriptima jedan od putnika aviona palog u Pensilvaniji majci javlja predstavljajući se punim imenom i prezimenom) na to dobija odgovor – znam ja tebe usedelice, itd. Gregor nije srpsko ime, pa je možda bolje rešenje neko strano koje može biti i jedno i drugo, Fransis ili Nikita, ali...

Dodane probleme donosi činjenica da je "krevet promenio visinu", to jest da se neka transformacija u snu zaista dogodila, što kad se doda i ime Gregor S. – ukazuje na wink ka Kafkinom "Preobražaju", gde je transformacija bila kompletna. Čovek se probudio "kao golemi kukac". E, sad... Šta ovaj Gregor prvo primećuje? Meku kožu i svoje šake. Autorka se na jednoj drugoj temi s pravom podsmevala muškom viđenju žene (grudi koje su opisane kao podatne, meke, čvrste... šta već beše), ali u svojoj priči prikazuje čisto žensko razmišljanje – gle kakva mi je koža, umesto da junaka posadi na šolju (setićete se, pio je pivo) i odmah reši problem šta se događa. Malo mi je čudno da se netrezvenjak oklizne na jutarnjem pišanju jer ja kao pivopija prvo što ujutru uradim jeste da odem do šolje, a nije me sramota i da pišam sedeći ako se nisam dobro razbudio ili ako nameravam da nastavim dremku; u svakom slučaju, zlu ne trebalo, vidim i u kakvom je stanju drugar. Da li su mi izrasle sise ne proveravam, mada se ponekad tuširam ujutru, a da sam japi, tuširao bih se sigurno i primetio da nešto odmah ispod vrata nije kao ranije.

Sve u svemu, transformacija je potpuno neuverljiva i ne može se objasniti nikakvim tzv. "seksualnim varijetetima" jer – kao što smo već utvrdili, transformacija postoji i to je taj zahtevani SF element priče, te odeća koja na njemu visi i zbunjenost i opšta tromost, neaktivnost junaka, to njegovo tupo prihvatanje stvari kakve jesu, ima po svoj prilici ono što je većina i bez ovolikog brbljanja zapazila – ideološku komponentu. Sveznajuća autorka nama poručuje da mu je majka (a japi živi s majkom, go figure) ranije uvek spremala omiljena jela, a onda – šta se događa – kritikuje "usedelicu" i traži doručak koji "Gregor" (naravno) ne ume da spremi. Dakle, odmah se sugeriše grubo različit stav. Pa se u istom maniru nastavlja dalje, najpre na ulici gde se događa bezobrazno dovikivanje vozača čiju konotaciju ovaj naš glupak/glupača najpre ne shvata/ju, ali bi ipak "razbili pedera" (opet klišeizirano razmišljanje muškarca koji se, tad je već jasno, pretvorio u ženu ali to još ne shvata). Pa u firmi, gde se u standardnom how convenient stilu događaju situacije koje bi trebalo da ukažu na različit tretman posle transformacije.

Do trenutka kad ovaj nesrećnik konačno ne ode u klonju (proradilo pivo posle sat-dva) i ne maši se dole kad... gle čuda. I šta? Onesvesti se. E, ubijte me ako ovo nije vrh sloppy writinga (naročito posle svih how convenient momenata). Onesvešćivanje je zaista loš kliše, pre svega filmski, da ne znam ni da li je Džejn Ostin na taj način tretirala svoje ženske likove. I tek se posle buđenja ovaj naš nesrećnik seti da se pogleda malo bolje, ali ga u tome prekine još jedan kliše, zloslutna rečenica na samome kraju – moraće da nauči da koristi tampone. To je opet čisto žensko razmišljanje, pošto da se bilo ko od nas muškaraca nađe u sličnoj situaciji, verujem da bi nam mnogo toga drugog pre toga palo na pamet, pa i hodanje u cipalama s visokim štiklama; a i ugradnja spirale rešava stvar, to i ja znam.

Sve u svemu, obrni i okreni, ovo jeste feministički... something. U suštini nam kazuje da mi muškarci, kad bismo se pretvorili u žensko, najebali bismo na keca jer bi okolina odjednom postala mnogo hostilnija i od nas bi se tražile strahote poput prženja prženica, kuvanja kafe i "nepokrivanja zamamnog" tela (ah, te kolege s replikama iz pornića!). Međutim, ako ništa drugo, mogli bismo da se tešimo jednom žensko-šovinističkom subliminalnom porukom, a to je da transformacija iz muškarca u ženu nije "preobražaj" kako kaže Kafka, već "unapređenje".

Da se razumemo, D. ume da piše. Čak bi i razulareni ženski šovinizam imao prođu, uveren sam u to. Na kraju krajeva, u radionicama je uvek pri vrhu, što nije slučajno. Ali mislim da bi najbolje funkcionisala kao besna feministička Džejn Ostin, možda bi čak i neku lovu tu zaradila. Ne znam kakve su njene literarne ambicije, pa nisam siguran da li bi joj ovakva ideja legla. U svakom slučaju, iskreno sam zahvalan što mi je priča posvećena, vratio sam iskrenim razmišljanjem o njoj.

*

Vidim da Bata preporučuje i "Čuti tiše". Ta priča me je odbila samim naslovom, zvuči folirantski. Sad ću da je pročitam.

Ako je neko izdržao dosad, moram da istaknem da Sintetik ima sjajne priče iz meseca u mesec. Bilo bi lepo da Skalop još malo poradi s njim. Jer, a to nije tajna te nema ni uvrede, radionicama se obučavaju aktivisti i futsoldžersi, a mentori stvaraju vrhušku.

[SuperSynthetic]

 

Ja ne bih rekao da je tu riječ o psihijatrijskom bolesniku.

Osim toga, ja ne bih rekao ni da je toliko sigurno da djevojka uopšte ima cimerke. To je kao da kažemo da Džek u Isijavanju ima barmena.

Takođe, tema radionice bila je karakterizacija valjda ne imaginarne osobe (jer čemu uopšte to, poenta je u tome što je ovo realna karakterizacija, i stoga sigurno dosadnija od neke hipsterke koju su pojedini priželjkivali (ili sebe zamišljaju tako ''slobodoumno''), i što bi rekao scallop, dobili ''tras!'' i razočarenje. U tom slučaju je i Dadilja razočarenje jer je ''tras!'' u suštini totalno obična), pa da autora optužuju za nedostatak imaginacije? Zna se ko je glavni lik Kamena u bubregu.

Slažem se. To sam već rekao kada sam obrazložio zašto sam Kamenu dao 3 boda. Meni je priča originalna i dobra. Vrlo uspešna karakterizacija lude ribe.

[Josephine]

Pa ti si se Džone baš potrudio. Fala, bre.

Moguće je da autorka nije uspela da prenese postepenu transformaciju koja je ovde najviše kritikovana. Kako ko shvati.

Kliše je namerni, preterivanje je namerno. I to kako ko shvati.

I nemoj odmah sa predrasudama prema priči Ćuti tiše. Izgleda (politički) nekorektno. Pročitaj prvo.

[Josephine]

Hajde, SS, objasni zašto misliš da je "karakterizacija lude ribe uspešna"? Bilo bi zanimljivo...

[Boban]

D, top što si ti nešto uradila namerno, ne znači da je ispalo dobro; o tome pričamo ovde.

[Josephine]

Ok, B. Ja i ne tvrdim da je ispalo dobro.

[Джон Рейнольдс]

Pa ti si se Džone baš potrudio. Fala, bre.

Fala na posveti.

Nego, zašto wink Kafkinom "Preobražaju"? Ima li to neki dublji smisao? Mogao sam malo više o tome, ali neću. Čini mi se da je to kamen oko nogu, sugerišeš nešto što priča nije. Da sam urednik, pokušao bih da te ubedim da je okreneš više ka Elisu jer kažeš da je, ako sam dobro shvatio, to suština.

Edit: Možda ja učitavam Elisa.

[Josephine]

Suština je bila pokazati kako je polno određenje smešno, nebitno i društveno uslovljeno. Kako istinski identitet dolazi iznutra, iz uloga koje (ne) igramo. Zato preterivanje, zato klišei. Hint ka Kafki igrao je na kartu (podsećao je na) apsurdnosti i besmislenog ponašanja okoline u kojoj se našao moj junak.


Edit: inače, ova priča pisana je kao u uvod u nešto veće. Profesorka mi je dozvolila da umesto eseja na studijama ljubavi, napišem SF priču (sa konstatacijom "zašto da ne, ionako su sve te priče SF", carica). Tako da će Unapređenje dobiti (širem auditorijumu) logičniji i smisleniji nastavak.

[pokojni Steva]

radionicama se obučavaju aktivisti i futsoldžersi, a mentori stvaraju vrhušku.

[Josephine]

Hajde, Stevo, molim te objasni zašto si se primio na to? Pazi šta ćeš reći, jer to što je Džon rekao, a ti podržao, stvarno nije fer.

[Džek]

Orhideja je napisana sa premisom da karakteriše ženu u datom okruženju.
A okruženju te date, skoro silovane krampe, autoru uopšte nije bilo bitno.
Autor je sklepao šablonsko njesra da bi se što komotnije osećao u 6000K.

Verovatno pogađate ko je autor tog besmisla od pokušaja priče, i sam autor je zadovoljan. Tako mi je javio.

Veli autor "neka me na dnu, jebote, jer samo sa dna postoji jedan put, ispravan put, a taj put je..." pa onda onako namazano umukne...

A ja ga pitam, nestrpljivo:

"Koji matereti put ide sa dna? U odustajanje, samoubistvo ili šta?"

A on veli, bilmez neopevani...
"Sa dna možeš samo gore, nikako dole, jer dole nema, a ne znaš šta je gore ako nemaš referencu sa Ajnštajnovog cirkusa gore-dole"

Odgovorih mu "Gore gore najgore", da ga malo razveselim, animiram i tako...

A on, mrtav 'ladan, veli: "Eeeeeee...."


Kontam, nema od njega radioničara, previše je on namazan za radionicu, ne konta ga niko, pa ni ja, jer autor Orhideja je genije koje niko ne konta...

I tako se moj tel razgovor završio sa njim...

[Джон Рейнольдс]

Edit: inače, ova priča pisana je kao u uvod u nešto veće. profesorka mi je dozvolila da umesto eseja na studijama ljubavi, napišem SF priču (sa konstatacijom "zašto da ne, ionako su sve te priče SF", carica). Tako da će Unapređenje dobiti (širem auditorijumu) logičniji i smisleniji nastavak.

Insistiraš na tome da je polno određenje smešno, a nije. Naš mikrokosmos se manje-više vrti oko toga, meni su lično smešne te moderne teorije. Naravno, o tome se da raspravljati, krivo mi je što nisam replicirao Mehu na ne-znam-više na kom topiku u vezi s time zašto među ženama nema više velemajstora.

Što se tiče "Unapređenja", nemam ja problem toliko s nastavkom, koliko s inicijalnom reakcijom na transformaciju. Ona mi je neuverljiva i zato te upućuejem na Elisa. Jer, ma koliko priča bila zanimljiva, ona se saplete u startu i posle gradiš zamak (umesto kuće) na močvarnom zemljištu. Ajde obrni situaciju i izbegni reakcije okoline, već daj malo o introspekciji.

[Josephine]

Ali vidi - junak se ne bavi introspekcijom. Živi po inerciji, navici. On se oseća kao muško. Živi kao muško. I suština je u tome da ne shvata da je transformisan u ženski pol, dok ne dobije i fizički dokaz.

U drugom delu priče koji pišem, već može da počne sa zbunjenošću sopstvenim identitetom i introspekcijom. Ako ga uopšte napišem.

Ne insistiram na tome da je polno određenje smešno. Flertujem sa idejom. Toliko smo navikli da se identifikujemo sa biološkim, sa vaginom ili penisom, da me zanima - šta ako bi oslonac našeg identiteta bio na nečem drugom? Šta ako je pol društveno uslovljen?

Na primer - postoje osobe koje se rađaju sa polnim organima koji po obliku i veličini ne odgovaraju "standardima" na koje smo navikli. Šta su te osobe? Muškarci? Žene? Nisu ni jedno ni drugo. Obično su odmah po rođenju operisane da odgovaraju jednom ili drugom polu, ili se ne diraju do puberteta (humanija varijanta) da same odluče šta će biti. E, to je suština ove priče. Igra sa druge strane uvreženog, onog na šta smo navikli. Plaši me ta priča, zato sam se njom i bavila.

Feministički momenat je tebi u čast, zaista. 

Repliciraj ti Mehu slobodno. Meni je smešan taj (kliše, zapravo) argument o šahu. Mislila sam da ćeš imati bolji, s obzirom da kliše kritikuješ.

[Джон Рейнольдс]

Pa ja nisam ni hteo da spominjem šah koji je meni, uzgred budi rečeno, mnogo dosadna igra.  Ne znam ni gde je to, nije ni bitno. A tema o društvenoj uslovljenosti ili onome među nogama nije za ovu temu, mada jeste zanimljivo. Postoji as we speak neki mini-eksperiment negde u Skandinaviji gde roditelji podižu dete bez društvenih uslovljavanja. Meni je to jezivo, ali ajde, njihova posla... Čak, iskren da budem, pošto imam i sina i ćerku, zastrašujuće je koliko se u nekim sitnicama javlja ta uslovljenost iako kod nas u kući, ma kako ja forumaški delovao, ne vlada surovi patrijarhat, a i Aleksandra je suviše mala da bi se polno identifikovala. Ono što gledam samo ide u prilog mom viđenju stvari. No, to je više za potforum "dom i porodica".

Pitanje za Dacko - da li je pravilno "potforum" ili "podforum"?

[Josephine]

iako kod nas u kući, ma kako ja forumaški delovao, ne vlada surovi patrijarhat,

Ma skapirala sam ja to... Ma koliko neskromno zvučalo. Zato si i dobio priču. Znala sam da ćeš da ceniš cinizam.

[Джон Рейнольдс]

Ali sam ja ipak hranitelj! 

[Josephine]

Sve je igra moći. Sve. 

[Albedo 0]

Ljudi, vi ste izgleda mnogo davno čitali Kafkin Preobražaj, pošto UNAPREĐENJE s njim ima zajedničko samo ime.

[Josephine]

Hajde, jednokrilni, komentariši i tuđe priče malo. Nemoj zalud da lelujaš po temi...

[Mims]

Ljudi, vi ste izgleda mnogo davno čitali Kafkin Preobražaj, pošto UNAPREĐENJE s njim ima zajedničko samo ime.

A kao da je kamen u bubregu zaista KAMEN!

[pokojni Steva]

radionicama se obučavaju aktivisti i futsoldžersi, a mentori stvaraju vrhušku.

Hajde, Stevo, molim te objasni zašto si se primio na to? Pazi šta ćeš reći, jer to što je Džon rekao, a ti podržao, stvarno nije fer.

Zašto misliš da sam se složio sa tim što sam citirao? Šta, spremna si za fajt na svim frontovima? Ne, ne slažem se. Radionice su idealne za učenje, i to čistim posmatranjem i praćenjem radnje. Mentor je užasno pipava stvar, barem ja to tako vidim. Tu slabo šta zavisi od učenog, do učitelja je da li želi svoju kopiju, tačnije, u kojoj rezoluciji želi da proizvede svoju kopiju. Do duše, ni "prašinara" po radionicama sumnjam da će ikad usfaliti 

Zadovoljna?

[Josephine]

Zadovoljna?

Da.

Jbg, fajt mi je uslovni refleks izgleda...

Tu slabo šta zavisi od učenog, do učitelja je da li želi svoju kopiju, tačnije, u kojoj rezoluciji želi da proizvede svoju kopiju.

Slažem se, da.

[Albedo 0]

Kakve to ima veze, sve filolozi a još nisu pohvatali omaž Markesu u priči...


S druge strane, Kafkin Gregor se pretvara u kukca da ne bi otišao a posao. U UNAPREĐENJU on doživljava preobražaj da bi lakše otišao na posao. Autor/ka pogrešno shvata Kafkinu tezu o metamorfozi, površno smatrajući da tu ima nekih edipovskih fantazama, iako ih u samom preobražaju nema već tek nakon toga.

[pokojni Steva]

Bre, bre, još da se osetim kao da napadam Radionicu! Plakao sam odavno za nečim sličnim (mislim da za to postoji i dokaza ovde, ili već negde). Radionica je komotnija za naučiti nešto, ili barem odvađivati od ponuđenog šta može, često i mora, da se upasuje u sebe. Mentorstvo je za završne finese (ako je na to John mislio, onda se ipak slažem sa njim ali se bojim da je taj štap nešto duži).

[Josephine]

Jednokrilni, ne lupetaj.

Bre, bre, još da se osetim kao da napadam Radionicu! Plakao sam odavno za nečim sličnim (mislim da za to postoji i dokaza ovde, ili već negde). Radionica je komotnija za naučiti nešto, ili barem odvađivati od ponuđenog šta može, često i mora, da se upasuje u sebe. Mentorstvo je za završne finese (ako je na to John mislio, onda se ipak slažem sa njim ali se bojim da je taj štap nešto duži).

[Albedo 0]

Neka ne prDenjaju oni koji nisu čitali Delezovog Kafku.... a izgleda ni Markesa...

[pokojni Steva]

Kakve to ima veze, sve filolozi a još nisu pohvatali omaž Markesu u priči...


S druge strane, Kafkin Gregor se pretvara u kukca da ne bi otišao a posao. U UNAPREĐENJU on doživljava preobražaj da bi lakše otišao na posao. Autor/ka pogrešno shvata Kafkinu tezu o metamorfozi, površno smatrajući da tu ima nekih edipovskih fantazama, iako ih u samom preobražaju nema već tek nakon toga.

Moraćeš ti Brašo još da mažeš iz tog načitanog tanjira.

[Josephine]

Neka ne prDenjaju oni koji nisu čitali Delezovog Kafku.... a izgleda ni Markesa...

To što si želeo da praviš omaž Markesu, ne znači da si ga i napravio. Pogotovo ne sa tako lošom pričom. Nekada ne treba pisati omaže velikim ljudima ako smo baš mnogo mali. Tada je takav pokušaj uvreda, a ne laskanje.

[Albedo 0]

Pričaš o svom Gregoru, zar ne?

Ja nisam preuzeo glavnog Markesovog lika već jednu sitnicu...

[Josephine]

Ni ja nisam "preuzela lika", već koncept i atmosferu. Ali za razumevanje pročitanog (kao i za pisanje) potrebna je imaginacija.

[Albedo 0]

Ne, samo si mu mudovito ukrala ime. Atmosferu jedino ako si pijana čitala Kafku

Ali za razumevanje pročitanog (kao i za pisanje) potrebna je imaginacija.

reče osoba koja je cimerke, doktore, očeve i momke doživila kao stvarne osobe u priči... i pored toga što su neki posredno predstavljeni...

Moraćeš ti Brašo još da mažeš iz tog načitanog tanjira.

Moguće, ali ti si mi dao bod, naivčino!

U svakom slučaju ja nisam književnik, i nije u tome problem, ovdje se napada karakterizacija na nivou koncepta a ne stila pa i (oskudnog) rječnika, ali stvarno me neće filološkinja (koja ne prepoznaje Markesa) učiti psihoanalizi.

[Josephine]

Nemoj da laskaš sebi. Tvoja priča može da bude samo omaž nepismenosti. Ali ostani da parazitiraš na temi još malo. Možda se bar malo opismeniš.

[Albedo 0]

Djevojko, tvoja prva rečenica u priči je nepismena (''Ustao je, posrnuvši''). Druga je prosto glupa (pomisliti i zaključiti su dvije različite stvari)... ali da ne zaboravimo, neko pokušava da skrene pažnju sa sopstvenog lopovluka na insinuacije o nečijoj nepismenosti.

[Josephine]

Upravo si sebi dao najbolji razlog da odustaneš od pisanja. Stvari drugačije funkcionišu u prozi.

Dosadan si. 

[pokojni Steva]

Moraćeš ti Brašo još da mažeš iz tog načitanog tanjira.

Moguće, ali ti si mi dao bod, naivčino!

Kamen u Bubregu - zaličilo mi je kao dobro. Užasan kraj. Ipak, jedan moj glas.

Nahvalih te u materinu. Naređenje je da se svi glasovi moraju udeliti...  
Pride, šta to ikog treba da zainteresuje što si pročitao par knjiga? Moraćemo i dalje da slušamo kako ih jako voliš i očekuješ od svih da ih vole, čak i više od tebe?

[Albedo 0]

Imao si 18 priča, ja sam ti u prvih 5, I don't care 



Inače, mogu biti dosadan, nepismen, paramecijum, jednokrilan, ali mislim da je najvažniji kriterijum istina, a to je ipak na mojoj strani

naime, Unapređenje je napisao lopov (koji onda druge optužuje kako daju omaž književnim veličinama, a btw još nisi ukapirala šta je to Markesovo u mojoj priči), Unapređenje počinje nepismenom rečenicom, sinoćNJE pivo je kozmetičko maltretiranje čitaoca kojem onda naglasimo da je ostavilo vidljive posljedice koje naravno niko ne vidi... posljednja rečenica u pasusu dva puta koristi neki oblik glagola biti bez ikakve potrebe kao i navodni ''imaginativni'' zarez sa početka...

no naravno ključno je ovo...

Ali za razumevanje pročitanog (kao i za pisanje) potrebna je imaginacija.

reče osoba koja je cimerke, doktore, očeve i momke doživila kao stvarne osobe u priči... i pored toga što su neki posredno predstavljeni...

[pokojni Steva]

Imao si 18 priča, ja sam ti u prvih 5, I don't care 

Nešto manje, ali ipak 

[Josephine]

Mali, hoćeš li da učiš na radionici? Već sam ti poručila - aktivno slušaj/čitaj, manje (nimalo) se prepucavaj. Ostaćeš tupav u svakom krugu.

Cimerke i pacijentkinje sam stavila pod znake navoda. Dakle, ne - nisam ih skapirala kao stvarne osobe. Isto tako, poručila sam ti da si prelaskom u treće lice pokidao vezu sa prvim delom, i na brzaka prepričao (ne pripovedao, zapamti razliku) radnju čitaocu, i time mu zabio nož u stomak. Vodi čitaoca, ali mu ne govori da je glup. Ako sumnjaš u čitaočevu inteligenciju, ti si jedini koji će na kraju ispasti glup.