Radionica 4 - april 2011 - PRIČE, rezultati i komentari

[Gudeja]

Premeštaj je veoma dobra priča, kupila me u startu rečenicom: Da je 'tela da me utepa, ne bi' me udarila s dršku, nego sa motiku, i ne bi sedela uz men' svu noć poslenak pa da me ljubi i da me ne bude stra'. Jezik kojim je ispripovedana meni deluje autentično i zanimljivo;veliki plus zbog toga. Lik glavnog junaka je prilično dobro oslikan, dovoljno dobro da osetim empatiju prema bezimenom mrtvom dečaku zbog situacije u kojoj se našao. Atmosfera je sumorna, na momente jeziva, hororična. Crni humor (koji volim) je razlog više što sam ovoj priči dala 2 boda.

[Josephine]

Jeste, dobra je priča Premeštaj. Jezik je, doduše, zamoran, ali ima hororičnu atmosferu više od bilo koje priče iz kruga koja je pretenciozno pucala na horor. Autentična je.

[Boban]

Pa ako si oduševljena Nišlijskim krajem, nije zamoran...

[Stipan]

Ma premeštaj je jedina priča koja mi u ovom krugu miriše na horor. Jezik jeste u funkciji priče. Pa ipak, izgleda da nisam oduševljen Nišlijskim krajem, jer je takav govor i meni bio zamoran. 

[Gudeja]

Otporna na vatru je pre svega lepo ispričana; šta ću, upecala sam se na lepo pisanje. Priča nema neku dinamiku, statična je...opis junakinje solidan. U stvari, ja nemam nekih većih zamerki, osim na sam kraj. Taj deus ex machina me je pomalo razočarao, očekivala sam više. Umesto Nostradamusa, bez problema je mogao da bude ubačen i neko drugi...Elifas Levi, na primer, ili Alister Kroli, ili Hermes Trismegistus itd...Uprkos tome, dopala mi se, dadoh joj jedan bod.


Žrtva mi bila zanimljiva najviše zbog same tematike, mada jeste pomalo naivno ispričana+onaj boldirani deo na kraju, kad doktori objašnjavaju šta se zapravo desilo, nekako mi je suvišan...Dobro okararakterisan glavni lik.


Za Ključnu razliku sam glasala zato što me zabavila i nasmejala. Iako po meni nije zadovoljila jedan od zadataka (onaj koji se tiče karakterizacije) sve ostalo u priči sasvim dobro funkcioniše. Korektno.

[Josephine]

Hvala, Gudeja, na komentarisanju priča.

P.S.
B, nisam imala prilike da se oduševljavam Nišlijskim krajem. Bila sam tamo dva ili tri puta. A i priznala sam svoju nenaviknutost na izraz u priči i odvojila njenu objektivnu vrednost od ličnih preferencija i zamaranja.

[Gudeja]

Ja sam se u stvari malo dvoumila između Dadilje i Ključne razlike.
Dadilja je neosporno dobro napisana, iskusno... međutim, problem koji sam imala s ovom pričom je Mims već opisala. Medeju sam davno čitala, ali se još uvek jasno sećam kakav je neverovatno jak utisak ostavila na mene. Možda nije fer, ali ja sam i od Dadilje očekivala da isporuči tu količinu emocija. Strast, ljubav, mržnju, očaj...a jedino što je isporučila su mržnja i hladna, proračunata osveta. Da, spominje se ljubav(nekoliko puta) ali je zapravo nema u priči. Zato sa Dadiljom nisam mogla da saosećam, bila mi je čak odbojna, tuđinskija od samih tuđina. Iz tog razloga sam glasala za Ključnu Razliku, isporučila je više nego što sam očekivala.

[scallop]

Jedno malo razmišljanje uz jutarnju kafu.

Negde pre godinu dana, imali smo golemu raspravu povodom Bobanovog romana "Poslednji Srbin". U središtu je bilo koje sve hintove u knjizi nismo zapazili. Naime, Boban jeste sve u romanu "zavezao" ali su mnogi bili u nedoumici radi li se tu o paralelnom, alternativnom ili nekom drugom svetu. On je ukazivao da za sve postoji hintovi, ali da se previđaju. Sećam se da je jako mesto u diskusiji imala neka fudbalska utakmica u Splitu koja se nije dogodila onda kada se dogodila. Ovde nije toliko važno da li se dogodila ili ne i da li smo morali da znamo i takve detalje da bismo razumeli tu priču, nego to što su, u čitanju, i na našoj radionici zanemarivani hintovi kojima se pisac značajno potrudio. Što se tiče "Dadilje", ko vid'o - vid'o, ko pročit'o - pročit'o, a ja ću da se zadržim na priči "Premeštaj".

U priči koju smo malo teže čitali, pa je bilo za očekivati da će čitanje biti sporije, meni je bila važna uloga starice koja nudi drugo rešenje (zamislite da je nije bilo), jer je omogućila da se u prvi plan izgura ljubav ubijenog deteta prema svojima i svom kraju. Mene je to potreslo i dalo mi neophodnu injekciju adrenalina. U više priča postoji taj napor pisca da priču obogati, a nisam video nijedan komentar u tom pravcu. Ne zaboravite da takvi detalji čine priču dobrom i trajnom, sama priča služi kao magarac koji ih nosi.

Zaključak je da tanani hintovi nisu pogodni za brzo čitanje. I nije utešan.

[Stipan]

zašto se vukodlaci često povezuju sa ciganima?

Vukodlak je čovek koji se povremeno, dotično za noći punoga mjeseca, pretvara u vuka, a po Švajnsovom (1936.) mišljenju ista osoba, nakon smrti postaje vampir.
Od Južnih Slovena ovaj izraz je prešao i na druge balkanske narode, pa Arbanasi (Albanci) imaju svoj naziv karkandeoli (povampireni Ciganin)

[Anomander Rejk]

Isto popodne isti dan je priča koja me najviše dojmila u ovom krugu, i dao sam joj tri boda. Gomila sitnih detalja, koja se fino tka i pravi jedan lep mozaik. Od prstiju što neprijatno zebu, krovova i dimnjaka, sasušenog bagrema, kočija, cigana i torbara.
Nenametljivo grade jednu atmosferu- pomalo ravničarsku, uspavanu, setnu, a istovremeno i divlju, nemirnu, strasnu. Osvojila me je ta priča.

[Mme Chauchat]

Prvo - hvala na komentarisanju priča.

Eh, neki pripadnici "graničnih stanja" bunili bi se na naziv "hemafrodit". A bunili bi se i na naziv "granična stanja" jer oni sebe zovu samo varijetetima. Autorki nije mi bila namera da piše o transeksualcima, homoseksualcima, biseksualcima (ili o toj "čestoj podozrivosti" za koje nisam čula). Nije joj je bila namera da u 6000k piše komplikovanu priču koju niko neće da razume, pa ni ona sama. Namera je bila prosta i jedina moguća u 6000k - da se čitalac postavi u inverznu rodnu i polnu ulogu. Da posle pročitane priče ostane pitanje (ne)razdvojivosti pola, roda i seksualnosti - tri pojma koji se često vezuju u jedan, dok ih queer teoretičari razdvajaju i daju primere pojedinačnih zanimljivih egzistencija i života koji ne mogu da se strpaju ni u jednu opšte poznatu polnu ili rodnu kategoriju.

Junak proživljava postepenu/postupnu promenu tokom priče - od brade do transformacije polnih organa (da zadatak nije zahtevao drugačije, autorka bi radije pisala o transformaciji žene u muškarca (zanimljivije joj je), što pobija argument feminističke satire). Svi ga od jutra tretiraju kao ženu, ali on to postaje ceo tek protokom dana.

Što se tiče transrodnosti - Gregor to jeste. O njegovom nalaženju na marginama društva mogla sam tek da pišem u nastavku ili u više karaktera. No, osoba koja se oseća kao muško, a živi u telu žene (ili obrnuto) je definicija transrodnosti.

Nije bilo dovoljno prostora, ali priča otvara neka pitanja i to joj je bila jedina i jednostavna namera.

I, da - i ja mislim da je vreme da dobijemo veći broj karaktera za priče.

Sledi nastavak komentarisanja od sinoć...

Molim.
Što se tiče granica i margina... te pojmove nisam ja izmislila nego neki politički korektni ljudi   A što se tiče česte podozrivosti, biće da ne surfaš dovoljno - proguglaj malo stereotipe o biseksualnosti ili nešto slično  
Ali da se manem diskusije o terminima i korektnosti, ne radi se o tome, nego o priči: autorka tvrdi da je priča o transrodnosti, i da postoji postupnost, ali čitateljka to nije videla. Naravno da autorka može da tvrdi da je u pitanju nepažljiva čitateljka (nisam), zlonamerna čitateljka (nisam) ili naprosto glupa čitateljka (da se ne izjašnjavam) ali treba da ostavi i mogućnost da prosto nije uspela da ugura u priču ono što je htela, i da je priča ostala na nivou satire na svakodnevicu (a šta fali satiri, pa još feminističkoj? da je ima više i bolje, bilo bi mi lepo u životu). U umetnosti kao i u životu, ne računaju se lepe namere već rezultati.
Toliko od mene.

[Mme Chauchat]

PS: Drago mi je što se povećava klub Dackovih fanova, evo i ja se priključujem 

[scallop]

Fanovima plesak, a ja ću da zaobiđem pleskavicu.

[Savajat Erp]

Od prstiju što neprijatno zebu

Значи, постоји и ситуација када прсти пријатно зебу? Занимљиво.

[scallop]

Kad treba da prebrojiš debeli svežanj dobijenih para.

[Stipan]

To sa brojanjem debelog svežnja dobijenih para se nekom zaista desilo? Ja sam mislio da su to samo filmski trikovi....

[Albedo 0]

Ili ako imaš one trilione dinara negdje zaturene...

Prvo - hvala na komentarisanju priča.

Eh, neki pripadnici "graničnih stanja" bunili bi se na naziv "hemafrodit". A bunili bi se i na naziv "granična stanja" jer oni sebe zovu samo varijetetima. Autorki nije mi bila namera da piše o transeksualcima, homoseksualcima, biseksualcima (ili o toj "čestoj podozrivosti" za koje nisam čula). Nije joj je bila namera da u 6000k piše komplikovanu priču koju niko neće da razume, pa ni ona sama. Namera je bila prosta i jedina moguća u 6000k - da se čitalac postavi u inverznu rodnu i polnu ulogu. Da posle pročitane priče ostane pitanje (ne)razdvojivosti pola, roda i seksualnosti - tri pojma koji se često vezuju u jedan, dok ih queer teoretičari razdvajaju i daju primere pojedinačnih zanimljivih egzistencija i života koji ne mogu da se strpaju ni u jednu opšte poznatu polnu ili rodnu kategoriju.

Junak proživljava postepenu/postupnu promenu tokom priče - od brade do transformacije polnih organa (da zadatak nije zahtevao drugačije, autorka bi radije pisala o transformaciji žene u muškarca (zanimljivije joj je), što pobija argument feminističke satire). Svi ga od jutra tretiraju kao ženu, ali on to postaje ceo tek protokom dana.

Što se tiče transrodnosti - Gregor to jeste. O njegovom nalaženju na marginama društva mogla sam tek da pišem u nastavku ili u više karaktera. No, osoba koja se oseća kao muško, a živi u telu žene (ili obrnuto) je definicija transrodnosti.

Nije bilo dovoljno prostora, ali priča otvara neka pitanja i to joj je bila jedina i jednostavna namera.

I, da - i ja mislim da je vreme da dobijemo veći broj karaktera za priče.

Sledi nastavak komentarisanja od sinoć...

Molim.
Što se tiče granica i margina... te pojmove nisam ja izmislila nego neki politički korektni ljudi   A što se tiče česte podozrivosti, biće da ne surfaš dovoljno - proguglaj malo stereotipe o biseksualnosti ili nešto slično  
Ali da se manem diskusije o terminima i korektnosti, ne radi se o tome, nego o priči: autorka tvrdi da je priča o transrodnosti, i da postoji postupnost, ali čitateljka to nije videla. Naravno da autorka može da tvrdi da je u pitanju nepažljiva čitateljka (nisam), zlonamerna čitateljka (nisam) ili naprosto glupa čitateljka (da se ne izjašnjavam) ali treba da ostavi i mogućnost da prosto nije uspela da ugura u priču ono što je htela, i da je priča ostala na nivou satire na svakodnevicu (a šta fali satiri, pa još feminističkoj? da je ima više i bolje, bilo bi mi lepo u životu). U umetnosti kao i u životu, ne računaju se lepe namere već rezultati.
Toliko od mene.

Ja bih samo da dodam da ovako kako je ''objašnjena'' priča je promašila temu radionice ako ju je pisala žena.

[Plut]

To sa brojanjem debelog svežnja dobijenih para se nekom zaista desilo? Ja sam mislio da su to samo filmski trikovi....

Veruj iskusnima.

[scallop]

Izgleda da više niko nije nešto zapazio u pričama, niti ima dojma osim smaranja. Ima li koga? E-heeeej! Ako nema, možda bi Boban mogao malo da digne pritisak svežim informacijama?

[Mims]

A da sačekamo još malo sa objavljivanjem? Bar do sutra uveče, da zaokružimo.

[scallop]

Pa, mogla bi detaljno o tome kako se previđaju priče. Samo ti i Lillit ste znale da u mojoj ima tragova Medeje. Mada se ne bih složio sa komentarima kako je viđena veza sa Medejom. Klasična tragedija je imala pozornicu i akustiku koja se morala iskoristiti, a ja sam imao samo rečenicu koja se čak ni ne čita naglas.

[Josephine]

Ima 18 priča, a tako malo komentara... Sramota.

Molim.
Što se tiče granica i margina... te pojmove nisam ja izmislila nego neki politički korektni ljudi   A što se tiče česte podozrivosti, biće da ne surfaš dovoljno - proguglaj malo stereotipe o biseksualnosti ili nešto slično  
Ali da se manem diskusije o terminima i korektnosti, ne radi se o tome, nego o priči: autorka tvrdi da je priča o transrodnosti, i da postoji postupnost, ali čitateljka to nije videla. Naravno da autorka može da tvrdi da je u pitanju nepažljiva čitateljka (nisam), zlonamerna čitateljka (nisam) ili naprosto glupa čitateljka (da se ne izjašnjavam) ali treba da ostavi i mogućnost da prosto nije uspela da ugura u priču ono što je htela, i da je priča ostala na nivou satire na svakodnevicu (a šta fali satiri, pa još feminističkoj? da je ima više i bolje, bilo bi mi lepo u životu). U umetnosti kao i u životu, ne računaju se lepe namere već rezultati.
Toliko od mene.

Ma svakako. Nemam nameru da branim tu priču i ne krijem feministički momenat, on je jasno vidljiv (i posvećen Džonu ). No, pitanja feminizma nerazdvojiva su od pitanja transrodnosti i identiteta, na primer (i svih ostalih pitanja koje se tiču roda, pola i seksualnosti), pa je autorka iskoristila priliku da podvuče raznovrsne teme u 6000k. Ne bih volela da se ona čita kao isključivo feministička satira.

Muškarac i muške percepcije/muški rod na situacije u kojima se vrlo često nalazi žena/ženski rod/pol i zamena uloga/rodova/polova i pitanje polnog/rodnog identiteta su teme ove priče i to je sve. Pri tom muški ugao je bio neophodan kako bi se ispunio zadatak radionice. Priča nema samo jedan sloj, ali nema ni 100 slojeva.

Autorka ostavlja mogućnost da nije uspela u ideji, naravno. To je uvek tako. Čitalac daje konačni sud, a autorka ne upisuje osobine svojim čitaocima. Štaviše, poštuje ih.



Ajmo dalje sa komentarima...

[scallop]

Tvoj problem je što ne odustaješ dok svi drugi ne odustanu. To je pobeda na izdržljivost, a ne na argumente. Mogu ti reći kasnije, ali nije kasno ni sada: Pisac ne sme sebi da dozvoli pisanje manifesta. Toliko malo je bilo manifesta kod Ursule LeGuin, pa joj zameraju iz sve snage.

[Josephine]

Pa, mogla bi detaljno o tome kako se previđaju priče. Samo ti i Lillit ste znale da u mojoj ima tragova Medeje. Mada se ne bih složio sa komentarima kako je viđena veza sa Medejom. Klasična tragedija je imala pozornicu i akustiku koja se morala iskoristiti, a ja sam imao samo rečenicu koja se čak ni ne čita naglas.

Nedostatak emocije (u mojoj glavi nazvan "suva osećanja") sam i ja primetila u priči Dadilja. No, kada neko sve izgubi postoje, mahom, dva puta. Onaj koji vodi u bes, mračnjaštvo, frustraciju, tugu i depresiju; i onaj koji vodi u potiskivanje emocija i hladnokrvnu želju za osvetom. Da bih opravdala scallopa, strpala sam mu junakinju u ovu drugu kategoriju, mada bih volela da vidim njegov opis žene iz prve kategorije, s obzirom da mu ova junakinja mnogo liči na naučnicu iz jedne druge priče...

[Josephine]

Tvoj problem je što ne odustaješ dok svi drugi ne odustanu. To je pobeda na izdržljivost, a ne na argumente. Mogu ti reći kasnije, ali nije kasno ni sada: Pisac ne sme sebi da dozvoli pisanje manifesta. Toliko malo je bilo manifesta kod Ursule LeGuin, pa joj zameraju iz sve snage.

Izvinjavam se, ali tema feminizma je apsolutno jedina tema u kojoj vaše mišljenje ne uzimam za relevantno. Nemojte da se ljutite.

P.S.

To se zove izdržljivost argumenata. Ne odustajem u argumentovanju stava.

[Mims]

Pa, mogla bi detaljno o tome kako se previđaju priče. Samo ti i Lillit ste znale da u mojoj ima tragova Medeje. Mada se ne bih složio sa komentarima kako je viđena veza sa Medejom. Klasična tragedija je imala pozornicu i akustiku koja se morala iskoristiti, a ja sam imao samo rečenicu koja se čak ni ne čita naglas.

Ja sam kreten.  

Euripidovu Medeju sam samo čitala, nisam je gledala. Mislim da je Dadilja dobro okarakterisana, ali prosto nema mnogo sličnosti sa izvornom Medejom. To nije nužno loše; naprotiv, vaša ideja nije bila da rimejkujete Medeju, već da upotrebite sličan motiv, tako da junakinja ne mora da bude preslikana.

[scallop]

Ja zaista kao feminista nemam neku značajnu prošlost, ali ni budućnost. Imam neke veze sa prepoznavanjem mućkova. Hteo sam da ukažem da tvoje i Bokijevo, a donekle i Subino insistiranje na ličnom stavu ima srodnorodnost koja neminovno vodi u lošu ocenu priča na radionici. No, ličan stav treba ceniti, pa makar to značilo paraglajding sa ličnim uverenjem u naramku. Dakle, stav cenim bez rezerve, a priču samo ako je dobro napisana.

[Mims]

Beg – Nek' sad autor prizna da je ovo pisao za konkurs "Poslednja kraljica Bosne" i lepo opravda omašivanje teme.   Mislim, ok je napisano, ima lepih rečenica, ali meni nešto teže padaju priče sa akcentovanom istorijskom tematikom.

JaJeca TiNebitan – Iskreno, naglašen fejsbučizam me je smorio. Suviše stereotipno predstavljena korisnica Fejsbuka sa viškom dekoltea i prijatelja, ali dobro. Kraj mi se dopada. I brzina pripovedanja je ok. Mogli su da se poukuju bar jednom.

Kamen u bubregu – Potpuno nedopadljiv stil, koji mora dosta da se pegla. Neubedljivo.

Otporna na vatru – Prve dve rečenice su me glatko uvukle u priču. Sasvim korektno napisano, klizi, lep odgovor na temu. Tempo, atmosfera - sve je nekako crveno.

Daca i Huan – Priča nije loša, ali mislim da bi efikasnije bilo da se prebaci u 3. lice. Oni delovi gde nama Daca objašnjava kako je ćale smara sa sportskim kanalima, bolje prebaciti u 3. lice, čini mi se. Sad će neko da mi kaže da lupam, ali mislim da kada se već nešto objašnjava – bolje je to prepustiti "neutralnom" pripovedaču. Zasmetalo mi je i imenovanje "uljeza" i insistiranje na tome.

Unapređenje – Dopada mi se stil, bez ičeg suvišnog, ideja je simpatična i sasvim korektno realizovana. Ne vidim ovde eksplicitne manifeste, ma ni m od manifesta, tako da te primedbe ne piju vodu. Mada, i kada bih videla jasnu nameru u prvom sloju, ne bih imala ništa protiv, volim kada se nešto lepo, a transparentno izvede. To je vrlo retko uspešno, ali kad uspe, onda je moćno. Skoro kao muzika. /zato volim S. Tišmu/

[Josephine]

insistiranje na ličnom stavu ima srodnorodnost koja neminovno vodi u lošu ocenu priča na radionici.

Nisam primetila loše ocene. Naprotiv.

[Суба]

Аутор ево сад признаје да до јуче није ни чуо за конкурс "Последња краљица Босне" и не очекује да му ико верује. Такође признаје да је прекјуче, читајући "Последњег Србина", налетео на део који га је запрепастио, јер је схватио да ће људи који су прочитали "Бег" можда помислити да је у питању лош фан-фикшн или, не дај Боже, нешто горе.
"Бег" је лоша прича, то сигурно. Али је моја, из моје главе. Не бих се даље правдао.

[Savajat Erp]

Бег је твоја прича?! I`m shocked! 

[scallop]

insistiranje na ličnom stavu ima srodnorodnost koja neminovno vodi u lošu ocenu priča na radionici.

Nisam primetila loše ocene. Naprotiv.

Onda je sve u redu.

[Суба]

А ето...некад и ја шокирам...

[Boban]

Аутор ево сад признаје да до јуче није ни чуо за конкурс "Последња краљица Босне" и не очекује да му ико верује. Такође признаје да је прекјуче, читајући "Последњег Србина", налетео на део који га је запрепастио, јер је схватио да ће људи који су прочитали "Бег" можда помислити да је у питању лош фан-фикшн или, не дај Боже, нешто горе.
"Бег" је лоша прича, то сигурно. Али је моја, из моје главе. Не бих се даље правдао.

Da si "Poslednjeg Srbina" pročitao na vreme, do svega ovoga uopšte ne bi došlo.

[Mims]

Premeštaj – jako dobra priča, odlična čak. Vidim da je mnogima zasmetao jezik, i meni je donekle. Mislim, kad je već iz perspektive deteta (što je dovoljno oneobičena perspektiva kad je ovakva tema u pitanju) možda bi bilo efektnije da je govor prosto prilagođen detetu, ovako mi je preterano nabudženo. Ali dobro, autorka se odlično snašla u prvom licu malog dečaka. Atmosfera je odlična.

Vatrene orhideje bleštavila – Ja sam toliko površna, da čim vidim ovakav naslov, mozak mi da signal da stanem i ne idem dalje. Uglavnom, treba da se poradi na kompoziciji, stilu, pravopisu. I naslovu.

Ključna razlika – Zanimljiva ideja, pristojno realizovana. Ovde sam apsolutno sigurna da je ženski lik akcentovan, iako nas muški glas uvodi u priču. Dakle, ako je muškarac ovo napisao - odlično.

U potrazi za čipsom – Ovde ima neke lepe atmosfere svakodnevice. Dobra je karakterizacija, ali je nespretno završena. Aljkavo i neubedljivo.

Falset – Meni je ova priča bila dovoljno zanimljiva da joj dam jedan poen, ali – da nisam previdela Premeštaj – premestila bih ga tamo.  

Ćuti tiše –  Previše pravolinijski za moj ukus. Priča mora da ima kraj, ili je bolje da ne počinje!

Žrtva – Brzo, lepo izvedeno, kratko i korektno.

Malo sam se umorila, a i ide mi se napolje!!!
Ajde, ajde, ima vremena, naučiću i ja da suvislije komentarišem priče.

[Gudeja]

Aha, dakle Ćuti, tiše je tvoja? I mislila sam tako. : 

Jako dobra priča do pred sam kraj, a onda...pa, slažem se s tobom, M.

[Josephine]

insistiranje na ličnom stavu ima srodnorodnost koja neminovno vodi u lošu ocenu priča na radionici.

Nisam primetila loše ocene. Naprotiv.

Onda je sve u redu.

Kada pišete priču sa temom koja ne prija svima, koja nosi rizik da bude izvrnuta u svoju suprotnost, koja lepi autoru/ki etikete, koja je plod nedavnih žustrih i dosadnih rasprava, 4. mesto među 18 priča zaista nije loša pozicija. Naprotiv (opet).

Mims, dovoljno je suvislo. Hvala.

[Mims]

Aha, dakle Ćuti, tiše je tvoja? I mislila sam tako. : 

Jako dobra priča do pred sam kraj, a onda...pa, slažem se s tobom, M.

Ja bih da ćutim tiše do objave imena.

[Josephine]

Ja bih da ćutim tiše do objave imena.

Pa kad tebe hvale, a mene samo provociraju.

Ma nema šta - na prvi pogled se vidi koja je priča tvoja i dosledno je dobro napisana. Imaš već solidno izgrađen stil i odlično je što to ljudi prepoznaju (ja odmah od naslova ).

Hajde neka neko otvori temu za maj?

[Gudeja]

Pa kad tebe hvale, a mene samo provociraju.

To je zato što i ti provociraš svojim pisanjem. A tako i treba.

[ivica]

Gledam priče i evo šta mi još pada na pamet. Zapravo, da sam imao više glasova, sigurno bi ove dobile po jedan bod.

Dadilja mi je zapala za oko, ritam je jako dobar i generalno je ubedljiva, ali nekako mi se činila veće od života, što me je malo odbilo.

Vatrene orhideje bleštavila grade sasvim fino post-apokaliptičnu atmosferu čistilišta ili tako nečeg. Za mene je problem bio što se pri kraju nekako rascvetava, kao da je autor tokom pisanja skapirao da hoće tu da ubaci još stvari, ili možda ja nisam baš dobro shvatio. Takođe, ''Vatrene orhideje blještavila''? Meni loše ide davanje imena pričama, ali ovo je baš... draaamaticooo!

[Mims]

Pa kad tebe hvale, a mene samo provociraju.

To je zato što i ti provociraš svojim pisanjem. A tako i treba.

Ti si zaboravila da je Sagita leglo šovinizma? Meni se tvoja priča dopala, jako. Ali ja ne vidim ništa programsko u njoj, bar ne eksplicitno programsko, i to je ok.

edit: htela sam da citiram samo D.-in post, al' nema veze, zapravo - sve je povezano - tako da i nije velika greška.

[scallop]

Najbolji način da topik živne je provocirati D. To uvek upali.

[Albedo 0]

Pa kao što znate, uzor za moju junakinju je dotična...

[Plut]

Ključna razlika - samo prostim praćenjem postova i zbrajanjem 2 i 2, ili 3 i 3, pretpostavljam čija je ovo priča, nikako zahvaljujući mojoj moći raspoznavanju stilova.
Iako sam joj dala najviše poena i dalje mi nije najjasnije ko je ovde glavni lik. Pošto je ispričana u 1. licu jednine, muškog roda, nekako se očekuje da je (po predviđenom zadatku) autor ženska osoba no, imam utisak da se autor uvukao u lik žene/krmače, što bi značilo da je autor muška persona. Ali, onda ipak, čemu 1. lice jednine muškog roda?

Nadam se da će mi ovu zabunu rastumačiti autor, kada dođe vreme.

[Stipan]

Ah, sve je manje nepoznatih autora. Pretpostavljao sam da je Suba pisao Beg.
SUBA - Svaka čast, pisanje ti je sve bolje i bolje.

[scallop]

Narator nije obavezno glavni lik. Najčešće formalno ni ne postoji. U ovoj priči je sasvim svejedno da li je tehničar za migraciju svesti muškarac ili žena.

[Plut]

Ok, slažem se, pretpostavljam i ja da je tako, samo kažem šta me je zbunilo. Počinjući čitanje, odmah sam se poistovetila sa naratorom, verovatno zbog tog 1. lica jednine i, automatski, pretpostavila da je to naš junak. Što sam čitala dalje, polako (možda i previše polako ) sam shvatala da bi žena, u stvari, trebalo biti glavni lik.

Samo me zanima da li je i sam autor tako želeo da gradi priču. Kad čujemo komentare čitalaca na neke naše priče, ponekad se iznenadimo šta su sve oni videli u našem spisaniju, a da nama to nije bilo ni na kraj pameti dok smo pisali.

[Суба]

Ah, sve je manje nepoznatih autora. Pretpostavljao sam da je Suba pisao Beg.
SUBA - Svaka čast, pisanje ti je sve bolje i bolje.

Хвала шефе, стараћу се.

[Savajat Erp]

За Субу сам једино одмах 100% био сигуран да је аутор Бега...остали су се сами изланули, за неке претпостављам које су њихове приче...после ћемо видети какав сам прогнозер.