Srbi, knjige i knjizare

[divča]

Ako se u saopštenju kaže: 'lider u oblasti izdavaštva u Republici Srbiji, štampanjem kapitalnih izdanja stručne i teorijske literature eminentnih domaćih i stranih autora i obrazovnih institucija' (valjda su ovu rečenicu pokarabasili ovi što su je preneli), kojima od tih novih momenata bi ove zasluge mogle da se pripišu?

[Ghoul]

[Alexdelarge]

ko nije za sebe nije ni za druge.

Autor - Ljušić, Radoš, 1949-
Naslov - Dimitrije Davidović : (1789-1938) : orijentalni novinar, evropski političar / Radoš Ljušić
Godina - 2013
Izdavanje i proizvodnja - Beograd : Službeni glasnik, 2013 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis - 182 str., [18] str. s tablama ; 23 cm
ISBN - 978-86-519-1757-1
COBISS.SR-ID -199625740
Status primerka - u štampi

[Ghoul]

Naslov - Dimitrije Davidović : (1789-1938) : orijentalni novinar, evropski političar

eto kako čovek, na ličnom primeru, demonstrira zalaganje za to da se SG okrene komercijalnim izdanjima: ovo mi zvuči kao siguran hit!!! 

ps: jel taj Dimitrije Davidović stvarno živeo 150 godina???

[angel011]

Dimitrije Davidović

[Alexdelarge]

Šta čitaju zatvorenici?

Ulazak vojnog kamiona, natovarenog knjigama raznih žanrova u Okružni zatvor Novog Sada, ,,stanovnici" ove ustanove, propratili su radoznalim pogledima sa prozora, a oni naviknuti na druženje s knjigama, nisu krili oduševljenje.

Biblioteka novosadskog zatvora, koja je do petka brojala 4.200 naslova, sada je bogatija za još dve hiljade. Toliko im je poklonila novosadska Gradska biblioteka. Uredno poređanim knjigama, beletristike, raznih zakona i druge pravne literature, biće dodati raznovrsni naslovi domaćih i stranih pisaca.

Direktor Gradske biblioteke Dragan Kojić, uručujući vredan poklon, podsećajući na izreku da ,,nije bogat onaj koji ima, nego onaj koji daje", kazao je da su nedavno od Vojske Srbije dobili knjige, i da su iz tog fonda odvojili deo i za zatvorsku biblioteku.

- Po zakonu brinemo i o ovoj biblioteci - kazao je Kojić, ističući da ovo nije prva saradnja sa zatvorom. - Iz fonda dobijenog od vojske, odvojili smo 1.500 i tome dodali još 500 naših naslova.

Zoran Jovanović, upravnik Okružnog zatvora u Novom Sadu, istakao je da je reč o najvećoj pojedinačnoj donaciji zatvorskoj biblioteci. Veliki izbor štiva, sigurno će, kako je rekao, pritvorenicima olakšati zatvorske dane, ali ih i nešto novo naučiti.

Osuđenik Janoš Gemeš, nestrpljivo je čekao da pomogne da se kutije sa knjigama, iz kamiona prenesu u biblioteku. Voli da čita, jer mu uz knjigu, kako kaže vreme brže prolazi.

Crnokosi mladić, takođe osuđenik, ne želi da se fotografiše i otkrije identitet, ljubazno se pozdravlja i dodaje da je zaposlen u biblioteci. Po struci je građevinski tehničar, upisao je Višu građevinsku, a zatvorske dane, najviše provodi među knjigama.

- Ubedljivo na prvom mestu po čitanosti su kriminalistički romani Agate Kristi - otkriva nam interesovanja stanara zatvora. - Dosta su traženi i zakoni, ali i religiozna štiva, posebno o životima svetaca. Biblija, zbog obimnosti, ređe se nalazi u rukama naših čitalaca.

Pritvorenici i osuđenici čuvaju knjige i redovno ih vraćaju. Dogodi se, međutim da se nekoj, prelazeći iz ruke u ruku, izgubi trag, ali na kraju se ,,vrati" u biblioteku.

Zatvorska biblioteka ima oko 150 članova, a među njima su brojniji oni smešteni u zatvorenom delu. - Nedavno se jedan osuđenik interesovao da li je možda stigla neka nova knjiga - prepričava nam nedavnu situaciju osuđenik bibliotekar. - Posle odgovora da nije, i preporuke da ipak uzme neku knjigu, rekao je da neće, jer je gotovo sve sa polica već pročitao.

Na policama zatvorske biblioteke razni naslovi, od ,,Kapitala" Karla Marksa, do udžbenika istorije za osmi razred. Tu su i dela Branka Ćopića, nobelovca Ive Andrića, Tolstojev ,,Rat i mir", ,,Vinetu" Karla Maja, roman Milice Jakovljević ,,Greh njene majke"...

http://novosti.rs/vesti/srbija.73.html:452775-Sta-citaju-zatvorenici

[Karl Rosman]

- Nedavno se jedan osuđenik interesovao da li je možda stigla neka nova knjiga - prepričava nam nedavnu situaciju osuđenik bibliotekar. - Posle odgovora da nije, i preporuke da ipak uzme neku knjigu, rekao je da neće, jer je gotovo sve sa polica već pročitao.

Eh. Mucenik... 

[Alexdelarge]

Zatvara se kultna knjižara "Plato"

Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.

Kultno mesto za ljubitelje knjige, ali i dobre muzike, knjižara i kafe klub kod Filozofskog fakulteta u Beogradu, legendarni "Plato" zatvara vrata za posetioce.

Zbog finansijskih problema ove kuće preti opasnost da oko 15 zaposlenih ostane bez posla, što prodavaca knjiga, što onih zaposlenih u kafeu.

"Šta da vam kažem, posle 15 godina moram na biro rada", kaže jedan od zaposlenih u knjižari i objašnjava da im je Filozofski fakultet otkazao gostoprimstvo posle toliko godina, zbog nagomilanih dugova za kiriju.

Njegova koleginica objašnjava za MONDO da zaposlenima kasni plata već dva meseca, jer im je Filozofski fakultet, inače vlasnik prostora, blokirao račun. Ona i suprug, oboje zaposleni u ovoj knjižari, morali su da otkažu iznajmljeni stan i odsele se u kuću na selu.

Kako nam je objašnjeno, druga "Plato" knjižara koja se nalazi u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu nastavlja sa radom, a da li će neko od zaposlenih u ovom objektu moći da računa na posao tamo, još je nepoznato jer su to dve firme.

Nataša Anđelković, PR Izdavačkog preduzeća "Plato Books" za MONDO kaže da će na žalost, posle 25 godina knjižara i kafe biti zatvoreni, ali napominje da ova izadavčka kuća nastavlja sa radom, a nastupiće i na predstojećem Sajmu knjiga.

I na Filozofskom fakultetu nam je potvrđeno da su posle toliko godina saradnje ipak morali da otkažu gostoprimstvo "Platou".

Sekretar fakulteta Slobodan Ivaneža, inače diplomirani pravnik, za MONDO objašnjava da je Fakultet bio primoran, zbog dugova za kiriju, da u maju pusti menicu i blokira račun firme.

"Kako dug nije namiren, a ugovor sa knjižarom "Plato" je istekao, Savet fakulteta je doneo odluku da ne produžuje više ovaj ugovor o zakupu, a zakupcu je dat rok od mesec dana da napusti prostor", kaže Ivaneža i objašnjava da je taj rok, istina, već istekao, ali da je selidba u toku, te se nadaju da će problem uskoro biti rešen.

Kako objašnjava, namera Fakulteta je da prostor u kome su sada knjižara i kafe preuredi tako što će proširiti amfiteatar fakulteta, dok bi u donjim prostorijama, gde je kotlarnica bio napravljen bibliotečki depo.

"Mali lokali koji gledaju na ulicu verovatno će se izdavati zakupcima, ali to sve zavisi od idejnog rešenja koje će dati arhitekta i odluke Saveta fakulteta", objašnjava Ivaneža i dodaje da će ti veliki radovi trajati možda i više godina.

"Plato" knjižara osnovana je pre 25 godina i kada je otvorena bila je jedna od najvećih knjižara u gradu. Ubrzo je postala omiljeno kulturno sastajališe, a sa otvaranjem kafea i stecište ljubitelja dobre muzike i živih svirki uglavnom Jazz i bluz muzičara.

Knjižara i kafe su i svedoci mnogih istorijskih događaja s kraja prošlog i početka ovog veka, s obzirom na to da je većina studentskih i nekih drugih protesta upravo kretala odavde.

http://www.mondo.rs/a622010/Info/Drustvo/Zatvara-se-kultna-knjizara-Plato.html

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...bilo je krajnje vreme, barem će se jedan hohštapler barem privremeno zauzdati...

[tomat]

Zatvara se kultna knjižara "Plato"

Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.

www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605

[Alexdelarge]

Zatvara se kultna knjižara "Plato"

Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.

www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605

zanimljivo!

[Meho Krljic]

Činjenica je da su godinama sebi kopali rupu apsolutnom neposlovnošću i nesposobnošću (source: druga ruka, moj kum je godinama bio šef u Platou u Knezu) pa je ovo, nažalost logična tačka na kraju duge i bolne rečenice.

[zakk]

Ako je neko propustio da lamentira, zatvoLili su i "Nikolu Pašića", bastion Srbske misli i reči!

[Ghoul]

Ako je neko propustio da lamentira, zatvoLili su i "Nikolu Pašića", bastion Srbske misli i reči!

NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!! 

[Dirty Old Man]

Za Platoom svakako neće tugovati niko od brojnih malih izdavača koje je ova knjižara pokrala i nikad im nije platila za prodate knjige. Ali, možda se tu ponovo otvori "kultna" knjižara u režiji novopečene izdavačke kuće Vesne Dedić Milojević koja je, sa njenim jednim objavljenim naslovom ove godine, upravo preko crnogorske veze dobila štand u Areni Beogradskog sajma knjiga odakle su oterali Deretu.

[Alexdelarge]

BRANKO KUKIĆ: U kulturi nema demokratije

Čačanski Gradac dobio je specijalno priznanje prošlogodišnjeg, 57. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, za ukupan višedecenijski i značajan doprinos ovdašnjoj kulturi. Tom kućom rukovodi Branko Kukić, pisac i izdavač, po mnogo čemu osoben. Jer, vršiti uticaj na srpsku kulturu vodeći jednu izdavačku kuću i uređujući istoimeni i jednako uticajan časopis iz tzv. ,,unutrašnjosti" Srbije još je teže nego to činiti iz kulturnih središta poput Beograda i Novog Sada.


A raditi to i mnogo bolje nego većina izdavača iz pomenutih centara, svojevrsni je poduhvat i kulturna misija. Uredničke veštine Branka Kukića na, doduše kratku, sreću srpske kulture bile su jedno vreme uposlene i u Službenom glasniku, koji je tada okupio svojevrsni urednički dream team. Branko se ovih dana oglasio i povodom aktuelnog republičkog otkupa knjiga koji se po receptu ministra Tasovca odvija pred očima javnosti, oštro i elitistički zahtevajući da udeo u biranju knjiga ima samo komisija sastavljena od odabranih članova, a ne i bibliotekari. Na pitanje zašto, sagovornik Danasa je decidiran.

- Ova praksa je uvedena iz tobože demokratskih razloga - da se bibliotekarima navodno da pravo da sami odlučuju i zadovoljavaju svoje potrebe, a komisija je tu da svemu tome da stručni nivo. Međutim, cilj otkupa trebalo bi da bude visok nivo izdanja, snabdevanje biblioteka knjigama koje su važne za jednu kulturu i stimulisanje onih izdavača koji se ovim poslom bave profesionalno, čije su ideje jasno profilisane u smislu da je važan kvalitet a ne kvantitet. Ako se to ima u vidu, onda je jasno da o otkupu treba da odlučuju stručni ljudi. Što se stručnosti tiče, nedavni otkup je to potvrdio. Pa kad je to tako, zašto bi sada bibliotekari (u čiju stručnost, inače, nisam u većini slučajeva siguran) bili komisija stručnoj komisiji? Ako ništa drugo, trebalo bi barem da bude obrnuto - da stručna komisija proveri relevantnost izbora bibliotekara. Treće rešenje bilo bi da bibliotekari budu urednici u izdavačkim kućama. U praksi se događalo da komisija predloži knjige nekih važnih autora, da biblioteke odaberu vrlo mali broj knjiga tih autora budući da im njihova imena ništa ne znače. Navešću vam jedan od nekoliko primera sa izdanjima Gradca. Svojevremeno smo objavili četvoricu francuskih autora koji su autoriteti u oblastima koji se bave: Kornelijus Kastorijadis, Alen Bezanson, Pjer Vidal-Nake i Žan-Pjer Vernan. Usput da kažem, ako je to važno u ovom kontekstu, iako se o tome ovde malo zna, da su sva četvorica žestoko kritikovali NATO bombardovanje Srbije. Ispostavilo se da su njihove knjige otkupljene u nepristojno malom broju primeraka. Dakle, ni njihov ugled, ni stručnost, niti njihova podrška Srbiji nisu bili prepoznati. Pa sada vi vidite u čemu je ovde problem.

Kako favorizovati one prave, relevantne izdavače za jednu kulturu?

- Vidite, sve je povezano. Ako je bitno koje knjige treba otkupiti - a ja upravo o tome govorim - onda je bitno ko knjige bira za otkup. Kultura nije stvar demokratije, nego kreativnosti. Ona postaje stvar demokratije onog trenutka kad plodovi kreativnosti budu dostupni svima. Suština je u tome da možete da birate između dva dobra. Tada to postaju slatke nedoumice. I još nešto: ko je rekao da država treba da stimuliše ono što se masovno čita, masovno gleda i masovno sluša? U bibliotekama treba da postoje i knjige koje će pročitati jedan jedini čitalac. Možda je taj čitalac neki genijalan čovek koji će sutra biti važan za društvo, a kome je jedna knjiga bila važna u određenom trenutku njegovog razvoja ili njegovog rada. Ovde se uvek polazi od masovnosti, od mnoštva, od gomile. To je odraz populizma i primitivne svesti koji su nas doveli dovde dokle smo stigli. Srpska kultura je žrtva i rob neukih, moralno iskvarenih, politikanata i rulje.

Svedoci smo činjenice da kulturna misija u izdavaštvu, tamo gde je jedino organizovano bila moguća, kod tzv. državnih izdavača, propada. Novih važnih dela teško da će biti, a sve pod izgovorom nemanja novca za neprofitabilne stvari, a imamo i ideju jednog izdavača da se zbog istog tog novca i već štampana dela prodaju po ceni stare hartije.

- Državni izdavači propali su iz više razloga. Prvi razlog jeste propast jedne države. Posle svakog sloma logičan je novi početak. Ovde je taj početak bio pogrešan. Počelo je sa velikom otimačinom, a završilo se sa političkom ciganijom. Izdavačke kuće rasturali su i razvlačili i kurta i murta. Da pomenemo Nolit, Prosvetu, SKZ, Maticu srpsku, BIGZ, Rad, Građevinsku knjigu... Drugi razlog je odlazak Velikih urednika. Ti urednici bili su visoko obrazovani, kreativni i odgovorni ljudi koji su radili sa odličnim prevodiocima, dizajnerima i lektorima. Setite se recimo urednika Nolita: Vasko Popa, Zoran Mišić, Jovan Hristić, Aleksandar Ristović, Miloš Stambolić, Borislav Radović... Kad su oni otišli i kad se kuća urušila, po njoj su se smucali opskurni tipovi ne bi li na tim ruševinama nešto ućarili i zadovoljili svoje niske strasti. Sećam se nekog srpskog seljaka-pjesnika D. Erića, jednog od zagađivača ovdašnje književnosti, koji je Popinu čuvenu ediciju Metamorfoze posrbio u Preobraženje (a mogao je i u, recimo, Skončani utornik). Reč je o psihologiji tipičnog srpskog džulova potuljenih namera.

S druge strane, izdavači poput Matice srpske, na primer, često neumorno preštampavaju ono što spada u klasična dela domaće i strane književnosti, neretko očekujući da baš to bude proglašeno za izdavački poduhvat. Gde nas vodi ovakav trend u izdavaštvu gde nema prostora za dela koja tek treba otkriti čitaocima?

- To što je još ostalo od značajnih izdavača pretvorilo se u sitnu trgovinu i pilićarenje. Samo da se na konto stare slave uzme neka kinta. Naravno, Maticu srpsku ili SKZ ne možete ukinuti, niti to treba učiniti. Ali je moguće dovesti obrazovane i iskusne ljude i pustiti ih da rade uz pomoć značajnog stimulansa države. Tvrdim da bi te kuće za dve godine povratile ugled i slavu. Međutim, nemar države, nezainteresovani bivši ministri kulture, borbe za vlast i rat za novac, licemerna javnost, kriza škole, mutljag na univerzitetu uzrok su kraha naše kulture. S druge strane, poznato vam je da već nekoliko decenija izdavaštvo na kakvom-takvom nivou drže tzv. mali izdavači, čija je uloga i danas na najvišem nivou: od Geopoetike, Klija, Paideie do novijih Fedona, Akademske knjige, Kreativnog centara, Arhipelaga... Neću da budem lažno skroman, u svemu tome određenu ulogu ima i Gradac. Čime je ove izdavače država stimulisala? Udeljivala im je ,,pare za cigare".

Pre svih objavili ste tematski broj časopisa Gradac o Mladoj Bosni. Uoči euforije obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, kakva su vaša razmišljanja na tu temu?
- Broj časopisa Gradac posvećen Mladoj Bosni objavljen je a da nismo razmišljali o ovoj veseloj godišnjici. A što se tiče tog vremena pre sto godina, to je bio bunt mladih ljudi, bunt koji danas ide dotle da se licemerno naziva terorizmom, pošto je terorizam postao američki hit koji je kao streptomicin ubrizgan u dupe celog sveta. Priređujući ovaj broj nismo bez razloga objavili tekstove Andrića, Krleže, Crnjanskog i Ujevića, što pametnom čoveku valjda nešto govori. U Gradcu je, inače, i ranije bilo osvrta na razne buntove. Zar nije realno i ljudski verovati da su u današnjem svetu buntovi jedini način otpora klimavim imperijama, alavim bankarima, političarima-pokvarenjacima i profuknjačama raznih provinijencija, zar nije došao čas da im se dâ do znanja da su upravo oni tragedija ovog vremena i da im neko saopšti da s njima nećemo da živimo? Stiže mlada, nezadovoljna, potcenjena, unapred poražena, očajna, pametna, neumoljiva ekipa ,,golih u sedlu" da spasava svet koji je počeo da liči na ,,javnu kuću u plamenu". Na vidiku je Veliki metež. U tom smislu shvatam i mitologiju Mlade Bosne.

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/knjiga_danas/branko_kukic_u_kulturi_nema_demokratije.54.html?news_id=269161

[Alexdelarge]

Svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu

Govor Ivana Tasovca na jučerašnjem sastanku sa književnicima u Narodnoj biblioteci Srbije

Veoma sam zahvalan književnicima, i onima koji su inicirali raspravu, i onima koji su naknadno dostavljali predloge, i onima koji su sumnjali u mogućnost uspeha ove rasprave.

Takođe želim da pozdravim pozvane i ovde prisutne bibliotekare kao predstavnike institucija, bez čijeg truda i rada knjiga nikada ne bi postala ono što jeste u svom punom smislu – nosilac kolektivnog pamćenja svake pismene kulture.

Među piscima, koliko god se oni razlikovali među sobom, postoji saglasnost o tome da je naša književna scena ,,institucionalno zapuštena" i da zahteva ,,redefinisanje".

Držim da je suština problema sa kojim se suočavamo jedan negativan trend u kome su savremeni pisci na putu da izgube uticaj kroz sopstveni medij – knjigu. Društveni uticaj pisaca više se ostvaruje kroz masovne medije nego kroz knjigu. Publika pisce sve manje pamti po njihovom literarnom izrazu, a sve više po kolumnama ili političkim izjavama u medijima, koji i nisu zainteresovani za književnu reč, već pre svega za stavove javnih intelektualaca.

Tako se uticaj nekog pisca ne meri kvalitetom dela, već medijskom probojnošću. Posledica toga je gubitak kvalitativne hijerarhije, jedinog logičnog i pravednog merila stvaralaštva. Taj gubitak merila afirmiše i druge vanknjiževne kriterijume, što dovodi do atomizacije književne scene i do pojave sve većeg broja lobija koji se bore oko sve manjeg kolača.

Paradoks je da u vremenu krize imamo i pisaca i izdavačkih kuća više nego ikad. Srazmerno tome, svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu ili manifestaciju. Uostalom, evo šta kaže evidencija Ministarstva kulture i informisanja: u Srbiji se danas održava 135 književnih manifestacija, dodeljuje se 128 književnih nagrada, pisci su podeljeni u pet udruženja (u doba SFRJ postojalo je samo jedno), imamo oko 1.100 izdavača (od kojih je 400 registrovano u Privrednoj komori Srbije), a samo prošlogodišnja produkcija je obuhvatila 4.237 objavljenih knjiga koje se smatraju književnošću. Sa druge strane, knjižara je sve manje, a, plašim se, i čitalaca, jer su biblioteke sve ređe mesta susreta čitalaca sa piscima.

Uveren sam da to obilje neće biti kriterijum koji će poroditi kvalitet, jer, što je više pisaca, knjiga i nagrada, to je manje književne reči u javnom prostoru.

Ministarstvo kulture i informisanja, naravno, ne može da poboljša kvalitet književnih dometa, ali može da ponudi institucionalnu podršku afirmaciji kvalitativnih kriterijuma, koje će sama struka artikulisati.

Držeći se specifičnosti koje književno stvaralaštvo ima unutar jezika, nacionalne kulture i stvaranja kulturnog modela, treba reći i sledeće. Iako dugo nisam bio svedok neke poetičke rasprave o jeziku među piscima, poznato mi je političko i ideološko opredeljenje gotovo svakog od njih – zato što su sve naše javne rasprave tog tipa. Nisam protiv takvih rasprava, ali držim da naš kulturni model mora da integriše i različitosti i antagonizme, budući da smo kao prostor i kultura rasli sažimajući snažne raznorodne i raznolike uticaje.

Otuda bih ideološki profil – ako to uopšte smem – naše kulturne politike definisao u tri stava.

Prvi je da nam je potrebna kultura koja nas kroz zajednički jezik, bez obzira na sve ono što nas deli, integriše u jedno humano, tolerantno i otvoreno društvo, koje će stvoriti jednu uspešnu i ponosnu naciju.

Drugi je da naše kulturne vrednosti nerazumljive drugima nisu najbolje što možemo da ponudimo, kao što to nisu ni kulturne vrednosti koje su razumljive samo drugima.

Treći stav staje u tri reči: institucije, institucije i institucije.

Uveren sam da ako prednost damo institucijama koje učvršćuju profesionalne kriterijume, ako izbegnemo isključivosti koje sprečavaju da se kao kultura i društvo integrišemo i ako, na kraju, svaki pisac koji drži do sebe između intervjua u rubrici ,,džet-set" prestoničkog tabloida i gostovanja u biblioteci u unutrašnjosti, izabere ovo drugo – to će značiti da smo na dobrom putu.

Priželjkujući burnu i uspešnu raspravu, želim vam dug život u našem jeziku, u vašim knjigama i među novim čitaocima.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Svako-mesto-sa-zeleznickom-stanicom-ima-svoju-knjizevnu-nagradu.lt.html

[Anomander Rejk]

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=26&nav_id=769956

[JasonBezArgonauta]

Ali, možda se tu ponovo otvori "kultna" knjižara u režiji novopečene izdavačke kuće Vesne Dedić Milojević koja je, sa njenim jednim objavljenim naslovom ove godine, upravo preko crnogorske veze dobila štand u Areni Beogradskog sajma knjiga odakle su oterali Deretu.

A možda bi mogla da se otvori i u Papićevoj režiji, tu bi se onda mogao negovati kult maximalnih popusta, čokolada & bonbona... ah, lepo je jedno, al je lepo i drugo

[JasonBezArgonauta]

Zatvara se kultna knjižara "Plato"


Knjižara "Plato" kod Filozofskog fakulteta stavlja katanac na vrata posle 25 godina rada.


www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2013&mm=10&dd=07&nav_id=762605

zanimljivo!

Jes bolan zanimljivo, izdvojih danas malo vremena da vidim šta se to sa Platoom dešava i baš je zanimljivo. Onoj PR djevojčici je verovatno bilo neprijatno da se ispoveda u fulu, a novinaru bilo glupo da pita... rekoh, garant ima još, pa da vidimo

Ne samo da su izgubili kultnu knjižaru, nego je izvesna firma B&S DISTRIBUCIJA DOO, koja nastupa u sastavu Miodrag Gojković i Marko Gojković...









...preuzela imovinu i prostorije od PLATO BOOKS DOO, u sastavu - Branislav Gojković. Na ime nekakvih dugova, mogu se kladim. Tako to obično ide.










ima nešto malo o tome ovde














Tu sad kao malo pravno lice polako preuzima srednje pravno lice. Oće to tako često, gledao sam ja jednom i onaj crtać kad mala riba guta veliku, mnogo jaka fora.
Nego, sve nešto razmišljam, dal je moguće da Branislav Gojković nekom nešto duguje, rekoh nema šanse. Al ajd da proverim, kad toliko volim da proveravam. Odem na sajt privrednog suda, a tamo... katastrofa, krdo njih ga ganja za pare: pola uiksa (NNK INTERNATIONAL, ODISEJA, LAGUNA, GEOPOETIKA, VBZ, CLIO, ORFELIN, RENDE, MARSO, AGORA, LEOCOMMERCE, ALBATROS PLUS...ljudi ja ne mogu više), silne neke banke, pravobranioci... Samo mu fali onaj Džoni boj Štulić.... upssss, ni on mu ne fali. I B&S DISTRIBUCIJA DOO mu ne fali:





U stvari... ne. Tu nastupaju u istom timu, nešto... danas... nisam koncentrisan...
A taj Dipos, to je neka državna ekipa, bave se iznajmljivanjem vlastitih i iznajmljenih nekretnina. Kad god se sete, i upravljaju njima. Možda su se nekad bavili i Akademskim platoom 1, ko će znati. Ja to samo kao primer. Eto i Knez Mihailova 48 je lep primer, na primer. I Vasina 19, što da ne.





Šta bi dalje moglo da se dešava, mislim, mogu samo da zamislim kolko se čovek ždere oko svega. On bi im vratio pare, al neće. I jedino logično rešenjce bi bilo - stečaj, i ajmo nov krug i ajmo nov Plato. Samo stare adrese, ako može.


E sad, na sva tu njegovu muku, izvesnoj Milici Gojković baš ove godine zapelo da  se počne baviti izdavaštvom, smislila ona i potpuno originalno ime, pazi sad - IZDAVAČKA KUĆA PLATO DOO
Zaposlila još i tu neku Josipu Gojković kao direktorku, valjda se znaju odnekle, šta li










Realno, Branislav bi za ovo trebao da joj jebe mater, što i nije tako neizvodljivo, na istoj su adresi... Branislav i ova... dobro, nećemo sad o tome. Ali, stvarno, nije joj fora ovo za ime. Mogo je lepo Branislav da počne od nule sa tim imenom, u nekom momentu se seti da bi mogo da se bavi i knjižarstvom. Al ne vredi, ono što mogu Gojkovići da ti prirede, ne mogu ni poverioci.
Jedino da proba da se nadoveže na ovo plato books, recimo - PLATIO PLATO BOOKS DOO. A? Nije loše? Odradi još jednu turu sa dugovima, poverenicima, stečajima ...
Pa onda, samo ako se svi Gojkovići slože, registruje npr. - PLATIĆE PLATO BOOKS, KOJI VAM JE BRE VIŠE QRAC!!!!!1 DOO...
I tu je negde, računam, vreme za zasluženu pemziju. Možda nacionalnu? Ipak se on zadužio na sve strane, pa bi trebalo i država nekako da mu se oduži, red je, jel da.
Eto, čiča miča i verovatno nije gotova priča.

[JasonBezArgonauta]

Sad, ne znam dal je hohštapler zauzdan ili razuzdan, šta vi mislite?

[Dekac]

Nesreća pa to ti je.

Jadnog Branislava Gojkovića tužili deca/sestrići Miodrag  i Marko Gojković i na pravdi Boga dobiše spor.
Da nesreća bude veća, pojavljuje se žena/sestra Milica da mu preuzme firmu!

[mac]

Ajde sad, za nas sa jeftinijim ulaznicama. Da li Branislav mulja po zakonu ili protiv-zakonski? Da li postoji neko oštećen u ovoj priči? Da li taj ko je oštećen ima šanse da dobije obeštećenje na sudu?

[JasonBezArgonauta]

Nesreća pa to ti je.



Jadnog Branislava Gojkovića tužili deca/sestrići Miodrag  i Marko Gojković i na pravdi Boga dobiše spor.
Da nesreća bude veća, pojavljuje se žena/sestra Milica da mu preuzme firmu!

Sve si pobrko i, što je najgore, u nesreću se uopšte ne razumeš. E pa gledaj lafčino, vidiš je?







To je prava i najveća nesreća, kad ti samog sebe tužiš.

[JasonBezArgonauta]

Ajde sad, za nas sa jeftinijim ulaznicama. Da li Branislav mulja po zakonu ili protiv-zakonski? Da li postoji neko oštećen u ovoj priči? Da li taj ko je oštećen ima šanse da dobije obeštećenje na sudu?

Ma ti ko da si bupnuo ovde sa besplatnom ulaznicom



Ajd da se poslužimo ovim iznad, tužiojasebe, primerom. Zamisli da ja imam dve firme. Jesi zamislio? E, jedna bi bila DESNI DŽEP DOO, a druga LEVI DŽEP DOO. Nek se tvoja firma zove DESNI DŽEP DOO MI DOĐE 1000000 DIN DOO (da bi bili on topik, a u cilju iskazivanja dužnog poštovanja prema pokretaču teme - ti budi izdavač, ja ću biti knjižar). Nekim čudnim sticajem okolnosti, moja firma tvojoj firmi zaista dođe tih 1000000 din. Ti skapiraš u nekom momentu da ja nemam nameru da ti isplatim dug, papire o tome imaš, sve je čisto ko suza i tvoj logičan potez bi bio da podneseš tužbu, jel da. E sad, ako ja, uz pomoć privrednog suda i tamo nekih fiktivnih ugovora... potraživanja... gluposti, uspem da prebacim sva sredstva iz DESNI DŽEP DOO u LEVI DŽEP DOO, ti možeš dobiti proces, ali pare nećeš videti nikad. Eno ih tamo, bezbedno ušuškane u LEVI DŽEP DOO, ovaj desni može i u stečaj, to sad više nije bitno. Naravno, ja te kerefeke neću izvoditi samo zbog tebe, tu su i neke druge firme npr I MENI DESNI DŽEP DOO DOĐE DOO, DOSADILO MI DA SMIŠLJAM IMENA FIRMI DOO i mnogi drugi, sa ko zna kojim sumama. Ako sam još i dovoljno bezobrazan, mogu čak i da vam sportski čestitam na pobedi i poželim puno uspeha prilikom izvršenja, kolko da vas nerviram. Kad vam propadne izvršenje, pošaljem i telegram saučešća, da vas još više nerviram...


Ne znam sad o kakvim mi zakonima pričamo ako ovakva sranja prolaze, pa taj pavijan se zeza na iste fore 20 i kusur godina i nikom ništa.
Jeste, sve je po zakonu dok te ne uhvate. Ali ne pušim tu foru da pravosuđe nije u stanju da se izbori sa ovako nečim i tu negde i lociram problem - puno je Gojkovića u pravosuđu. Tek kad se to reši, rešiće se i ovi Gojkovići u knjižarstvu i svemu ostalom. Za pet minuta, sve su to NKV lopovi, beton liga.


Nemam sad živaca da objašnjavam i ovu šizofreniju sa ostatkom Gojkovića, ionako nema bitne razlike - Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

[JasonBezArgonauta]

'čka im materina, ogadiše mi i Srđana Gileta i Predraga Cuneta

[JasonBezArgonauta]

To sa sudom je samo primer, naravno, transfer iz desnog u levi džep se može lako obaviti i v sodelovanju z ministarstvom kulture.
Evo jedan aktuelan primer, B&S DISTRIBUCIJA prijavi, na konkursu za otkup knjiga, naslove koje je izdao Plato (kome se jako žuri da što pre ostane bez imovine). Ministarstvo kulture na taj način, a koristeći se našim parama, pomaže jednom niskobudžetnom lopovu da se otarasi imovine sporne firme, unovči je i plasira na bezbedno, u drugu firmu. Inače, ova akcija se polako privodi kraju dok čika ministar Tasovac (niti bilo ko iz ministarstva, kad smo kod toga) i dalje ne nalazi vremena da se informiše na tu temu, kao i na temu drugih niskobudžetnih lopova koji se koriste sredstvima ministarstva kulture, čitaj - našim parama. A vi kako te?


Ah da, juče čujem da u ovoj B&S Plato knjžari u Knezu daju neke strašne popuste. Imaju i neke akcije, pa navalte narode.

[Alexdelarge]

Neobičan zahtev Radoša Ljušića piscima

Javno preduzeće ,,Službeni glasnik" ovih dana svojim autorima šalje izmene ugovora kojima se definišu uzajamni odnosi, pa tako u spornom aneksu stoji da će njihove knjige koje se ne prodaju biti kvalifikovane kao stari papir.

Na adrese vlasnika autorskih prava stižu po tri primerka aneksa ugovora s preporukom da je potrebno da oni dva potpišu i vrate ih izdavaču jer je to navodno u njihovom interesu, a u spornom aneksu stoji da ugovor važi do iscrpljenja tiraža i ,,ako izdavač namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, dužan je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku ako je dostupan, da te primerke otkupi po ceni za staru hartiju".



Mirjana Miočinović, esejista, prevodilac i teatrolog, u svom autorskom tekstu u listu ,,Danas", kojim se obraća javnosti, navela je primer knjige ,,Antologija francuskog eseja", koju je objavio ,,Službeni glasnik" pre tri godine, a u kojoj se nalazi i jedan njen prevod, te je i na njenu adresu stigao ovaj novi ugovor.



U odgovoru ona je navela: ,,Primerke priloženog aneksa ne želim da potpišem jer njegov član 1 smatram varvarskim i verujem da bi u nekim uređenijim zemljama takav postupak bio zakonski kažnjiv. Ovakva vrsta knjige, čije vi primerke želite da prodate kao staru hartiju, ne objavljuje se da bi se prodala za nekoliko meseci, već da bi do nje došle generacije čitalaca, pa bilo to posle mnogo godina u antikvarnici", poručila je Miočinovićeva.


Ovaj stav je podržao i Svetislav Basara, koji nije potpisao anekse za svoje dve knjige objavljene u ,,Službenom glasniku". Osim neverice što se knjige prodaju kao stari papir dok su bibliotekama potrebne sve vrste literature, iznenadio nas je i komentar Radoša Ljušića, v.d. direktora ,,Službenog glasnika", koji je kao jedini odgovor na tu temu rekao da ne želi da govori za ,,Blic".

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/427023/Neobican-zahtev-Radosa-Ljusica-piscima

[Ghoul]

Čita se malo, a i to malo su bestseleri

(Preuzeto sa sajta B92 - 16.01.2014.)

Iako knjiga nije skupa, Srbi je retko kupuju. U knjižarama i bibliotekama najviše se traže beletristika i istorijski romani, a najmanje klasična književnost. Srbija kasni i sa elektronskom knjigom.


Kad god se debatuje o knjigama i čitanju, ima onih koji odmahuju rukom u stilu: kakve knjige na ovu skupoću. Ali dok su kafići u centru Beograda puni i radnim danima, dok se u kladionicama ostavljaju plate i topli obroci – knjižare i biblioteke posećuju se samo izuzetno. Neke statistike kažu da skoro polovina građana Srbije ne pročita nijednu knjigu godišnje, piše Dojče vele.
,,Nemam vremena", kaže Aleksandar Jeremić, radnik elektrodistribucije. ,,Najviše čitam kad sam na odmoru. Volim istorijske romane. Sad čitam o Sulejmanu Veličanstvenom."
Penzionerka Milena Glavinić pročita jednu knjigu u dva meseca. Voli prozu i poeziju, Dobricu Ćosića, Jesenjina... Kupuje nove knjige samo kada pretekne novca. Tridesetogodišnji Miloš Stefanović, službenik gradske uprave, čita redovno, upravo je pročitao sve o Šerloku Holmsu. I on knjige uglavnom pozajmljuje dok je, kao i mnogi drugi, poslednji put pazario na Sajmu knjiga u oktobru.

Lektira kao davež

Navike za čitanjem trebalo bi da se steknu u osnovnoj i srednjoj školi. Lektira za srednjoškolce nije se menjala decenijama, pa su tako i danas u obaveznom štivu dela koja mlade po pravilu ,,smaraju", poput Kafkinog ,,Procesa" ili Beketovog ,,Godoa".
,,Đaci jednostavno ne vole da čitaju. Od trideset učenika u razredu, jedva da dvoje pročita 'Braću Karamazove'", priča za Dojče vele Nataša Knežević, profesorka srpskog jezika i književnosti u Medicinskoj školi u Beogradu. ,,Kada im kažem da treba da pročitaju 'Hamleta', prvo što pitaju je: 'Koliko ima strana?'. Prepričane romane i analizu lektire pronalaze na internetu. Oni na taj način umeju da prepoznaju književno delo, što je dovoljno samo za prelaznu ocenu, ali je problem što se njihovo interesovanje na tom nivou i završava."
Ta profesorka smatra da neka dela nisu primerena uzrastu i da bi ih trebalo zameniti drugom literaturom. Istraživanja pokazuju da srednjoškolci u slobodne vreme najviše čitaju ,,Gospodara prstenova", ,,Alhemičara", ,,Kupoholičarku"...
,,Današnja omladina nema vremena da se upoznaje sa mnogo dela", smatra pisac Aleksandar Gatalica, dobitnik Ninove nagrade za 2012. godinu. ,,Ako hoćete da ih nagovorite da čitaju recimo Edgara Alana Poa, a to nije baš tako jednostavno, morate da im objasnite da ne bi bilo današnje fantastike bez ovog američkog pisca. Tako ćete knjigom, sa ne više od 200 strana, pokazati kako se razvijala fantastična priča od najranijih dana do Stivena Kinga", objašnjava Gatalica. On je kao stručnjak za uporednu književnost predlagao da se korenito izmeni školska lektira i pristup nastavi književnosti, kako bi se mladi podstakli da više čitaju.

Traže se bestseleri

U beogradskim bibliotekama najviše se traži beletristika, istorijski romani i popularna psihologija
Kao i u celom svetu, knjiga je poklekla u bici za pažnju publike. Protivnik u toj bici su razni rijalitiji, holivudske limunade, internet i slično. ,,Knjiga zahteva izvesno vreme. Film se pogleda za dva sata, koncert se odsluša za tri, a knjiga mora da se čita bar tri dana, pod uslovom da ste vrlo istrenirani čitalac", kaže Gatalica. Stoga su retki i oni koji redovno odlaze u biblioteku.
Biblioteka grada Beograda ima oko 160.000 članova, što nije previše za dvomilionski grad. Većina su žene, a najviše se iznajmljuje školska lektira. Godišnja članska karta košta 1.500 dinara, a odjednom se može pozajmiti čak deset knjiga. ,,Raznim akcijama pokušavamo da uvećamo članstvo. Tako recimo, svakog 23. aprila, na Svetski dan knjige, poznate javne ličnosti dolaze kod nas i tog dana rade kao bibliotekari. Tada imamo i po 500 ili 600 učlanjenja", navodi za Dojče vele Sara Ivković iz Gradske biblioteke. Dodaje da deca do sedam godina i stariji od 65 godina mogu besplatno da se učlane.
Ako izuzmemo lektiru i stručnu literaturu, u beogradskim bibliotekama najviše se traži beletristika, istorijski romani i popularna psihologija. Prošle godine od stranih pisaca najtraženiji romani bili su: ,,IQ84" (Haruki Murakami), ,,Ruska zima" (Dafni Kalotaj) i ,,Zašto te volim" (Gijom Muso), dok su najčitaniji domaći naslovi ,,Veliki rat" (Aleksandar Gatalica), ,,Islamska Republika Nemačka" (Dejan Lučić) i ,,Blistavo i strašno II" (Bekim Fehmiju).
U izdavačkoj kući Laguna navode da su najprodavanije knjige one koje se bave istorijskim temama i erotski romani. Prva tri naslova na Laguninoj top-listi za 2013. godinu su ,,A planine odjeknuše" (Haled Hoseini), ,,Rukopis otkriven u Akri" (Paulo Koeljo) i ,,Serviraj za pobedu" (Novak Đoković). Iako i ove statistike otkrivaju da se traže bestseleri, pisac Aleksandar Gatalica kaže da je Srbija prilično nevina u poređenju sa pojedinim evropskim državama. ,,Na mnogim jezicima sam video vrlo veliki broj knjiga koje pišu prostitutke. To su njihova iskustva sa bogatom klijentelom. Čak imate podžanr – prostitutska književnost. Toga još nema kod nas, ali će pre ili kasnije sigurno doći", uveren je srpski pisac.

Elektronska knjiga u začetku

U Srbiji i dalje dominira štampana knjiga. Prošle godine objavljeno je oko 12.000 naslova, dok se na tržištu pojavilo svega stotinak digitalnih izdanja. Iskustva izdavača pokazuju da se na istoku Evrope elektronske knjige ne čitaju u onoj meri kao na zapadu. Tako je, na primer, u Americi podjednak broj kupljenih klasičnih i digitalnih knjiga, dok je u Rusiji broj prodatih e-knjiga na nivou statističke greške.
Vlasnik izdavačkog preduzeća Laguna Dejan Papić kaže za Dojče vele da je najveći problem elektronske knjižare strah od piraterije. ,,Zaštita sadržaja elektronske knjige je jedan od glavnih razloga zašto do sada izdavači u Srbiji nisu na pravi način nastupili sa e-knjigom. Znamo šta je piraterija uradila muzičkoj i filmskoj industriji. Ne bi bilo dobro da se to desi i sa knjigom, jer bi to imalo dalekosežne kulturološke posledice", kaže Papić. ,,S druge strane, ne može srpska knjiga na Amazonu da bude pod odeljkom engleski jezik. Morate sačekati da je Amazon postavi na adekvatno mesto."
Papić najavljuje da će u ovoj godini Laguna napraviti ozbiljan pomak kada je reč o elektronskoj knjižari, a veruje da će to učiniti i drugi izdavači u Srbiji. Dok se masovnije ne pokrenu elektronska izdanja, ni biblioteke ne mogu čitaocima da ponude takvu formu u većem obimu. Biblioteka grada Beograda priprema platformu digitalne biblioteke, koja bi trebalo uskoro da bude dostupna čitaocima. U toj kulturnoj ustanovi podsećaju da je trenutno u Američkom kutku u beogradskom Domu omladine moguće iznajmiti elektronske čitače knjiga, ali za sada samo sa naslovima na engleskom jeziku.

[Alexdelarge]

Književni dinar za pisce

Slično članovima Sokoja, ubuduće će i piscima i izdavačima biti nadoknađeno kopiranje njihovih knjiga uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica

Pisci, prevodioci, autori udžbenika, ilustratori, izdavači štampanih izdanja, novinari, moći za neko vreme u Srbiji da ostvare naknadu, kako se to zvanično kaže, ili da zarade, jednostavno rečeno, od svojih knjiga i drugih štampanih sadržaja, ukoliko su umnožavana, kopirana, pozajmljivana u bibliotekama. Srbija se i u pogledu poštovanja autorskih prava približava Evropskoj uniji. S tim ciljem juče je u Beogradu, u Francuskoj 7, osnovana Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava, određeni su njeni rukovodioci i napisan statut. U glasanju su učestvovali ovlašćeni predstavnici udruženja koja su osnivači ove organizacije, predstavnici Udruženja izdavača i knjižara Srbije, Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije. Za predsednika Skupštine izabran je Vule Žurić, za predsednika Upravnog odbora Dragan Mraović, predsednicu Nadzornog odbora Vesna Stamenković, a za direktora dr Vuk Vukićević. Osnivačkoj skupštini juče su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za intelektualnu svojinu, Privredne komore Srbije. Već na narednoj skupštini svi članovi organizacije moći će da učestvuju u glasanju.

Autorska prava već ostvaruju članovi Sokoja, koji su obeštećeni za emitovanje muzičkih numera u diskotekama, kafićima i drugim javnim mestima. Slično tome, i piscima, prevodiocima, drugim autorima štampanih stvari, biće nadoknađena upotreba kopiranja, ili pozajmljivanja knjiga u bibliotekama, uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica ili firmi koje uvoze ili prodaju tehničke uređaje i prazne nosače teksta, a za koje se može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje.

Naravno, u osnovi ove vrste naknade (striktno je juče naglašeno da to nije oporezivanje) jeste Zakon o autorskom i srodnim pravima RS, usvojen decembra 2009. godine. Da podsetimo, to je inače osmi zakon u stogodišnjoj tradiciji Srbije u oblasti autorskih prava i intelektualne svojine, koji štiti prava autora i izdavača, i usklađen je sa međunarodnim konvencijama i ugovorima koje je Srbija potpisala, kao i Direktivama EU koje se odnose na autorska i srodna prava. (Tom zakonu jednako pomažu i odredbe iz Krivičnog zakonika, Carinskog zakona, Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine, Zakona o radio-difuziji, Zakona o telekomunikacijama.)

Procenat, koji će od zarade izdvajati fotokopirnice i druge pomenute firme, odrediće njihov dogovor za Organizacijom za ostvarivanje reprografskih prava, ili, ako to ne uspe, odrediće ga Zavod za intelektualnu svojinu i Ministarstvo prosvete.

Pojam reprografije podrazumevakopiranje na papiru ili sličnoj podlozi(za potrebe obrazovanja, administracije, nauke, lokalne samouprave, verskih ustanova, i dr.), kopiranje na takozvanim kseroks mašinama i uređajima, pravljenje digitalnih kopija (memorija računara), kopiranje za internu upotrebu jednog sistema (poslovnog, obrazovnog i sl.), kopiranje za potrebe pojedinaca ili grupe korisnika. Inače, najviše se kopiraju udžbenici, tako da bi izdavači i autori ovakvih knjiga trebalo vremenom da ostvare najviše naknade.

Ukoliko neko u svom delu citira delo nekog drugog autora, ili deo knjige nekog izdavača, ovaj primer izuzima se iz ostvarivanja reprografskih prava. Ali štampanje je već nešto drugo.

– Cilj osnivanja Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava je da se izdavačima, književnicima, prevodiocima, autorima udžbenika i drugih štampanih dela omogući da kolektivno ostvaruju zaradu od svojih autorskih prava, u skladu sa zakonom i praksom međunarodnih organizacija na ovom polju. Cilj je i to da stvaraoci mogu dostojno da žive od sopstvenog stvaralaštva i angažovanja i budu ravnopravni sa ostalim građanima koji pravično ubiraju prihode od svoga rada – dodao je Vuk Vukićević. Inače, u Srbiji devet najvećih izdavača godišnje ostvari prihod od 30 miliona evra, a ukupno se objavi 14.000 naslova po statistici Narodne biblioteke Srbije.

Na osnivačkoj skupštini istaknuto je i to da će rad ove organizacije biti otvoren, da će na internet sajtu svako moći da vidi po kom principu će novac biti raspoređen. Zbog toga su i svi autori dela objavljenih u štampanom obliku i izdavači pozvani da se što pre učlane u Organizaciju za ostvarivanje reprografskih prava. Kada je reč o raspodeli sredstava, osnivači objašnjavaju da će u početku svi prihodi ići na održavanje ove nedobitne organizacije, da bi zatim novac bio deljen napola – piscima i izdavačima. Svaki pisac koji je objavio dve knjige, imaće pravo da bude obeštećen, i u početku će podjednak prihod ostvarivati svi pisci (dovoljno je da pisac ima dve objavljene knjige i da bude član organizacije), a zatim će više dobijati tiražniji pisci. Izdavači će prava ostvarivati prema broju objavljenih izdanja. Ipak, osnivači Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava ističu da za početak treba da prođe godina dana za dobijene prve rezultate, a da treba da protekne čak i više godina da bi pristigla ozbiljnija suma novca.

Irski primer

Predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije Miloš Konstantinović dao je primer Irske, čija je organizacija za ostvarivanje reprografskih prava tek posle deset godina došla do ozbiljnijih prihoda. Godišnje je u početku dobijala oko pet hiljada evra, da bi taj iznos deceniju kasnije narastao i do 100.000 evra.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevni-dinar-za-pisce.lt.html

[JasonBezArgonauta]

Pamtim ja da je neko ovde alarmirao na ovaj džukelizam još pre godinu dana. Ono jest da nije piracki zaliv ali govna su doplutala nekako.

Nego, mnogo je jaka fora staviti ovaj naslov:

Književni dinar za pisce

pa onda u prvoj rečenici imamo:

ubuduće će i piscima i izdavačima biti nadoknađeno

da bi se poentiralo sa:

Cilj osnivanja Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava je da se izdavačima, književnicima...

Ali ovo je vrh vrhova

biće nadoknađena upotreba kopiranja, ili pozajmljivanja knjiga u bibliotekama, uzimanjem procenta od zarade fotokopirnica ili firmi koje uvoze ili prodaju tehničke uređaje i prazne nosače teksta, a za koje se može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje.

Biće zabavno videti šta će sve ta stoka da pretpostavlja da može.


Za primer ne bi išao do Irske, evo Italijanski primer, na primer:

[Ghoul]

I Niče ide u staru hartiju

N. Džodan, S. Šulović   | 29. 09. 2014.

Dela Ničea, Šopenhauera, Prusta, Pekića, Van Goga, Bokača, Sretena Marića, Živojina Pavlovića, Svetislava Basare... nalaze se na spisku knjiga koje "Službeni glasnik" tretira kao staru hartiju.


Tvorac nove politike javnog preduzeća ,,Službeni glasnik": Radoš Ljušić






Ovih dana u "Službenom glasniku" pakuju knjige čija sudbina još nije poznata, a impozantan spisak ovih naslova je procurio u javnost zahvaljujući Novici Miliću, profesoru književnosti koji ga je obelodanio na svom sajtu libreto.net.

"Giljotiniranje knjiga – njihovo sečenje u rezance ili sudbina tzv. starog papira – doprinos je razvitku civilizacije na početku XXI veka državne izdavačke kuće (i štamparije) 'Službeni glasnik', kojom rukovodi već godinu i nešto dana dični naš historik, profesor univerziteta, i sam mrčilac hartije – Ljušić Radoš", napisao je, između ostalog, Milić objavljujući spisak na kojem se nalaze i dela Ničea (,,Ecce homo"), Šopenhauera (,,Svet kao volja i predstava" I i II), Prusta (,,Sodoma i gomora"), Pekića (,,Sentimentalna povest Britanskog carstva", ,,Pisma iz tuđine"), Van Goga (,,Pisma bratu"), Sretena Marića (,,O kritici", ,,O tragičnoj ludi", ,,O Sviftu", ,,O Montenju" i ,,O tragediji"), Aljoše Mimice ("Analekta"), Živojina Pavlovića ("Ispljuvak pun krvi"), Slobodana Šijana ("Filmski letak"), Žarka Trebješanina ("Šta Jung zaista nije rekao"), Mihajla Pantića ("Neizgubljeno vreme")...

Mijač: Zašto ih ne poklone?
Reditelj Dejan Mijač kaže za "Blic" da bi te knjige, ukoliko neko smatra da one nemaju vrednost, trebalo da se poklone bibliotekama ili školskim ustanovama.
- Ne volim da čujem da se uništavaju knjige i siguran sam da ima neko za koga su te knjige vredne, a u opštoj nestašici svaki poklon je vrlo značajan. Takođe, taj postupak izgleda ne podleže kontroli, što otvara prostor za razne malverzacije.

- Niti razumem niti opravdavam takvu nameru. Uništavanje knjiga je čin koji negira ionako potpuno relativizovan pojam današnje kulture. ako nestaju knjige, pitam se šta je sledeće jer je to samo nova epizoda ovdašnje samodestrukcije - kaže Mihajlo Pantić. Radoš Ljušić, v. d. direktora "Službenog glasnika", krajem prošle godine istakao je da neće uništavati knjige, niti će biti kvalifikovane kao stari papir, ali od tog obećanja izgleda nema ništa, a narednih dana se očekuje novo javno obraćanje Ljušića sa objašnjenjem za novonastalu situaciju.


"Ne sumnjam ja da će Radoš - čim pukne bruka, a nadam se da će brzo pući - održati neku smušenu konferenciju za štampu na kojoj će ovaj vandalski čin predstaviti kao već neku poslovnu nužnost ili kao 'nedostatak magacinskog prostora'", napisao je Svetislav Basara u svojoj kolumni u "Danasu". Dok javnost čeka Ljušićevo objašnjenje neki od naših najuglednijih književnika vide u svemu i zrno dobrog.

- Dobro je ako se to radi po spisku, jer nekad su knjige spaljivali bez spiska, tako da je ovo napredak - ironično kaže za "Blic" akademik Matija Bećković.

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/498430/I-Nice-ide-u-staru-hartiju

[JasonBezArgonauta]

Izgleda da neće bit problema, al samo ako Niče potpiše aneks ugovora

Ljušić: Politička hajka, netačni svi podaci u medijima
BEOGRAD - V.d. direktor "Službenog glasnika" prof.dr. Radoš LJušić rekao je danas na koferenciji za novinare da su tekstovi u pojedinim beogradskim medijima o tome da uništava knjige "politička hajka na njega" i rekao da su "svi podaci u medijima netačni".

Insistirajući da se danas obratio javnosti jer konačno želi da "zaštiti 'Glasnik', autore i sebe", LJušić je konstatovao da je "prisiljen da se sam bori protiv autora 12 novinskih tekstova u poslednjih nekoliko dana i neviđene hajke braneći Zakon o autrskim pravima a glavna optužba je što se drži zakona".
"Šta bi tek činili da radim protiv zakona?", pitao je on. "Ni u jednom tekstu nisam optužen da sam ukrao, da sam proneverio, da sam učinio bilo kakvu korist za sebe ili štetu drugima, da sam upropastio firmu" primetio je LJušić.

Na neosnovane i uvredljive napade "Danasa" nisam hteo da odgovaram, ali kada su se u subotu, 27. septembra, u "Politici", pojavila dva teksta protiv "Službenog glasnika" i mene, odlučio sam da javno preogovorim jer koliko je meni poznato, u ovom listu nikada u istom broju nisu izašla dva teksta protiv jednog kulturnog poslenika: u subotnjem dodatku - Tihomira Brajovića i u kulturnoj rubrici - Vesne Roganović, rekao je on.

Kako je protumačio LJušić, "Glasnikov" i njegov spor sa "Danasom" počiva na njegovom "otkriću" od pre godinu dana firma "Dangraf"( vlasnik "Danasa"), objavila knjigu Radivoja Radića "Trijumf hrišćanstva (2013)" a da autor nije ni znao za to dok ga on (LJušić) nije obavestio.

Prema LJušićevim rečima, autor je oštećen i podneo je tužbu protiv svih koji su ucestvovali u njenom izdavanju i sud je presudio u njegovu korist.
"Zašto se niko od onih koji me napadaju nije javio da brani prava ovog autora", upitao se LJušsić i otkrio da je knjigu Dangraf štampao je parama Zavoda za udžbenike, koji je uplatio 1.978.625 dinara i "Službenog glasnika", koji je uložio 1.645.225 dinara, dok je Dangraff uložio samo 75.000 dinara.

Kada je došlo do podele tiraža Dangraf je zadržao 38.000 primeraka a oba partnera su dobila po 1000 primeraka. Uz to, kako je dodao LJušić, ugovor su potpisali prethodni direktori ove dve državne izdavačke kuće.
"Mržnja lista 'Danas' i hajka prema meni potiče otuda što sam obelodanio ovu 'poslovnu' mahinaciju Dangrafa sa Gavrilovićem i Albijanićem", tvrdi LJušić.

"Svi sporni ugovori, zbog kojih sam napadan kao i "Službeni glasnik" kazao je LJušić, potpisani su između 2007. i 2012. godine, i svi su šteteni po "Službeni glasnik".
"Većini tih ugovora istekao je rok 2010, 2011. i 2012. godine. U to vreme direktor je bio Slobodan Gavrilović, te je trebalo da bes i mržnju upute njemu sa kojim su ih sklopili takve ugovore," poručio je LJušić.

Zaposleni u Glasniku su po Zakonu o autorskim pravima morali da intervenišu i da ispravljaju Gavrilovićeve greške i do danas je aneks ugovora potpisalo 720 autora i prevodilaca, 52 aneksa su se vratila jer su autori promenili adrese, 23 autora su preminula, a raskinuto je svega 10 ugovora, rekao je LJušić o ugovorima o kojima se prethodnih dana pisalo.

LJušić je naveo nekoliko zvučnih imena iz Srbije i Hrvatske koji su potpisali ugovore sa aneksom, uključujući Ćosića, Igora Mandića, Pekića (njegova udovica) a zatim je naveo imena onih koji su odbili da potpišu ugovor.
Posebno je izdvojio prof. dr Tihomira Brajevića (jednog od autora teksta u "Politici") jer je on potpisao dva ugovora: 2012. sa
Gavrilovićem i 2013. sa Ljušićem. "Ugovor koji je Brajović potpisao samnom sadrži iste odredbe kao i aneks koji smo ponudili svim autorima. Šta reći o moralu tog čoveka!" kazao je LJušić .

Kako je objasnio "aneks ugovora nije ništa drugo, nego preuzeti član 81 Zakona o autorskim pravima, na koje se Gavrilović nije obazirao i nije povlačio iz prodaje knjige koje "Službeni glasnik" više nije smeo da prodaje i tako je dolazilo do povrede prava autora, kojima smo morali da nadoknađujemo štetu".

LJušić je izneo primer advokata Simonovića koji je bio autor teksta ugovora i koji je dva dana nakon što je video da njegova knjiga nije povučena, tužio "Glasnik" koji je morao da mu isplati pola miliona dinara.

Prema novim ugovorima koji su potpuno u skladu sa Zakonom, nudi se autorima da oni traju do iscrpljenja tiraža knjige, a ne na dve ili tri godine kao što je bio ranije sluičaj.
"U aneksu je ceo tekst odredbi iz Zakona da bi znali kakva su njihova prava ako knjiga ne može da se proda" naglasio je LJUšić i preporučio da se oni koji se protive odredbama zakona obrate Skupštini da to promeni.

"Nijedna knjiga u Glasniku nije uništena: isečena ili spaljena. Sve povučene knjige su u magacinu i tu će ostati dok autori ne potpišu aneks ugovora po Zakonu o autorskom pravu", istakao je on i naveo da u magacinima ima knjiga koje se nisu prodale već više decenija a čija je vrednost procenjena na 590.000.000 dinara.

"Predložili smo još marta 2013. godine Ministarstvu kulture, a pre nekoliko dana i Vladi da deo tih knjiga poklonimno u humanitarne svrhe, poplavljenim područjima i siromašnim bibliotekama, jer bi nas na taj način oslobodili knjiga i obaveze da u slučaju da ih poklanjamo moramo da platimo PDV koji bi bio poguban za Glasnik", rekao je Ljušić.
"Glasnik neće odgovarati na besmislene i hajkaške napade Danasa, Blica i Politike o ovom problemu. Ako budemo morali obratićemo se drugim institucijama, a naša je obaveza da se držimo zakona" zaključio je LJušić.

http://www.tanjug.rs/novosti/147004/ljusic--politicka-hajka--netacni-svi-podaci-u-medijima.htm

[Alexdelarge]

WC za izdavačku kuću Rende!
Dragi prijatelji,
obaveštavamo Vas da je Izdavačka kuća Rende 29. septembra 2014. poslala žalbu organizatoru Sajma knjiga. Povod žalbe je raspodela sajamskog prostora.
Izdavačkoj kući Rende organizator Sajma knjiga namenio je mesto kod WC-a, ispod stepeništa  Hale 1, a  mesto na kome je Rende godinama izlagalo svoja izdanja, dodelio je izdavačkoj kući Plato. To je učinjeno "u skladu sa novim pravilnikom" o učešću izdavača na Sajmu knjiga! Po tom  pravilniku jedan od uslova su likvidnost I završni računi izdavača.
Da je taj uslov poštovan, Plato ne bi mogao da učestvuje na Sajmu knjiga. Poznato je da su računi Platoa već dugo u blokadii da Plato izdavačima duguje ogromne sume novca od njihovih prodatih knjiga u knjižarama Platoa, koje izdavači ne mogu da naplate upravo zbog blokade Platoovih računa.
Osim toga odbor nije poštovao ni kriterijum tradicije, budući da Rende učestvuje četrnaest godina na Sajmu knjiga dok u slučaju Platoa postoji jedino tradicija neprestanog bankrota i stalnog osnivanja novih firmi.(ovaj Plato postoji godinu dana)
Smatramo da mesto koje nam je dodeljeno ne odgovara izdavačkom profilu i kvalitetu autora koje objavljujemo, a među kojima su Miljenko Jergović, Ante Tomić, Emir Imamović-Pirke, Marko Vidojković, Muharem Bazdulj, Borivoj Gerzić i Tomas Pletzinger, koji će ujedno i biti naši gosti na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Ukoliko organizator Sajma ne odgovori pozitivno na našu žalbu, Rende, prvi put posle četrnaest godina koliko postojimo, neće učestvovati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

Slađana Novaković, vlasnik i urednik Izdavačke kuće Rende

[JasonBezArgonauta]

Vidojkoviću i jeste mesto pored klonje, plato ko plato,  al ovaj potez pozdravljam tj ukoliko misle ozbiljno

Ukoliko organizator Sajma ne odgovori pozitivno na našu žalbu, Rende, prvi put posle četrnaest godina koliko postojimo, neće učestvovati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

[Truman]

Je l zaista tačno to što je rečeno o poslovnim navikama i finansijskom stanju Platou? Ja sam mislio da su oni ozbiljna kuća.

[Meho Krljic]

Je l zaista tačno to što je rečeno o poslovnim navikama i finansijskom stanju Platou? Ja sam mislio da su oni ozbiljna kuća.

Činjenica je da su godinama sebi kopali rupu apsolutnom neposlovnošću i nesposobnošću (source: druga ruka, moj kum je godinama bio šef u Platou u Knezu) pa je ovo, nažalost logična tačka na kraju duge i bolne rečenice.

[дејан]

booka има попуст на 8 издања који траје до 5. октобра

S.N.U.F.F., Viktora Peljevina, umesto 990 dinara samo ove nedelje košta 660 dinara.
Krug, Dejva Egersa, umesto 1298 dinara samo ove nedelje košta 880 dinara.
Imperfekcionisti, Toma Rahmana, umesto 891 dinar samo ove nedelje košta 660 dinara.
Velika kuća, Nikol Kraus, umesto 990 dinara samo ove nedelje košta 660 dinara.
Ripli Bogl, Roberta Maklijama Vilsona, umesto 797 dinara samo ove nedelje košta 550 dinara.
Severozapad, Zejdi Smit, umesto 907 dinara samo ove nedelje košta 660 dinara.
Tvrđava samoće, Džonatan Letema, umesto 1320 dinara samo ove nedelje košta 880 dinara.
Potresno delo zapanjujuće genijalnosti, Dejva Egersa, umesto 1210 dinara samo ove nedelje košta 770 dinara.


Dostava je na naš račun, nema skrivenih troškova, samo čisto zadovoljstvo čitanja vrhunskih knjiga po niskoj ceni.


Akcija traje do nedelje, 5. oktobra.

[Agota]

 Na proslogodisnjem sajmu knjiga "pola sagite" je pazarilo Tvrdjavu samoce, i niko redak da napise. Pitam se dal je iko procitao?

[scallop]

Na proslogodisnjem sajmu knjiga "pola sagite" je pazarilo Tvrdjavu samoce, i niko redak da napise. Pitam se dal je iko procitao?

Kad je Sagita u pitanju potpuno je nevažno dal' kupe il' ne kupe.

[Anomander Rejk]

Ja sam pročitao dve knjige od Booke do sada, pa evo nekih utisaka, ako koga zanima.
Platforma-Mišel Uelbek

Otvorena, neskrivena kritika zapadnog društva koje pokazuje kao potpuno bezvredno. Puno seksa i prilično lascivnih izraza. Ozbiljno promišljanje o muško ženskim odnosima, za koje on smatra da na zapadu potpuno odumiru i gube svaku posvećenost i ljubav. Prilično zanimljivi stavovi o seks turizmu na Tajlandu...totalno otvorena, ne mogu da kažem drugačije, mržnja prema islamu, tu nema nikakvog uvijanja ni zamotavanja, on jasno kaže da je to religija pustinjaka i kamenog doba. Definitivno kontroverzan pisac, sa mnogim stavovima se mnogi čitaoci neće složiti, ali ne može se poreći da njegovo pisanje ima neku unutrašnju snagu.


Grobna tišina-Arnaldur Indridason
Standarna šema skandinavskih krimića: inspektor sa ličnim problemima i razrušenim porodičnim odnosima, zločin i njegovo istraživanje, socijalni milje naizgled idiličnih skandinavskih društava, ispod čije površine se kriju otuđenje, praznina, siromaštvo, smrt i zločin. U konkretnom krimiću reč je o porodičnom nasilju.


Sledeća knjiga za čitanje u planu, od ovog izdavača mi je Nedovršeni posao Tomasa Ligotija.

[Nightflier]

Ja sam Letema čitao u originalu. Ima tome desetak godina. Knjiga mi nije prijala, ali ne zbog toga što je loša. Upravo suprotno.

[Anomander Rejk]

Ja nisam kupio Tvrđavu samoće, ali potaknut vašim postovima, uzeo sam je danas u biblioteci.

[Nightflier]

Booka se povukla sa sajma.

[Anomander Rejk]

Evo šta su rekli tim povodom:
Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da izdavačka kuća Booka ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Bez ikakvog obrazloženja oduzeta nam je lokacija na kojoj smo uspešno nastupali prethodne tri godine i premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto. Jedino za čim žalimo je što nećemo biti u mogućnosti da se sretnemo sa vama ali smislićemo već nešto  Nastavljamo sa misijom izdavanja vrhunskih knjiga, ostanite uz nas.

[Agota]

Ja nisam kupio Tvrđavu samoće, ali potaknut vašim postovima, uzeo sam je danas u biblioteci.

Super. Javi utiske kad procitas. Hrvatska FRAKTURA  je Tvrdjavu samoce izdala jos 2005. god. Imaju zbilja sjajne naslove u ponudi.  Meni je najdraze Bookino izdanje Komplikovana dobrota.

[zakk]

Booka:

Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da izdavačka kuća Booka ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Bez ikakvog obrazloženja oduzeta nam je lokacija na kojoj smo uspešno nastupali prethodne tri godine i premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto. Jedino za čim žalimo je što nećemo biti u mogućnosti da se sretnemo sa vama ali smislićemo već nešto Nastavljamo sa misijom izdavanja vrhunskih knjiga, ostanite uz nas.

[Alexdelarge]

Ljušić podnosi ostavku, otkazano obraćanje medijima

Vršilac dužnosti direktora "Službenog glasnika" Radoš Ljušić trebalo je da saopšti razloge svoje ostavke na konferenciji koja je otkazana u poslednjem trenutku, bez obrazloženja.

Konferencija na kojoj je Radoš Ljušić trebalo da obrazloži najavljenu ostavku bila je zakazana za 11 časova, u klubu-knjižari "Glasnik", prenosi Tanjug.

Poslednjih sedmica u pojedinim beogradskim medijima pojavili su se tekstovi u kojima je Ljušić optuživan da uništava knjige i sa rafova knjižara povlači naslove priznatih autora.

Ljušić je, na konferenciji za novinare 30. septembra, rekao da su svi podaci navedeni u medijima netačni i ocenio da se protiv njega vodi politička hajka.

Tom prilikom je istakao da je samo radio po Zakonu o autorskim pravima, odnosno da sporni autori i prevodioci nisu potpisali neophodne anekse Zakona o autorskim pravima zbog čega su, a da bi se izbegle eventualne tužbe i nadoknade, pojedini naslovi povučeni.

"Svi sporni ugovori, zbog kojih sam napadan kao i Službeni glasnik, potpisani su između 2007. i 2012. godine, i svi su šteteni po 'Glasnik'", rekao je tada Ljušić.

"Većini tih ugovora istekao je rok 2010, 2011. i 2012. godine. U to vreme direktor je bio Slobodan Gavrilović, te je trebalo da bes i mržnju upute njemu sa kojim su takve ugovore sklopili", poručio je Ljušić.

Zaposleni u Glasniku su po Zakonu o autorskim pravima morali da intervenišu i da ispravljaju Gavrilovićeve greške i do danas je aneks ugovora potpisalo 720 autora i prevodilaca, 52 aneksa su se vratila jer su autori promenili adrese, 23 autora su preminula, a raskinuto je svega 10 ugovora, rekao je Ljušić o ugovorima.

Prema novim ugovorima koji su potpuno u skladu sa Zakonom, autorima je ponuđeno da oni traju dok se ne potroše tiraži knjige, a ne na dve ili tri godine kao što je bio ranije slučaj.

"U aneksu je ceo tekst odredbi iz Zakona da bi autori znali kakva su njihova prava u slučaju da knjiga ne može da se proda", naglasio je Ljušić u obraćanju novinarima krajem septembra i preporučio da se oni koji se protive odredbama zakona obrate Skupštini da to promeni.

Bio je izričit kada je rekao da nijedna knjiga u Glasniku nije uništena, niti isečena ili spaljena.

Sve povučene knjige su u magacinu i tu će ostati dok autori ne potpišu aneks ugovora po Zakonu o autorskom pravu, naveo je Ljušić.

Dodao je da u magacinima ima knjiga koje nisu prodate već više decenija, a čija je vrednost procenjena na 590.000.000 dinara.

"Predložili smo još marta 2013. godine Ministarstvu kulture, a pre nekoliko dana i Vladi da deo tih knjiga poklonimno u humanitarne svrhe poplavljenim područjima i siromašnim bibliotekama, jer bismo se tako oslobodili i knjiga i obaveze da u slučaju da ih poklanjamo moramo da platimo PDV koji bi bio poguban za Glasnik", rekao je tada Ljušić.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1728164/Lju%C5%A1i%C4%87+podnosi+ostavku%2C+otkazano+obra%C4%87anje+medijima.html

[JasonBezArgonauta]

Evo šta su rekli tim povodom:Dragi prijatelji, obaveštavamo vas da izdavačka kuća Booka ove godine neće učestvovati na Sajmu knjiga u Beogradu. Bez ikakvog obrazloženja oduzeta nam je lokacija na kojoj smo uspešno nastupali prethodne tri godine i premešteni smo na neprivatljivo lošu poziciju koju ne želimo da prihvatimo jer smatramo da smo kvalitetom i brojem izdanja i uspešnim poslovanjem u prethodnim godinama zaslužili da budemo bolje tretirani. Ne pristajemo na politiku svršenog čina pred koji pokušavaju da nas stave oni koji od nas žive tako što nas jednom godišnje oglobe za gole kvadratne metre. Na ovakvom Sajmu knjiga nama očito nije mesto. Jedino za čim žalimo je što nećemo biti u mogućnosti da se sretnemo sa vama ali smislićemo već nešto  Nastavljamo sa misijom izdavanja vrhunskih knjiga, ostanite uz nas.

He, he, he, danas čujem da je i Plato rešio da bojkotuje. Zbog njih su i sklonili Booku.

[Alexdelarge]

ljušiću, vrati se, sve ti je oprošteno!

Jelena Trivan umesto Radoša Ljušića

Beograd -- Vlada Srbije imenovala je nekadašnju visoku funkcionerku Demokratske stranke Jelenu Trivan za vršiteljku dužnosti direktora Javnog preduzeća "Službeni glasnik".

Dosadašnji direktor "Službenog glasnika" Radoš Ljušić rekao je za "Blic" da od danas više nije na čelu tog javnog preduzeća i da o razlozima neće da govori jer je dao "reč čoveku" koji ga je na to mesto i postavio.

"Zamoljen sam da se povučem i da ćutim", rekao je Ljušić i dodao da se vraća na beogradski univerzitet.

Na pitanje otkud njega zamenjuje osoba koja je do pre izvesnog vremena bila visoka funkcionerka DS, Ljušić je kazao da "ima nešto što je jače od politike i političara".

Jelena Trivan bila je dugogodišnja funkcionerka DS i poslanica. Posle sukoba u DS ona je početkom prošle godine napustila tu stranku.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=01&dd=27&nav_category=12&nav_id=951573