Radionica broj 7 - jul 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Third Eye]

ajde, kad se već ne kometarišu same priče, koje po vašem mišljenju ispunjavaju (u potpunosti) zadatak tj. temu?

[Stipan]

Najjače pridržavanje teme (po meni) ima "Prognoza za sutra : smrt".
Sve ostale više ili manje su omašile. A šta si očekivao od ove nedisciplinovane gomile?

[Third Eye]

Slažem se. I to uglavnom više više nego manje omašile. "PZS: S" je lepo ispunila zadatak. Nedisciplina na stranu, ima tu (jako) dobrih i poučnih (u vezi pisanja. ne morala )  priča.

Peron broj tri:  5
Raspad: 5-
Jedan od oblutaka: 4
Čovek iz utopije : 5+
Baba Mara: 4+
Bogovi su žedni: 4
Ne prodajem nasmiješenog psa: 5
Prognoza za sutra : Smrt: 4+ (kada bih zanemario taj neki lični utisak bila bi čista 5.)
Planina bogova: 3+
Bela linija: 3+ (uz doradu moglo bi još bolje )
Sutra: 3+
Gavranov osmeh: 4
SeM i Ja: 4+ (methinks da zaslužuje bolji plasman)
Svemirska kula: 3.

[Stipan]

Heh, kad bi samo znao kome si udelio petice. 

[Third Eye]

Par pisaca je bilo previše lako prepoznati (ne samo petice) tako da, imam dobru predstavu. .   Sve po zasluzi.  Kao i u ostalim sferama života. Gledaju se dela a ne ko stoji iza njih. Mada je ponekad dovoljno da znaš čije je pa da znaš šta da očekuješ. Neki ljudi nisu sposobni da iznenade. Drugi jesu. Sad ništa novo ni čudno nisam rekao. Trebalo bi da je normalno. Ako se sa nekim ponekad ne slažem oko nečega, to ne znači da smatram da ta osoba generalno nema pojma. (uglavnom. Ima i dokaza za suprotno).

[Stipan]

Prepoznatljivost nije mana...

[Third Eye]

Gde sam napisao da jeste? Može biti mana ako je to po čemu se prepoznaje LOŠE a može biti pozitivno ako....
No, nije ni bitno.

[Anomander Rejk]

Opet ću o dvema pričama za koje nisam glasao, ali su ostavile dobar utisak na mene. Da sam imao još dva glasa, sigurno bih im dao poene.

ČOVEK IZ UTOPIJE- Voleo bih popiti pivo s ovim autorom/autorkom, da mi objasni neke stvari. Smenjuju se jako lepe slike i detalji, sa onima koji ni izbliza nisu takvi. Autor me uhvati sa ,, Noć. Iskon. Pod kapljom neba presijavaju se zvezde, kao nečitljivi pergamenti iz davnina davnine ( i onda mi splasne oduševljenje sa ovom davninom )''.
Onda sledi deo sa pupak pupka njegovog, što mi se opet ne dopada.
,,Sluti: u sebi nosim novu zvezdu. Sluti : rađam svetlost, ne telo ( sjajno   ).''
,, Iz čestara prhnuše morke. Negde u daljini laju psi, pomrčina se rastače u hiljadu treptaja, nevidljivih iskri, očiju, krikova.'' Utisci i detalji koji daju lepotu priči.

,, Nadleću i kovitlaju se iskre umrlih duša : svici, noćni leptiri.'' Ponovo snažni utisci.

Haralampije Čižmak-ako to zaista nije neophodno, apelujem da se u priči ne koriste nepotrebno rogobatna imena.

Mesec se nadima i klizi niz rominjavo ljubičasto nebo- ovo mi je malo pretenciozno.
Slutio sam boj Svetlosti i Tmine. Ljubav njihovu- nakon sjajnih utisaka, ovo me baš nerviralo. Kao da piše neki malac opsednut epskom fantastikom. Ni blizu sjajnih slika iz prvog dela.

Bejah magla magle, zora zore, sumrak sumraka, vetar vetra- ja jednostavno ne volim ovakvo izražavanje....

Pisac ove priče ima šta da kaže, ume da dočara detalj, atmosferu, ali nije mi to preneo na celu priču- kao da je slika ostala nepotpuna.


PROGNOZA ZA SUTRA : SMRT
Svideo mi se jako početak. Od obične svakodnevnice na kasi, gotovo neosetan prelazak u svet horora i fantastike. Kratki, precizni dijalozi, brz tempo, urbana priča, kao da je pisana baš za mlade.Već sam napisao-spoljašnjost mi deluje kao okvir, ali glavna borba je u glavi junakinje, ili sam barem ja tako shvatio priču.
Nema sasvim racionalnog objašnjenja u priči, ali nije ni potrebno- misterija joj daje draž.
Horoskop se lepo uklopio u priču.
Kraj mi je prilično predvidljiv, ali je zadovoljavajući.
Sve u svemu, lepa priča.

[scallop]

A. R., muka sa pričom "Čovek iz Utopije" je mera lepote napisane reči. Meni godi i taj tautološki pritisak reči povrh reči. I Haralampije Čižmak je tvrdi čvor koji nas upozorava da nikad sve nije lepo. Sećaš li se pesme: "I cvrči, cvrči čvrčak na čvoru crne smrče..."? Nagomilano, a kao da te cikade dozivaju sa borova i maslina. Piscu ove priče nedostaje malo indiskretnosti da dobijemo punu meru. Zato skrećem pažnju na nju, jer ćete, inače, prepoznajući sadržaje drugih priča, ovu prevideti.

3 oko: Nevolja sa tobom je što mi se više dopadaju tvoji komentari tuđih priča od priče u koju veruješ više od mene. Surovo je što bi trebalo više prostora nego što priča traje, da mi je objasniš. Kad je to tako onda priča nije dobra.

[mac]

Takođe, nije mi jasno zašto se bežalo od teme. Tako je jednostavno zadato, a ništa.

Ja sam imao ideju od transportu Zemlja-Mars, i najavi najveće ikad doživljene solarne oluje, koju je nemoguće preživeti, a možda su i Zemljani u opasnosti, i prekidu komunikacije kad oluja stigne do Zemlje, i osećanju neumitne propasti koja prožima posadu, i kako jedan član čini sve da preživi, a drugi se pomirio sa sudbinom, i sve tako...

Posle trećeg pasusa shvatio sam da nemam dovoljno veštine da sprovedem priču do kraja. I tu sam odustao

[Plut]

Izem ga, meni je čitanje "Čoveka iz Utopije" prijalo. Na momente mi je, možda, zasmetalo nabacivanje slika samo zarad nabacivanja (te morke, te ciklame, te ovo te ono - ovaj, valjda nisam pobrkala priče ) ali, sve u svemu,nekako mi bilo fino. Obaška što, baš, i  nisam sve shvatila, ali bar mi je godilo.

Za poigravanje rečima prvo nisam mogla da se odlučim da li mi zvuči pretenciozno i nadobudno ili je to samo fina igrarija, a onda sam prelomila i prihvatila drugo rešenje.

[Суба]

Takođe, nije mi jasno zašto se bežalo od teme. Tako je jednostavno zadato, a ništa.

Ja sam imao ideju od transportu Zemlja-Mars, i najavi najveće ikad doživljene solarne oluje, koju je nemoguće preživeti, a možda su i Zemljani u opasnosti, i prekidu komunikacije kad oluja stigne do Zemlje, i osećanju neumitne propasti koja prožima posadu, i kako jedan član čini sve da preživi, a drugi se pomirio sa sudbinom, i sve tako...

Posle trećeg pasusa shvatio sam da nemam dovoljno veštine da sprovedem priču do kraja. I tu sam odustao

Требао си послати причу, без обзира на мишљење о сопственој вештини. Немамо је много ни ми остали.

[NdZodiac]

Slažem se sa Subom . A većina nas je tu da pomogne da stekneš možda malo više veštine

[scallop]

Kod kratkih priča, tipa 6Kk, važno je imati samo jedan motiv i najviše dva karaktera. Da si se odlučio samo za transport Zemlja-Mars i osobe koje su u dijametralno suprotnom fokusu predavanje sudbini i survival katastrofa solarne oluje je moga biti pomenuta samo jednom rečenicom. Središnje mesto je batrganje jednog putnika i otužna nepomoć drugog. Ako si želeo da latentna šansa postoji, onda bi morali biti različitog pola, a na brodu uslovi koji bi na Marsu dali šansu. Krajnji rezultat je nebitan i zavisi samo od pisca. Mislim da si zinuo više nego što si mogao da progutaš. Cilj radionice je da se prepozna detalj u kome ćeš delovati.

Plut, i ja sam se prepustio, ali za vrh pisac mora da ima i celu priču. Nadam se da će i to naučiti pa ćemo svi da uživamo. Bez rezerve.

[Stipan]

I kod mene je bilo slično kao kod Maca. Posle prvog pasusa shvatio sam da nemam dovoljno veštine da sprovedem priču do kraja. I tu sam se zainatio.

[Суба]

И вредело је. Никад да стигнем да дам своје коментаре. Али стварно има нејасних прича, морам неке још који пут прочитати.

[Plut]

A što se tiče Prometeja i Vavilona, baš mi ne leži ovakva tematika. Obrade, uglavnom volim kao parodiju (pa posle imam problema i sa originalima ). Kako to V. Alen samo lepo radi.

U stvari, ne da mi ne leži već me i nervira.
Halo spisatelju, daj mi nešto svoje, okadi svojom maštom. Okani se mitologije i sličnog.

[Stipan]

морам неке још који пут прочитати.

Je. Tako se stvaraju klasici. Zamisli samo da si izdvojio par iljada dinara za knjižurinu i slupaš mesec dana da je iščitaš.
Kad tamo - cvrc. Niš' ne shvataš.
Pa dobro, ajd da se čita još jedared kad sam već tolke pare stuk'o - pomisliš.
Jbt. Opet mesec dana, opet ništa...

I onda, da ne ispadneš glup pohvališ je što glasnije možeš, pa ti i drugari nakupuju istu knjigu i čitaju, čitaju, čitaju...

Klasika...

[scallop]

Plut, nema problema sa upotrebom arhetipa. Ovako ili onako, svi to radimo. Ali, ispod tog arhetipa mora da postoji lična priča. 

[Суба]

морам неке још који пут прочитати.

Je. Tako se stvaraju klasici. Zamisli samo da si izdvojio par iljada dinara za knjižurinu i slupaš mesec dana da je iščitaš.
Kad tamo - cvrc. Niš' ne shvataš.
Pa dobro, ajd da se čita još jedared kad sam već tolke pare stuk'o - pomisliš.
Jbt. Opet mesec dana, opet ništa...

I onda, da ne ispadneš glup pohvališ je što glasnije možeš, pa ti i drugari nakupuju istu knjigu i čitaju, čitaju, čitaju...

Klasika...

Замало да тако надрљам са "Чича-Гориом". Не сећам се књиге саме, али знам да ми је била досаднија од "Амелије Пулен".

[Stipan]

Dosadnija od Amelije Pulen?  

Odraće nas Boban zbog zajebancije...

[Plut]

Subo, sram te bilo!

[Stipan]

Je, zaboravih da te opomenem da Amelija P. ima gomilu obožavateljki...

[Суба]

Без зезања, први филм уз који сам заспао. Извињавам се, нећу да виленим. Држаћу се теме.

[Third Eye]

3 oko: Nevolja sa tobom je što mi se više dopadaju tvoji komentari tuđih priča od priče u koju veruješ više od mene. Surovo je što bi trebalo više prostora nego što priča traje, da mi je objasniš. Kad je to tako onda priča nije dobra.

Ne vidim to kao nevolju, ni najmanje. Ne kažem da se tu definitivno radi o tome (jer nisam siguran) ali generalno, volim svako delo koje ima mesa na sebi. Koje ni zlom namerom ne može da se etiketira kao isprazno i šuplje. Ako ima neko dublje značenje, ako se umetnik potrudio da sve to uobliči i stvori tako složeno, to mora da se ceni i tada nije problem da se uloži trud u dekonstrukciju i shvatanje. Štaviše, to čini uživanje. Tako je i sa muzikom, filmovima....
Tu ide pohvala isto kao što neko ko pokušava to da predstavi a ili nije dovoljno vešt ili isfolira (izfolira?) zaslužuje prezir i ni najmanju naklonost kritike.

Što se Okovanog tiče (bogovi su žedni), mislim da je, kao što rekoh, jasno da upravo tu ima mnogo više toga od mita ili dva.  Sad, koliko se uspelo u sprovođenju ideje u delo...pa, bože moj, ništa nije uklesano u kamenu.

[Plut]

Nisam mislila samo na Ameliju, Stipane i Subo! Svakom po 

[Stipan]

Bež'mo Subo, evo je opet! 

[Third Eye]

I kod mene je bilo slično kao kod Maca. Posle prvog pasusa shvatio sam da nemam dovoljno veštine da sprovedem priču do kraja. I tu sam se zainatio.

Krajevi su svakako precenjeni.  

[ivica]

Gde su otišli moji bodovi:

4. Peron broj 3. – broj bodova jednak broju perona – nisam se dvoumio kojoj priči da dam maksimum, iako daleko od toga da je ostavila neki jasan utisak, bez obzira što je izuzetno povoljan. Veoma zamršeno i slikovito, kao kolaž fotografija, bez  prevelike potrebe da se objašnjava. Turobna, ali veoma elegantno realizovana atmosfera, pogotovu dobro, bar za mene, prenosi osećaj topline, vazduha, kao i one između ljudi (ili nedostatka iste). Verovatno mi se veoma svidela, između ostalog, jer ja sam nikada ne pišem na ovaj način.

12. Sutra – dva boda – sve je postavljeno kao klasična naučno fantastična kratka priča, i daje upravo to. Prostor između ključnih tačaka je ispunjen informacijama koje deluje validno (bar meni kao ne-fizičaru), obrt na kraju tempiran i plasiran na pravi način. Jedino što mi je smetalo jesu pitanja stažistkinje, ali samo zato što o psihologiji znam malo više pa mi njeno upadanje deluje pomalo naivno/pokupljeno iz serija i filmova.

Po jedan bod za:

2. Bela linija – priča o putovanju i misterija, upakovana u skoro pa minimalističku formu. Ima mi neki Barkerovski i noar prizvuk (The Great and Secret Show, konkretno), a kod mene to uvek pali.

7. Prognoza za sutra: Smrt – linearno, dinamično, zabavno. Pogotovu mi se dopala razmena između glavne junakinje i njene keve, koja je neočekivano smešna i dobrodošla. Generalno, priča ima šmek horor-komedija iz osamdesetih koje se više ne prave.

10. Gavranov osmeh – video sam da je Miloš spomenuo ranije da ne shvata šta je poenta, i slažem se sa tim, samo što se meni priča svidela, a nedostatak očiglednog cilja ne smeta (iskreno, ni Peron broj 3. nisam mnogo bolje razumeo). Kao i broj 7, ima dozu zdravog, crnog humora i takođe liči na komedije gde se glavnim likovima samo gomilaju loše stvari, uz dobru odluku pisca da i glavnog aktera složi kao sebično đubre.

[Josephine]

Ti, Ivice, u glasačkoj poruci imaš obrnuti redosled bodova u odnosu na ovaj naveden u postu.

Ništa strašno, ispravke ne menjaju ništa, nego info za tebe i ostale: niz rednih brojeva priča upisuje se od priče kojoj dajete najveći broj bodova, do tri priče kojima dajete jedan. U Ivicinom slučaju, na primer: 4, 12, 2, 7, 10 (3, 2, 1, 1, 1).

[mac]

D je Duško Dugouško koji se zahvaljuje Princu na poljupcu, ali napominje da je ovo bajka o Ivici i Marici. Princ odlazi zblanut, mrmljajući "Ivica! Ivica! ..."

[Third Eye]

  5:40

http://www.youtube.com/watch?v=QPfY83fua8k&feature=player_detailpage#t=346s

[Savajat Erp]

да речем коју и о осталима...

СеМ и Ја - иако ми је пријао street talk, прича ми у глобалу и није нешто легла, као и већина прича које су прве на реду у радионици...по мени је прича у већ виђено трипу; на крају се испостави да је он-ја, ја-он итд. чини ми се као да у свакој радионици има бар две такве или сличне.

Бела линија - не волим тај презент, то искључујуће садашње време које ми увек звучи жешће сирово у комбинацији са кратким реченицама и причањем из трећег лица...добра идеја са Морзеовом азбуком, реченица пре задње(У-Б-И-Ц-А), ми звучи сувише стерилно, као да треба да стоји у загради и да опише шта ради лик у позоришном комаду.

Не продајем насмијешеног пса - беспотребно филозофирање/размишљање главног јунака на почетку...и све је превише сталожено написано, мирно, круто, усудио бих се рећи досадњикаво (без увреде) и предвидљиво...мада, прича има у себи неке сете, нежности и штатијазнам чега...и какав, бре, времеплов, више светова? Једноставно си се обезнанио на улици, тебра, и твој ум се грубо поиграо са тобом!

[Stipan]

E Mac, ovako se već dugo nisam nasmejao. Nisam od tebe očekivao ovakvu provalu.
Dosad si barem ti bio neki koliko - toliko pouzdan bastion ozbiljnosti.

[Hrundi V. Bakshi]

Mnogo smrti je bilo u ovom krugu. A smrt je samo još jedno rađanje. Ili nije?
Čestitike svima na uloženom trudu.

[ivica]

Da, ja sam obrnuo 4. i 7. priču kada sam glasao. U pravu je D, ništa ne menja, samo što bi ''Peron broj tri'' imala još više poena. Više koncentracije sledeći put.

[Stipan]

E Ivice, sad si verovatno mnogo razočarao autora sedme priče.
Pouzdano znam da ga je tvoja ocena oduševila. Nisi ti tek bilo ko...
Što reče Mac :  Princ odlazi zblanut, mrmljajući "Ivica! Ivica! ..."

[ivica]

Moj zajeb u potpunosti. Ali i 7. priča mi se svidela, ako je utešno... zapravo, pročitaću je ponovo i pokušati nešto duže da napišem o njoj, kao iskupljenje.

[Anomander Rejk]

Još nešto o dve priče koje su mi delile treće i četvrto mesto.

BOGOVI SU ŽEDNI-Ovde se prepliće više tema, simbola i aluzija. Prometej ? Okovani koji donosi vatru ? Isus ? Vera- i kolika je snaga onih koji je slede ? Carevina na tri mora, za koju pretpostavljam da je Dušanovo carstvo, i pitanje plaćanja cene za tu kratkotrajnu moć i slavu. Rekao bih da je centralna tačka u ovoj priči vera. Dobra strana ove priče je njena slojevitost, i to što se može tumačiti na različite načine- verujem da je neće svi čitaoci doživeti isto.
,, Trutovi omogućavaju da se zajednica obnovi, a nakon toga umiru. Neko drugi oblikuje materijal, zar ne shvataš ?''- ova rečenica mi se izuzetno dopala.
Moguće da se bavi već dosta puta obrađenim temama i motivima, ali je lepo napisana, pa sam zato glasao za nju.

RASPAD-I ova priča mi se svidela već na prvo čitanje. Likovi Sotira i Gojaka vuku radnju, svidelo mi se i ono sa vrganjem...No, najbolje u priči mi je ta povezanost sf i drevnog, staroslovenski panteon je lepo iskorišten u priči, ne ide se u beskrajno nabrajanje ili objašnjavanje, informacija se dozira kako treba. Nekako je i zabavna i vrcava, i ozbiljna u isti mah.

[Third Eye]

Dobar krug. Kod nekih je očigledan napredak.

[Plut]

Aj' da malo živne atmosfera i ovde

I, kad smo već kod atmosfere, da se još jednom vrnem na pobedničku priču, za koju nisam glasala (ispada da uglavnom ne glasam za pobedničke, kažem ja da glasanje govori dosta toga i o čitaocima, ne samo o pričama). Moguće da je razlog zašto nisam glasala za Peron broj 3 taj što me priča u startu kupila, naročito prva strana (o bože, umlati će me neko zbog ovakvih objašnjavanja ), dočarana mi je atmosfera, ima tu i nekih lepih opisa, osim kad preteruje ili ona nisu dobra. Kratke rečenice, nekako po defaultu, volim pa su mi legle i ovde. Ali, avaj, posle sam se počela gubiti, "ova", "ovaj", "ona", pa preterivanja i nabacivanja opisa i na kraju ja nisam shvatila šta se tu sve izdešavalo, osim da ga je pokupio voz. Ne? I još jedan minus, eh ta želja za cigarom, i to mi rodio ovaj lik.

A sad onaj sa nasmiješenim psom. I taj se dobro plasirao, ne? Dakle, izvini autoru/ko al' je meni ovo jako naivno, bledunjavo i sa povremenim velikim napadima patetike. Oprostite, al' što ja ne volem patetiku (lažem! nekad me ni najveći džoger ne bi pokupio).
Nije da tu nema ideje, ali čim videh da se ratni metak upleo u priču, već mi opao elan, žao mi je, ali ne padam na toliki patos. Sve mi se nekako previše objašnjava (kao kad mu Sara prepričava kako je pao, pa vrištao, pa ne znam šta; moglo je mnogo elegantnije i lepše) kao da ja baš ništa nisam mogla i sama da shvatim. I to tako običnim jezikom, da ni malo zadovoljstva nisam osetila tokom čitanja. Fale mi lepe rečenice i nešto da me takne. Lično ja sam ovde dobila samo objašnjavanja i radnju.

Nadam se da nema potrebe da objašnjavam kako ja nisam kritičar, da je ovo moj osećaj, da nikoga nisam želela da pljunem i blablabla... A je l' nisam objasnila?

[biljan@]

Komentari, hm, opservacije, utisci, gunđ-gunđ i šta god, sve je u dobroj namjeri.

Ne daj Bože da se netko uvrijedi na ono moje precrtavanje i pretumbavanje tuđih rečenica! Mrzi me da nadugačko opisujem  ono što se može pokazati.

6 Baba Mara
Obje su žene u ovoj priči antipatične; em se mlađa zove kao i ja, em stara baba sadist, s očuvanim libidom.  Samo pisanje je korektno, pa kad bi se likovi malčice uljudili, da se barem s jednim mogu poistovjetiti... možda...

7 Jedan od oblutaka
Glavni lik nek ne bude dijete, radije mladić. Djetetu one  ponude sretne obitelji i sl ne bi puno značile, djeca ne gledaju tako daleko u budućnost, njih više zanima igra, prijatelji, takve stvari. Problem je i u donošenju odluke,faustovski izbor, previše za dječja pleća.
Ako to zanemarimo, što sam mrtva hladna učinila, priča sasvim lijepo teče. Topla.
Dala sam joj tri boda.
Samo ova rečenica bocka:
"Želim da saznam moju budućnost" Moju ili svoju ?
Pitam, jer ne znam kako to treba biti u srpskom.

8 Sutra
Vrijeme unazad, malčice starinski.
9 Bogovi su žedni
Ja volim mit o Prometeju. Dva boda za ukupnu atmosferu. Nisu mi smetale neusklađenosti između pasusa
10 Ples napuštenih
Neuvjerljiva karakterizacija sestara.
11 Planina bogova
Premisa nije uvjerljiva. Hiljadu godina je dovoljno dug period da se kratki dani i duge noći  prihvate kao normalna pojava.
Priča u prvom licu završava smrću.
12 Svemirska kula
Biblijska tema u svemiru.Malo je.
13 Gavranov osmeh
robot-nadzornik RN6..... ???? WTF? Je li bitan taj serijski broj? Inače, otac tiranin  - sin žrtva. Tako jaka tema, po meni zahtijeva ozbiljniji pristup, teži, do mučnine.
14 Raspad
Pijan i šašav starac, zapovjednik, pijan i šašav starac naučnik. Nije mi bilo smiješno.
Lepršavo, da. Pismeno, da. Nije za mene.
15 Prognoza za sutra: Smrt
Priča u prvom licu završava smrću glavnog lika


Uglavnom, ispada da sam glasala za priče koje bi mogle biti puno bolje da se popravi izraz, a neke puno pismenije su me ostavile mrtvom hladnom.

Nakon svega, pamtit ću oblutke na peronu broj 3 i bogove koji su žedni.

[Hrundi V. Bakshi]

SeM i Ja

Otvorio sam pivU, pročitao prvi pasus ove priče, i rekao sebi - dobro, Hrundi, nije loš početak, biće nešto. Onda je jebeni džanki učinio sve da se zagrcnem. Dokle više tih džankija, i to još jebenih? Počeli nesrećnici da se preliviju iz crnačkih geta Amerike u naš  rezervat na Balkanu? Da jebu ili da budu jebani? I šta je uopšte to "džanki"?
Negujte svoj bogati jezik, okanite se bespotrebnih tuđica i klinačkih psovki.

Priča na planu ideje ne nudi ništa novo, već mnogo puta obrađen slučaj podvojene ličnosti. Priča o mladoj osobi koja je krenula u život puna nade, po PSu, što se kaže, ali se spotakla i otišla stranputicom. A vozovi prolaze... dok više ne bude imao ko da ih čeka. Česta slika: čovek promašenog života se nada: videćete vi, jednog dana... ima Boga... Bog? Ovde je Bog sahranjen u uštirkanoj beloj košulji. Poruka priče je nešto kao - Droga je smrt, bavite se sportom.
Sasvim čitljivo, ali za moj ukus isuviše pravolinijsko, bez nekih skretanja, čak ni malih krivina, rukavaca. Recimo da se ova dvojica skućenih u jednom telu smeste u neki memljivi sobičak, ili podmostovje, ili upišani haustor, gde je džankijima i mesto, dobilo bi se na ambijentalnosti i atmosferičnosti. Tada bih znao - narkomanski ološ, slabić, i možda bih se sažalio nad njim, (možda!). Ovako: Bog je mrtav, Džanki!

Bela linija

Bog te mazo, nije valjda kokainska?! 
Da, istina je, od sopstvene savesti se ne može pobeći. Podseća me ova priča na "Mašinistu". Reši zagonetku koja je pred tobom, i reći ću ti ko si. Ubica! Bilo bi lepo da može da se ubije kurva, a da te ne mori savest, je li? Ma da zapališ na Harliju ka narandžastim brdima Arizone. Zar misliš da ćeš tako pobeći od sebe, zlikovče? Pitanje: je li šifrer ili šifrant? Sunčevi zraci su nepotrebni. Noć je vreme u kojem treba da živi ovakva priča.
Sa suncem na leđima i istegnutom senkom na asfaltu ispred sebe muškarac vozi auto. Kolika su ta leđa kada mogu da ponesu Sunce? Da li bez istegnute senke može da se vozi auto? Ovako možda: Čovek vozi automobil. Iza njega zalazi Sunce. Duge su senke na putu pred njim.
Ima još sličnih konstrukcija o kojima treba razmisliti. Neke su rečenice teške za čitanje, jer prosto traže da se o njima porazmisli nekoliko sekundi nakon što se pročitaju, da bi se dokučilo na šta ukazuju.
Polako, pisanje je rad sa glinom, ne sa metalom. Mesi, mesi, Leo Mesi!

Ne prodajem nasmiješenog psa

Je li to nauka potvrdila, da psi mogu da se smeju? Kako se prepoznaje nasmešeni pas?
Jedna u suštini optimistička priča koja nam kazuje da je život neuništiv, da se mora istrajati do kraja, ma kako teško bilo. Život uprkos smrti! Uprkos sećanjima, bolu, promašajima. Da, istina je, male stvari su važne, dragocene, kada smo one "velike" stvari i istine ionako pretvorili u splačine. Ostaju nam psi da nas vode kroz maglu i tamu kao slepce.
Dnevničko pripovedanje. Lako, brzo čitljivo, po meni isuviše neambiciozno. Malo kuražnosti nikog nije ubilo!  :idea:Izbegavati ovo: Lepi, veliki zlatni retriver sa krupnim i toplim očima, blagog pogleda. Ovo nije pas, ovo je monstrum! Paklena zver!

Toliko za sada, uskoro Parni valjak počinje da melje. Kad samelje, nastavljam sa pričama.

[Third Eye]

[Savajat Erp]

Човек из Утопије - јах...занимљиво почиње, а онда сам се скроз погубио, чак и после другог читања, има добрих реченица, добро ми је оно са шугавим псима итд. Немам ја у твари довољно живаца за овакве приче...и поновно рађање...вечити круг, шта већ...нисмо ли то већ имали тако нешто? Или ме опет пуца дежа ви?

Прогноза за сутра: смрт - прича одише неким веселим стилом, као да је прогноза за сутра чиста зајебанција..што ми се свиђа, додуше...али нешто фали...не знам шта.

Богови су жедни - нисам осетио и не боли ме нико...не знам шта бих још рекао, нисам фан поигравања са митовима, историјом, нечим већ познатим, посебно ако га видим стоти пут...добро је написана додуше, одбија ме неразумљивост...моја површност узима данак.

[Josephine]

Bilo bi lepo i da nam Mića kaže zašto su mu se dopale priče za koje je glasao.

[Albedo 0]

Inače, što se mog glasanja tiče, sve su to fine pričice, zanimljive idejice, bolje su od ostalih ali to im i nije neki kompliment.

Samo RASPAD koji slavi alkoholizam i shvata da je u vinu, rakiji i medovini istina prednjači u ovom krugu. Naravno, ni on nije revolucionaran kao neke priče iz prošlih krugova, i čudi me što ovog mjeseca nije bilo ni kurvi ni porno simultanki i sličnih društveno korisnih performansa

[Savajat Erp]

Безвредни коментари part 4.

Свемирска кула - сам наслов је неинспиративан...још пре средине се да наслутити да је у питању Вавилноска кула...паметовање старца и девојка која се помене једном и онда испари из приче као да никад није ни постојала...опет митови...хоће ли неко нешто сам смислити онако из муда? Или јајника?

Сутра - сувише научнички за мене простака...свиђају ми се преламања питања стажисткиње и доктора, а најјачи утисак је трип ове девојке да јој се пацијент све време набацује...

Плес напуштених - и опет...све је то био трип? или ипак не? неинтересантно и предуго Селенино обашњавање стања своје сестре, то је дефинитивно требало скратити...

Ето, надам се да никог нисам увредио, а ако јесам, шта да се ради, life is short, smoking hard. 

[Plut]

Bilo bi lepo i da nam Mića kaže zašto su mu se dopale priče za koje je glasao.

Slažem se, i ja bih volela da čujem komentare.

[Savajat Erp]

А могла би и ти да даш неки свој конт ако ниси опет на неком мото-релију...