Radionica broj 5 - maj 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[SuperSynthetic]

 Vraćam stari avatar, iako je Zver definitivno "in" ovoga leta. Žene diktiraju modu.

[Josephine]

Evo ti jedna fotka i Zg, SS. Moja omiljena.

[Lord Kufer]

Ljubite nešto raspevano

[Josephine]

Ljubite nešto raspevano

O da, da... 

[Stipan]

Oh, gle, vampirići i device? Po kojoj osnovi je njihova krv bolja od bilo koje druge?

Lakše ih je ukebati od srednovečnih snajperistkinja.

[Josephine]

... i mnogo su brojnije od sredovečnih snajperistkinja. 

[Josephine]

Ajd da još jednom, po ko zna koji put, prekšim što sam obećala i rekla.

1. Aždaja i carev sin - bez obzira na (psihoanalitičke/frojdovske) kritike na ovu priču, ona je suvisla i pismena. Svaki komadić mozaika je na svom mestu, i, na kraju, pravi celovitu i zaokruženu sliku. Dinamika i držanje pažnje ovoj priči nisu problem. Problem su joj suvišna objašnjavanja ("...hipnoze, koja polazi od činjenice da...", "dirnuli su u samo srce gneva javnosti" - osim što je suvišno, zvuči i kao fraza iz novina).

Lepe, tečne rečenice. One za koje ja nemam hrabrosti jer se plašim da ću zvučati patetično: "Ime mi je Slobodan Marić i, pored tog imena, imam još samo ovaj čudnovati san koji dolazi sa kišom".

Pomalo laka rešenja (deo sa psom i majkom, kraj) - to je, ujedno, i najveća zamerka ovoj priči, koja se završava sjajnim, upečatljivim krajem ("tap, tap, tap"), koji priči daje dozu sete, jezovitosti i pečatira napisano. Dva boda.


4. Tišina - I za ovu sam glasala. Najpre bih napisala (dok ne zaboravim) da je ova priča preuzela Bobanov skicast stil pisanja (svesno ili nesvesno), podsetila je na njega. Kako je mrka kapa da je gazda pisao za ovaj krug (uostalom, znam ko je ovo pisao), mešanje prošlog i sadašnjeg vremena zbunjuje i pravi zastoje prilikom čitanja.

Priča je već viđena. Testiranje sa obrnutim očekivanjem od traženog za uspešno obavljanje testa je još jedno lako rešenje (ima ih mnogo u ovom krugu). Ipak, bravo za autorov fokus na pojam tišine. On priči daje autentičnost i mogućnost da se čitaoci identifikuju sa glavnim junakom. Tišina ovde nije samo nedostatak zvuka, već i osećanje (junakovo, pre svega), koje čini potku priče i prenosi se na čitaoca. Dakle - ovo bi bio dobar metod skretanja pažnje sa eventualno slabog ili već viđenog sadržaja. Neki autentičan, ljudski, životni momenat za emotivnu iedntifikaciju. Zato je odlično što se priča završava poentiranjem na tišini ("Tiho je. Jako je tiho tamo").

Ovo je još jedan autor kom radionice veoma prijaju, i koji je kroz pisanje za krugove dosta naučio.

Obratiti pažnju na (ne)korišćenje infinitiva, izbegavati kliše fraze, poređenja i metafore ("prepustiti se sudbini", "bio sam više mrtav, nego živ"). Preporučila bih autoru da se otkoči i da pusti um i prste da smišljaju i kuckaju originalne metafore (to preporučujem i sebi, btw), jer to je sastojak koji najviše nedostaje ovoj priči. Vidi se da je muška i stegnuta. Uneti nežnija osećanja, opustiti um i prste, i ne plašiti se onog što u takvom stanju nailazi. Eto Steve kao primera (malo preteranog, koji odlazi u drugu krajnost).

I još jednom ću da ponovim opasku o infinitivima.

[SuperSynthetic]

 Aždaja i carev sin - Kraj mi se sviđa jer konkretizuje suštinu Frojdove uzročno - posledične psihološke analize.
Dakle u priči je podsvesno toliko jako da je jače i od samog psihoanalitičara.
Pretpostavke su da podsvesno ide toliko daleko da na primer neko podsvesno namerno podleti pod auto samo zato što je ranije pokupio sexualne inhibicije od neke ženske osobe za koju zna svesno zna da sada radi kao medicinska sestra. Podsvesno i svesno se nesvesno mešaju i on podleće pod auto ne bi li se opet sreo sa njom.
Uh, daleko sam otišao. Sorry ali meni se sviđa to što je autor u kratkoj formi prilično dobro prikazao suštinu Frojdovog učenja. Sve dolazi iz podsvesti.

[Josephine]

Sorry ali meni se sviđa to što je autor u kratkoj formi prilično dobro prikazao suštinu Frojdovog učenja. Sve dolazi iz podsvesti.

A šta ti se ne sviđa?

[Josephine]

5. Gadovi - Ako je autor ovoga onaj koji mislim da jeste - imam poruku za njega: pisanje u okvirima iste tematike može da bude inspirativno, može da doprinese specijalizaciji tematike do mere stručnjaka za oblast itd. A može i da bude pomalo već viđeno, dosadno i predvidivo, ako autor nije dovoljno vešt. A nije.

Dakle, preporučila bih pokušaje pisanja i sa drugom tematikom (mislim da bi bilo odlično da pravimo sf junski krug).

Dinamika je dobra, priča je zanimljiva i čitljiva. Pismenost je ok. I ovaj autor je nepredovao kroz radioničarske krugove. Slaba mu je motivacija i psihologija likova. Nekako su svi crno-beli. A ni glavni junak nije negativac.

Šta mislim kada kažem crno-beli? Autor se ne saživljava sa svojim junacima, oni nemaju vidljiv unutrašnji život. A budući da znamo da ga svi imaju, onda nam likovi, predstavljeni kao na pozornici (vidimo ono što nam se prezentuje) ne deluju autentično i uverljivo.

Preporuka je da se ovde zađe malo dublje u motivaciju junaka. Šta ih pokreće, na koje prepreke nailaze, imaju li nedoumica, vole li da se bave time čime se bave, šta im to donosi, zašto je potrebno da siluju mrtve devojke, da li u tome uživaju, da li su svi nekrofili, ako jesu - zašto itd.

Takođe mi se ne sviđa to pompezno, mačoističko-testosteronsko pisanje. Odraz zrelosti autorove ličnosti i pera je emocija, uspešno preneto osećanje. Ne govorim o patetici, govorim o razumevanju dubokih veza koje čine mrežu bivstvovanja na planeti.

Jedina žena u priči je mrtva. Misliti o tome.

Nije sve onako kako se čini i nije sve onako kako nam izgleda. Zadatak pisca je da razotkrije stvarnost.  

*Ova analiza se nije odnosila samo na priču Gadovi.

[Суба]

У име аутора се захваљујем.  Аутор није вешт, али жели то да постане, стога му овакве критике много значе.

[Josephine]

6. Kobajagi - ova priča je brutalna. A ja ne znam da li je to dobro ili nije. Blizu sam da verujem da je dobar glumac onaj koji glumi negativca kog mrzimo nakon kraja filma. Takav je i ovaj negativac. Odbojan, odvratan.

Opisi su takođe brutalni. Nemam problem sa tim, ako je svrsishodno. Opisi u ovoj priči na momente (ne uvek) gube na svrsishodnosti (otkotrljao se u ugao i nastavio da cvili) i tu su samo da pojačaju šok, što mi je, kao i Srpski film, odbojno. Zato ova priča nije dobila moj glas iako ima odličnu ideju, efektan kraj i dobru (školsku) strukturu i dinamiku (na njoj bi početnici trebalo da uče).

Neko je doveo u pitanje postojanje ujka Tome. Moje je mišljenje da priča bez ujke ne bi ispunjavala zadatak. Mučitelj na kraju i sam postaje žrtva, vredna našeg sažaljenja. Zadatak ispunjen. Takođe - ujka Toma je dobra ravnoteža ludilu junaka priče. Ludilo sa poreklom objašnjava, pojašnjava, daje temelj za čvrsto stajanje na zemlji. Ludilo se ne objašnjava ludilom (što mnogi početnici misle da je dovoljno), a to je, rekla bih, (ne)svesno primenjeno dosadašnje spisateljsko i čitateljsko iskustvo autora.

I još nešto - ujka Toma je deo glavnog junaka, pojašnjava ga psihološki i motivacijski. Ova priča ne bi bila ista bez ujke. Ne izbacivati ga.

Poslednja rečenica spušta tenziju, baš kada bi ona trebalo da bude na vrhuncu. Možda da je drugačije formulisana?

[Milosh]

Opisi su takođe brutalni. Nemam problem sa tim, ako je svrsishodno. Opisi u ovoj priči na momente (ne uvek) gube na svrsishodnosti (otkotrljao se u ugao i nastavio da cvili) i tu su samo da pojačaju šok, što mi je, kao i Srpski film, odbojno.

Zanimljiv komentar. Pošto sam se baš trudio da opisi budu suzdržani (npr. nigde nije eksplicitno opisano seksualno nasilje već se kroz opise drugih senzacija sklapa slika) s namerom da ne liči na Srpski film; no, ovo je pipava tematika i dosta toga jeste u oku posmatrača... Elem, D. ako ti je još neki opis (makar i pojedinačna reč), sem pomenutog, zaparao uši u tom kontekstu, voleo bih da ga navedeš.

[Josephine]

Dečak najzad prestaje da vrišti. Nema više snage. Šteta, pomisli N., on baš voli kad vrište. Dečak se sad oglašava piskutavim plačem koji svake sekunde postaje sve tiši. Kao kad stisneš gumenu igračku. I N. stiska iz sve snage. Ubrzava ritam koga sad prati prijatno pulsiranje u njegovoj glavi i međunožju. Oseća sopstveni znoj kako se meša sa dečakovim.

N. posmatra par sekundi tu prljavu i slinavu grudvu mesa a onda se uz narastajući osmeh

Počeo si sa brutalnim početkom. On je odredio i održao ton cele priče. Lebdi u vazduhu tokom čitanja.

Ne verujem da si se suzdržao od opisivanja. Mislim da si opisao sve što si želeo, samo drugačijim rečima nego što si prvobitno hteo.

[Mandragora Dragon]

...a kako bi bilo da se i "Kobajagi" završi pogotkom iz snajpera...Zbirka priča povezanih u celinu?

[Stipan]

He,he,he...
Ovo je više spadalo u "Teme za jun"

[Lord Kufer]

Kobajagi se piše odvojeno: kao bajagi.

[Anomander Rejk]

Vreme je i za objaviti imena autora.

[Josephine]

Neka, dok iskomentarisem(o) sve price... Ima vremena za imena. Bitno je da su price tu.

[Savajat Erp]

Д., само настави...можда ће још неко почети да комантарише...ја ставрно не могу, али то и није нека штета, пошто и не знам то да радим, све би се свело на "није ме дојмила, допала ми се" фазон.

[Stipan]

A zašto Gospodin Savajat ne bi mogao, a Stipan je mogao?
Mnogo smo nešto postali fini, Brate Savajate!

[Savajat Erp]

Ево, признаћу ти, али немој ником да причаш...не сећам се више од пола прича, there I said it.  Почео сам да их читам поново, али ме сад зајебава модем, тренутно куцкам преко неког минијатурног лаптопа, којег треба да вратим вероватно вечерас, тако да...јеби га.

[Stipan]

Opravdano!
Sledeći put neka Veliki Duh Modem bude na tvojoj strani!

[Savajat Erp]

хехехех...Savajat, you old dog, you still got it!     

[Stipan]

GRRR... Another dog!?  WHERE!?

[Boban]

Evo, ubacio sam imena u prvom postu, pored spiska priča.

[Josephine]

Pazi na času, B. Još nisu sve priče komentarisane, sad me mrzi da ih pišem kada su imena tu...

[SuperSynthetic]

Bravo Savajate. Iznenađenje. Pozitivno. Bar meni. Žene standardno dobre. U ovome krugu i po najbolje.

[Anomander Rejk]

Vidiš Savajate, da možeš napisati lepu priču. 
Nikad ne bih pogodio ko je autor DžoniBigud, a ni Nervoza mi nije ličila na Plut.
Mims, obično su mi se sviđale tvoje priče, ali ova je bila skroz zamršena, nikako se izboriti s njom- šta, kako, zašto...
Imamo i novih autora, i to je važno u ovom krugu.

[SuperSynthetic]

 Nedorođen - konkretni, pravi naslov bi rešio sve nedoumice u ovoj priči. Dakle..?

[Anomander Rejk]

Sad sam shvatio da sam u ovom krugu sve glasove dao muškarcima, za razliku od nekih ranijih krugova.
Moram se vratiti na rani Milošev post o mojoj priči. Pročitao me je skroz- nisam se dobro osećao u toj koži, niti mi je tema legla. Samo mala ispravka pred kraj. Moguće da se rešenje podudara sa nečim iz Biblije, ali sigurno nije prepisano iz iste, pošto sam ja jedan od one manjine čovečanstva, koja nije pročitala najčitaniju knjigu na svetu. Pokušavao sam nekoliko puta na silu, i nikad odmakao dalje od nekoliko strana, i konačno batalio.

[Josephine]

Mandragora je iznenadio.
Savajate - svaka čast!
Ni Milosh024 nije loš, može da se radi na njegovoj priči (pre svega na tome da ne otkriva previše prerano).
Plut uopšte ne liči na sebe.
Dijabolik - ima jačinu u peru, dobro je.
Sinlen - dobra zamisao, solidna realizacija
Mušet - upečatljivo i u njenom stilu koji sad počinjem da kapiram

Sutra detaljnije...

[Mandragora Dragon]

Hvala. A i za ono od pre.

[Josephine]

A vi Mićo više ne pišete?

[Third Eye]

Ni Milosh024 nije loš, može da se radi na njegovoj priči (pre svega na tome da ne otkriva previše prerano).

Zahvaljujem. 
(da ne bude zabune, promenih nick u međuvremenu)

[Stipan]

1. Savajate! Oborio si me sa nogu. Posle ovoga više nema opravdanja za neučestvovanje!
2. Anomanderu ti stvarno pišeš toliko slično meni da je to zastrašujuće.
3. Sinlen, ti si mi ogromno iznenađenje - svaka čast!
4. Prvi put da nisam glasao za Ivicu. Ili je on podbacio, ili su ostali mnogo napredovali.
5. Plut i Mims su me totalno zbunile - ali Stipan ne zna da čita, što bi rekla D.

[lilit]

Snajperista je odlična priča, Sintetik stvarno napreduješ. Ne znam da li je do radionice ili sam uspevaš da budeš precizan, ali ni na lepoti izraza nisi izgubio.
Krvavo crveno mi se dopalo, lepo napisano, beogradske tablice mi nisu smetale , Diabolik, ako ti je ovo prva priča, treba da nastaviš s pisanjem.
Nedorođen mi se dopao na prvu loptu, ovo je najinspirisanija priča by Mims do danas.
Schwarzer Donnerstag je zanimljivo napisana. Ne sviđa mi se rešenje u vidu Mein Kampfa, ali prolazi. I još jedna sitna nedoslednost, nemačke reči su svuda transkribovane osim u slučaju ,,Der Zauberlehrling".

[Sinlen]

Hvala Stipane 
Značilo bi kada bi mi scallop (ili neko drugi ko je primetio isto) malo pojasnio to da mi je priča "nameštena".
Pokušao bih da izbegnem to u narednom krugu 

[Stipan]

He,he,he...
Ne može niko razdvojiti Lobi, mada sam ja najlošiji...
12- Viline vode
12- Tišina
12- Manifesto matričnog štampača
11- Trinaesta žrtva

[Lord Kufer]

@Sinlen

"Lice mu je bilo unezvereno, oči raširene."

Ne može lice biti unezvereno. Može imati izraz unezverenosti.

Imajte u vidu da, kad pišete, treba da poznajete jezik, pre svega. Nestrpljivost da se nešto ispriča često ima za posledicu zanemarivanje osnovnih stvari. Ne može se računati na to da je "jasno" ili da se "podrazumeva" šta je pisac hteo da kaže. Pisac mora veoma precizno da se izražava.

Rečnik Matice srpske:

унeзверен, -а, -о, ијек. унезвијерен који
одаје духоену пометњу, одсуство присебности,
сметен, избезумљен; јако узбуђен, који је изван
себе. — Тражила је унезвијереним погледом
по соби. Шег. Он није добро видео ову
старицу, унезверену од радости. Уск.

унезверено, ијек. унезвијерено, прил. на
унезверен начин, сметено, дивље. — Чему се
смејати? — запита мајор . . . унезверено.
Сек. Погледа бијесио . . . сина, мичући
уснама без ријечи, гледајући унезвијерено
. . . најбоље мјесто гдје би се утопио. Франг,

унeзвереност, -ости, ијек. унезвијере-
ност, Ж стање онога што је унезверено. —
Непотребно је да још једном угледа њихова
лица. Ни њихову зебњу, унезвијереност,
пробдјевеност у очима. Сим. Настао је мук.
Притајена узнемиреност која је све више
прелазила у унезвереност, испољавала се у
нема, грозничава питања: Ко је на списку?
Пол. 1971.

унезверeње, ијек. унезвјерење3 с наступ
унезверености, унезвереног стања. — Одмах
затим бризгају . . . неодређеним унезвјере-
њима. Божић.

унезвeрити се, унезверим се, ијек.
унезвијерити се, сврш. постати унезверен,
изгубити прибраност, присебност, бити захва-
ћен пометњом. — Иве се унезвери. Десн.
Тражи те ђак из манастира. Нешто се
унезверио много, да није игуман умро! Чипл.

[Sinlen]

@Sinlen

"Lice mu je bilo unezvereno, oči raširene."

Ne može lice biti unezvereno. Može imati izraz unezverenosti.

Zbog takvih stvari sam dobio jedinog keca iz srpskog, još u osnovnoj školi 

[Josephine]

Rekla bih da smo poplašili ove objavljivane pisce pričama čak i u krugu za koji se tvrdi da je slab. Zajebana je ova radionica.

Analiziraću sve priče do nekog roka.

[Stipan]

"Do nekog roka"...
Postaješ neozbiljnija i od Savajata!

[Josephine]

Naučila od Bobana.  

Edit: ne stižem bre, budi srećan što ćeš uopšte dobiti analizu... vidiš da ljudi masovno izbegavaju fidbek... Vole da se takmiče, ne vole da diskutuju...

[Stipan]

Bem li ga, opet ćeš ti da ispadneš u pravu. Mrzim to...

[Lord Kufer]

Večno proklet - posle samo jednog čitanja: ima nekih pravopisnih grešaka. Priča počinje i završava se istovetnom situacijom, što objašnjava "ukletost", začarani krug. Ostatak priče je u nekoliko ilustracija koje treba da opišu protagonistu.

Problem kod ovakve postavke je taj što nema istinske drame, nego se ona simulira naizmeničnom promenom pritiska na protagonistu, koji jedino može da - trpi. Istinska drama podrazumeva da protagonista (glavni lik) ima izbor, pa iz tog kolebanja proističu konfliktne situacije. U ovoj priči je to obrnuto naopačke, a protagonisti najviše šteti to što je onemogućen da snosi odgovornost za svoje postupke.

Ovo je, čini mi se, glavni nedostatak koji se javlja kod onih pisaca-početnika gde je snažan uticaj tzv. horor literature, a tu se najveća pažnja posvećuje efektima a najmanja istinskoj dramatizaciji.

Pisac treba da vodi računa o gore navedenom, i da u priči pokuša da nađe uzrok slabosti protagoniste te da ga navede da se direktno suoči i suprotstavi "nagonu" koji ga tera na određene postupke. U priči "Večno proklet" postoji samo blaga naznaka nekakve "logike" koja protagonisti služi da opravda svoje postupke ("Šta to mene zanima!? I ja sam siromašan.")
Ovakav lik može da prođe samo kao sporedan, nikako kao glavni lik, koji treba da podnese i iskaže problem u celosti.

[Josephine]

Istinska drama podrazumeva da protagonista (glavni lik) ima izbor, pa iz tog kolebanja proističu konfliktne situacije.

QFT i za potrebe radionice.

[Lord Kufer]

Takođe, priča "Večno proklet" je oštećena... Nedostaju počeci barem dva pasusa.

[Stipan]

Šta znači "QFT"?!

[Lord Kufer]

QFT = Quoted For the Truth. Is used after a quote. States that you agree with this person.