Povijest zapadne filozofije - Bertrand Russell

[Kljukica Kvaki]

Povijest zapadne filozofije - Bertrand Russell:

Valja ili ne valja?
Preporuka ili ne?
Prednosti i mane?
Komentar...?

Znate li za koju alternativu, a da je povijest filozofije, ultimativna, sveobuhvatna, detaljna, jasna, valjana, erudicijska, kritička, balansirana, nenavijačka, nemarksistička...? I da nije Hegelova...

[Josephine]

Nikada nisam naišla na dobru istoriju filozofije, a da je stisnuta na par stotina stranica.

Pitanje je - šta želiš da dobiješ/saznaš iz ove knjige, pa će i odgovor biti sledstven tome.

Čitala sam je. Sasvim se utapa u prosek... I ne može da bude bolja, s obzirom na prostor posvećen tekstu.

[Lord Kufer]

Ne postoji istorija filozofije. Postoji samo filozofija istorije. Raselu ne bih uzo oraj iz ruke.

[Kljukica Kvaki]

I ja isto mislim da ne postoji prava i dobra povijest filozofije... Ove koje postoje su pristrane, mršave, partikularne i s pogrešnim pristupom. A baš sam se nekako nadao knjizi koja je nešto više od običnog preglednika ili uvoda u filozofiju.

Inače, pojedinih filozofa imam na hrpe, i pratim to onako bez velikog pretjerivanja, u najmanju ruku da se informiram. Praktičnost mi ipak dolazi malo ispred pukog mudrovanja.

@Lord Kufer, Ok, ali mene je baš zanimala "povijest" filozofije, čisti slijed povijesno zabilježenog filozofiranja, bez nekog teoretiziranja i filozofiranja o povijesti samoj, tako da dopuštam da bude malkice i onečišćena nefilozofskom materijom (društveni, povijesni, ekonomski okvir). S druge strane, već imam Povijest filozofije i Filozofiju povijesti od Hegela, pa ću tu potražiti ono što me event. bude zanimalo o zakonitostima razvoja ljudske povijesti (ako uopće budem bespogovorno prihvaćao dijalektiku nauštrb cikličnosti).

Dalje... Takva jedna knjiga bi mi trebala da još podrobnije rezimiram sve te puste filozofe (i fil. pitanja) i odbacim što ih je više moguće, jer stvarno ih ima čudaka, propalica, niškoristi, zabluđenih, precijenjenih i nadobudnih. Isto tako, ima nekih malih, zaboravljenih, koji se taje, koji su kritizirani, o kojima gotovo nitko ne govori...E, pa, takvi su za mene najčešće najpodobniji.

[Lord Kufer]

Ja bih počeo od Hegelove istorije filozofije. On je barem zabavan koliko i sujetan. Takođe, trebalo bi da čitaš Ničea. Trebaće ti vremena da dođeš do svog mišljenja o celoj toj papazjaniji. Najbolje da ne veruješ previše nikome. Čitaj originalna dela. Spinoza ti je najjači egzistencijalista, ali je teško oklevetan. Dekart je isto genijalan, ali ima dosta diplomatije kod njega kako bi izbegao spaljivanje na lomači. Filozogija mora da se shvati u političkom kontekstu.
Rasel je bezvredan kao filozog i kao čovek.

Što se "zapadne" filozofije tiče - to je najveća glupost.

Od "istočne" filozofije, najbolji je Buda, a Suzuki je odlično interpretirao istočnjački egzistencijalizam (naročito zen budizam).

U rangu s Budom su i stari filozofi tipa Heraklit, Zenon, Anaksimandar...

Good luck.

[Alexdelarge]

vratio nam se patuljak.

[Kljukica Kvaki]

@lord kufer
Pa, dobro, nisam baš početnik..., ali svakako da sam još uvijek nesiguran. I dobro kažeš, kad je filozofija u pitanju, teško je ikome vjerovati.

OK, očito mi Hegelova povijest jedina preostaje, samo me strah njegove jezičine.

Nietzsche mi je nekako neupotrebljiv, a njegovo tumačenje stvarnosti dvojbeno i možda čak nebitno. Pojedinačno ima vrijednih stvari, ali mi je u cijelini rastresen, proturječan i odaje dojam da rječitošću samo pokušava impresionirati publiku. Ne znam, trebam još vidjeti.

Spinoza mi je vrh. Baš uživam u njegovoj Etici. On je jedan od rijetkih koji staloženo i nenametljivo iznosi filozofiju i ne iritira.

Decartesa isto namjeravam...

...Ili ću prije Platona, radi osebujnosti jezika...

"Filozofija mora da se shvati u političkom kontekstu". I to je točno. Filozofiju treba spustiti na zemlju.

Russell ti je bezveze? Što ti sve ne valja kod njega? Samo pitam.

[Kljukica Kvaki]

Od Bude imam samo Nosoroga. Što se tiče Istoka, kakav ti je Konfucije?
Predsokratovci su mi dobri, svakako... (a vidim da si više za dualizam, nego monizam  ).

[Lord Kufer]

Pročitaj samo šta je Rasel rekao o Spinozi Meni je bilo dovoljno da ga diskvalifikujem.

Pazi se, što se tiče Platona. On i još neki filozofi, koji su stigli do kraja - često menjaju svoju ćud. Oni su kao doktor Džekil i mister Hajd.

Recimo, oni dobro sagledaju fenomen, ali onda hoće da ga primene kao da je to nešto dobro (recimo - država). Platon je hteo vlast, verujući da je moguće ostvariti jedan ideal. To su učinili Avgustin (država božja - Inkvizicija), pa Jakobinci, Sovjetska revolucija, nacisti, itd. - Platon kao da je prevideo koliko nasilja izbija iz pokušaja da se ostvari jedna idealna forma... Oprez, oprez!

[Kljukica Kvaki]

Jasno, kod takvih filozofa podcrtaješ što valja, uživaš u rečeničnom stilu, a ostalo bacaš u kantu za smeće!

[Lord Kufer]

Konfučija nisam čitao. Mene ne zanima praktična primena određenih znanja kako bi se promovisao nekakav poredak.

I Buda i Spinoza su jasni: Buda spasava od života, on ne spasava život. To je egzistencijalizam. I Spinoza, razjašnjavajući ono što aficira, dolazi na isto.

Ali, i kod Platona imaš Sokrata koji hvali smrt i raduje joj se. Nema tu ni monizma ni dualizma. Filozofi život shvataju kao stanje afekcije, a afekcija je posledica neznanja. Egzistencijalizam ti je isto što i gnosticizam, samo gnosticizam ima i nekakvu istorijsku agendu koja iskrivljuje pravi smisao potrebe da se spoznaje.

Niče je bio kao neki mitraljezac. Imao je on dosta pogodaka ali i promašaja. On je svakako vredan pažnje, jer se nije libio da dirne u idole, a to je veoma bitno za svakoga ko želi da stvari razjasni do kraja.

[Albedo 0]

Raselova Istorija meni je prilično loša, prvo, jer malo šta se uopšte sazna o svim filozofima, Rasel izdvoji nešto i onda to i kritikuje na za mene prilično slabašan način.

Ja sam na svom ispitu koristio hrestomatije sa Filozofskog fakulteta (sve su to SFRJ izdanja), Telebakovića (moj profan koji ima neki pajdomanski pristup čitavoj priči, ali i nije loš), Petronijević piše od Dekarta do Ničea, malo staromodan ali dobro objašnjava, a naravno ko ima volje imaš Koplstona u trista tomova...

Hegel je meni bio najbolji što se presokratovaca tiče, sve kasnije je - Hegel.

Naravno, ako hoćeš opširnije uvijek možeš da pronađeš stručnjake za ovu ili onu epohu, ili samo za Platona i samo za Aristotela itd... npr sjajni Časlav Koprivica o Platonu.

I na kraju, što ne čitati izvornu literaturu: od Platona Državu, Timaj, Gozbu, od Aristotela Metafiziku, Etiku, Politiku.... čuo sam da Žižeksprema knjigu o njemačkom idealizmu (kao koautor)...

[Kljukica Kvaki]

Russell stvarno previše kritizira...
Koplston je stvarno prevelik.
Pa, da, treba vidjeti te povijesti po razdobljima...
A kako rekoh, izvornih tekstova imam mnogo (Od "Kulture").
Cijelog Aristotela, a prvo bih Nikomahovu etiku.
...

Zanimaju me vaša mišljenja o Schopenhaueru i Kantu.
U kolikom je postotku Kant vrijedan za sebe, nezavisno
od utjecaja na daljnu filozofiju? Isplatili se čitati
Kritiku čistog uma? Ili je dovoljno Kanta upoznati preko
drugih autora?

[Lord Kufer]

Aristotela nikad nisam mogao da čitam. To što on radi je isto kao oni što analiziraju umetnička dela pa dođu do zaključka da je shema izvor umetnosti. E, baš bih voleo da to vidim, da nacrta shemu i da to postane umetničko delo. Uostalom, on je podučavao najvećeg razbojnika svih vremena - Aleksandra!

Šopenhauer je skoro potpuno došao do Budinog stanovišta. To kažu drugi a i ja sam došao do sličnog zaključka čitajući na preskok Svet kao volja i predstava.

Kant je, po meni, napravio dobru analizu, ali je u tumačenju pravio kompromise s državnim/društvenim uređenjem.

U principu, mnogi filozofi dobro obave analizu, ali puknu kad od toga krenu da prave dogmu.

Lajbnicova Monadologija ima smisla, ali Teodiceja je čisto sranje.

[Savajat Erp]

зашто ли уопште залазим на овај топик? условни рефлекс, изгледа...

[Lord Kufer]

Slatke stvari su na onom Skalopovom topiku

[Kljukica Kvaki]

Aristotelova filozofija je ontološko objašnjavanje svega onoga što je očito, onoga o čemu se rijetko tko pita. Ali dobro, i to je netko trebao, čovjek je živio prije 2300 godina, pa mu odajem poštovanje i ne gledam greške. Drugi su krivi što su od njega napravili nepovredivi autoritet. Neki se filozofi ne trebaju čitati preozbiljno, više onako za informaciju, uživanciju, za uočavanje zablude...

Da, dosta filozofa dobro interpretira svijet, a onda na silu žele nešto zaokružiti, dodati, dodvoriti se; i onda dođe do zbrljoze. Mislim, da je i Kant dosta sporan, a nije mu trebalo petljanje u te neke stvari. Osnova teorije mu jeste zanimljiva.

[Albedo 0]

Aristotel je za Kanta Kim Basinger bre... ja Kanta nikad nisam mogao da čitam, hvala bogu što nisam student filozofije, žalim te jadnike... iako je jasno da je on prekretnica za sve ostale filozofe, mislim da je sasvim nepotreban za nas obične smrtnike.  Zanimljiviji su radovi o Kantu nego on sam.

S druge strane, Aristotel je meni bio prilično zanimljiv. Aristotel je tečan, jasan, besprekoran čak i kad lupeta o broju ženskih zuba ili kako izgleda slon. Nikomahova etika i Politika (koja je u stvari II dio Etike) u odnosu na Kantovu Kritiku praktičnog uma su Kim Basinger u ferariju, kao što rekoh...

Kant pokušava da dokaže da bi trebali da se ponašamo moralno, dok se Aristotel ne zamara tim glupostima i kaže šta to moralno u stvari jeste.

Šopenhauer je meni odvratan, iako mi je Niče simpatičan s vremena na vrijeme.

[Kljukica Kvaki]

зашто ли уопште залазим на овај топик? условни рефлекс, изгледа...

Šta, baš je slatko seruckat o filozofiji i visokoj kulturi.

[Kljukica Kvaki]

Aristotel je za Kanta Kim Basinger bre... ja Kanta nikad nisam mogao da čitam, hvala bogu što nisam student filozofije, žalim te jadnike... iako je jasno da je on prekretnica za sve ostale filozofe, mislim da je sasvim nepotreban za nas obične smrtnike.  Zanimljiviji su radovi o Kantu nego on sam.

Pa i ja tako mislim, kategorički imperativ je filozofsko nasilje.
Kant je bitan samo kao daljni  utjecaj - proturječja i to...
Ni ja ne žalim što nisam upisao filozofiju. Samo bi mi trebalo bespogovorno robovanje filozofiji i filozofima. Ovako sam pak slobodan.

S druge strane, Aristotel je meni bio prilično zanimljiv. Aristotel je tečan, jasan, besprekoran čak i kad lupeta o broju ženskih zuba ili kako izgleda slon. Nikomahova etika i Politika (koja je u stvari II dio Etike) u odnosu na Kantovu Kritiku praktičnog uma su Kim Basinger u ferariju, kao što rekoh...

Pa je, jako čitko i zanimljivo.

Kant pokušava da dokaže da bi trebali da se ponašamo moralno, dok se Aristotel ne zamara tim glupostima i kaže šta to moralno u stvari jeste.

.

Šopenhauer je meni odvratan, iako mi je Niče simpatičan s vremena na vrijeme.

Ovoga još moram vidjeti. Nikako da se dočepam Svijet kao volja i predodžba... Mada imam Erističku dijalektiku, ali mi nije napeta.

[Lord Kufer]

Kantov kategorički imperativ je o manipulaciji.
On kaže da ne treba manipulisati. To nije nasilje, bato moj!
Naprotiv.

[Savajat Erp]

зашто ли уопште залазим на овај топик? условни рефлекс, изгледа...

Šta, baš je slatko seruckat o filozofiji i visokoj kulturi.

Како коме, не знам скоро ништа о филозофији (добро, не знам ништа, зашто да се лажемо ), али по дифолту прегледам скоро све нове постове на неким подфорумима...нећу вас више ометати, само пичите.

[Kljukica Kvaki]

Kantov kategorički imperativ je o manipulaciji.
On kaže da ne treba manipulisati. To nije nasilje, bato moj!
Naprotiv.

Aj, dobro. 

[Albedo 0]

dobro, zavisi šta se misli pod ''nasiljem''

Jasno je da kategorički imperativ po kojem ne činiš drugima ono što ne bi činio i samom sebi i obrnuto, sasvim je besmislen.

Čemu taj moral služi? Kao i svaki moral, služi opstanku jedne zajednice. A šta ako ta zajednica actually zahtijeva od tebe da učiniš nešto samom sebi ili drugima što ne bi želio da činiš samom sebi?

Jel zajebano pitanjce, a?

Pazi kakav je to sebični, autistični, manijački imperativ čovjeka koji zahtijeva, traži, histeriše, ali sam ne nudi ništa. Jer želi da ostane nedodirljiv. Taj imperativ je u stvari neka vrsta agorafobije, jer ti u stvari dozvoljava prekid svakog kontakta sa drugim ljudima - Drugi su pakao?

I poslije se pitate odakle Horkhajmeru i Adornu ideja da je prosvjetiteljstvo samo proizvelo Hitlera, pa ksenofobija i rasizam su upisani u Kantovom imperativu.

Tako to ide kada se oslanjate na predrasude raznih individua, kada vjerujete u njihovo korišćenje ''zdravog razuma'' i tome slično. Aristotel može lupetati do prekosutra, ali on je shvatio zašto je Sokrat popio otrov. To Kant, a boga mi i današnja ''gomila individualaca'' ne shvata.

[Lord Kufer]

Ideje su izvor nasilja. Ideje su projekcije. Projektovanje uz uključivanje drugih u tu projekciju jeste nasilje. Kad hoćeš da nekog učiniš srećnim, ti vršiš nasilje nad njim. Ili bilo šta drugo da "želiš". Ali, ti si prva žrtva te ideje, tog nasilja.

Kategorički imperativ je posledica znanja, iskustva nasilja i njegovog uzroka. Takav moral nije ideja (projekcija) i nije nikakvo nasilje nad tvojom slobodom, pošto tvoja ličnost jeste tvoje iskustvo i ne možeš biti ništa drugo, tj. ne možeš ići protiv sebe iz sopstvene slobode. To je nemoguće.

[Albedo 0]

Naravno, ja samo tvrdim da je nemogućnost da ideš protiv sebe - nemoralna.

[Kljukica Kvaki]

Čemu taj moral služi? Kao i svaki moral, služi opstanku jedne zajednice. A šta ako ta zajednica actually zahtijeva od tebe da učiniš nešto samom sebi ili drugima što ne bi želio da činiš samom sebi?

Jel zajebano pitanjce, a? Cool

Naravno da mi je poznat taj Kantov bezizlazni položaj.



--
Ostalo ne mogu pratiti. Više znate.

[Lord Kufer]

Značenje reči moral (ethos) odnosi se na poštovanje tradicije (pravila). Moral definiše ponašanje pojedinca u odnosu na zakon. To uopšte nije filozofska kategorija, mada su mnogi pokušali da filozofijom pravdaju svoj "moral".

Kategorički imperativ samo označava stanje stvari, nema tu nikakvog vrdanja. Čovek ne može protiv svog iskustva (koje je znanje) i tačka. Ovo jedino mogu da izvrdaju neznalice, ali to ne znači da će im biti oprošteno. Zbog toga se neznalice najviše od svega plaše da će se jednog dana osvestiti (probuditi). Zbog toga se ljudi opijaju i uobražavaju da im je "mnogo lepo".

Ništa se tu ne može.

[Lord Kufer]

Za filozofa život je besmislica, a znanje je "smrt". Filozof uvek daje prednost smrti nad životom, a život shvata kao iskustvo stanja afekcije. Filozof ne izjednačava sebe sa svojim životnim oblikom, on ličnost traži izvan života, u iskustvu. Znanje tj. iskustvo su metafizička kategorija, pa prema tome i ličnost. Ličnost je u potpunosti nezainteresovana za moral.

[Albedo 0]

što opet ne mijenja činjenicu da je kategorički imperativ - nemoralan.

I kategorički imperativ jeste Kanton ''moralni zakon''!

''Moralni zakon'' je Kantov termin, on ga sam koristi pobogu: ''Zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni''

Sad ispade po Kuferu da je kategorički imperativ nekakav pozitivistički pojam, jednostavno označava stanje stvari i to je to. Pa ni pozitivizam nije neutralan već je tendenciozan i ima ''moralne zakone''.

Eto, sad imaš i tu ''nezainteresovanost za moral'', kao da i to nije ''moralni zakon''.

Sad da neko kaže ''svi ljudi su životinje, samo će se ubijati i nikada to neće prestati'', e pa to je moralna teorija, to je moralni zakon, on je odlučio da živi u skladu sa tim uvjerenjem.

[Lord Kufer]

Kant je sam sebi uskočio u usta. Nisam ja kriv zbog toga. Ja sam lepo objasnio, a Kant je hteo da koketira s društvom.

Kod Bude ti je "plemenita rezignacija". Prouči malo to.

Što se ljudi tiče, oni su se uvek ubijali gore nego životinje, sada to isto čine i uvek će činiti, jer su moralni i moral ih tera da to čine. Nema tu nikakve slobode, samo nužnost kategoričkog imperativa neznalica.

[Albedo 0]

Da, a napisati čitavu knjigu o tome mora da je rad genija... Zato je za njega Aristotel keva i ćale...

[Lord Kufer]

Tvoj problem je u tome što se ne ljutiš na sebe kad nešto ne razumeš.
To je tvoj kategorički imperativ i ti nemaš petlju da se protiv njega pobuniš.
Niko ti tu ne može pomoći. Kukavičluk je najveći greh.

[CorwinM]

Isplatili se čitati
Kritiku čistog uma?

Sjećam se Gručovog komentara vezanog za ovu knjigu: "Odlična je kad se preskoče filozofski djelovi!"

[Albedo 0]

Tvoj problem je u tome što se ne ljutiš na sebe kad nešto ne razumeš.
To je tvoj kategorički imperativ i ti nemaš petlju da se protiv njega pobuniš.
Niko ti tu ne može pomoći. Kukavičluk je najveći greh.

pa jesam li kukavica ili se ne ljutim na sebe? Jer to su dvije različite stvari.

Inače, postoji ona Hegelova: Imajte SMJELOSTI da pogriješite; a Bata bi dodao: i da se ne ljutite na sebe

A inače, sve ovo i dalje ne mijenja činjenicu da je kategorički imperativ nemoralan, makar ja bio najveći i najkompletniji predstavnik tog imperativa, što bi ti rekao: grešnik bez petlje.

E sad, moj Kuferu, skupi muda i priznaj da si ovo debelo promašio, jer si se bavio svim i svačim, nekim zanimljivim analizama Bate Veličanstvenog, samo da bi u sopstvenom postu dokazao da je kategorički imperativ nemoralan. Nemoj da se ljutiš na sebe, i ne budi kukavica, prosto priznaj

[Lord Kufer]

Ti slediš svoj kategorički imperativ i on te brani na sva tvoja usta. To je činjenica.
Za tebe, izgleda, ne važi ona da je jutro pametnije od večeri.
Dok si spavao kao mala beba, tvoja glupost se oporavila.
Da sam na tvom mestu, uzeo bih zavet ćutanja, pa da vidimo ko će pre da propišti 

[Albedo 0]

Kant je sam sebi uskočio u usta.

a Kufer ga je izvadio.

Jer Kufer zna bolje od Kanta ono što je Kant napisao

Jebiga, mene glupost zvana činjenica da svaki udžbenik iz etike sadrži Kantovu teoriju sprečava da ćutim kada Kufer falsifikuje Kanta, i pretvara ga u, najblaže rečeno - Heraklita.

Za mene, ujutru ili uveče, prije svega važi da svakom loše spakovanom kuferu kaže šta je istina a šta ne.

[Lord Kufer]

Ti ne moš da svatiš ni šta je kuglager a kamo li kofer.

[Albedo 0]

pa jedino u tvom koferu se kamoli piše kao 2 riječi.

[Lord Kufer]

Eto, da i ja od tebe nešto naučim.

[Albedo 0]

the books of knjige-vuca se doma

[BladeRunner]

Povijest zapadne filozofije - Bertrand Russell:

Valja ili ne valja?

Valja, i to baš. Bertnard Rasel je logičar/matematičar/filozof tako da je izlaganje jasno i pregledno. Mene oduševljava Raselova potreba da opiše filozofsku školu, a onda kaže - mene ovo smorilo, nikada mi nije bio do kraja jasan taj Kant . Rasel cijeni čistoću misli - zbog toga je kritički nastrojen prema mističarima, a otvoren za racionaliste (ili empiriste čiji je empirizam logički utemeljen). Najvažnije - Rasel NE SMETA knjizi koju piše, dakle opaske su na nivou maksimalno par rečenica u sklopu poglavlja koje su na desetak strana. Bez tih rečenica, dobija se savršeno objektivna slika onoga što opisuje (ali, bez njih, čitaoci ne bi imali na koga da se ljude zbog pristranosti... ja to zovem pozitivnom provokacijom). Takođe, fokus je i na istorijskom kontekstu u sklopu koga su se filozofska učenja javljala. To knjizi daje širinu, pa je prijemčivija plebsu koji ne želi prosto ređanje filozofskih škola sa njihovim učenjima. Dakle, mana je što je fokus mogao biti oštriji, ali je zato bar suvoparnost svedena na nulu. Kako sam ja dio tog plebsa kome je dosadno kad je autor... dosadan, smatram ovu knjigu remek-djelom popularne literature, ali ne i hard-core filozofskim udžebnikom. Uostalom, kome uopšte trebaju ti dosadni hard-core filozofski udžbenici (in your face, filozofi!).

Preporuka ili ne?

Apsolutna preporuka. Izuzetno zanimljivo štivo i sigurno najčitljivija istorija filozofije koja nije površna (bar od ovoga što sam ja čitao).

Prednosti i mane?

Ova knjiga je best of two worlds. Ako želiš da postaneš filozof, odlična je kao uvod, ali opet - ne nudi duboki zahvat kao što radi Koplston. Sa druge strane, ja sam varao sa Koplstonovim megaknjižetinama. Ostalo mi je pedesetak strana poslednje do kraja, ali me obimnost tako smorila da sam je ostavio. Nakon godinu dana sam pročitao tih pedesetak strana tempom od deset strana sedmično i to čisto da bude da sam je pročitao. Ako hoćeš anegdote, Raselova knjiga ih nema, ali Rasel je napisao još i jako dobru 'Mudrost zapada' koja ih je krcata (čak na jednom mjestu kaže da je "Mudrost Zapada" prirodna dopuna "Istoriji zapadne filozofije"). Dodao bih da je Deretino izdanje 'Mudrosti zapada' odlično (tvrd povez). Mane - vidi se kad Rasel nešto ne voli, ali meni je to super, pa čak i kad se ne slažem sa njim. Postoje i oscilacije kod kvaliteta poglavlja, pa je Rasel najgori kad piše o savremenim filozofima svog doba, a najbolji kad piše o Grcima, Srednjem vijeku i engleskim velikanima (Lok, Hobs...). Neka poglavlja su sigurno mogla biti obimnija (Niče), ali to je već stvar ličnog ukusa.

Komentar...?

Svakako je bolje baciti se na originale nakon ove knjige. Što se mene tiče, od filozofije sam čitao ono što je bilo blisko dobroj književnosti i to bih ti preporučio. To je sve od Grka čega sam mogao da se dokopam (naglasak na Platona i Aristotela), Rimljane (jak akcenat na Marka Aurelija i Lucijusa Seneku koji su nezaobilazni kao vrhunska književnost prvog reda - ne znam ni sam koliko sam puta pročitao "Samom Sebi", knjigu koju poklanjam svim ljudima do kojih mi je stalo) i Ničea, naravno, zbog stila koji razbija čak i u prevodu (to je kao Viljem Blejk na spidu, u Njemačkoj). Spinoza koji piše o moralu koristeći stil Euklidovih elemenata? Hegel nad čijom rečenicom treba da provedem četiri sata, a da je u ta četiri sata shvatim na dvadeset načina? Vremenom sam naučio da mi te stvari više prijaju sažvakane. I to od strane Bertnarda Rasela, dodao bih. Pozdrav.

[Mme Chauchat]

Kljukice, ti meni ličiš na Patuljka. Ali nekog skrušenog, upristojenog Patuljka koji se posle tri meseca tihovanja vratio sa Svete gore ili Tibeta  U svakom slučaju, izvinjavam se unapred ako grešim, i pozdrav.

Blejd Raner je ponudio vrlo lep odgovor i ja bih se prevashodno na njega oslonila. E sad, ja sam čitala srazmerno malo tih istorija - Hegela i Koplstona, i to ne cele, jer me je nemačka klasična filozofija ubila u pojam i tu sam hronološki stala - i mogu da kažem kako Hegel svakog filozofa gleda sa onog stanovišta koje njemu lično odgovara, pa mnogi budu debelo uskraćeni. Koplston je nešto uravnoteženiji ali i on ima mana. Sećam se rečenice iz odeljka o Platonovoj državi "...mada su Platonove ideje odurne svakom pravom hrišćaninu..." i takvih stvari ima dosta. Ali je svakako korisniji od Hegela za neku celovitu sliku i dovoljno opširan da ne pojednostavljuje isuviše. Za sholastičare je bio milina jedna. I pored opširnosti, njega bih ti preporučila.

[Kljukica Kvaki]

Nisam se javljao nekoliko dana jer sam bio zauzet: no evo me.

Nije mi jasno to da sam sličan patuljku. Koji to vrag znači? ...

Dalje, hvala na odgovoru Jevtropijevićki i Bladerunneru. Potonjem mogu reći da sam lani pročitao Mudrost zapada i to me ponukalo da i ovdje pokrenem temu o tome što ljudi misle o njegovom drugom djelu. I prije pokretanja rasprave sam znao Russellove sadržajne i stilske karakteristike, ali sam htio da vi to još iscjedite.

Sam Bertrand Russell ima te neke svoje tikove, ali kako kaže bladerunner, lako je priječi preko njih, odmah znaš koji je segment teksta nabijen Russellovom velebnom opaskom, i onda se ili nasmiješ ili uzmeš sa rezervom, pa pređeš preko toga;;; ili ako ti paše, prihvatiš. Izuzetno je lako to uočiti i nositi se s time. A ono što baš valja kod njega je erudicija i razgovjetnopst, književni stil... mada Mudrost nije baš za početnike, jer ne definira termine, već odmah odabire filozofijske pasose pa ih kritizira, cijedi, komentira... Lako je pomislit kako su skoro svi ti filozofi jadni i falični, ali ne možemo reći da Russellova kritika baš ne valja. Dobro on to zapazi. Istina je da Russell ne zna puno o suvremenim filozofima. Dok neke tamo antičke i crkvene nabraja s lakoćom, ovamo u zadnjih 150 godina, barem 15 neizostavnih nije naveo. Nije da ja cijenim suvrmene mislioce, štoviše, nego bi voli da ih izlista, iz enciklopedijskih razloga, samo da znam da su postojali. Znači, Russell ima te tikove, ali oni su mi smiješni (njegovo aristokratsko piskutavo držanje), pa ih mogu prebroditi i mislim da ne bi osjećao uzaludnost potraćenog vremena na čitanje njegove polufilozofske knjige PZF. Što se tiče Hegela, ja sam spreman poslušat vas i pročitati predsokatovce i skolastičare od njega. Mislim da se helgelijevština tu još nije razularila. Dosta je široko, ima anegdota, pa da malo uživam u tome. Zbog teškog jezika i misli, i uz moju promjenu raspoloženja, mislim da bi mi trebalo par godina da pročitam Hegelovu povijest. To je isto ono što uzimam u obzir.

P.s. Ima neka povijest filozofije od izvjesnog Alberta Bazale iz 1912. lol
Ima netko komentar za to?

[Kljukica Kvaki]

Je li netko zna gdje bih mogao naći popis svih filozofskih izdanja od "Kulture Beograd"?
Barem, ovih žutih:
http://www.kupindo.com/ISTORIJA-FILOZOFIJE-1-3-HEGEL-KULTURA-BEOGRAD_slika_O_168021.jpg

[Mme Chauchat]

Nije mi jasno to da sam sličan patuljku. Koji to vrag znači? ...

Znači da si nas podsetio na jednog drugog posetioca foruma, Pingvina Patuljka, koji je sa foruma netragom nestao pre par meseci, pa smo se svi obradovali i pohrlili na ovaj topik.

Što se tiče popisa, evo ovako:
http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?ukaz=BASE&bno=99999&id=0840265117793828
onda odeš na izborno pretraživanje, i pod opcijom "Zbirka" ukucaš "Filozofska biblioteka" a pod opcijom "Izdavač" "Kultura". Meni izbacuje ovaj spisak:

1. Rasprava o poboljšanju razuma# Spinoza, Baruch 1956  scc# монограф. публ.
  2. Teorija prirodne filozofije :# Bošković, Ruđe# 1958  lat# монограф. публ.
  3. Levijatan ili Materija, oblik# Хобс, Томас     1961  scc# монограф. публ.
  4. Istorija filozofije ; Vorlesu# Hegel, Georg W# 1970  scc# монограф. публ.
  5. Estetika ; Vorlesungen über d# Hegel, Georg W# 1970  scc# монограф. публ.
  6. Kategorije                     Аристотел       1954  scc# монограф. публ.
  7. Metafizika                     Aristoteles     1971  scc# монограф. публ.
  8. Filozof koji ne zna ; Istoris# Волтер          1958  scc# роман
  9. O prirodi                      Хераклит        1954  scc# монограф. публ.
 10. O lepom i uzvišenom            Кант, Имануел   1955  scc# монограф. публ.
 11. O uzroku, principu i jednom    Бруно, Ђордано  1959  scc# монограф. публ.
 12. Ijon ; Gozba ; Fedar           Платон          1970  scc# монограф. публ.
 13. Razprava o poboljšanju razuma  Спиноза, Барух  1956  scc# монограф. публ.
 14. Marks i savremena sociologija  Кораћ, Вељко  # 1962  scc# монограф. публ.
 15. Uvodna rasprava u Enciklopedi# Аламбер, Жан л# 1955  scc# монограф. публ.
 16. Principi filozofije budućnosti Фојербах, Лудв# 1956  scc# монограф. публ.
 17. Nemačka ideologija. 1, Fojerb# Маркс, Карл ;Е# 1956  scc# монограф. публ.
 18. O prostoru, vremenu i relativ# Бошковић, Руђе# 1956  scc# монограф. публ.
 19. Hrišćanstvo razgolićeno        Холбах, Пол     1956  scc# монограф. публ.
 20. O jevrejskom pitanju ; Prilog# Маркс, Карл     1957  scc# монограф. публ.
 21. Monadologija                   Лајбниц, Готфр# 1957  scc# монограф. публ.
 22. Dijalektika i osnovni zakoni # Хегел, Георг В# 1958  scc# монограф. публ.
 23. Teorija prirodne fizike : osn# Бошковић, Руђе# 1958  scc# монограф. публ.
 24. Priručnik Epiktetov            Аријан          1958  scc# монограф. публ.
 25. Veliko učenje ; Nepokolebljiv# Конфуције       1958  scc# монограф. публ.
 26. O istorijskom materijalizmu    Лабриола, Анто# 1958  scc# монограф. публ.
 27. Osnovne misli ; Poslanica Her# Епикур          1959  scc# монограф. публ.
 28. Osnovna pitanja marksizma : d# Плеханов, Геор# 1959  scc# монограф. публ.
 29. Poslednji dani Sokratovi : (o# Платон          1959  scc# монограф. публ.
 30. Utilitarizam                   Мил, Џон Стјуа# 1960  scc# монограф. публ.
 31. Humanističke nauke i filozofi# Голдман, Лисјен 1960  scc# монограф. публ.
 32. Metafizika                     Аристотел       1960  scc# монограф. публ.
 33. Vitalizam i njegov značaj      Рибар, Вељко  # 1960  scc# монограф. публ.
 34. Mehanicizam i energetizam      Ивановић, Драг# 1961  scc# монограф. публ.
 35. Ruđer Bošković u svome vremen# Недељковић, Ду# 1961  scc# монограф. публ.
 36. Osnovno načelo : kritički uvo# Костић, Лаза    1961  scc# монограф. публ.
 37. Ogled o ljudskom razumu. 1     Лок, Џон        1962  scc# монограф. публ.
 38. Kurs pozitivne filozofije : d# Конт, Огист     1962  scc# монограф. публ.
 39. Nužnost i sloboda              Шешић, Богдан   1963  scc# монограф. публ.
 40. Razlika između Demokritove i # Маркс, Карл     1963  scc# монограф. публ.
 41. Od Lockea do Ayera             Petrović, Gajo  1964  scc# извешт.о истраж
 42. Parmenid                       Платон          1959  scc# монограф. публ.
 43. Mladi Hegel : o odnosima dija# Лукач, Ђерђ     1959  scc# монограф. публ.
 44. Država                         Платон          1966  scc# монограф. публ.
 45. Osnovi estetike ; Nations d´e# Lalo, Charles   1966  scc# монограф. публ.
 46. Razaranje uma : put iracional# Lukács, György  1966  scc# монограф. публ.
 47. Македонското преродбенско учи# Кантарџиев, Ри# 1965  mac# монограф. публ.
 48. Filosofija kao stroga nauka    Хусерл, Едмонд  1967  scc# монограф. публ.
 49. Osnovi etike                   Павићевић, Вуко 1967  scc# монограф. публ.
 50. Kritika čistoga uma ; Kritik # Kant, Immanuel  1970  scc# монограф. публ.
 51. Protagora ; Gorgija            Платон          1968  scc# монограф. публ.
 52. Estetika                       Хартман, Никол# 1968  scc# монограф. публ.
 53. Marks i savremena sociologija  Korać, Veljko   1968  scc# монограф. публ.
 54. Novi putevi ontologije         Хартман, Никол# 1973  scc# монограф. публ.
 55. Nikomahova etika ; Ητχικα Νικ# Аристотел       1970  scc# монограф. публ.
 56. Estetika. 1 ; Vorlesungen übe# Хегел, Георг В# 1970  scc# монограф. публ.
 57. Estetika. 2 ; Vorlesungen übe# Хегел, Георг В# 1970  scc# монограф. публ.
 58. Estetika. 3 ; Vorlesungen übe# Хегел, Георг В# 1970  scc# монограф. публ.
 59. Etika : geometrijskim redom i# Спиноза, Барух# 1970  scc# монограф. публ.
 60. Istorija filozofije. 1 ; Vorl# Хегел, Георг В# 1970  scc# монограф. публ.
 61. Istorija filozofije. 2 ; Vorl# Хегел, Георг В# 1970  scc# монограф. публ.
 62. Istorija filozofije. 3 ; Vorl# Хегел, Георг В# 1970  scc# монограф. публ.
 63. Metafizika ; Ton meta ta phys# Аристотел       1971  scc# монограф. публ.
 64. Ogled o ljudskom razumu. 2     Лок, Џон        1962  scc# монограф. публ.
 65. Uspomene o Sokratu             Ксенофон        1964  scc# монограф. публ.
 66. Organon                        Аристотел       1965  scc# монограф. публ.
 67. Politika ; Politikõn biblia o# Аристотел       1970  scc# монограф. публ.
 68. Organon ; Οραθανον             Аристотел       1970  scc# монограф. публ.
 69. Dijalozi                       Платон          1970  scc# монограф. публ.
 70. О материјализму и дијалектици  Ilʼič, Vladimi# 1956  rus# монограф. публ.
 71. Predavanja o suštini religije# Fojerbah, Ludv# 1974  scc# монограф. публ.
 72. Kritika čistoga uma ; Kritik # Kant, Immanuel  1976  scc# монограф. публ.
 73. O istoriskom materijalizmu : # Labriola, Anto# 1958  scc# уџбеник
 74. Lenjin o formalnoj odluci      Stojković, And# 1959  scc# уџбеник
 75. Lenjin o materijalizmu i dija# Lenjin, Vladim# 1956  scc# монограф. публ.
76. Uvodna rasprava u enciklopedi# Dalamber, Žan # 1955  scc# монограф. публ.
  77. Životi i mišljenja istaknutih# Laertije, Diog# 1973  scc# монограф. публ.
  78. Država ; Politeia              Платон          1969  scc# монограф. публ.

Moguće da nije kompletan, ali od nečega mora da se počne.   Ja bih ti preporučila i BIGZ-ovu ediciju Velika filozofska biblioteka.

[RCW]

dobro, zavisi šta se misli pod ''nasiljem''

Jasno je da kategorički imperativ po kojem ne činiš drugima ono što ne bi činio i samom sebi i obrnuto, sasvim je besmislen.

Čemu taj moral služi? Kao i svaki moral, služi opstanku jedne zajednice. A šta ako ta zajednica actually zahtijeva od tebe da učiniš nešto samom sebi ili drugima što ne bi želio da činiš samom sebi?

Jel zajebano pitanjce, a?

Pazi kakav je to sebični, autistični, manijački imperativ čovjeka koji zahtijeva, traži, histeriše, ali sam ne nudi ništa. Jer želi da ostane nedodirljiv. Taj imperativ je u stvari neka vrsta agorafobije, jer ti u stvari dozvoljava prekid svakog kontakta sa drugim ljudima - Drugi su pakao?

I poslije se pitate odakle Horkhajmeru i Adornu ideja da je prosvjetiteljstvo samo proizvelo Hitlera, pa ksenofobija i rasizam su upisani u Kantovom imperativu.

Tako to ide kada se oslanjate na predrasude raznih individua, kada vjerujete u njihovo korišćenje ''zdravog razuma'' i tome slično. Aristotel može lupetati do prekosutra, ali on je shvatio zašto je Sokrat popio otrov. To Kant, a boga mi i današnja ''gomila individualaca'' ne shvata.

Ne znam kako sam zalutao u ovaj topik i šta me je navelo da pročitam sve ovo...

Skoro nisam pročitao veću količinu gluposti u jednom postu na nekom forumu.

[Josephine]

Dobrodošao u klub nesrećnika koji to čitaju kad god otvore forum.

[Albedo 0]

RCW, kad budeš imao neki smisleni odgovor ili kritiku dužu od 2 prosto proširene rečenice javiću ti se

[ridiculus]

Čemu taj moral služi? Kao i svaki moral, služi opstanku jedne zajednice.

E, sad, pošto sam ja Kanta poslednji put čitao pre nekih 15 godina, molio bih da neko razjasni da li je ovo citirano on rekao.