Srbi, knjige i knjizare

[Ghoul]

Ova tuzna prica preuzeta je sa http://www.blicnews.com/


Ako je verovati zvaničnim podacima, u Srbiji postoji preko 400 izdavača, dok, na primer, u daleko bogatijoj Kanadi ima oko 600 izdavača. U javnosti, takođe, kruži podatak da se u Srbiji godišnje objavi od 12.000 do 15.000 novih knjiga. Svedoci smo i prilično nemarnog odnosa države prema knjizi, ne samo zbog poreza i nameta, već zato što se ne naziru čak ni obrisi njene dugoročne strategije kad je knjiga u pitanju. Pomenimo samo činjenicu da nije bilo prolećnog otkupa knjiga na republičkom nivou a za jesenji još uvek nije raspisan konkurs, da smo zemlja sa najsiromašnijim bibliotekama u regionu       , da na državnom nivou kapitalne projekte gotovo da niko i ne spominje, i tako redom. Istina, grad Beograd je tu daleko ekspeditivniji, ne samo zbog pristojne cifre za otkup nego i zato što je upravo na gradskom nivou raspisan konkurs za kapitalna izdanja. Ali, Beograd nije Srbija ili možda ipak jeste, bar kada je reč o ministarstvima za kulturu.

Upravo završeni Sajam knjiga u Beogradu bio je povod da slučajnim odabirom anketiramo neke izdavače da prokomentarišu kako odnos države prema knjizi, tako i relaciju knjige i tržišta, kao i činjenicu da se knjižare po Beogradu polako ali sigurno zatvaraju.

Despot Despotović, čelnik izdavačke kuće Zoograf iz Niša, u duhovitom maniru kaže da Beograd, što se zatvaranja knjižara tiče, ide niškim putem.

,,Onog momenta kada je Niš proglašen za grad, lokalne vlasti su uspele da zatvore sve knjižare u Pobedinoj ulici, to vam je kao Knez Mihailova u Beogradu. Tako da danas tu ima samo oko 70 kafića. Ne daj bože neko da padne u nesvest, neće moći da prođu kola hitne pomoći. A Beograd, koliko vidim, čini sve da postane jedan provincijski grad. Jer, odlika ovdašnjih provincijskih gradova jeste da su knjižare po nekim kazamatima a buvljaci u centru. No, šalu na stranu, radi se o veoma ozbiljnom problemu."

Po njegovim rečima, Beograd ima sve šanse da izbegne tu sudbinu, jer ima najjače ovdašnje izdavače koji imaju finansijsku snagu da reše probleme. Kako je rekao, recimo Prosveta ima lokal u svom vlasništvu, ,,a ako bude privatizovana onako kako ne treba, biće tu jedna lepa prodavnica patika iz Vijetnama".



Izdavačka kuća Klio je ove godine proglašena za najbolju, a Forum novinara kulturnih rubrika joj je dodelio priznanje za najprofesionalniji odnos prema novinarima. Čelnik ove kuće Zoran Hamović ističe da izdavačima, blago rečeno, zbilja ne odgovara tretman koji država ima prema njima.

,,To se može numerički iskazati; pre svega otkup nije podsticajan, veoma je malen spram drugih aktivnosti resornog ministarstva. Jednostavno, nemamo politiku koja bi odgovarala izdavačima i čitaocima. Ono što bi svakako trebalo učiniti je da se ozakoni i standardizuje odnos prema knjizi i da se donesu kapitalne odluke u toj oblasti. Dao bih primer Hrvatske, koja je odlične stvari napravila u toj oblasti i prosto može služiti za ugled. Što se tiče poreza na dodatu vrednost, on je na svu sreću promakao za sada, skupština ga nije prihvatila, ali svaki namet na knjigu je još jedan olovni teg koji joj ne dozvoljava da se razvija. Tačnije, dozvoljava, čak i podstiče ono što je najgore a to je industrija gluposti između dve korice, jer će u čitavoj priči profitirati oni koji se knjigom ne bave nego je tretiraju kao robu. Posebno kad korumpiraju političare koji donose te odluke. Međutim, ono što je najbolje u izdavaštvu to prvo propada; vidi se to i u okolnim zemljama."

Shodno Hamovićevim rečima, gašenje knjižara samo je deo čitavog procesa koji nam se zbiva. Forsiranje utiska da je knjiga nepotrebna, da nema ko da je čita jeste vrsta lobiranja. ,,Umesto knjižara u centru grada imaćemo parfimerije, kao što smo već imali prilike da vidimo. Književnoj opštini Vršac, odnosno Petru Krdu će se oteti knjižara iz nekih razloga koje ne bih komentarisao. U Sremskim Karlovcima će nestati knjižara koja je obeležila taj grad vekovima unazad. Dakle, svedoci smo laganog nestajanja knjižara u Srbiji, pa i u Beogradu. Knjižara se lako proglašava nepotrebnom zbog kulturne stagnacije ako ne i nazadovanja već petnaestak godina. Mladi ljudi prestaju da cene knjigu jer nema ko tome da ih nauči, zato što ni sami profesori nemaju kad da čitaju zbog bavljenja drugim stvarima i borbe za opstanak   . A kad je takva kriza, onda se ozbiljna država   time mora baviti. Dakle, ne jedno ministarstvo, već se vlada mora ozbiljno pozabaviti knjigom i dati joj stimulans. Nužno je izlečiti pojavu."

Na našu opasku da je upravo on član Saveta za izdavaštvo republičkog Ministarstva kulture, Hamović je odgovorio:

,,Nažalost, kada smo došli do Zakona o izdavaštvu, ispostavilo se da u Ministarstvu nema ni dovoljno sluha ni razumevanja ni snage, a ja sam tu ne mogu mnogo".

Gojko Božović, urednik u izdavačkoj kući Stubovi kulture, smatra da se tokom poslednjih godina primećuju dva procesa u izdavaštvu.

,,Na jednoj strani je nekoliko izdavača pokazalo spremnost da dodatno profiliše svoj izdavački program. S druge stane, sve veći broj izdavača se okreće komercijalnim izdanjima i onda tu važi pravilo: dobro je samo ono što je komercijalno. A to je ozbiljno iskušenje za izdavače i izdavaštvo, pa i za kulturu jedne zemlje. Ako verujemo da je dobro samo ono što se prodaje, to onda može imati veze sa trgovinom ali sa književnošću gotovo nikakve, kao ni sa kulturom. Dakle, ne možemo sve što se tiče kulture i književnosti prepustiti. Nužno je da opstanu određene socijalne mreže koje omogućavaju da književnost ima neku vrstu publiciteta. To su, recimo, biblioteke, koje su u ovom trenutku u vrlo rđavom statusu, to su knjižare, kojih je sve manje i svakog meseca saznajemo da se u nekom gradu u Srbiji zatvara neka knjižara. Ukoliko se taj trend nastavi, ubrzo ćemo doći u situaciju da Srbija, pored toga što je zemlja sa najsiromašnijim bibliotekama, bude i zemlja sa najmanje knjižara u regionu."

Grafički atelje Dereta je kuća koja je krenula da sopstvenim snagama i sredstvima objavljuje nekomercijalna izdanja u svojoj ediciji leksikografije, za koju je na sajmu dobila zvanično priznanje, kao i u bibliotekama iz filozofije i psihologije. Kako navodi čelnik ove kuće Miroslav Dereta, od perioda pre oktobarskih događaja malo se šta zbilja promenilo.      


Miroslav Dereta ističe da se valja suočiti sa surovošću tržišne ekonomije. ,,Tržišna ekonomija ne priznaje knjižare u centru grada, ona priznaje, grubo govoreći, na potezu od Slavije do Kalemegdana određeni broj hiljada evra po lokalu. Recimo, u Londonu, u Oksford stritu nema nijedne knjižare, a na svakom petom lokalu piše da je za prodaju i iznajmljivanje. Dođe gazda sa cipelama, tri nedelje plati, ne može da izdrži, pa tako dalje... Izgubićemo sve knjižare ako ne budemo solidarni! Republika i grad bi nam mogli pomoći ako nam odvoje prostor i dozvole da se napravi jedna mala kulturna četvrt. Poput Londona, u jednoj njegovoj ulici ima 27 knjižara i robna kuća knjiga. Dakle svako, i stanovnik tog grada i turista, zna da je tu deo namenjen knjigama. Moglo bi, recimo oko Kalemegdana ili na Dorćolu, da se tako nešto napravi."
 

Đelić stavio tačku

U subotnjim popodnevnim satima održana je na Sajmu debata na temu odnosa države i knjige, u kojoj su osim zbilja brojnih izdavača učestvovali ministar kulture Republike Srbije Branislav Lečić i ministar finansija Božidar Đelić. Debata je zaista potrajala, mnogo toga se moglo čuti, povišeni tonovi, razna negodovanja izdavača... I tako dalje, i tako redom. No, reklo bi se da je Đelić ipak stavio tačku na ,,i". Jer, sve je u cilju gašenja sive ekonomije, a on, kako je naveo, zna da neki izdavači lažiraju na primer podatke o tiražima. Njegova je preporuka da se reorganizuju, racionalizuju, prilagode marže i tome slično. Ali, sledeći pravila igre u Evropi, ispod pet odsto se ne može.

Urednik u Stubovima kulture Gojko Božović ističe da je država nezainteresovana da promoviše srpsku literaturu u svetu. ,,Književnost jeste naš najbolji proizvod i, ako realno ne možemo, jer nemamo na osnovu čega, da promovišemo ekonomiju i politiku, književnost i kulturu zbilja možemo. I tu se nameće pitanje zašto to ne činimo. S druge strane, država nije, na jedan sistemski, institucionalni način, podržala knjigu. Neke oblasti jeste, pre svega film, a potom donekle i pozorište, ali u ovom trenutku ne postoji nijedan oblik direktne podrške izdavaštvu i knjizi."

[Boban]

U svemu treba imati mere.
Mislim da je Beograd PRETRPAN knjizarama u centru.
Samo u Knez Mihajlovoj ih ima trideset sto je MNOGO.
Na drugoj strani, jeste sramota da u samom centru Nisa nema nijedne (doduse ima, u nekom pasazu), no to je svetski trend. Po svim evropskim gradovima gde sam bio, knjizare su retke zverke u centralnim zonama grada i glavnim ulicama. To je i normalno s obzirom da su cene najma mnogo vece i vrlo je tesko isplatiti knjizaru na udarnom mestu. A nekako mi je i primerenije kada je knjizara "malo zavucena".

[Ghoul]

Na drugoj strani, jeste sramota da u samom centru Nisa nema nijedne (doduse ima, u nekom pasazu),

ovo nije ni blizu istine: na udaljenosti od 100 m oko Konja [spomenik] u centru Nisa postoje 4 knjizare: 2 su ultra-upadljive [nikakvi pasazi]= Svetlost, ispred mosta, i BIGZ [dijagonalno prekoputa Konja]: dakle, ako stanes kod Konja, obe mozes da vidis.
  3. jeste u pasazu, u Robnoj kuci u koju se ulazi iz glavne [Pobedina] ulice, a 4. je IPS, prekoputa Kalce.
  ah, da, prekoputa Kalce ima jos jedna= dakle, 5 komada.

Sve strogi centar.

istina, od navedenih jedino IPS nesto valja, i ova u pasazu.
ove drzavne su= propalitis.

slazem se da knjizarama nije mesto prekoputa kafica sa bucnom muzikom i raznih kafana, restorana itsl. - svidja mi se ideja da budu u nekom kraju, zajedno, malo povucene, i u mirnijoj, ne-dizelaskoj atmosferi.

[Boban]

U centralnoj zoni, u Nisu, na potezu od Kalce do McDonaldsa nema NIJEDNE kizare sa izlogom u toj ulici. Ima jedna u pasazu. IPS je sa strane, van te zone je Draganiceva knjizara i ta od konja prema tvrdjavi, ali u celoj pesackoj zoni, nema nijedne.

[Unicorn]

Kakvi čitaoci, takve i knjižare i biblioteke! Meni je Prag knjižarski RAJ. TAMO ima bar deset knjižara u strogom centru. Al', gospodo draga, tamo je knjiga nezaobilazni rekvizit za ubijanje vremena u metrou ili autobusu, a o "kućnoj radinosti" da i ne govorimo. 15 minuta - 15 minuta, nije bitno, čita se. I to KNJIGA, a ne novine. Meni u u Beogradu više smeta nemogućnost da pronađem VRSTU knjiga koje bih rado pročitala. Kuvara i kvazipsihologije i astrologije i beznačajnih ispovesti o sopstvenom seksualnom životu kol'ko voliš, al' SF&F-a retko, malo i kojekako. A cijena - prava sitnica. Možda smo sve to zaslužili jerbo na knjigu gledamo kao na robu, dekoraciju za regal i znak lažnog prestiža. Na biblioteke sam odavno "zaboravila", valjda zato što ne mož' doći do novijih izdanja, a stara su tako raspadnuta, IŠARANA i, izvinite, smrdljiva, da te prođe volja za čitanjem.

[taurus-jor]

To se na knjigama ufatila memla.
On nečitanja il' nebrige - odlučite sami.

[Unicorn]

Neko ih sigurno čita (treba za lektiru), al` to je neki "čitačlački" nevaspitan. Mene su učili da se knjiga ne uništava i da je to samo malo manji greh od bacanja hleba. Šta ćete, konzervativno do krajnosti. Umesto da lepo svako iscepa iz knjige stranu koja mu se svidi, k'o u američkim filmovima , i ponese je zgužvanu u džepu, pa kad je izgustira, lepo je domaćinski iskoristi za čišćenje cipela. Mi što sa strahopoštovanjem "mastimo knjige" smo u manjini.
Btw, iznenadili biste se kad biste čuli koliko knjiga (ne stručnih, nego beletristike koja nešto vredi) godišnje pročita prosečni nosilac svih mogućih dr, mr, dipl.ing., dr med sci i slično u ovoj zemlji. Dovoljni su prsti jedne ruke (možda onih ljudi iz Bulatovićevog romana   ). Tuga jedna neopisiva. Sve fah idiot do idiota. I onda me ič ne čudi stanje u kojem su biblioteke, em izbor knjiga u knjižarama.

[johnson bronson]

knjige? pih.

[Bilja]

Nisam bas najpazljivije procitala tvoj veoma dug tekst, Ghoule, ali sam procitala. Moguce da mi je nesto promaklo i u tom slucaju se unapred izivinjavam. TEkst je odlicno napisan (vidi se da si pisac    ) skoro kao odlican novinski clanak. Vidi se da si inteligentna i kulturna osoba. Kao i ti, takodje obozavam knjige i mislim da bi trebalo da bi drzava morala mnogo vise da se posveti tom problemu ali kao da svi okrecu ledja kulturi u nasoj zemlji. Kao da je kultura najmanje vazna. A bez umetnosti i kulture zivot bi bio jako tuzan. Sveo bi se na puko odrzavanje zivotnih funkcija, jedenje, spavanje i ostalo.
Ali...zasto uvek samo i jedino Beograd. Da li neko ko je iz Beograda ikada pomisli da postoje i drugi gradovi u SCG? Jer postoje! ZAsto kulturni centar sa knjizarama mora da bude samo i uvek u Bg? Ako se spominje SCG gotovo uvek se stavlja jednakost SCG=Beograd. BAs kao i u tvom tekstu. Ovde je tipican sindrom da se sve postavlja u BG, Vojvodina mora da cedi i bori se da nesto dobiju, a ostatak Srbije je toliko zanemaren i bacen u zapecak (vidi tekst o Nisu) da su tamo samoubistva pa i ubistva svakodnevna stvar (slobodno proveri u svakom broju Blica, na primer). To sto su gradovi SCG osim Bg ostali prakticno bez icega, bez privrede, kulture, novca,...kao da nije niciji problem. Takodje, sad cu ja da budem pristrasna, u Novom Sadu oduvek se najvise cenila kultura, i mnogo toga je okrenuto umetnosti i kulturi. Ali, od toga u poslednje vreme nemamo nista, jedva da ima izdavaca, jedva da ima 5 knjizara (I sve imaju manje vise iste knjige i iste cene), stripova gotovo da nema... Centar kulture u Novom SAdu ili bilo kom drugom gradu osim Bg niko ne uzima ni kao SF. Meni se ne putuje svake nedelje u Bg. VOlela bih da takve cetvrti sa knjizarama postoje rasporedjene ravnomerno po celoj SCG a ne samo jedna velika u BG.

[Ghoul]

Ova tuzna prica preuzeta je sa http://www.blicnews.com/

biljo, za slucaj da ti je promakao 1. red texta, citav taj prvi post je preuzet= ja sam samo naglasio bitnija mesta i dodao smajlije, ali ja nisam autor tog clanka [iako se slazem sa vecinom recenog].

mogu ti reci da tek iz ove [usa] perspektive vidim koliko je srbija sjebana, narocito u pogledu kulture, i koliko smo [kao zemlja] izgubljeni slucaj koji ce progutati mrak kroz koju deceniju, 100ak godina maximalno.

[Boban]

Ali, od toga u poslednje vreme nemamo nista, jedva da ima izdavaca, jedva da ima 5 knjizara (I sve imaju manje vise iste knjige i iste cene), stripova gotovo da nema...

Problem je što ste vi Novosađani naučili da kupujete sve  u jednoj knjižari, u Solarisu, pa su ostale knjižare polako propale ili su na putu da to postanu. Novi Sad nema toliko dnevno slučajnih prolaznika kao Beograd, pa da dobro raspoređene prodavnice u centru mogu dobro da rade, ne, vi ste svi navikli da idete u SPENS i da tamo obavljate sve kupovine.
Knjižara MALA VELIKA KNJIGA je uvek bila snabdevenija različitim knjigama nego bilo koja druga knjižara u Novom Sadu ali je praktično zapostavljena i pred propadanjem mada i sada ima mnogo bolji izbor. Bilo šta dato u prodaju u Solaris i Malu veliku knjigu beleži desetostruko veću prodaju u Solarisu čak i kada je cena u MVK manja.
Vi ste lenj narod, nespreman na bilo kakvo odstupanje od ustaljenih navika.

Što se Niša tiče, tamo nema knjižara u centralnoj pešačkoj zoni, ali računajuči i 100 metara oko te pešačke zone, ima deset knjižara od kojih su neke vrlo lepo snabdevene.

U centralnim ulicama na Zapadu vrlo su retke knjižare jer su to vrlo skupa mesta za zakup. Npr. u Milanu koji je maltene centar stripa u Italiji ima bezbroj striparnica, ali su sve tako pozicionirane da slučajni turista ni za deset dana obilaženja grada ne bi nabasao ni na jednu.

[Draza]

mogu ti reci da tek iz ove [usa] perspektive vidim koliko je srbija sjebana, narocito u pogledu kulture, i koliko smo [kao zemlja] izgubljeni slucaj koji ce progutati mrak kroz koju deceniju, 100ak godina maximalno.

Ja to mogu da sagledam i iz ove žablje perspektive!    Žalosno, ali istinito...

U Kruševcu postoji samo jedna prava knjižara. Dobro je snabdevena, solidne kvadrature, ali izgleda isuviše velika za jedan grad kakav je Kš.   Kad god tamo svratim, osećam se kao poslednji čovek na zemlji. Sam ispred gomile knjiga i pod punom pažnjom devojaka koje tamo rade, što i nije tako loše     , ali tragično je da takav objekat, kao što je knjižara, u centru grada zvrji prazan.
U biblioteci je malo bolja situacija, ali u suštini, sve je to čemer, jad i beda...    I ne vidim da će se u skorije vreme išta promeniti na bolje, bez obzira što postoji nekolicina ljudi koja pokušava da promeni takvo stanje, dovodeći razne pisce i organizujući literarne večeri (no i takvi događaji su prilično retki, ali ipak češći od posetilaca gore pomenute knjižare ).

[Ghoul]

ma ne kazem ja da sam otkrio ameriku  ali tek ovde sam shvatio RAZMERE chemera koji se zove srbija.

ne vidim ni trunku optimizma za izlecenje sranja u kulturi, i sire.

jedino svetlo u tvojoj ksh tami je sto ti u knjizari rade devojke= u vecini nishkih knjizara [izuzev IPS-a], rade tetke i babe koje su tu, verovatno, od osnivanja.
i rade sa entuzijazmom i strucnoscu prosecne radnice u dragstoru. s tom razlikom sto ove u dragstoru bar znaju sta imaju u radnji, dok ove u knjizari ne znaju ni to.
X puta mi se desilo da me belo gledaju kad trazim neki naslov, ili mi cak decidirano tvrde da nikad nisu culi za to, a 10 minuta kasnije ja ga nadjem na nekoj polici...

[Draza]

jedino svetlo u tvojoj ksh tami je sto ti u knjizari rade devojke= u vecini nishkih knjizara [izuzev IPS-a], rade tetke i babe koje su tu, verovatno, od osnivanja...

Te devojke su veoma upućene u prodaju knjiga. Imam utisak da tačno znaju gde se koja knjiga nalazi na polici, ali su toliko naporne sa svojom susretljivošću da ponekad zaludim i zaboravim zbog čega sam ja uopšte došao u knjižaru.      

[Ghoul]

Gradovi bez knjižara

Bor, Pirot, Gornji Milanovac, Zaječar, Kuršumlija su gradovi koji nemaju nijednu pravu knjižaru. Vranje ima dva fakulteta, ali ne i knjižaru, a Novi Pazar ima dva univerziteta i samo jednu pravau knjižaru. U većini gradova, devedesetih su pozatvarane prodavnice knjiga, neretko i zato što nije bilo dovoljno kupaca.

Od kada je, pre dve decenije, prestala da radi knjižara ,,Narodna knjiga", ljubitelji knjige u Boru nemaju mogućnost da kupe neko književno delo. Borani mogu da kupe knjigu jedino kad akvizitera koji književna dela nude sa hauba automobila. Najduže se do sada održalo prodajno mesto u holu Doma zdravlja, koji je jednim delom izdat akviziteru. Nedostatak knjižara, zaposleni u biblioteci tokom godine pokušavaju da nadoknade sajmovima knjiga ili prodajnim izložbama.

- Mali broj Borana ima istinsku potrebu da prati savremenu izdavačku produkciju. Borani najviše kupuju sanovnike, kuvare, knjige o zdravoj hrani, zatim o psiholoiji i jogi, kao i dela koja imaju praktičnu primenu - rekla je direktor Narodne biblioteke Vesna Tešović.

U Toplici samo tri knjižare

U Gornjem Milanovcu u kom su nekada moćne ,,Dečje novine" izdavale jednu knjigu dnevno, danas praktično ne postoji prava knjižara. Osim jedne prostorije u sklopu Gradske biblioteke ,,Braća Nastasijević", knjige se mogu kupiti u još tri privatne knjižare, ali više usput, jer je glavna delatnost tih objekata prodaja školskog i kancelarijskog pribora. U gradu se sve ređe mogu sresti i akviziteri.

I u Pirotu već godinama nema knjižare pa ljubitelji kvalitetnih naslova do knjiga mogu doći jedino na dva sajma knjiga, koje svake godine organizuje Dom kulture, ili da po knjige putuju do Niša i drugih većih gradova.

Direktor programa u Domu kulture Nebojša Icić kaže da je u Pirotu u okviru Doma kulture radila knjižara, ali je ona ugašena 2000. godine.

U četiri opštine Topličkog okruga, Prokuplje, Blace, Kuršumlija i Žitorađe, građani muku muče kako bi nabavili školske knjige i literaturu za čitanje. Najbolja situacija je u Prokuplju, gde postoje dve knjižare, u Blacu jedna, a Kuršumlija i Žitorađa nemaju knjižaru.

Zaječar nema pravu knjižaru. Knjižara ,,Mladi maj" je jedina u kojoj se, osim školskog pribora i kancelarijskog materijala prodaju i knjige. U Zaječaru se održava nekoliko sajmova knjiga godišnje, a tu je i jedan dugogodišnji ulični prodavac kod koga se knjige mogu nabaviti i za sto dinara.

Novi Pazar ima dva univerziteta, Fakultet za islamske studije i Fakulet za trgovinu i bankarstvo, na kojima studira više od 6.000 studenta. Ali u gradu radi sampo jedna ,,klasična" knjižara ,,Libris" i ona raspolaže solidnim fondom knjiga. Studenti se uglavnom oslanjaju na Gradsku biblioteku ,,Dositej Obradović", koja ne raspolaže dovoljnim fondom naučne literature za sve smerove na fakultetima.

Samo islamska literatura

Izdavačka kuća ,,El-kelimeh", koja radi pri Mešihatu Islamske zajednice u Srbiji, u Novom Pazaru ima dve knjižare, u kojima se, uglavnom, može kupiti islamska naučna litetarura. U jednoj od te dve knjižare, u ponudi su i knjige koje se bave istorijom, filozofijom, medicinom i drugim naučnim disciplinama.

U Vranju postoji Visoka škola strukovnih studija i Učiteljski fakultet, ali već desetak godina ne radi nijedna knjižara. Vranjanci se na razne načine dovijaju da dođu do najnovijih naslova. Peco Ristevski, najpoznatiji prodavac knjiga u Vranju, svakog dana u centru grada nudi Vranjancima najnovija izdanja.

- Trudim se da svim ljudima koji kupuju knjige kod mene pomognem da dođu do svih naslova. Često kod izdavača, ili na sajam knjiga odlazim sa ogromnim spiskom naslova koji mi čitaoci poručuju. U saradnji sa Narodnim univerzitetom, organizovao sam nekoliko mini sajmova knjiga, uoči Nove godine, što je naišlo na veliko oduševljenje ljubitelje knjiga - kaže Ristevski.

Direktorka Biblioteke ,,Bora Stanković" u Vranju Danijela Đorđević kaže da se planira da se u okviru biblioteke otvori i kafe-knjižara koja će biti jedna od najvećih u Srbiji, pa će pored 30 domaćih izdavača, imati i izdanja stranih izdavačkih kuća.

U Somboru ostala samo jedna

U Vojvodini je situacija nešto bolja nego južno od Save i Dunava, ali i u vojvođanskim varošima su zatvorene mnoge knjižare. Tako je Sombor pre dvadesetak godina imao oko 40.000 stanovnika i šest knjižara. Danas ima 10.000 stanovnika više i samo jednu klasičnu knjižaru.

- Vremena su teška i za izdavače i za knjižare. Ali ipak opstajemo - kaže Slobodan Stepanović, vlasnik knjižare i Izdavačke kuće ,,Zlatna grana", koja je osnovana 1997. godine. On dodaje da knjižarama ne idu naruku ni ulični sajmovi knjiga kojih je ove godine u Somboru bilo desetak. Prema njegovim rečima, na uličnim štandovima knjige su i do 50 odsto jeftinije nego u knjižari.

Nemaju knjižaru

Gornji Milanovac, Bor, Pirot, Vranje, Zaječar, Žitorađa, Kuršumlija, Dimitrovgrad, Bela Palanka, Babušnica, Lajkovac, Osečina, Ljig, Mionica, Ub, Ljubovija, Majdanpek, Lebane, Vlasotince, Svilajnac, Krupanj i Aleksinac.



(Preuzeto sa sajta Press - 27. 11. 2009.)

[Lord Kufer]

Pa kad nemaju para da kupe knjige, šta će im knjižara?

[Le Samourai]

- Mali broj Borana ima istinsku potrebu da prati savremenu izdavačku produkciju. Borani najviše kupuju sanovnike, kuvare, knjige o zdravoj hrani, zatim o psiholoiji i jogi, kao i dela koja imaju praktičnu primenu - rekla je direktor Narodne biblioteke Vesna Tešović.

E kad chujem ovakvu izjavu, pa josh od strane odgovornog lica, dodje mi da se samoprebijem.

Ako je direktoru Narodne biblioteke potrebno objashnjavati da knjizhare i biblioteke postoje upravo da bi ukazale na to da postoje i knjige koje nisu kuvari, onda ne znam shta mozhemo da ochekujemo od prosechnih gradjana.

[Ghoul]

Pa kad nemaju para da kupe knjige, šta će im knjižara?

a za sanovnike i mir-jam i jogu - imaju?

[Lord Kufer]

Sve pare dadoše onome "Ja vaša krlj". Eto, to je sigurno jedan od razloga.

A o sveopštoj degeneraciji ljudskog roda, pa i ovog ovdašnjeg (što sve ide preko morfičkog polja), neću više da trošim reči...

[Eriops]

Sto se tice Novog Sada, licno sve redje pazarim u Solarisu, izdanja su im prilicno skupa, a i imam popuste kod nekih izdavaca u drugim knjizarama. Najvise kupujem u Ljubiteljima Knjige, u Zmaj Jovinoj, i tu cesto bude posetilaca, nekad cak i manjih guzvi  . Zatim, Alnarijeva knjizara u Merkatoru, imaju jos dve knjizare u centru u koje ponekad svratim. Knjizara Most je u pasazu , silazi se kao u kakav podrum, dobra je sto se tu moze ponekad naci nekih retkih naslova kojih nema drugde, ali im knjige znaju biti u prilicno zapustenom stanju. Knjizara u Matici Srpkoj takodje je interesantna, to bi otprilike bilo to, nemogu se setiti ima li jos gde. I naravno, nezaobilazni ulicni prodavci, najvise kod fakulteta.

Ljubav prema knjizi razvija se od malih nogu, u porodici prvenstveno. Posle je kasno, mator konj se ne vredi uciti  . Knjige slabo " vrte " para, ne donose opipljivu korist glede podrske glasackog tela, tako da politicka elita nije preterano zabrinuta za sudbinu knjige. No, nije sve tako crno, vidim i po forumima da dosta mladih cita knjige, kako fantastiku, tako i klasiku, i hvala bogu ne citaju sanovnike i slicne stvari.

[marlowe]

Uglavnom bih se složio sa prikazom novosadske situacije, i ja najviše volim da kupujem kod Ljubitelja knjiga, dok u IPS i Solaris gotovo da više i ne ulazim. Most, Mala velika knjiga i Prostor takođe su daleko od slavnih 90-ih kada su bili na vrhuncu.
Od drugih gradova, izuzimajući Beograd gde bi trebalo više prostora za prikaz, ta jedna u Somboru praktično da više ne postoji, Apatin nema nijednu knjižaru, Subotica ima 3 (jedna mala antikvarnica, jedna mala obična i jedna lepa i velika, u drvetu, u samom centru - kada sam bio pre koji mesec vlasnik mi sa ponosom tvrdio kako je to najlepša knjižara u Srbiji!), Zrenjanin ima 2, a najprijatnije iznenađenje mi je bio Šabac koji ima 4-5 knjižara što je za grad te veličine odličan broj. U Valjevu sam video neke ali je bila nedelja pa nisam mogao da bliže ispitam situaciju.

[Ghoul]

u nišu je pre nekoliko meseci zatvorena poslednja knjižara koja je imala neku dušu (iako je poslednjih godina i ta duša bila na izdisaju).
simbolično, zvala se SVETLOST.
sad, kad je ona ugašena, ostao je MRAK koji se zove MAMUT, neki reziduumi velikana na izdisaju, prodavnice udžbenika, prodavnice knjigolikih produkata i 'bestselera' (LAGUNA) i tako ti mejdžori.

nigde antikvarnice, nigde prijatnog mesta, nigde lepe atmosfere, nigde izdanja starijih od godinu-dve, nigde da se kupe književni ČASOPISI (!)...

istina, NKC nešto mašta da otvori kafe-knjižaru u centru grada dogodine, ali videćemo dal će zvezde da budu tamo gde treba, dal će biti para, dal neki mafijaš nije već bacio oko na lokaciju za svoju novu kladionicu ili 'butik', itd.

[JasonBezArgonauta]

Niš nema niti jednu jedinu antikvarnicu?

[Lord Kufer]

Čuveni roman "Smrt poslednje knjige" 

[Shozo Hirono]

u nišu je pre nekoliko meseci zatvorena poslednja knjižara koja je imala neku dušu (iako je poslednjih godina i ta duša bila na izdisaju).
simbolično, zvala se SVETLOST.
sad, kad je ona ugašena, ostao je MRAK koji se zove MAMUT, neki reziduumi velikana na izdisaju, prodavnice udžbenika, prodavnice knjigolikih produkata i 'bestselera' (LAGUNA) i tako ti mejdžori.

nigde antikvarnice, nigde prijatnog mesta, nigde lepe atmosfere, nigde izdanja starijih od godinu-dve, nigde da se kupe književni ČASOPISI (!)...

ovo naravno nije u potpunosti tačno.

ali, s obzirom da je dotični navikao da naručuje iz bg, dobija na poklon ili slično, a relacija mu je bila autobuska stanica - filfak; kako mu je ugašena svetlost ostaviću ga da čami u mraku. ili mamutu.

[marlowe]

Novi Sad prakticno nema vise nijednu antikvarnicu. Velika antikvarnica Matice Srpske pretvorena je u modernu knjizaru Stilosa, a Orfelin se uskoro zatvara.

[vilja]

nigde antikvarnice, nigde prijatnog mesta, nigde lepe atmosfere, nigde izdanja starijih od godinu-dve, nigde da se kupe književni ČASOPISI (!)...

E, ovo mogu da potvrdim. Kad sam pre tri meseca bila u Nišu, ni u jednoj knjižari (od njih 4, koliko sam obišla) nisu imali GRADINU. I ne samo da je nisu imali, nego su me prodavačice belo gledale, kao da nikad nisu čule za taj časopis. Prijatelj koji je tražio da mu kupim najnoviji broj, nije mi poverovao da u Nišu nema da se kupi GRADINA...aman, to je niški književni časopis...Posle sam saznala da je trebalo da idem u NKC jer tamo jedino ima da se kupi...

U Negotinu imamo jednu jedinu knižaru, ako to uopšte tako može da se zove, koja više liči na špajz nego na bilo šta drugo. Osim LAGUNINIH izdanja, nešto malo DERETE, NARODNE KNJIGE i ALNARIJA malo čega drug ima. Više tamo i ne zalazim, rastužim se svaki put. Knjige sad uglavnom naručujem od izdavača (kod kojih imam popust kao član čitalačkog kluba), ili kupujem u BGu i NSu kad odem (4 ili 5 puta godišnje). Ovu drugu opciju više volim, naravno, jer ništa, nikakvo naručivanje s neta ne može da zameni onaj osećaj euforije kad uđeš u neku knjižaru, kreneš da listaš knjige (ponekad čak i one koje ne nameravaš da kupiš) i naročito stripove...milina bre jedna.

P.S. Tihi, jel u Novom Sadu još postoji knjižara STARI PROSTOR u Zrenjaninovoj? Tamo sam baš volela da kupujem knjige. Prodavci em ljubazni, em vole da pričaju o knjigama. Dešavalo mi se da tamo ladno spucam dva sata u razgovoru s prodavačicom a onda jedva uspem da ponesem sve što sam nakupovala... 

[marlowe]

Stari prostor je ugasen.

[vilja]

Stari prostor je ugasen.

Žao mi je što to čujem. 

A šta je sa PROSTOROM u Njegoševoj?

[marlowe]

I on je ugasen. Na lokaciji starog prostora sada je knjizara Nublu, ali to nije za porediti.

[angel011]

@vilja: sa GRADINOM nije mnogo bolje ni u Beogradu, prodaje se u ukupno 3 knjižare (uskoro, nadam se, i u četvrtoj, u Tardisovoj knjižari), dobiju mizerno mali broj primeraka, a ako u nekoj drugoj knjižari pitaš za GRADINU gledaju te kao da si ih pitala da ti prodaju teglu marmelade.

[Shozo Hirono]

ok, dosta kukumavčenja za gradinom.

valjda su i vrapci koji ovde povremeno sleću skapirali da na sagitu svraća šef i urednik, pa još ima i svoj topik.

inače radi se o vrlo prijatnoj osobi koja bi rado poslala primerak na bilo koju adresu u srbiji.

takođe ga treba priupitati i za distribuciju.

[Shozo Hirono]

znači viljo nisi ni morala da dolaziš u niš, ako nisi imala preče potrebe.

[Ghoul]

ok, dosta kukumavčenja za gradinom.
valjda su i vrapci koji ovde povremeno sleću skapirali da na sagitu svraća šef i urednik, pa još ima i svoj topik.

šozo, ne obmanjuj javnost.
urednik gradine na sagitu svrati jednom u dve nedelje na 5 minuta, najčešće da bi okačio neku svoju vest, i nema kad da čita forum ili prati gde šta ko pita, tako da je forum ZS savršeno beskoristan za svrhe koje ti preporučuješ (kontakt sa njima).

GRADINA je, inače, jedini veći književni časopis u zemlji koji nema svoj sajt. ili je barem 'među jedinima'.

[Shozo Hirono]

i jednom u dve nedelje je dovoljno.

vidi poruku i odgovori.

da ne pominjem da mu i ta poruka verovatno stiže po difoltu na mejl koji koristi.

doći do gradine nije teško, kao što nije teško doći do bilo čega drugog u ovoj zemlji, samo trebaš ići zaobilaznim putevima.

[Ghoul]

i jednom u dve nedelje je dovoljno.

govori u svoje ime!

[Nightflier]

U Požarevcu, koji je pre desetak godina imao 27000 članova biblioteke, nema nijedne knjižare. U nekadašnjoj robnoj kući radila je jedna mala, ali odatle su svi izbačeni kada su robne kuće prodate pre koju godinu. Od tada nema nijedne knjižare.

[vilja]

znači viljo nisi ni morala da dolaziš u niš, ako nisi imala preče potrebe.

Pa nisi valjda mislio da sam zbog GRADINE išla u Niš? 

Išla sam drugim poslom, ali me prijatelj, koji zna za moju nastranu naviku da se muvam po knjižarama, zamolio da mu, kad već idem, kupim najnoviji broj. Inače, Skala (zna ga Ghoul) lično poznaje Sigmu, nije mu problem da dođe do GRADINE. Izgledalo mu je samo jednostavnije da mu ja donesem...nije očekivao da se u niškim knjižarama prodavci ponašaju kao da nikad nisu čuli za istu...

[zakk]

Što "ponašaju"? Verovatno i nisu...

[Perin]

U Banjaluci ili ti Banjoj Luci, ima nekih knjižara, ali bih izdvojio samo jednu, koja bi se tako mogla nazvati - Kultura. Tu je i klub Lagunin, i imaju izdanja dosta izdavača, mada najviše ovih većih (IPS. Laguna, Alnari...) i relativno često dobijaju nove knjige. Može se kod njih naručiti, što dobro dođe za neke knjižare i izdavačke kuće koje nisu mnogo poznate (Tardis, edicija Kokoro, Odiseja, Everest Medija...), ali treba čekati knjige da dođu.

Tu je još i knjižara Libra, renovirana je i dosta je dobra, ali su im cene pomalo stravične. U istom delu gde se nalazi ova knjižara, postoji i knjižara Litera, koja je ustvari kafe knjižara. Taj čovek retko nabavlja knjige, ali knjižara nije toliko loša.

Preko puta pošte, nalazi se knjižara Glasa Srpskog, koja uglavnom prodaje starija izdanja, i udžbenike (mada na lageru imaju neka izdanja stare "Svetlosti" iz Sarajeva, koja se mogu kupiti budzašto - Grof Monte Kristo, u 3 toma, debele korice, platio sam 7 maraka ili ti 280 dinara).

Antikvar.....samo jedan.......zaboravih kako se zove, pored bivše robne kuće Centar, u onom prolazu.....ah da, antikvarnica se zove Agora, ali od fantastike samo Asimov..

Takođe, gorepomenuta knjižara Kultura ima i u Merkatoru svoj prostor.

Biblioner je imao svoju maloprodajnu radnju, ali je zatvorio, uglavnom se sada bavi veleprodajom. To drži čovek koga većina ljudi ovde zna, Nešo Palić.

[Ghoul]

evo malopre je mile sps ilić pred kamerama obećao da će učiniti sve da  nkc (čiji je srđan sps savić direktor) najzad dobije svoju knjižaru u glavnoj ulici u nišu!
ja gledo, bilo na tv5!

[vilja]

Što "ponašaju"? Verovatno i nisu...

U to mi je teško da poverujem... Pa čak i ovde u Negotinu, ako pitaš bilo kog prolaznika-meštanina na ulici da li je čuo za BUKTINJU, dobićeš potvrdan odgovor. A BUKTINJA je lokalni kč, nije kao GRADINA poznat široj javnosti u Srbiji. BUKTINJU čak možeš i da kupiš u našem špajzu-koji-se-još-i-knižara-zove (ovo, verovatno zato što je prodavac član KKK-a).

*KKK je, da ne bude zabune, skraćeno od KRAJINSKI KNJIŽEVNI KLUB...

[zakk]

K-K-Kul!

[zakk]

Evo i jedne nove knjižare!



Knjižara AŽDAHA
Višnjićeva 3
(iza Pošte)
34000 Kragujevac
PAK 552607
Srbija

Telefon: +38134352721
E-mail: knjizara.azdaha@gmail.com
Web site: www.knjizara-azdaha.blogspot.com

http://www.knjizara-azdaha.blogspot.com/
http://www.facebook.com/profile.php?id=100000799050447

[DušMan]

Sve više knjižara, a sve manje ljudi u njima... 

[Truman]

Po Beogradu ima knjižara ( i to ne samo u Knezu ), ali su naslovi neretko jednolični...No, ne žalim se kad pomislim kako je u unutrašnjosti.
Ništa čudno ako uzmemo u obzir da Srbija u SVIM oblastima zaostaje za razvijenim svetom...

[RedSonja]

A nekako mi je i primerenije kada je knjizara "malo zavucena".

Takodje, primereno je kad je prodavnica s dildoima i pratećom opremom "malo izvučena". Malo=dovoljno da bode oči. Prodavnica, ne oprema.
@topik
Pa ''malo mi zavučena'' ta statistika,
oću reći kad mi neko kaže kako po statistici u Srbiji ima 400 izdavača i pomisli da to može u nekom trenutku nekad da mi zazvuči logično, imam osećaj ko da je pokušao da mi zavuče.
40 , pa i ajde, ali cetristo, jeeee
Ili ako statistika košta nešto: Da l je moguće da su i preko tog posla pronašli način da mute i muljaju . Na kraju krajeva i Al Kaponeu je na vizitki pisalo kamenorezac, prodavac nameštaja, kako ono...

Inače, po statistici koju sam upravo izmislila, prosečan stanovnik Srbije pojede 17 kila mocart kugli godišnje, a prosečan Austrijanac 9 i po.

[Alexdelarge]

Nestaje još jedna gradska knjižara

Rok za iseljenje ,,Stubova kulture" iz Kulturnog centra Beograda je 1. februar, i od tada prostor nekadašnje knjižare biće prazan do daljeg

Knjižara ,,Stubova kulture" u Kulturnom centru Beograda, na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, sutra će u potpunosti biti iseljena iz ovog prostora. Iako smo svesni svakodnevnih gradskih mena, ovakve promene ipak dočekujemo sa setom, pomalo i zebnjom, delimično i zbog neizvesnosti koja ih prati.

Mia David, direktorka Kulturnog centra Beograda, kaže za naš list da ,,Stubovi kulture" iz materijalnih razloga više nisu u mogućnosti da ostanu zakupci ovog knjižarskog prostora (mesečno oko 4.000 evra, prim. aut.), ali ostaju u dobrim odnosima sa Kulturnim centrom. Prema rečima naše sagovornice, isto se, međutim, ne može reći i za kafić koji se nalazi u susednoj prostoriji, tik uz knjižaru, sa čijim vlasnicima Kulturni centar vodi spor već godinu dana, a koji kiriju nisu platili dve godine.

– Rok za iseljenje ,,Stubova kulture" je 1. februar, i od toga dana prostor nekadašnje knjižare biće prazan do daljeg. Možda bih najviše volela da što duže i ostane tako. Nemamo dobra iskustva sa zakupcima, pa ne žurimo sa novima, a možda bismo ovo mesto mogli da iznajmljujemo za različite opcije i kulturne sadržaje. Dakle, ne žurimo sa pronalaženjem novih partnera zbog toga što je ovaj problem povezan i sa određenom kulturnom politikom. Obavili smo razgovore sa nekima od vodećih izdavača, kao i sa vlasnicima knjižarskih lanaca, i proći će neko vreme pre nego što donesemo konačnu odluku, a ta odluka svakako biće u korist naše kuće – objasnila je Mia David.

U ,,Stubovima kulture" ističu da traže neku drugu lokaciju za knjižaru u Beogradu, pored one dve koje poseduju u Užicu i Aranđelovcu.

Izdavači uglavnom nisu voljni da daju izjave povodom mogućeg zakupa  knjižare u Kulturnom centru, međutim, ona je u svakom slučaju predmet ozbiljnih poslovnih razgovora, tajnih doduše. Kako nezvanično saznajemo, mogući konkurenti su ,,Službeni glasnik", knjižarski lanci ,,Vulkan", zatim ,,Evro-Đunti". Dejan Papić, direktor ,,Lagune" i njenog knjižarskog lanca ,,Delfi", smatra da nije smisleno unapred govoriti o ovakvim poslovnim potezima, koji su deo poslovnih tajni, i dodaje:

– ,,Delfi" ima dovoljno knjižara u centru grada i ne stremi ka svakom novom poslovnom prostoru koji se ukaže kao slobodan. Možda za sada to nije ni nužno menjati.

Takođe, jedna od nezvaničnih opcija za koju saznajemo, jeste i mogućnost ostvarivanja neke vrste nekomercijalne knjižare – kulturnog centra, koja bi okupila nekoliko izdavača (čiji je sastav za sada takođe neizvestan), i u kojoj bi, pored prodaje knjiga, po ugledu i na programe matične kuće KCB-a, bili organizovani različiti kulturni događaji.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Nestaje-jos-jedna-gradska-knjizara.lt.html

[Savajat Erp]

Е, јбг...док сам чешће шпартао по БГ, волео сам да се забодем у Стубовима културе...мада, само сам пар пута нешто и купио, више сам се бавио (високообдареним) прелиставањем

[Ghoul]

švajneraj!