Radionica broj 7 - jul 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

Opet radimo paralelno glasanje, pored ovog koji se odrađuje kliktanjem, imamo i varijantu slanja glasanja na PM.
U kliktanju ovde možete birati za koliko ćete glasati, mada je ponuđeno 5 kao maksimum, a glasanju kroz poruke nema dileme: pet priča poeni 3, 2, 1, 1, 1, dakle, kao prva dva puta.

Evo priča:

1. SeM i Ja
2. Bela linija
3. Ne prodajem nasmiješenog psa
4. Peron broj tri
5. Čovek iz Utopije
6. Baba Mara
7. Prognoza za sutra: smrt
8. Bogovi su žedni
9. Raspad
10. Gavranov osmeh
11. Svemirska kula
12. Sutra
13. Jedan od oblutaka
14. Planina bogova
15. Ples napuštenih

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik jul2011 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je 77 sati, dakle, u ponedeljak u podne objavljujemo rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

A evo i rezultata glasova poslatih kao porukice: http://www.znaksagite.com/D/jul2011.htm

A sabrano iz poruka:

25 Peron broj tri
24 Raspad
22 Jedan od oblutaka
20 Čovek iz Utopije
13 Baba Mara
13 Bogovi su žedni
09 Prognoza za sutra: smrt
07 Sutra
07 Ne prodajem nasmiješenog psa
07 Bela linija
06 Planina bogova
05 Gavranov osmeh
04 SeM i Ja
03 Svemirska kula
03 Ples napuštenih

[Mme Chauchat]

Super. Gde idu komentari? Ovde ili na topiku priče?

[Stipan]

Evo ti i ocene Mac :


Po meni redosled pobedničke petorke bi bio ovakav :

1. Jedan od oblutaka
2. Raspad      
3. Sutra         
4. Gavranov osmeh   
5. Peron broj tri   

A sad malo o pričama. Molim da se niko ne uvredi.

SEM I JA
Moram priznati da ovu priču nisam razumeo. Sa tehničke strane ne nalazim greške, ali mi jednostavno nije jasno o čemu se radi.
Ocena : 3

BELA LINIJA
Priča o smrtonosnoj griži savesti koja me, nažalost, nije dobila. Imao sam utisak da me autor sve vreme vuče za ruku i viče ,,a da vidiš tek ovo..."
Možda bi bilo bolje da je priča napisana opuštenije, sa manje napora.
Pomalo mi zasmetale fraze poput: ,,muška osoba za upravljačem"
   Ocena : 4-

NE PRODAJEM NASMIJEŠENOG PSA
Priča koja me je kupila čudesnom atmosferom i – samim svojim naslovom.
U stvari, zakleo bih se da mi je tema poznata sa stotinu mesta. Pas koji gospodara dovodi do žene njegovog života? Pobogu, pa to je viđeno čak i u 101 dalmatincu!
Da, ali ne ovako. Ne sa ovakvom atmosferom i ne sa tim, u stvari, neobjašnjenim ,,putovanjem".
Ocena : 4+

PERON BROJ TRI
Priča napisana bez greške. Teče lako, pomalo artistički napisana. Uglavnom se svodi na utiske i slike, vrlo vešto izvedene. Problem je što ni posle višestrukog čitanja nisam siguran da li sam shvatio poruku. Možda bi mi autor pomogao kad bi mi razjasnio šta pričom želi da poruči...
   Ocena : 4+  Dodelio sam joj 1 bod za sjajne slike

ČOVEK IZ UTOPIJE
Još jedna priča prepuna moćnih slika, napisana pitko i lagodno, ali za mene nejasna. Ovog puta sa osećajem potuljene jeze.
Ocena : 4+

BABA MARA
Perverzna baba i glupa pokvarenjuša. Mrzim horore. Užasno!
Ocena : 2

PROGNOZA ZA SUTRA: SMRT
Svidela mi se ideja priče, a još više efikasna završna rečenica. Međutim, priča ima problema sa tečnošću pripovedanja i sklapanjem rečenice. Nema tu ništa neotklonjivo. Autor jednostavno nije savladao veštinu ,,peglanja", odnosno nije imao strpljenja da po sto puta pročita ono što je napisao (ako treba i naglas), pa da ispravi sve što ne zvuči dobro.
Evo nekih karakterističnih grešaka :
1. Viškovi – obeleženo zagradom :
     Pružila sam (mu) novac i htela da kažem:
     Vrućina je bila (skoro) nesnosna.
     Počela je (neka) emisija.
2. Sklapanje rečenice:
     Pogledom sam tražila osobu kojoj je pripadao dubok glas, pomislivši da (je ovo možda) "Skrivena kamera". Bolje bi bilo – da se radi o "Skrivenoj kameri"
    (Kada me čovek ne bi) toliko podsećao na nekoga. Bolje bi zvučalo ,,da me nije  toliko podsećao na nekoga"
    Ponavljao je da će neko (da umre) zbog mene. - trebalo je ,,umreti zbog mene"
Ocena : 3+

BOGOVI SU ŽEDNI
Nekako imam utisak da ovaj krug ima mnogo priča koje treba dekodirati. Priče koje su korektno napisane, pa ipak zamagljene. Negde snažnim slikama, a ovde simbolima.
Priča me je ipak dojmila, a ni sam ne znam da objasnim zbog čega. Da li zbog samog kraja? Zbog simbolike? Zbog nečeg trećeg?
Ocena : 4-

RASPAD
Odlično! Duhovita i vrcava priča. Nemam ama baš nijednu jedinu zamerku.
Ocena : 5   Dodelio sam joj 2 boda

GAVRANOV OSMEH
Sumorna priča koja mi se dopala.
Ocena : 5-    Dodelio sam joj 1 bod
   
   SVEMIRSKA KULA
Najzad jedna razumljiva priča koja se oslanja na simboliku. Dakle, kula Vavilonska ipak potiče od svemirskih kolonista!
Pomalo su mi zasmetale predugačke rečenice, mada nisu nezgrapne.
Ocena : 4

SUTRA
Baš sam se pitao piše li još uvek neko na ovaj način. Čvrsto utemeljeno na (neproverenim) teorijama, ubedljivo izneseno. Nije moj fah, ali moram priznati da je vrlo uspešno.
Ocena : 5    Dodelio sam joj 1 bod

JEDAN OD OBLUTAKA
Ovo je izvanredno! Ideja, atmosfera, realizacija. Sve je na svome mestu.
Bravo mali. Videćemo se uskoro na boljem mestu.
Ocena : Najčistije 5     Dodelio sam joj 3 boda

PLANINA BOGOVA
Opet taj neobični način pisanja! Lepe slike, veliki nagoveštaji, moćna simbolika...
Da bih na kraju shvatio da ne razumem poruku. Posle nekoliko ovakvih priča počinjem da gubim poverenje u svoju moć shvatanja.
Ocena : 4

PLES NAPUŠTENIH
Ludilo, ples, karte, imaginarna partnerka, sestra...
Neka simbolika, neko preneseno značenje i moje apsolutno nerazumevanje poruke. Ako simbolike nema, ako je priča napisana zbog poente na kraju, onda je ovo bezidejno i nebrojeno puta viđeno.
Ocena : 3

[Boban]

Na ovom topiku hoću samo konstruktivne komentare o pričama, sva luputenja kojima ste skloni sprovodite negde drugde.

[Mme Chauchat]

Svi disklejmeri od ranije važe i u ovom krugu. Nemam loših namera, pogotovu ne ličnih, sekirčad ostavite kod kuće; molim da se moje iskreno izneto mišljenje ne koristi u protivzakonite i neetičke svrhe i da se od njega ne pada u nesvest. Ovi komentari ne pretenduju na apsolutnu iscrpnost itd. Kao što se da videti, u ovom krugu su me smorila samoubistva i smrt kao promena generalno, potom odstupanja od teme i nekoherentnost pripovedanja – ovako kratke priče moraju da imaju jak, zaokružen zaplet, ili da budu vrhunski napisane; ako niste ubeđeni da ste vrhunski pisac, molim vas, dajte tu radnju – a radnja se ne svodi na pančlajn.

01 — SeM i Ja

Srediti jezičke neravnine, a njih ima. ,,Tu je i ruka, mirno položena na sinovljevom reveru". Ispada da je ruka bez ostatka, kao jedno; kao drugo, pogrešan padež, položena je na rever a ne na reveru. ,,Ipak" se odvaja zarezom.
Za nešto ovako kratko, previše vremenskih skokova i nedorečenosti a ispod njih već viđeno – izmišljeni drugar i bekstvo u maštu sa horor obrtom. Ali mislim da nisu problem toliko vremenski skokovi u pripovedanju koliko (možda nenamerna) nedorečenost koja proističe i iz brljavog prelaza monologa u dijalog, prisećanje ili vizije, a da to nije baš jasno obeleženo.


02 — Bela linija

Ova priča me ubi od administrativnog pristupa jeziku. Recimo:
"Jutarnji zraci miluju" Ne, ne, samo to ne, i to još uvodna fraza!
"pogled provučen kroz veđe" kako se to pogled provlači kroz obrve?
,,preko istočne kapije grada izađi iz urbane sredine" priznaj, trebao ti je sinonim za ,,grad" a nisi stao i razmislio... ,,Izađi iz grada na istočnu kapiju"  je kraće i bez spoticanja o urbanu sredinu.
,,Pronaći ćeš" treba odvojeno.
,,odlučuje da će poslušati glas" Ne može. ,,Odlučuje da posluša."
Rečenica ,,On prolazi automobilom... " ima tri veznika ,,i" sve jedan za drugim, a nije u pitanju nabrajanje da se pojača utisak. Promeni.
"u koracima on ih ponavlja" kojim koracima? Nespretno.
"Muška osoba za upravljačem" Ajme meni, nije ovo policijski izveštaj, slobodno kaži ,,čovek".
Grozničave ruke savesti... može i bolje.
,,Napolju odjekuju zvuci gaženja strojevog koraka." Zvuci gaženja potpuno izlišni. Odjekuje strojev korak. Ili marširanje.
,,rub od svojih pantalona",    ne, ne. Rub svojih pantalona. Ili samo rub pantalona, naglašavanje bi bilo potrebno da su tuđe. Ili bug na pantalonama, mislim, rub bi mogli biti i krajevi nogavica.
"otvara usta i povlači obarač" e, ovo me podseti na Džona Fantea: "Nisam baš napisao da je povukao oroz. Ostavio sam da se nešto i nasluti." Autor je ostavio da se nasluti gde je pištolj uperen Ovo je klasičan slučaj kad je piscu scena jasna u glavi, ali ne i na papiru. Čovek je mogao i da zine i puca kroz prozor. Mislim, svi znamo da nije, ali lepo bi bilo da se rečenica preformuliše.
Inače nije loše. Ali druga priča i drugo samoubistvo kao preokret. Oće li biti malo invencije ili će se Ivica u ovom krugu radovati?


03 — Ne prodajem nasmiješenog psa

Godine se pišu sa tačkom: 1994.
"Tu sam subotu" Te subote.
Lepi, veliki zlatni retriver sa krupnim i toplim očima, blagog pogleda. Isuviše komplimenata prilikom predstavljanja.
Greške u kucanju ne moram da navodim, jel.
Lice uokvireno bujnom kosom... dobro, bujna postade stalni epitet. Molim da se ubuduće bujnost komentariše samo ako devojka ima retku kosu.
Priča je simpatična, ok postavljena, ali sa malo isuviše ovakvih šećerastih prideva. Da se smanji ta razneženost nad psom i devojkom, bila bi znatno bolja. Ipak, dala sam joj poen jer valjda jedina u ovom krugu ima čist hepiend. Znam, znam, to ne bi trebalo da utiče, ali je od drugih priča na ovom nivou uspešnosti odudarala optimizmom, pa ko velim, treba to nagraditi.


04 — Peron broj tri

Pazite na zareze. Ovo je opšti savet.
,, uz udaljene kloparajuće zvuke" Šta fali udaljenom kloparanju?
Ako su poljane nepregledne, ne možemo videti da li prave krug ili kvadrat.
Ako neko otresa ud, ruke mu valjda nisu dignute pa da vidimo te famozne tragove znoja pod pazuhom. Ne treba preterivati sa gadnim detaljima ako ih ne osmislite.
Ostatak je okej osim dva nasmejana grotla... uh...
I naravno samoubistvo broj tri kao nuspojava, ali okej, priča ima zanimljivu ideju i pristojno je jasna iako nedorečena, što uvek cenim, pa sam joj dala tri boda.

05 — Čovek iz Utopije

Sjajno napisano. (Samo jedno, kaže se grombi kaput.) Zaista sjajno. Nikakve zamerke nemam osim... pa, ovo nije toliko priča koliko pesma u prozi, bez neke jače konstrukcije. I mada je krajnje nezahvalno davati ovakve prognoze, da me jebeš ako autor ima preko 25 godina. Dala sam joj bod zbog lepe rečenice i simpatičnog imena; za sledeću priču molila bih i nešto radnje, ako može – koherentne. I naslov koji ima veze sa radnjom.

06 — BABA MARA

*uzdah* Zarezi. Šta vam je svima sa tim zarezima?
Problem isti kao u Nasmiješenom psu: previše se signalizira pridevima ,,topao, nežan, blag, prijatan". Udavi to čitaoca. Čak i posle preokreta. Uzgred: oba preokreta u priči – namere junakinje i otkrivanje babinih namera – izvedeni su nespretno i neuverljivo. Posebno je drugi nelogičan jer nema nikakve najave da je junakinja, ahm, raspoloživa na tržištu.

07 — Prognoza za sutra: Smrt

Ovo prognoziranje smrti postaje već malo dosadno.  Ima valjda i drugih preokreta u životu. A priči mogu da zamerim samo to što je beskrajno predvidljiva, i to pre trenutka kad se pomene ogledalo. Ali kao zamerka je sasvim dovoljno.

08 — Bogovi su žedni

Dobro, ovo je malo, odnosno mnogo pretenciozno... i tendenciozno, i to ne kako se meni sviđa... i nastavak, čini mi se, jedne druge priče sa ranije radionice...
...ali zanimljivo je kako razgovor roditelja odudara od ostatka priče; previše moderan, tako da pretencioznost još više štrči. A tegle s medom, makar koliko simbolične, niko neće nositi u vreći. Obaška što u doba Proklete avlije nisu tegle bile u svakodnevnoj upotrebi nego ćupovi.
,,Uz zvuk mleka koje mu je curilo niz bradu"  Šta to uđe u vas kad dođe do završnih rečenica? Kakvo mleko i kakav njegov zvuk, ako je i od pretencioznosti, mnogo je. Mleko iz utrobe u dovoljnim količinama da zvučno curi – ne bi se slivalo niz bradu nego prštalo. Zapravo već od rečenice u kojoj je krajnje nejasno šta se tačno zbiva sa šakom, krstom i drobom, priča potpuno gubi mogućnost vizuelizacije, bar za mene.
A ipak, i pored svega nabrojanog što me nervira i smeta mi, ima nečeg u ovoj priči, zanimljiva je kao ideja, pretenciozna jeste ali su joj ambicije zdrave... šta ja znam... eto boda za zamisao, na izvođenju poraditi žestoko, a o ideologiji ovog puta nećemo da ne skrene rasprava u te vode.


09 — RASPAD

Ovo je simpatična humoreska sa parodičnim elementima. Sasvim u redu. Nemam primedbi, osim što me nije zasmejala nijednom, ali to je dovoljno da za mene ne ispuni svrhu. Zanatski je urađena tako dobro da nosi dva boda.


10 — GAVRANOV OSMEH

Ovo je po razvoju i raspletu slično Baba Mari. Logičnije vođeno, samo predvidljivo i sa nezanimljivim junakom. A ptica sasvim nepotrebna, jer bi sve u priči i bez nje jednako funkcionisalo. Ne znam šta bih konstruktivno imala reći.

11 — Svemirska Kula

Kad do kraja prvog pasusa znaš kraj priče, to ne valja. Ovde je problem i u poenti... kakva crna evolucija... Zapravo, ovo viđenje starozavetne legende mi smeta jer više nema hibrisa, nema krivice, sve se svede na zlobni Božji potez da detetu pokvari igračku. Moglo bi se reći i da mi onda smeta Stari zavet generalno, pa, ne bi se mnogo pogrešilo... ali dobro, rekoh već da neću o ideologiji. Inače pristojno napisana.


12 — SUTRA

Orijentacija, ne orjentacija.
Inače: "ubeđen da pacijent naspram njega ne zapaža podrugljiv prizvuk izgovorenih reči." Već odavde je pripovedački glas počeo da me iritira. "Samo primitivni i ograničeni ljudi imaju razvijenu sposobnost nadanja, kod umnih i darovitih te moći nema" je iritiranje samo zacementiralo. Onaj ko to piše piše, nekako, sa preteranim prezirom za neutralnog pripovedača, sa prevelike visine. Da je makar to misao pacijenta, ali nije tako postavljeno.  Lik stažistkinje čije upadice treba da ožive priču, da ne kažem sokratovski dijalog lekara i pacijenta, toliko je mehanički da se čoveku plače. Sve u svemu, previše samouverenosti, previše ubeđenosti u sopstvenu pamet a bez nekog ovde vidljivog pokrića. Ideja koja se mogla razraditi i mnogo bolje.

13 — Jedan od oblutaka

Priča o kategoričkom imperativu. Nisam ja za to. Nema nikakvih problema sa njom, samo kad vidim tekst/film o detetu sa leukemijom, meni odmah padne mrak na oči. Da nije dete! Samo da nije dete! Makar momak, devojka, baba! Ali ne. Klinac. Obaška što uz malo dobre volje može i ovo u priče o samoubistvu. Inače bih joj drage volje dala jedan bod, nije loša iako i ona dosta toga signališe izdaleka da se slučajno ne propusti, ali bolesno dete i Kant... manite me, molim vas.


14 — PLANINA BOGOVA

"Prvi put mi uspon do Planine Bogova, nije bio težak." Obično zarezi manjkaju, ovde je višak, pa da obeležimo i taj slučaj.
"pogleda uprtih u mutno nebo, ja mog u njihova lica." Malo nezgrapno.
,,pomoći će" treba odvojeno.
,,Puno je tela uokolo" mnogo.
Postavka je zanimljiva, šteta što kraj nije promišljeniji ili bar dorađeniji. Poetska naučna fantastika i inače nije baš za mene, više volim kad su razdvojene te dve stvari; ovo me podseća na Čoveka iz Utopije po štimungu, ali je Čovek bolje napisan pa je bod otišao njemu.


15 — Ples napuštenih

"Proreknuti"... proricati, proreći, ali proreknuti ne.
"glas joj je otegnuo" se otegnuo, ili se otezao.
"Prognana takvim mislima" proganjana

Priča... pa, onako. Priče sa identičnim obrtom već su se više puta pojavljivale na radionici, malo sam se zamorila. Priznajem: uvek se najviše pribojavam da će pasti zadatak ,,iznenadni obrt" i da ću se onda patiti kroz petnaest nimalo iznenadnih obrta. To odavno ne postoji. Nepouzdani pripovedači ovog tipa mogu da prođu samo još ako ih igra Edvard Norton a ,,drugare" im Bred Pit.

[Kaa]

Pozdrav svima
U ovom krugu sam glasala isključivo na osnovu utiska koji je na mene ostavila neka priča, bez obzira na nelogičnosti, loše koncipirane rečenice, naivna rešenja (ako ih je bilo). Bilo mi je najbitnije koliko priča uspeva da uspostavi emotivni odnos sa mnom kao čitaocem, da li može da me prenese na to mesto, da li se priča polako odmotava preda mnom ili je reč o prostom gomilanju informacija koje me ne dotiče.  Ovo sam morala da napomenem jer je bilo (opet možda) i zanatski bolje odrađenih priča koje na mene jednostavno nisu ostavile nikakav utisak.
Jedna se priča odmah izdvojila nakon prvog čitanja i to je priča Peron broj tri. Ovde imã neverovatnog dará za detalj, atmosferu, poeziju čak. Kažu da je reakcija A što já ovo nisam napisala najbolji kompliment, tako da.. bravo spisateljice! Ovo spisateljice je iz prostog razloga što sam ubeđena da priču nije mogao napisati muškarac, ali videćemo. Da ne bude da samo hvalim, poneka rečenica u priči zaškripi, npr. smetao mi je  "ten koji je svetleo do tačke pojave bolova u očima posmatrača"  no to su sitnice i tek retki propusti u ovoj priči koja imã čvrstu kompoziciju i odličnu ideju.
Sledeće priče za koje sam glasala su mi bile u istom rangu. I to su priče Jedan od oblutaka i Ne prodajem nasmiješenog psa- lepe, tople priče koje nose taj positivni vajb, a zajednička im je još jedna stvar koja ih je smestila na drugo mesto, a to je preterano brzanje. Naročito se ta žurba oseća u drugom delu priče Ne prodajem.. kada se umesto zadržavanja na susretu sa Draganom samo ređaju informacije. Dakle, moj savet- produžiti i biće to sjajne priče.
E sad, mnoge priče su računale na taj tvist na kraju. Većina me je ipak izgubila pre tvista. Priča koja mi je obećavala je Svemirska kula, ali kada se radi obrada nekog poznatog motiva mora se uneti nešto originalno, novo, neočekivano, što je, sem izmene mesta dešavanja, izostalo u ovoj priči. Zanatski dobro odrađena je i priča Sutra, ali sam na takav kraj pomislila još na početku, a preterano objašnjavanje kakoonobeše sinusóide itd. me je dodatno umorilo. Ali je zato lik sestre odličan.
Na kraju sam glasala za Planinu bogova, kupila me je završna scena na steni. Ipak, taj poetski jezik, inverzije tipa "kružile smo..svaki detalj upijale; svežinu kakvu nikad osetila nisam" itd. not my cup of tea
Prva beleška posle priče Prognoza bila je da ju je pisão neko mlad, kraj je u finom detalju s početka, ali mnogo toga je ostalo neobjašnjeno, imã naivnih rešenja i nelogičnosti...
Nastavak kasnije...

[NdZodiac]

Za ovaj krug sam odlučila da ću da komentarišem samo one priče čiji autor bude želeo moj komentar. Pošto smatram da moje mišljenje nije preterano relevantno, uzimajući u obzir da sam prilično nova u svemu ovom .

[Plut]

@NDZ
Nije poenta samo u tome da li je tvoje mišljenje relevantno ili ne, već da vidimo i umeš li da komentarišeš. Ovde vežbaš i to.

@Jevtro,
Što se tiče komentara moje priče, e svaka ti se pozlatila (nažalost) i svaka ti je na mestu. Dešava se da neke stvari uvidiš tek kad ti drugi upru prstom u to i onda se pitaš "ama, kako sam mogla tako nešto?"

[NdZodiac]

@Plut - niti volim, niti smatram da umem . Više puta sam istakla svoj stav: "Ako nešto ne umem bolje, onda ni ne komentarišem..."

btw. nije dosta što mi komentarišete priču, hoćete i komentare da komentarišete -.- (šala )

[дејан]

ево малог прегледа за статистичку обраду

[Third Eye]

Skroz prevideh peron broj 3 i da sada glasam dao bih mu bod(ove). Glasanje mi otvorilo oči i sad tek vidim koliko je zapravo dobar rad. Ipak rezultati nisu bezveze.

[Plut]

Kada smo se već dohvatili Perona broj 3 (sve čestitke na zabadanju zastavice ), ja i jopet ne bih glasala za ovu priču.
Ne mogu da kažem, priča je očito doprla do najvećeg broja ljudi, uopšte nije loše zamišljena, ima veoma svetlih momenata, vidi se tu i trud oko građenja rečenica, ali su mene jako iznervirale materijalne greške, kojih ima mnogo (barem za ovoliki br. karaktera) kao i rečenice, koje i dalje ne uspevaju da uteknu od običnoškolskog pisanja.
No, ne mogu poreći da se ide u dobrom pravcu, što je, po meni, veoma pohvalno.
Još jednom čestitke autoru/ki.

[Anomander Rejk]

PERON BROJ TRI-Ovoj priči sam dao tri boda. Autor/ka ima dara za detalje, građenje atmosfere, i priča ima gotovo neki psihodelični šmek. Sviđa mi se pristup kao na filmu, prosto možeš da zamisliš slike u glavi dok čitaš ovu priču. Pročitao sam je nekoliko puta sa uživanjem. Ima i horor nijansi, misterije, tajne... od zamerki- voleo bi da su neke stvari jasnije, i da je malo otvorenija ka čitaocu...

BELA LINIJA-Ovde me je osvojila specifična atmosfera priče, rekao bih da je autor dosta pažnje posvetio građenju iste. Izuzetno jake slike, bogate u detaljima. Prvi deo odličan, pred kraj polako posustaje. Mišljenja sam da ima dosta prostora za njenu doradu. Dva boda.

BOGOVI SU ŽEDNI-Prometej ? Usud kroz vekove, i nekad moćna carevina čije grehove plaćaju potomci ? Dosta poznatih motiva, ali solidno i tečno napisano.
Jedan bod.

RASPAD-Simpatično od početka do kraja, zanimljivo iskorišten panteon stare vere.
Duhovito i zabavno, lepo uklopljeno sa elementima fantastike. SF okvir, ali ima u sebi i drevnog. Jedan bod.

JEDAN OD OBLUTAKA- Ova priča me je kupila na emocije i jednostavnost.
Kratko i precizno, a opet osećajno, kao neka bajka za decu. Sa porukom na kraju.
Čini mi se da je jedna od kraćih priča u radionici, a opet rekla je sve što treba.
Jedan bod.


Blizu glasa bili :

ČOVEK IZ UTOPIJE-Ima dubinu, promišljenost i lepe rečenice, ali su me odbile stvari poput davnina davnine, pupak pupka njegovog, boj svetlosti i tame, pusta pustahija pustoši... nekako mi ruše ritam priče i lepotu rečenice. Priča kao da je zatvorena u sebe, ne pušta čitaoca unutra. Ali ima lepih i kvalitetnih delova.

PROGNOZA ZA SUTRA-Zanimljiva priča, u horor maniru.
Interesantan kraj sa ogledalom. Kratki dijalozi i dobar tempo koji gura radnju, i čini priču dinamičnom. Nekako mi se čini da je cela priča u glavi junakinje, da je spoljni svet samo paravan.

Ostale kasnije.

[Mouchette]

Bilo je opravdanih zamerki da malo ljudi komentariše, pa evo mog pokušaja da nešto kažem o pričama. Uzmite sve sa rezervom, jer ja ovo pišem iz ugla prosečnog čitaoca i zaista nisam u stanju da prepoznam prave vrednosti. Uostalom, kad bih ja znala kako se piše, ne bih bila na dnu liste    

Neka opšta zamerka mi je da se većina nije bavila zadatom temom. Retko ko je pisao o 'najavi (bilo kakvim načinom) dan unapred, bitne, velike, drastične, apsurdne, nabolje/nagore promene u životu protagoniste'. Uglavnom je opisivan neki događaj koji se već odigrao i koji je manje-više značajan za glavni lik, umesto da se daje 'nagoveštaj nečega apsurdnog' što će se tek sutradan odigrati i što će iz korena promeniti život(e).

01 — SeM i Ja
Fino, mada spada u poveću grupu priča koje nisam uspela da razumem pri prvom čitanju. Sebe smatram prosečno inteligentnom čitateklj... čitaoteljk... čitaocem (izvini, D.), pa pretpostavljam da će i drugima zasmetati konfuznost pripovedanja. Potreban je napor da se sve isprati i razume. Ko? Kada? Zašto? Ja mislim da u dobrim pričama pisac informacije neprimetno dotura čitaocu, kao što je ovde lepo učinjeno rečenicom 'Sem se jednako smeškao iz sanduka...', pa je šteta što ostatak nije takav. U svakom slučaju čitanje mi je prijalo.

02 — Bela linija
Ovo mi ne deluje kao gotova priča, već skica za priču koju tek treba napisati. 'Muškarac vozi auto', ' Muškarac leži u mraku', ' Muškarac hitro ustaje', ' muškarac ne skida pogled'... Pisano je kao pod prinudom da se nešto ispriča i nema ni trunke igre, ni radosti, koje pisanje (i čitanje) donosi.
Muškarac je to mogao mnogo bolje.

03 — Ne prodajem nasmiješenog psa
Naziv koji je obećavao ali, na žalost, priča ne odmiče dalje od đačkog pismenog zadatka. To bi čak bilo simpatično kada bi narator bilo dete, jer priča obiluje naivnošću i toplinom ali, dođavola, ovako kao u priči ne razmišlja nijedan bivši vojnik, učesnik rata... ma, nijedan muškarac. Pretpostavljam da je autor veoma mlad, pa ga je treba pohvaliti.

04 — Peron broj tri
Pisano dobro ali meni nekako nije leglo. Pomalo konfuzno i pretenciozno, iako ostavlja dobar utisak. Verovatno će mi neko zameriti što te haotične priče ne čitam više puta, ali zašto bi se čitalac trudio da kroz ponovljena čitanja hvata smisao i lepotu onoga oko čega se ni autor nije do kraja potrudio? Možda razlog što mi priča nije bila pitka leži i u preteranoj upotrebi suvišnih, nepotrebnih prideva ('blatnjave i naružene',' tiho, kvarno'... i puno drugih bez kojih se moglo), ali pretpostavljam da ima onih kojima se to 'kićenje' dopada. 

05 — Čovek iz Utopije
Pohvala za autorku (100%).  Priča odskače toliko da se ne uklapa u ovu našu radionicu pisaca-amatera (priučenih piskarala). Ako bih morala da upotrebim samo jednu reč da je opišem, onda bi to bile tri reči: jako lepo.
Mnogi žele da pišu ovako, ja ne. Neću dalje obrazlagati zaštomi se nije dopala, niti ću išta zameriti (bilo bi krajnje subjektivno i samim tim sasvim irelevantno).

06 — BABA MARA
Priča sa predvidivim krajem, iako u njoj ima nepredvidivih stvari (implanata, odranih tela, bičeva, kreditnog zaduživanja, skinutih gaćica i... šesnaest mišićavih robova!). Šteta što nije pisana uvrnutije, urnebesnije, ovako nisam sigurna koje su namere autora: da piše ozbiljno ili da nas nasmeje. Uprkos slabijoj izvedbi priča je zabavna.

07 — Prognoza za sutra: Smrt
Opet ću biti subjektivna i ponoviću da se meni ovakve priče-vicevi dopadaju. Šteta što je nevešto i naivno ispričana, pa to kvari utisak. Ovo je mogla da bude dobra zabavna priča, mada treba reći da je najteže baš to: napisati dobru i zabavnu priču. Nevezano za ovu priču moram da priznam da mi se više dopadaju (neuspešni) pokušaji da se čitalac zabavi od (uspešnih) pokušaja da se on na bilo koji način fascinira. Zanimljiva priča će me uvek privući ma koliko da je nevešto napisana, što ne mogu reći za pisca koji piše lepo, ali nema šta da kaže. 

08 — Bogovi su žedni
Uh!

09 — RASPAD
Šta je sve stalo u ovih 6000 karaktera! Likovi, mesta, prethodni i budući događaji... bez predaha, svakom novom rečenicom se saopštava neka nova informacija... stvara čitav novi svet. Zašto? Čemu sve to služi? Nisam baš shvatila šta treba da osećam posle čitanja, tj. šta je autor želeo da nam prenese i ispriča ovom pričom. Manje je više - bar je nama, ženama, ovo oduvek ponavljano. Uprkos zamerkama, pismeno je i fino pisano. Šteta što priča nije svedenija. Ili makar duhovitija. Uprkos zamerkama priča mi se dopala i glasala sam i za nju.

10 — GAVRANOV OSMEH
Hm, možda pažnja opada sa desetak zaredom pročitanih priča, a možda ova zaista nije uspela da mi ostavi neki jači utisak. Česta tema o rivalstvu sina-buntovnika i oca-tiranina, samo što se posle njenog čitanja pitam zašto je morala da bude ispričana baš na ovaj način. Ima li u svemu tome i nekog dubljeg, meni nedokučivog značenja? Robot RN6, crna ptica, hipno-pilule, video-kom, električni kaiš... sine, mora li ta Amerika? Više mi se dopadaju priče o neobičnoj i čudno jsvakodnevnici od stereotipnih priča u čudnom okruženju.

11 — Svemirska Kula
Možda se zbrka reči prenela i na mene, pa ne uspevam da shvatim šta je pisac hteo da kaže. Šta će to baš od sutra biti drugačije? Inače (opet sasvim subjektivno i nevažno), ja osetim odbojnost čim se u priči pomenu starešine, sin-tog-i-tog, starci, razumevanje-sloga-jedinstvo i sl. Mislim, nije to nešto što potiče od priča sa ovih radionica, jednostavno sam izgubila interes za magiju i bajke još kad sam kao dete otkrila Žila Verna, i tu povratka više nema. Dakle, meni ovo ne leži, pisac nije kriv.

12 — SUTRA
Konačno jedna priča kod koje shvatam šta je autor hteo da kaže Pametni će reći da to nije zasluga pisca, već jednostavnosti vica koji je ispričan. Vidim da je Jevtropijevićka rekla da se čoveku plače kad pročita upadice one stažistkinje. U pravu je i naravno da je tako ako se priča shvati ozbiljno. Međutim, za mene je ovo pre svega jedna zafrkancija i ne treba previše očekivati... ali ako nije izazvala osmeh, već plač, onda...  Mislim, ako se ovde ne zapaža humor, onda postoji opasnost da se i D. oglasi zbog krajnje nekorektnog tretmana ženskih likova


13 — Jedan od oblutaka
Veoma lepa priča, dala sam joj tri poena. Eto, ovu priču sam pročitala više puta, sa zadovoljstvom. Neko je dobro razmislio šta želi da nam ispriča i potrudio se da to učini na još bolji način. I to prija.  Sve je skladno i na svom mestu, ni više, ni manje od onog što je potrebno. Pametan pisac. To takođe prija. Reći ću isto što i on: 'Bravo mali. Videćemo TE uskoro na boljem mestu.'

14 — PLANINA BOGOVA
'Oči koje izbacuju svetleće zrake svetlosti koji tuku po nepomičnim telima' . Jao. Laknulo mi je kada je i lik u priči priznao: 'Ne znam šta radim ovde, kako sam stigla, ni zašto. Ne znam šta je to 'ovde', ne znam ko sam, ni šta...'. Dobro je, nisam jedina koja ništa nije razumela. Sem toga, lično mi smeta svako pominjanje Boga u kontekstu koji nije šaljiv. O, Bože, zašto sam ovo javno priznala?

15 — Ples napuštenih
Može to mnogo bolje, ali i ovako, u ovoj formi, ima šarma i stvara neku finu jezu. Priča ima dobar kraj. Nadam se da ćete se složiti sa mnom da je završnica najvažnija.
U pričama takođe.

[Milosh]

Pošto sam ovaj put sve pročitao i glasao, bio bi red da to i obrazložim...


Peron broj tri

Što se mene tiče ovo je najbolje napisana priča od svih. Kažem, što se mene tiče, pošto pored pokušaja da budem objektivan ovde se mora umešati i jedan subjektivan momenat, pošto je ova priča napisana na način koji preferiram. Naime, priča ima ritam koji se održava od početka do kraja, dosta se koriste kratke rečenice, čak i reč-rečenice. Opisi su dobri, imajući u vidu da su događaji (mada ne i njihov tok) u priči na prvi pogled obični, svakodnevni, a da postoji i motiv repeticije, dobro je izvedeno da kroz kratke rečenice, efektne opise i dobro dozirane misli junaka koje nikad nisu nametljive (što je problem u nekim drugim pričama) priča sve vreme bude čitljiva i zanimljiva i da lepo teče. Sama tema nije ništa specijalno, i na granici je da sve sklizne u samodovoljnu poetiku (što se srećom ne dešava), ali ipak uspeva da se održi kao labava varijacija Dana mrmota, pri čemu ni izvesne nedorečenosti (meni) ne smetaju (eventualna simbolika voza? početna tačka koja prethodi ovoj priči?). Za neke konkretnije zamerke morao bih da priču pročitam ponovo, pošto mi ništa, sem možda neke reči (kao npr. glomazno "prouzrokovani" na samom početku) nije smetalo.

Raspad

Jedna od retkih priča za koju bih voleo da je mogla biti duža, zapravo, jedna od retkih priča koja je mogla biti duža a da to ne poremeti zaplet, mada i ovako funkcioniše. Moram da priznam da mi je prva asocijacija bio Radmilo, ali to pre svega zbog likova i njihovog opuštenog dijaloga i odnosa prema svetu, priči o hrani i piću... Elem, mada u principu ne volim priče u kojima se sve bitne informacije saopštavaju kroz dijalog ovde to još i funkcioniše, pošto je sam dijalog dobro, ubedljivo postavljen, pa umesto toga da deluje kao nešto što je piscu bitno samo da bi plasirao određeni info, on ima i neki svoj život. Dakle, vrcava i zabavna priča koja bi se mogla još razraditi, obzirom da kraj dolazi previše naglo. Dobro je što je većinom ispričana u prezentu, mada mi se čini da ima neko klizanje u prošlo vreme koje se moglo izbeći (pri početku u sceni konzumiranja 'vrgnja').

Baba Mara

Jedna od najzabavnijih priča, i to, bar što se mene tiče, u ukupnom iskustvu čitanja uspeva da gurne u stranu neke trapavosti u pisanju i planiranju priče. Moram da priznam da me je završni obrt iznenadio, pošto me je pisac (namerno ili slučajno) odmukao na drugu stranu tj. ja sam očekivao da će gl. junakinja da uleti u zamku, ali ne ovakvu zamku, odnosno da će je Baba Mara iskoristiti kao slugu sa implantima, kad ono... Malo mi je naivno ovo sa revolverom, mislim, što bi ona pa imala revolver u kući, a još se sve dešava u neodređenoj budućnosti u kojoj revolveri ne deluju kao nešto u svakodnevnoj upotrebi. Takođe, taj završni obrt, koliko kod meni zabavan i efektan, nigde nije ni nagovešten (ako mi nešto nije promaklo), a to je malo varanje čitalava, mada, teško je nešto nagovestiti a ne spojlovati (što je problem naredne priče), tako da je možda i bolje što se ovde pisac uzdržao od toga. U principu, priči nedostaje peglanja i bolji jezik, previše ima kliše prideva, evo ovako nasumice u izdvojenoj rečenici imamo srce koje se 'cepa', pa zatim 'strogi' pogled, pa onda jedan 'tužan'... Tu su i suvišne zamenice, kao što je već neko primetio, da ne nabrajam sad. Dakle, ovo je priča dovoljno zanimljive postavke da bi se mogla srediti, ali temeljno.

Prognoza za sutra: Smrt

Vrlo predvidivo, ali uprkos tome i vrlo zabavno i čitljivo. Da, i meni je momenat sa ogledalom bio dovoljan da predvidim kraj, možda je to trebalo malo više zakomplikovati i povesti čitatelja na (još neki) krivi trag, ali dobro stvar sa ovom pričom je što se od početka pa do kraja litalac angažuje u smislu da se gradi neizvesnost oko toga da nešto mora da se desi s tim što nije jasno baš kada i kako. Dobar način za efikasnu identifikaciju sa junakom tj. junakinjom, ma koliko da je ona sama tek skicirana. To je na idejnom planu, i kad je reč o strukturi, ali glavni problem sa ovom pričom je pisanje samo koje je nakako bez duha, takvi su i dijalozi, a i razmišljanja gl. junakinje. Kao da je autor zbrzao ovu priču ili je mislio da je sam koncept dovoljno zanimljiv da je nosi. Međutim, čak i kod najboljih, najgenijalnijih koncepata (a ovaj to nije, da se razumemo) slaba izvedba će pokvariti dobru ideju. Dakle, ovo bi moglo da se ponovo napiše, s tim što bih obavezno zadržao prvu rečenicu.

Bogovi su žedni

Razmišljao sam se da li da ovoj priči dam poen, pošto mislim da nije fer da dajem poene pričama koje mi nisu do kraja razumljive, ali opet, ova priča me je naterala da o njoj malo razmislim i na nivou pojedinačnih slika uspeo sam veći deo nje da vizuelizujem. Međutim, u kojoj meri se pojedinačne slike sklapaju u zaokruženu celinu nisam siguran, mada bih rekao da je autoru to jasno (ili je dobar blefer) zbog toga što ova priča zaista deluje nekako pretenciozno obzirom na spajanje mita o Prometeju i Proklete avlije (i ko zna još čega), međutim, mene je priča krenula da gubi pri kraju u razgovoru Vukašina i Okovanog, dok mi je sam kraj u potpunosti nejasan. Voleo bih da čujem neka tumačenja... U svakom slučaju, poen za ambiciju, ma koliko da je možda neartikulisana.

Jedan od oblutaka

Umalo da ovoj priči dam poen i jasno mi je što je ovako visoko kotirana a i sam sam glasao za nju u tajnom glasanju umesto Bogova. Međutim, ono što mi jako jako smeta je poslednja rečenica. Uklanjanjem poslednje rečenice ovo je bolja priča, poštenija priča. Jer, ovako, čija je ovo priča, jednog od oblutaka? Pa dobro, može i tako, ali onda to vidimo tek u toj poslednjoj rečenici, do tada je to dečakova priča koja umesto nekog zaključka na kraju dobija nasilnu pouku. Poslednja rečenica je upravo to, nasilno ukucana pouka kojom se ne dozvoljava da čitalac sam izvede zaključak već se hvata za ručicu da mu se objasni. Šteta, pošto je do tada to jedna sasvim solidna priča koja ostavlja utisak kakve dečije priče koja zalazi u nešto mračnije vode (dobra kombinacija ako je neko dovoljno vešt da to ne uprska) i kojoj se mogu prigovoriti generalna zbrzanost u izvedbi. Npr. starica se smeši i osmeh je nestaje u istoj kratkoj rečenici. Pisanje nije trka, i mada kratke rečenice mogu biti efektne - vidi Peron broj tri - to je samo onda kad ih autor namenski i promišljeno koristi. Najzanimljiviji deo priče, koji nažalost nije dalje razrađen, je onaj deo u kome gatara pokušava da sugeriše dečku njegovu želju - to otvara mogućnosti za čitavu novu priču o tome kako je potrebno verovati u nešto da bi se to ispunilo i da je mera želje, ne samo simbolično nego i doslovno, jako bitna stavka. No, autor je imao neke druge ideje, i to je sasvim okej, ali nije okej da priču pokvari poslednjom rečenicom.

U sledećem postu o onim nešto slabijim, meni napornim ili naprosto nerazumljivim pričama...

[Savajat Erp]

Хоће ли неко сабрати резутате јавног и тајног гласања? Ради ли се то уопште?

[Anomander Rejk]

BABA MARA-Ovo je korektna priča, ali na mene nije ostavila veći utisak. Kao da je autor neodlučan, je li horor, zabava, šta već... likovima nedostaje živosti, emocija, nekako su mi veštački. Mnogi izrazi nisu baš najsrećniji- neproporcionalno lice ? Poraditi na detaljima, jer detalji su začin svake priče-čorbe  .

GAVRANOV OSMEH-Ima dosta kritičnih tačaka u ovoj priči. Mešanje fantastičnog i stvarnog nije najsrećnije izvedeno. Gavran je simbol priče, a komotno može bez njega- nešto ne štima. Predvidiv kraj. Mora se dosta poraditi na ovoj priči.

NE PRODAJEM NASMIJEŠENOG PSA-Paralelni univerzumi, različiti završeci istog događaja, setno i emotivno putovanje junaka u sopstvenu prošlost, borba sa demonima uma. Zamerka ista kao i kod Kaa : previše ubrzano, ruši se ritam priče.

PLANINA BOGOVA-Ideja je zanimljiva, ali izvedba me nije oduševila. Kao da priči fali dinamičnosti, prespor je tok. Ok, možda je korektno napisana, ali meni se neke rečenice i izrazi nisu svideli... možda je to subjektivni utisak , ali nije me oduševila.

PLES NAPUŠTENIH- Na momente ima jeze, i interesantne atmosfere, ali nedovoljno za veću ocenu. Neki drugi detalji mi ruše priču, objašnjavanje, otkucaji od jedan do dvanest... ima ova priča šmeka, ali može to bolje, efektnije, jače.

SeM i JA- Ne bih puno kritikovao, pošto ni posle tri čitanja nisam sasvim skontao o čemu se tu radi. Dobro, ja nisam neki čitalac koji se bog zna kako udubljuje, ali svejedno mislim da postoji problem ako priča ne komunicira sa čitaocem, makar i ovakvim poput mene  . U ovoj priči kao da nema radnje, više je poput nekog skupa misli autora/ke koji se ređaju...

SUTRA-Koncept nije loš, preplitanje dva toka razgovora, ali ono što mi ruši priču su pod 1. na momente vrlo zamorni izrazi, i pod 2. apsolutni kliše u liku devojke, nema šanse da bi ta ni stažirala, ni ispitivala. Priča ima duha ( šmeka ), ali valja dobro poraditi na njoj.

SVEMIRSKA KULA-Zanimljiv motiv Vavilona, u sf okruženju. Vidi se da je uložen trud i promišljanje u ovu priču, ali neko je već spomenuo, ako je ideja prilično korišćena, izvođenje mora biti dobro, specifično. Ovde to nije slučaj- sporo, predvidivo ide priča.

[Milosh]

Bela linija

Ideja o povratku na mesto zločina i o nemirnoj savesti koja poprima konretnu manifestaciju kako bi se gl. junak osvestio i (samo)kaznio nije nova, čak je do sad već postala i kliše, tako da je sve stvar u dobroj izvedbi, a izvedba u ovoj priči nije dobro, jedva prosečna, ali se to pokušava zamaskirati zanimljivim detaljima, kao što je to s morzeovom azbukom. Što se unutrašnje logike tiče, kako to da se gl. junak tek na kraju seti gde se zaputio? Njegova motivacija na početku je nejasna, pošto piscu odgovara da je nejasna, saznajemo za zločin iz prošlosti tek kad piscu to odgovara, ostaje nejasno da li je gl. junak to zaboravio ili potisnuo. Takođe, to sa morzeovom azbukom je probel utoliko što banalizuje priču u trenutku kad on dešifruje poruku, bolje da je to ostavljenjo čitaocima da urade (ko želi uopšte da se time cima) dok će iz konteksta biti jasno šta se desilo, ovako, koja je poenta toga, sem pukog skretanja pažnje? A neke rečenice su zaista nezgrapne, već na početku druga rečenica je takva, a onda malo kasnije imamo ubaćeno jedno 'međutim' koje lomi rečenicu i samo smeta. Tu su i neke fraze poput 'urbane sredine' kojima nije mesto u priči i šuplje metafore poput 'kao da žuri nekuda'. Međutim, osnovni problem ove priče je u tome što je prethodno trebalo znatno bolje promisliti, pošto ona i idejno slabo stoji.

Ne prodajem nasmiješenog psa

Uf, ova priča mi je bila još i simpatična, ali u tome je i jedan od njenih problema, pošto je ovo priča iz koje sve vreme izbija (ili bar ja to tako percipiram) trud da se dopadne, da osvoji simpatije. Donekle se to može opravdati gl. junakom koji je takav, a priča ide iz prvog lica, ali mene to svejedno odbija. Ono što se ne može opravdati ni prvim licem je potreba da se neke stvari potcrtaju, pa tako nam gl. junak u jednom trenutku kaže koja je tema radionice a to malo kasnije dodatno naglasi, ako neko nije skontao, time da je on slepac a Smeško (pas) je tu da mu pokaže put. Aman! Flešbek u ratnu prošlost je mogao biti bolji, rez oštriji, da se oseti panika i pometenost gl junaka jače, intenzivnije, ipak je to centralni deo priče. Nakon toga sledi jedan od najgorih antiklimaksa pošto nam gl. junak servira potpuno nepotrebno neko svoje objašnjenje događaja i na sve to imamo idiličan hepiend, ko iz filma.

Sutra

Priča u dijalogu kroz koji nam se sve kazuje. Već napisah da ovakve priče moraju da se dobro promisle i da imaju zanimljive protagoniste čiji razgovor je nešto što po sebi ima razlog da postoji a nije tu da nam se samo (suvoparno) serviraju informacije. Ova priča je upravo takva, ravna i suvoparna, obzirom da je već od početka jasno o čemu se radi, da sam proces ubeđivanja druge osobe nije bitan pošto ništa ne zavisi od toga i da sam dijalog guši, tu ne pomažu ni upadice doktorke koje su dobro zamišljena diverzija (u teoriji) koja ipak ne uspeva da prodrma priču. Na stranu, što sama ideja nije nova (Counter-Clock World Filipa Dika npr.), a ovde nije čak ni obrazložena jasno tj. zašto gl. junak ne kaže da je stvar u tome da vreme krene da teče kao traka koja se premotava - bukvalno unazad . nego to imamo tek u poslednjoj rečenici-obrtu. Da je bar bolji obrt, pa i da zažmurimo na ovaj propust.

Ples napuštenih

Zanimljiva postavka s kojom se ništa zanimljivo ne uradi, već se sve nepotrebno sruči u kliše. Zapravo, ova priča bi možda bolje funkcionisala bez ikakvih dvosmislenosti i Zona sumraka obrta - proročanstvo se pokaže kao istinito, sestra strada a ova druga odmah potom zaista upozna nove ljude koji se pojave da je spasu iz požara. The End. Ovako, koja je uopšte poenta ovakvog kraja? Ja je ne vidim. Što se stila tiče... Već odavno je pleonazam, neobjašnjivo opčinjena - neobjašnjivo je višak, kao što je ta reč višak u 99% slučajeva. itd.

Gavranov osmeh

Ja ovde ne vidim ama baš nikakvu poentu, osim onog shit happens (ne sheep, shit!). Ukoliko je autor imao ideju da čak i onda kada smo na to upozoreni ne možemo da izbegnemo tragediju koja sledi, onda je to trebalo bolje da osmisli, pošto je gl. junak jedna pasivna klada i kako da nas onda bude briga za njega? U tom smislu, ne znam koliko je i gavran bitan, već biše dođe kao neka dekoracija. Barem je jasno napisao, ali sem toga zaista ne ostavlja nikakav utisak.

Svemirska kula

Ova priča je dobra da se na njoj pokaže kako se neke stvari ne rade. Kao prvo ovo je više kao predložak za priču a neko misli da ovako treba da izgleda priča sama. Ne. U konkretnoj priči videli bi gradnju svemirske kule, sve dok jednog dana ne bi došlo do manjeg incidenta, a onda bi incidenti postali sve brojniji i ozbiljniji a rastuće nerazumevanje među ljudima bi rezultiralo haosom. I sve to bi bilo opisano u priči i videlo bi se iz priče i dešavanja, i ne bi bilo potrebe za misterioznim starcem koji je tu da objasni priču, a i eksplicitnim pominjanjem Vavilona na kraju za one (ima li takvih?) koji nisu shvatili. Jer, ako se piše priča koja je do te mere metaforična, onda čitava priča treba da predstavlja jednu veliku, pažljivo konstruisanu metaforu za sebe, koja se ne objašnjava. Ovako je sve do zla boga naivno i prozaično.

Sad slede priče koje nisu nužno loše, ali koje sam jedva pročitao, nisam ih do kraja ili uopšte razumeo...

Čovek iz Utopije

Pretpostavljam da je na ovu scallop mislio kad je rekao nova verzija Nedorođenog. Ovo je okej napisano, ima zanimljivih celina, ali se kao celina slabo drži, ili bar ja nisam mogao da ovu priču tako doživim na prvo čitanje, a za drugo nemam snage.

Planina Bogova

Jedva pročitao i ne znam šta bih korisno rekao pošto mi je priča brzo nestala iz pamćenja, neko je pomenuo poeziju u prozi, ne znam, možda (ili je to bilo propo neke druge priče?), not my cup of... whatever.

SeM i Ja

Ovo bih možda skapirao na drugo čitanje, ali nisam imao živaca za njega, iako je priča kratka i bogata uličnim govorom, pa u teoriji ne bi trebalo da bude naporna za čitanje, ali meni jeste.

[scallop]

Da, pisac "Utopije..." ima žicu, ali se ta žica sastoji od dobrih komadića (ne komada). Stavio sam je visoko da je ne bismo promašili. Pisac mora da ima i konkretnu poruku. Ovako je... Pa, sad neka sam razume, ako može.

Priče povezane sa Prometejem i Vavilonom nisu dobre jer pisac misli da su čitaoci nedorasli čitanju. Bile bi dobre kad bismo sat kasnije shvatili da se o tome radi.

[Anomander Rejk]

Хоће ли неко сабрати резутате јавног и тајног гласања? Ради ли се то уопште?

Javno + tajno :

Peron broj tri 25+11=36
Raspad 24+12= 36
Jedan od oblutaka 22+10= 32
Čovek iz utopije 20 + 12 = 32
Baba Mara 13+9 = 22
Bogovi su žedni  13+7 = 20
Ne prodajem nasmiješenog psa 7+11 = 18
Prognoza za sutra : Smrt 9+7 = 16
Planina bogova 6+6 = 12
Bela linija 7+ 4 = 11
Sutra 7+2= 9
Gavranov osmeh 5+3= 8
SeM i Ja 4+4= 8
Ples napuštenih 3+4= 7
Svemirska kula 3+2= 5

To bi bilo to Savajate, proveri jesam šta pogrešio, mene iskreno mrzi...)

[Savajat Erp]

Мене да не мрзи и да не знам да бих проверавао сто пута да се нисам негде зезнуо у рачуну, израчунао бих сам. Хвала, Рејк.

[Third Eye]

SeM i ja.

Okultna atmosfera i sve što ide uz nju. Zanimljiv tok naracije koji razbija neke prethodne slike bez da ugrozi logiku (što često ume da se dogodi manje talentovanim piscima)...ili, radije, oblikuje ih na neočekivan način. Stil koji mi je stran i nikada ne bih mogao da ga koristim ali svejedno baš on čini čitanje interesantnim. Nije loš. Štaviše, dobar je ali kao što rekoh.... Elem, tu i tamo suvišne interpunkcije ili je i sam metar rečenica deo tog što mi je "strano". Psovke takođe. U oralnom monologu su ok ali u pisanom mislim da nisu. Tokom čitanja su mi se motali po mislima Alister Krauli, Timoti Liri i L.Ron Habard. Plus je što obožavam kratke priče čiji kraj biva jasno povezan sa početkom. To lepo deluje i u dužim delima.


Bela Linija

Spor početak sa (pre)više opisivanja i postavljanja atmosfere...čega ima i u dobrom delu ostatka. Početak bar jasno objašnjava naslov. Ovde (mi) je asocijacija Dejvid Linč i Lost Highway. Moguće da nije i autoru ali svejedno (još jedan) izvor inspiracije za poštovanje. (za razliku od mejnstrim kulture i ispraznih, šupljih izvora...ničega sem jeftinih fora). Svidelo mi se kako je narativ u sadašnjosti i lepo spaja delove u prošlom vremenu. Nešto što meni stvara probleme. Tu i tamo bi možda trebalo doraditi neke rečenice. Malo više vremena posvećeno priči bi je znatno unapredilo ali i ovako je pristojna. Da, znalo se mnogo ranije da je u pitanju morzeova azbuka tako da i nije neko otkrovenje ali mora se priznati da lepo služi poenti priče. Možda je moglo biti je malo manje i manje objašnjavanja (guši priču) ali dobro, odluka pisca koji za dlaku izbegava da bude proglašen "sveznajućim". Opasno balansiranje na tankoj...khm...liniji...ali ovog puta uspelo.  

Ne prodajem nasmiješenog psa

Početak kao da je neka poslovica, mudrarija ili izreka ali kasnije se vidi njen smisao. Shvati se da je odličan početak tek nakon što se pročita cela priča. Isto važi i za ijekavicu u naslovu koja mi je u početku delovala deplasirano. Lepo i na vreme se prelazi iz tog opšteg pripovedanja u samu srž priče. Ponovo nekoliko izraza i oblika rečenica koji bi mogli biti bolji ali ne smatram da kritike treba da se obaziru na određene izraze koji su mogli biti i ovakvi i onakvi. Više gledam celu sliku i sa tim na umu priča lepo drži niti. Ne gubi tok. Niti toplinu koja nastaje pojavom psa. Drugi deo priče odlično podiže tenziju i stvara drugačiju atmosferu od početka. Jeste na samom početku postavljen teren za ono što se posle dešava ali je sve to lepo i skoro neprimetno odrađeno. Kao što već rekoh, naveći (ne i jedini) kvalitet priče je čvrstina forme bez obzira što je kratka priča, savršeno funkcioniše kao takva. Nije joj potrebno da je duža. Sve je rečeno i...ja tu ništa ne bi diro.

Peron broj tri


Imponuje (mi) izbor stanice za mesto dešavanja. Imah slične tripove (ne i iste ) pa mi je bilo lako kako- tako poistovetiti se i razumeti tok misli. Sa druge strane promene u formi narativa su malo nagle svaki put kada do njih dođe. To samo po sebi nije ni loše ni dobro ali jeste vredno spominjanja i možda je upravo to ono što je ovoj priči glavna osobina što se forme tiče. Sad, rekoh pre da neću o detaljima ali nekako mi je čudno opisan metro i peroni ali dobro, nisam stručnjak za saobraćaj. I ko još drži cigare u zadnjem džepu? Ali dobro, nisam pušač. Bez obzira na sitne mane, zaslužen visok plasman pre svega zbog dubine koja postaje jasnija nakon više čitanja i to je ceni. Jasna posvećenost autora. Mada, ako se ispostavi da je napisana za sat-dva (more or less) opet je plus, možda čak i veći.

Čovek iz utopije

Now this is my kind of thing! Od početka utisak progresivno ide od "umm..." do "wow! YEAH!!!"
Proza nalik poeziji. I ne samo nalik. Možda samo čitanje čini težim ako mu se ne posveti skoro pa potpuna pažnja. Definitivno nije za preletanje preko redova. To je i minus i plus. Možda ipak veći plus. Priča koja verovatno najviše odskače od ostalih, u apsolutno pozitivnom smislu. Nekako joj nije mesto među ostalima i to na svoju korist. Sve u svemu, vrlo impresivno. Priča koja se ili skroz svidi ili ni malo. I to obično bude dovoljno da steknete poprilično dobru sliku toga kakva je osoba kojoj se (nije) svidelo. Da ponovim, obožavam ovakva dela. Što u pisanju što u muzici, filmu, slikama...    

Baba Mara

Dobro odrađeni dijalozi na kojima počiva dobar deo celine i o njima se dosta može naučiti iz ove priče. Ne kažem da je savršeno ali ne verujem da se mnogo toga može zameriti. Opet mi se mnogo dopadaju ti sitni obrti u narativu. Ako su inteligentni. A ovde to svakako jesu. I nisu na silu. Takođe bitno. Dobra osobina autora da se udalji od svog ega pri pisanju. Bar malo. Ne verujem da ima mnogo ličnog u samoj priči (sem nekih detalja i misli ispod površine) i to je odlična veština. Pisati za sebe kao što i svi rade ali uzimati i mnogo toga drugog u obzir. Nije lako ali ostavlja dobar utisak.  Ima tu opasno dobrih pisaca. Ne, nisam iznenađen. Ček da se do'vatim onih koji to nisu. 

[Ygg]

Isto važi i za ijekavicu u naslovu koja mi je u početku delovala deplasirano.

Ijekavica u naslovu je zato što je u pitanju naziv pjesme, koja je očigledno bila inspiracija za priču.

NE PRODAJEM NASMIJEŠENOG PSA - AZRA

[Third Eye]

Znam, znam. Rekao sam da mi je u početku delovala deplasirano ali je na kraju kristalno jasna. Poenta: pre čitanja priče sam očekivao da je cela priča u ijekavici. Ne kažem da je to bitno. Nije. Samo je...eto, zanimljivo. I nije minus. Ni najmanji. Da se niko nije usudio sad od ovoga da napravi diskusiju ( ) dugu par stranica. 

[Savajat Erp]

Ево мојих 5 комада...гласање је било мало теже, јер као што рекох раније, ниједна прича ме није баш оборила са ногу...Стипане, уживај, мада ти опет ништа неће бити јасније...ја ово н`умем да радим, па то ти је.


Баба Мара  - 3 поена од мене...оставила је највећи утисак још после првог читања због доброг и вешто изведеног обрта, питка је и лако читљива, за разлику од неколико других....замерке бих имао само на мени помало неубедљиви дијалог између два главна лика на самом почетку, као и да по мени није баш испунила задатак, тј. није ми најјасније где је ту најава неког драстичног преокрета који ће наступити следећи дан...али опет ја и не обраћам много пажњу на испуњење задатка при гласању, јбг.

Један од облутака – 2 комада...добра причица, све што сам рекао за претходну стоји и овде, осим дијалога, притом, сад видим да уопште нисам обратио пажњу на назнаку леукемије, толико о пажљивом читању. Испашће да сам највише поена дао онима које не испуњавају задатак  целости или бар моје схватање истог. Крај сам предвидео, али ипак је добар, као и задња реченица.

Распад – у самом старту сам осетио симпатије према овим маторцима, Сотиру и Гојаку, скрајнутим и искоришћеним...добри дијалози, прича вођена тако да сам лако створио слику тог света...Крај ми је мало...ако сам добро схватио морају бити брзи да би преузели власт пре него што их овлада пијанство/мамурлук, јер немају вргањ? Није ми то највештије изведено...

Перон број три – за ову сам гласао јер ми се свидео сам стил којим је написана, није једноставан, али опет непретенциозан, лако сам замислио живот истрипованог клошара са железничке станице, мада има ту пар нелогичности које су остали већ запазили...по мом виђењу крај оставља места за више тумачења, мада је потежак за разумевање, бар мени.

Планина богова – допада ми се та нека секташка атмосфера која провејава кроз причу, фанатични следбеници који иду ка боговима, само да би били изиграни и уништени од истих (тако сам ја то сконтао)...има ту несрећних реченичних конструкција, потребно је да се више обрати пажња на ред речи, па чак иако је то била намера аутора, уме да звучи непотребно рогобатно.

[Third Eye]

Prognoza za sutra: smrt

Mali komentar za početak: Skroz subjektivno i apsolutno lično mišljenje i sasvim suprotno od komentara na "Baba Maru", ovde bi baš to neko "udaljavanje od sebe" bilo plus. Možda mi se prosto ne sviđa previše prvog lica u priči. Nemam pravo da kažem da je loš(e). Jasno mi je da je to koncept. Jednostavno mi ne leži ni kao autoru ni kao čitaocu i ne mogu da ne dozvolim da nema uticaja u (pr)oceni. Što NIKAKO ne znači da je prvo lice= аutor previše stavlja sebe ali može to da bude slučaj. Postoji opasnost od toga.  Rekavši to, priča je svakako dobrim u plusu. (and then some)
Upotreba radija je nekako kliše ali ne zameram (previše) jer lepo služi priči. Sa druge strane horoskop je druga priča i sviđa mi se...a u suštini je isti uređaj u narativu. Same rečenice su pristojne i nema šta da im se zameri. Štaviše, mnogi mogu da se ugledaju na upravo ovu konstrukciju i komentari bi bili daleko blagonakloniji. Potrudiću se da ne zaboravim. Sa druge strane, ne sviđa mi se oblik dijaloga pri kraju. ratatatata!!!! Malo bi moglo da se uspori mada ajde, vodi ka razrešenju poprilično dinamično baš zbog toga. Ponovo mi se sviđa kada je kraj lepo smišljen i promišljen i lepo legne ostatku priče.
---------------------------------

Ok. To je polovina. Smorih (se). Toliko o komentarisanju priča (za sada?).

Moram da primetim (mada rizikujem da baš to i pokvarim) da za sada radionica ovaj krug sasvim lepo funkcioniše. Lepo se komentariše. Primajte kritike dostojanstveno i neće biti frke. Bez "a ti možeš bolje?!?!!?!?!? " i tome sličnog.

[mac]

Ove ocene je pisao sinoćni ja, zato ne ljutite se na večerašnjeg mene:

1. SeM i Ja - 3, nekoherentno i nejasno
2. Bela linija - 3+, priče nema na početku, logike nema na kraju, plus nije dobro pogođena tema
3. Ne prodajem nasmiješenog psa - 4-, stil se menja tokom priče, na silu uvučeno nadrealno, plus nije dobro pogođena tema, bez obzira što je zadatak citiran u priči
4. Peron broj tri - 3, potpuno promašena tema, priča se gubi u samoj sebi
5. Čovek iz Utopije - 3+, Početak je delovao okej, sredina se izgubila, kraj nema veze sa ostatkom priče
6. Baba Mara - 5-, kako ja shvatam zadatak ovo nije baš dobro pogođena tema, ali sve ostalo je dobro
7. Prognoza za sutra: smrt - 4-, ideja je već viđena, a i obrt je bio viđen
8. Bogovi su žedni - 4, priča najviše ima smisla samom piscu, ali je bar čitka
9. Raspad - 5, respekt. Čak ni problem ne sasvim pogođene teme ne može da smanji ocenu
10. Gavranov osmeh - 4+, ne sasvim dobro pogođena tema, ali promašaj hrabro rikošetira do samog kraja
11. Svemirska kula - 4-, ne baš pogođena tema (ima dosta ovog u ovom krugu), nema mnogo logike u priči, a ni biblijski motiv ne pomaže
12. Sutra - 4-, zabavna pričica, šteta što nije napisana pre 60 godina. Jednostavna ideja omogućava dosta praznog hoda, što je zdušno prihvaćeno
13. Jedan od oblutaka, 4+, ne baš dobro pogođena tema, ali priča bar ima početak, sredinu, i kraj.
14. Planina bogova - 4, nejasan kraj
15. Ples napuštenih - 4+, relativno okej, ali ne mogu da opišem šta mi ne štima za peticu

[scallop]

Nisam siguran da sam priču "SeM i ja" dobio u celosti. Ako su dve strane sve, onda to nije dobra priča. Ako ima toga još onda...

[Albedo 0]

Priče povezane sa Prometejem i Vavilonom nisu dobre jer pisac misli da su čitaoci nedorasli čitanju. Bile bi dobre kad bismo sat kasnije shvatili da se o tome radi.

I ja sam isto pomislio kad sam čitao Rašane, wow, baš mi se sviđa što slično razmišljamo

[Third Eye]

Nisam siguran da sam priču "SeM i ja" dobio u celosti. Ako su dve strane sve, onda to nije dobra priča. Ako ima toga još onda...

Jesu dve strane i priča se završava onako kako se završava i uvodni pasus.

[scallop]

Voleo bi ti da slično razmišljamo, ali - c. Jel' si opet ti bio taj što prepričava uspešne mitove? Vavilon ili Prometej? Kod Rašana nema te predpriče, a i ljudima tukne posle nekog vremena. Tebi nije tuknulo, a?

Third Eye - onda mi je žao.

[biljan@]

1 SeM i Ja
nespretan početak, nepotrebne tri točke... rogobatna dinamika, priča ne teče kako treba, fleš bekovi nejasni, upotreba malo sadašnjeg, malo prošlog vremena
/ ---- proveo kao štićenik Sretenja.
Sutradan se ubio. Je li to taj veliki Bog? Svakako da je bio./
Tko se ubio?  Bog? Nejasno.

2 Bela linija
nešto suvišnih zamjenica / njemu umjesto mu - npr -- Iz nekog neznanog razloga njemu sada te reči odzvanjaju u glavi - zašto ne - Iz nekog neznanog razloga sad mu te reči odzvanjaju u glavi / isl.
Ruka na upravljaču je mirna, njegov pogled provučen
kroz veđe uprt je u prazninu kolovoza. Stenoviti krajolik je narandžast,
međutim, vozač ne obraća pažnju na boje, niti na nijanse,
niti na to koje je doba dana, niti na to da ga zapomaganje motora
upozorava da mašinu treba prebaciti u veći stepen prenosa. Trenutno
njemu je jedino bitno da li će imati dovoljno goriva u rezervoaru  
da stigne... tamo negde, ni sam ne zna gde.
Itd. Takvih primjera ima još. Osim toga, prečesto se ponavlja ono.. muška osoba, muškarac ... Ne vidim čime je to opravdano kad se već zna da je akter muškarac.

Ima još takvih sitnica, ali priča je generalno čitljiva.Pogodila je temu.
Vrijedi jedan bod.

3 Ne prodajem nasmiješenog psa
Čuda se nikada ne dese kada trebaju, kada od njih zavisi naš
život, ili život neke nama drage osobe. Udare nas iznenada, nespremne,
u zrelom dobu u kome je detinji plamen verovanja u njih
gotovo sasvim ugašen.
Sećanja postaju samo blede senke, izgubljene u praznini vremena.
Ma koliko se zaklinjali da nećemo zaboraviti voljene, njihov
lik vremenom bledi, i na kraju sasvim nestane iz našeg sećanja ;
jedino ga još fotografije čuvaju, da izdajstvo zaborava ne postane
potpuno. Čudo se tog hladnog i užasnog decembarskog dana 1994
nije dogodilo.
Precrtano bih izbrisala. Nešto sitno okrenula, npr:
                               Ni za šta na svetu ga se ne bih odrekao.
Radije bih ovako  – Ni za šta na svetu ne bih ga se odrekao.
Jedan bod.

4 Peron broj tri
Na prvo čitanje, moj favorit, zbog odlično pogođene atmosfere pa se te priče nisam mogla otarasiti danima . Mali problem sam imala s inverzijama.
Na drugo čitanje ...
Ima nekih sjajnih rečenica, ima nekih šlampavih rečenica. Ne mogu se otarasiti utiska o forsiranju poetike. Svejedno, 1 bod.

5 Čovek iz Utopije
Jedva dočitala, na preskoke, previše filozofiranja, patetično. Šteta, jer ovo je jedna od pismenijih priča u krugu.

[Albedo 0]

Voleo bi ti da slično razmišljamo, ali - c. Jel' si opet ti bio taj što prepričava uspešne mitove? Vavilon ili Prometej? Kod Rašana nema te predpriče, a i ljudima tukne posle nekog vremena. Tebi nije tuknulo, a?

Nijedna priča u ovom krugu nema veze sa mitom o Prometeju...

[scallop]

Voleo bi ti da slično razmišljamo, ali - c. Jel' si opet ti bio taj što prepričava uspešne mitove? Vavilon ili Prometej? Kod Rašana nema te predpriče, a i ljudima tukne posle nekog vremena. Tebi nije tuknulo, a?

Nijedna priča u ovom krugu nema veze sa mitom o Prometeju...

Da pitamo nekog drugog?

[Savajat Erp]

Скалопе, хоће ли пасти неки твоји коментари ускоро, ако уопште?

[scallop]

Samo u drugoj rundi. Sada mi je nejasno zašto većina priča ne liči na autore (tu se ne računa Bata). Otprilike, prema broju suvišnih i pogrešno upotrebljenih reči vidim ko je ovde noviji, ali to i nije važno. Osim u priči gde se pominju vrganji (radi se o bljuvari) ni nema ozbiljnijeg pritiska na čitaoca. Takođe, nije mi jasno zašto se bežalo od teme. Tako je jednostavno zadato, a ništa. U celini, pisanje je korektnije, ali sad fali dinamike. Morađemo u sledećem krugu da pumpamo. Pa ko naduva najviše, a da ne pukne.

[Third Eye]

 Više je tema kriva nego priče.

[scallop]

Više je tema kriva nego priče.

Tema je OK. Sutra ćete pisati vaša dela, pa će da se dogodi da razni delovi traže ovako tematski pristup, pa će ova radionica poslužiti da ih ne izbegavate.

[Third Eye]

Sutra ćete pisati vaša dela, pa će da se dogodi da razni delovi traže ovako tematski pristup, pa će ova radionica poslužiti da ih ne izbegavate.

Lepo rečeno...ali to važi za bilo koju temu...a ova se pokazala kao suviše bleda odrednica koja je eto, tražila da se desi nešto posle čega ništa neće biti isto ) pa ako tako gledamo onda sve ispunjavaju taj uslov. A ako uzmemo striktno "od SUTRA se sve menja" malo koji pisac se uopšte i obazirao na to.  No, nije bitno...plakanje za prosutim mlekom. Nazad na komentarisanje samih priča.

[scallop]

Ne bih se ja natezao, ali cilj radionice je da se podsetimo na gramatiku, da doteramo rukopis i da disciplinujemo izlaganje. Boban se trudi da teme ne budu previše zahtevne, a zamka je upravo u reči SUTRA i kad se napnete da pišete šta se dogodilo JUČE onda je tema promašena. Razmislite o tome.

[M.M]

Izvinio bih se radionici za moje ne glasanje. Pročitao sam prvih pet priča i mogao sam odmah tri boda da dodelim priči "Peron broj tri", dva boda priči "Ne prodajem nasmešenog psa" i jedan bod priči "SaM i ja". S obzirom na to da jednostavno nisam imao vremena da pričitam sve priče (čak nisam imao vremena ni svoju priču da sklepam kako treba) odlučio sam da bi bilo fer da ne glasam.
Eto mog izvinjenja. Nadam se da će biti uvaženo...

[scallop]

Nećemo da uvažimo. Čitanje i glasanje je je jednako važno kao i pisanje. Učesnicima radionice je važno da njihov trud ima neko vrednovanje.

[Stipan]

Promašiti temu nije mnogo teško.
To je manje-više uobičajeno kod grupe anarhista koja se ovde okupila.

Ipak, moram da primetim da nemam mnogo zamerki na samu tehniku pisanja.

Najveći prigovor mi je nerazumljivost nekih priča, ali to može biti i posledica moje osrednje, gotovo nikakve inteligencije.

[Суба]

Стипане, употребио си добар израз код неких прича-уметничарење.

[scallop]

Najveći prigovor mi je nerazumljivost nekih priča, ali to može biti i posledica moje osrednje, gotovo nikakve inteligencije.

Ovo spada u "disciplinovanje izlaganja". Šta raditi sa pričom "Čoveki iz Utopije" kad pisac lepo sve napiše i neće da nam kaže šta je napisao? Sad da nam izšapuće na uvce je kasno. A niste ni primetili koliko se Steva doterao u tom smislu.  

[M.M]

Scallope, upravo iz tog razloga se izvinjavam. Na žalost, obaveze koje sam imao nikako nisam mogao da ignorišem.

[Stipan]

Pa kako da znam koliko se Steva doterao kad nemam pojma koja je njegova priča?

[Third Eye]

Ja kao n00b mogu da pretpostavim da se radi o SeM-u ili eventualno Utopiji.
w/e.

Bogovi su žedni.

Pa, sad...okovan i napadan pticama, pojedene utrobe i kažnjen od strane bogova zbog donošenja vatre ne mora obavezno biti Prometej ali ovde definitivno jeste on. /sarcasm off. Prometej je tu samo jedan od delova (pre)velikog mozaika (prevelikog za tako kratku priču). Svejedno, interesantan je obrt u uglu iz kojeg je priča (i druge priče, događaji i mitovi) tretirana i na neki način delimično učinjena svojom. Dat joj lični pečat. Jasno je da je to bila početna ideja. Sad, koliko može to neko preterano poigravanje sa poznatim mitom (mitovima) da kod nekih čitalaca izazove averziju...kao kada u filmsku verziju nekog književnog dela ubace neke stvari koje previše odskači i nemaju veze sa originalom. Bogovi (množina) i crkva mi se nekako (nikako) ne mešaju. Crkva je ipak monoteizam. Ali u ovoj priči ima svega i svačega. Te Grci, te Rimljani, te Turci, te Hrišćani, Sloveni...Izmešani su razni pojmovi likovi i događaji, kao neki all-star strip. To takođe ume biti interesantno. Možda je namera autora bila da sve objedini ( ) i objasni da sve one imaju tu neku zajendičku crtu. Možda čak i poruku. O gramatici i stilu nema mnogo toga da se kaže lošeg niti se trudi da dokaže neku svoju eventualnu impresivnu veštinu.  

raspad

Arhaičan stil i same reči. Generalno arhaično. Staromodno a opet roboti i sve ostalo.  Što nikako ne mora biti loše. (nadam se da se čita cela "kritika" a ne da se staje kod jedne rečenice koja se izdvoji iz konteksta). Elem, prijatno osveženje od modernog piskaranja, sa inspiracijom crpljenom iz novijih filmova koji obično izazivaju reakciju kolutanja očima (i ti noviji filmovi i dela nastala inspirisana njima). Lepo je videti i malo old-school-a. Dopadaju mi se mnogi izrazi. Lepo su uklopljeni i doboro stoje priči. Tu i tamo ima nekih nepotrebnih detalja koje čitalac ne može da zna da li će biti bitni u nastavku priče ili ne pa ne zna da li da ih pamti ili da im ne daje na značaju. I tu se vidi da psovke mnogo bolje stoje u dijalozima nego u (unutrašnjem) monologu. Pogotovo jer priliče likovima. Plus što sam naučio brdo sinonima za vomitus.

Gavranov osmeh

U početku je priči trebalo dosta redova da bi uspostavila temu, likove i mesto priče. Moglo bi se reći da to radi lepo i polako a ne naglo i zbrzano. Dobra Star Wars referenca  (ili omaž?) sa robotom i mnogo manje usiljena od toga kako u nekim drugim delima biva.  Sve u svemu, priča ima celokupno dobar, prirodan tok od početka do kraja. Tu se vidi isplativost prvobitne postavke jer kasnije neke stvari ne iznenađuju već deluju prirodno prisutne. Lepo je kada pisac posadi na početku neko seme koje kasnije pusti da izraste. I lepo je videti da se nešto piše ne radi dokazivanja veštine nego i službi same priče. Samo se nadam da pisac nije ubacio sebe kao glavnog protagonistu odnosno neka svoja iskustva već da je u stanju da "umetne" tuđa.

[Anomander Rejk]

Ja sve mislim da Steva nije učestvovao ovaj krug, pošto nije glasao , barem u javnom delu ?
Meni zadatak i nije bio lagan. Čini mi se da to i jeste zamka, naoko lagan zadatak ustvari uopšte nije tako naivan.