Radionica broj 7 - jul 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Plut]

Pa... ja i dala nešto, no se sve držim istih priča i to baš onih za koje nisam glasala, svašta. Sve ono kao bih ja još, al' mi fali raspoloženja.

[Savajat Erp]

Па, ево, гледај како сам ја то извео преко ку...преко воље, а да то нико од мене није тражио..., а тебе ево директно призивају...тј. ја то радим.

[Plut]

Znači tako, sad si i persiraš. E kako ljudi brzo počnu sebi da daju na značaju, ts ts ts.

[Savajat Erp]

Па кад нико не примећује моју сјајност и преузвишеност...морам да будем сам свој мајстор.

[Stipan]

Па, ево, гледај како сам ја то извео преко ку...преко воље, а да то нико од мене није тражио..., а тебе ево директно призивају...тј. ја то радим.

Lažove jedan! Kukumavčio sam ti preko cele strane sve dok se nisi smilostivio da obasjaš nas smrtnike svojim božanskim sudom!

[Milosh]

Lažove jedan! Kukumavčio sam ti preko cele strane sve dok se nisi smilostivio da obasjaš nas smrtnike svojim božanskim udom!

[Stipan]

Miloshe, bitango! 

[Sinlen]

Evo i malo komentara sa dna liste
Ovog puta doduše, malko upristojenih...

SeM i Ja
Kratko, prekratko da bih uspeo shvatiti šta se tu zapravo zbiva. Sve nekako nazirem kroz maglu – prijatelj, smrt, narkomani, halucinacije (ili šta god) – ali na kraju ne uspevam da povežem sve u jednu celinu i da shvatim poentu.

Bela linija
Ružno mi je to kada je glavni lik nazvan samo ,,muškarac" ili ,,čovek" ili sl. U nekim slučajevima to funkcioniše, ali ovde mi kvari utisak. Mnogo mi je lakše da se povežem sa Mirkom ili Jankom, nego sa bezimenom ličnošću. Jasan mi je taj motiv savesti koja utiče na čoveka i pritiska ga neizmernom težinom sve dok na kraju ne pukne na ovaj ili onaj način. Ali, da bih prihvatio taj pritisak, moram znati šta je to što ga tačno pritiska, i koga to pritiska. Ubistvo je u redu (mislim, nije u redu u stvarnosti), ali da bi čovek odlučio da sebi oduzme život, ono mora imati nekakvu dodatnu težinu. Možda bi mi se više svidelo da je bilo objašnjenja tog zločina, ili pak misli glavnog lika o tome, kako bih shvatio kakva je osoba u pitanju (hrabra, plašljiva, slabašna, nestabilna...), ovako, tek pred kraj shvatam da je u pitanju motiv griže savesti. Morzeova azbuka mi nekako dodatno kvari utisak.

Ne prodajem nasmiješenog psa
Kada sam prvi put pročitao ovu priču delovala mi je u kompletu već viđena. Pas koji podseća na stare ratne događaje, drugove poginule u akciji, staračko sećanje itd, itd. I kada sam je drugi put pročitao... pa i dalje sam imao isto mišljenje, ali mi je priča nekako legla. Lepe su mi rečenice, sporo je to, možda i pomalo dosadno, ali meni se sviđa. Ne mogu da ubodem zbog čega tačno, možda zbog toga što sam oduvek uživao u slušanju starih ljudi koji se prisećaju prošlih događaja, ali tu me priča uvek vuče na drugi svetski rat i ,,partizane i nemce". Neko je napomenuo da se ljudi ne prisećaju na ovakav način događaja iz skorašnjih ratova, i mislim da se tu mogu složiti. Nisam do sada primetio nikakve nasmešene pse u tim pričama. Ipak, zbog celokupnog osećaja za vreme čitanja, dao sam dva boda.

Peron broj tri
Priča koja je završila na vrhu, i zaslužuje da bude na vrhu, ali meni se jednostavno ne dopada. Vidim ja lepe rečenice, dobre opise, dobro dočaranu atmosferu, ali sam izgubljen dok čitam. Barem da mi je na kraju sve postalo barem delimično jasno, ali nije. Nisam siguran šta se zbiva u toku priče i nisam siguran šta se dešava na kraju. Dakle, to što ovoj priči nisam dao bod, nema nikakve veze sa pričom, već isključivo sa mnom kao čitaocem.

Čovek iz utopije
Ova priča mi je slična kao i prethodna, samo što ovde uspevam da pohvatam šta se zbiva i to mi se čak i sviđa. Apstraktna priča, vidim šta se događa, nisam siguran šta je to, ali mi se dopada. Dopadaju mi se i opisi, i pupak pupka i vetar vetra, čak mi se i ime Haralampije Čizmak dopada, nekako je u skladu sa pričom. E sad, samo jedna stvar koju bih trebao dodati, a to je da ne bih želeo da pročitam dve ovakve priče u jednom krugu. Jedna mi je i više nego dovoljna
Sve u svemu, bod.

Baba Mara
Kada sam došao do ove priče, pomislio sam ,,konačno nešto jasno napisano", tako da mi je prijala za čitanje. Lep obrt, mada pomalo predvidiv. Nešto mi ostaje nelogično na kraju. Biljana je otkupila sebe, ali ju je baba opet kupila, kako, ne razumem? Dvoumio sam se između ove i naredne priče za bod, ali sam ga ipak dodelio narednoj.

Prognoza za sutra:Smrt
Ova priča me je privukla zbog dinamičnosti. Sve se dešava, maltene u jednom dahu. Nema mnogo opisa, mislim da ih nema skoro uopšte, ali mi to ovde savršeno odgovara. Sviđaju mi se upadice poput besnog vozača, i najave smrti – klišei, ali meni dopadljivi i interesantni. Kratke rečenice ovde naglašavaju zbunjenost i zbrzanost junakinje, koju je autor/ka uspešno preneo i na mene. Kraj nagoveštavam, ali mi se ipak dopada kada stignem do njega. Bod.

Bogovi su žedni
Ovde je ubačeno previše... pa svega u suštini. Brdo likova, brdo događaja, konstantno se skače između svega toga. U nekoj dužoj verziji, ovo bi moglo biti interesantno, meni barem, ali u 6000k samo je konfuzno. Ne sviđa mi se kada se kratka priča iscepka na mnogo poglavlja, ne sviđa mi se ni kad se pocepa na dva, osim ako nije u pitanju nekakav prolog, ili epilog, ali mislim da je i tad nepotrebno. Možda i grešim.

Raspad
Ako dobro pogađam autora, onda mi se njegova pisanija dopadaju sve više iz kruga u krug. Opisi su mi dobri, ne preterano dugi, ne preterano česti, prosto nije akcenat na njima, ali odlično stvaraju sliku. Dijalozi su mi tečni, realni, kao filmski dijalog u kojem se vidi da je glumac improvizovao, a ne izrecitovao scenario, jednostavno drže pažnju (opet, meni makar). Volim priče o matorim pijandurama (ovo meni nosi pozitivno značenje, koliko god to drugima, možda nelogično zvučalo), čitavo detinjstvo sam proveo okružen takvima, prosto mogu u potpunosti da se uživim u priču. Tri boda.

Gavranov Osmeh
Ova priča mi je dobro počela. Zabit u planini, nestabilan lik na halucinogenim sredstvima, vrana koja predviđa smrt (još jedan kliše, ali ga prihvatam), ali mi je upravo u toj vrani i problem. Kada je otac onako reagovao, čuvši da je Kin video vranu, pomislio sam da će tu biti nešto više, neki fazon sa tom ptičurinom. Ne znam šta, bilo šta. Ali do kraja je ostala (samo)to što jeste u narodnim verovanjima. Ovako mi čitava priča na kraju ostaje bleda, nekako prazna.

Svemirska Kula
Ovde najbolje odgovara Miloshev komentar. Nije ovo priča, ovo je razmišljanje, moguća verzija biblijske priče. Osmišljen je prostor u kojem će se priča odviti, ali je ona sama izostala. Mislio je autor da će biti dovoljno da ubaci malo svemirskih brodova, parafrazira par dijaloga i imaće priču, ali to je očigledno premalo. Sada bi trebalo da mu bude jasno kako treba da se pristupi ovakvoj tematici.

Sutra
Dobro je ovo objašnjeno. Nije čisto davanje naučne teze, uspeo je autor/ka to da prebaci u čitljiv dijalog, devojka u tome pomaže, ali iako je interesantno, ovo je ipak, većinskim delom objašnjavanje. Nema prave radnje. A i to da će sve bukvalno da krene unazad mi nije nešto naročito leglo. Prihvatam to, ali ne baš na način opisan u ovoj priči. Pored toga, utefterio sam ovde bod prvobitno, ali sam se ipak odlučio za neku priču sa većom radnjom.

Jedan od oblutaka
Ova priča mi lepo drži pažnju, za vreme čitanja. Sviđa mi se navođenje dečaka na odluku, nuđenjem boljeg života, ili uopšte – života. Ali ipak, na mene ne ostavlja neki utisak na kraju. Možda da je bilo više reči o samom dečaku, njegovom odnosu sa bolešću. S druge strane, to bi možda poremetilo čitav koncept ovakve priče.

Planina Bogova
Solidno stvorena atmosfera, uspevam da se uživim u polet dok se prvi put srećno korača ka planini. Sunshine and rainbows everywhere.  Sviđa mi se i to predstavljanje hladnoće i prezira kada se konačno vrate. Kraj mi je očekivan, tu je možda moglo da se smisli nešto drugačije. Kada malo bolje razmislim, sve što se dešava u priči je poprilično očekivano, ali i pored toga, bod.

Ples napustenih
Solidan mi je taj opis plesa u zanosu, ali mi je sve nekako bezlično, sivo. Ples je iskorišćen kao radnja, veći deo priče se odvija kroz njega, čak se navode i koraci, okreti. U ovakvom plesu bi trebalo da bujaju emocije, opisi. Ovde je sve nekako, ograđeno i odsečeno od osećajnosti. Suvoparno objašnjenje mlađe sestre mi ne doprinosi boljem utisku.

Moram priznati, da sam nakon prvog čitanja znao samo kojoj priči ću dati tri boda. Ostale, pa kao što sam odabrao te četiri, mogao sam odabrati i neke druge. Čovek iz utopije mi se izdvojio zbog drugačijeg pristupa pripovedanju, a nasmiješeni pas zbog osećaja sete za vreme čitanja. Većina ostalog mi je bilo ili previše jednostavno (moja priča prvenstveno), ili vođenje po nekom mraku, gde autor pokušava da nađe tračak svetlosti, a na kraju me ostavi u pomrčini, a da mi ni sveću nije dao. Ima tu i moje krivice, kao što je slučaj sa peronom, možda (verovatno) ima i drugih slučajeva gde sam ja mogao biti malo bolji čitalac, ali sve u svemu meni je ovaj krug bio slabiji od prethodnog i slažem se sa komentarom koji je dala LiBeat na početku, da bi trebali da se trudimo da ostvarimo veću komunikaciju sa čitaocem. Mada, ni sam nisam siguran šta bi to tačno trebalo da znači, i kako bi na tome mogao poraditi, ali verujem da će i to, kao i većina stvari doći vremenom i primenjivanjem saveta koje dobijamo od onih koji nam pametne savete daju.

Toliko od mog pametovanja, nadam se da nisam nikoga uvredio ovog puta, i da sam rekao barem dve prividno inteligentne reči

[Josephine]

Dobre analize, Sinlen.

[Boban]

a kad će tvoja analiza?

[Plut]

E, važno da ti prozivaš druge.

[Boban]

to mi poso.

[Third Eye]

To nije prozivanje. Mogla bi da da analizu.

[Plut]

Prozovi i Micu. Al' te on neće poslušati, garant.

[Boban]

Ja sam slabić i volim da maltretiram samo žene.

[Суба]

То је сасвим у реду.

[Plut]

I ja mislim da je to sasvim ok, barem da znamo. Pošteno.

[Mme Chauchat]

Eto, tema živne čim krene prepucavanje... Da se vratimo na ontopik, evo jednog malog objašnjenja zašto mi se priča "Prognoza za sutra: smrt" nije odviše dopala, odnosno zašto (meni) često škripe priče zasnovane na tom zapletu:

Zakačka sa pričama o proročanstvima jeste što unapred znamo da će se obistiniti, samo obično ne onako kako junak zamišlja. Ako misli da će umreti neko nebitan - umreće mu neko blizak. Ako misli da će umreti neko blizak - umreće on sam. I tako dalje. Toga ima i u bajkama kad npr. lovac obeća đavolu "ono što ima kod kuće, a ne zna da ga ima" jer misli da je nešto nevažno a ono - beba. Utoliko je krajnje nezahvalno pisati priče sa obrtom zasnovane na proročanstvu: sve je već toliko puta obrađeno.

Mogu da pohvalim to što je priča jasno osmišljena a jezik funkcionalan. Na lepoti rečenice bi se dalo raditi, ali, s druge strane, ništa ne usporava radnju niti je skreće, i to je dobro. Ipak, ne bi smetalo da rečenice budu nešto duže jer je ovako ritam preterano odsečan, previše kratkih rečenica koje se ređaju jedna za drugom.

[Plut]

Ali Jevtro, ovo nije ono 'pravo' prepucavanje. Ovo je sa ljubavlju umešano. Zamisli posle svake rečenice nekoliko smajlića. Ovako nešto:    ... 

I da, samo nek' je nama ontopikovanja. Evo još jednog, op'la
Ljubav cveta...

[Josephine]

a kad će tvoja analiza?

Ja propuštam. Neka se radionica malo odmori od mene...

[Third Eye]

Ali imaš priču u ovom krugu. Ne?

Koristiće tvoji komentari samo ne smaraj sa feminizmom. (pogotovo kod babe.  )

[Суба]

Што, нека да своје мишљење. Сви бисмо морали. Ја ћу ваљда данас успети, бем ти шпиц.

[Stipan]

Princeza i Suba su se obezobrazili sa razlogom. Može im se, izem ih megapismene...

[Суба]

Полако, доказао сам већ да могу и на дну листе обитавати.

[Stipan]

To me ne sprečava da kašljucam u prašini iza tebe i potajno te mrzim.

[NdZodiac]

SeM i Ja
Ova priča dobro prenosi emocije, iako je radnja prilično konfuzna. Kao da se sve odvija u talasima, nema linije koju možeš da pratiš. Prošlost- sadašnjost, Semove reči –misli junaka, tamo – vamo. Možda ću sad da lupim glupost, ali stekla sam utisak da su glavni junak i Sem jedna te ista osoba. Dala sam joj bod zbog osećanja koje je u meni izazvala.

Bela linija
I meni je zasmetalo ono ,,muškarac". Ono što bih možda još promenila je da na kraju ispiše ,,UBICO", a ne ,,UBICA". Morzeova azbuka je insteresantno rešenje.

Ne prodajem nasmiješenog psa
Veoma emotivna priča. Laka je za čitanje, i prija. Naslov je po meni najoriginalniji u ovom krugu. Dobila je ukupno 2 boda od mene.

Peron broj tri
Kao i mnogima, ova priča je za mene bila enigma. Međutim, uspešno dočarana atmosfera i lepo izržavanje dovele su do toga da joj dam bod. Čestitke autoru/ki za prvo mesto !

Čovek iz utopije
Ova priča iskače po stilu i bogatstvu opisa. Za mene poseduje neku magiju. Uvukla me je u sebe, iako je na trenutke bila teža za svariti. Zbog poređenja sa ostalim pričama, dala sam joj 3 boda. Ipak je ostavila najveći utisak na mene.

Baba Mara
Najveće iznenađenje za mene. Obrt je super! Možda malo predvidiv, ali izuzetno efikasan. Odgovara možda i na majsku temu. Samo obrnutim tokom.  Prvo imamo lika prema kome osećamo sažaljenje/saosećanje, pa ga kasnije zamrzimo. Dva boda. Bravo!

Prognoza za sutra:Smrt
Brz tempo. Kratke rečenice, na nekim mestima pomalo nespretne. Vidi se da se iza nje krije mlad pisac. Komična situacija sa majkom mi je olakšala da se identifikujem sa glavnom junakinjom.

Bogovi su žedni
Bila mi je interesantna na prvo čitanje. Ipak previše stvari na malo prostora.

Raspad
Nije me oduševila. Interesantna ideja doduše.

Gavranov Osmeh
Previše predvidiva za moj ukus, ali nije loše napisano.

Svemirska Kula
Ima dobru poruku, koja je izložena na zanimljiv način. 

Sutra
Previše objašnjavanja. Na momente nije mogla da mi održi koncentraciju. Dobacivanja sestre su zaista originalna. To mi se dopalo. Kraj je isto vešt. Solidna priča.

Jedan od oblutaka
Ova mi je najlepša što se tiče same radnje. Ideja me je podsetila na film ,,The Box". Iskušenje, i odluka da ne bude odgovoran za smrt drugog čoveka. Dala mi je temu za razmišljanje. Koliko ljudi bi se zaista ovako odlučilo? Bod od mene.

Planina Bogova
Takođe očekivan kraj. Lepa ideja, ali možda prelako rešenje, koje se prebrzo odvija.

Ples napuštenih
Ova me je zbog imena podsetila na špansku seriju . Dala sam joj bod zbog atmosfere.


Eto... nadam se da je donekle prihvatljivo 

[Stipan]

A zašto, bre, ne bi bilo prihvatljivo? 

[Third Eye]

Prognoza za sutra:Smrt
Brz tempo. Kratke rečenice, na nekim mestima pomalo nespretne. Vidi se da se iza nje krije mlad pisac. Komična situacija sa majkom mi je olakšala da se identifikujem sa glavnom junakinjom.

Sad sam zbunjen. A bio sam ubeđen...

[Plut]

Ovo je jedna od priča za koju ne bih glasala, da je limit bio manji/kraći. Ali jesam. Daleko od toga da mislim da je loša, ali mi je nekako prenaivna (ako se tako može reći), kraj vidljiv iz aviona, već posle nekoliko početnih pasusa. Ali opet, imala je ono "nešto" zbog čega sam je izdvojila. Početak, razrada, kraj, čini mi se da je sve tu. Ono što mi (osim nekog iznenađenja ili tome sl.) fali jesu bar malo lepše rečenice i stil koji će... ma nemam pojma više šta, al' koji će da mi uradi opet ono "nešto" zbog čega će mi biti malkice prijatnije. Šta ću, ja volim da mi ga malo zavrću i očaravaju neobičnim i lepim sklopovima. Tu je sve previše čisto i jasno i priča nema čime da me natera da joj se jednom vratim. Sve sam shvatila, sve je jasno, ne okrećemo se, teramo dalje...
Zato me je Čovek iz Utopije kupio, iako radnju nisam baš najbolje skontala, tj. ko je kome šta i da li i kako uradio ili ne.

[Stipan]

U stvari Prognoza za sutra:Smrt bi bila odlična priča da je autor imao više živaca da se posveti detaljima.
Gomila nespretnih konstrukcija i nepotrebnih predloga/ priloga/ prideva zamagle dobru ideju.
Savet za autora : probaj kada napišeš priču da isecaš rečenice/pasuse i da ih drugačije raspoređuješ. Čak i da ih ponavljaš. Rezultati znaju biti fenomenalni.

BTW - Okce, nisi pogrešio...

[NdZodiac]

E Stipane, Stipane, pokvario si mi zabavu 

[Stipan]

Jbg. Kad mi je jezik brži od pameti.

[Third Eye]

[Stipan]

Šta bi sad ovo trebalo da znači? Počinješ da zvučiš ko priče iz ovog kruga. Niš' ne razumem...

[NdZodiac]

Jezik ti je zeko, a pamet kornjača... bar koliko ja shvatam...

[Stipan]

E svašta...

[Hrundi V. Bakshi]

Peron broj tri

Udari vazduha prouzrokovani silinom prolaska vagona, odbijali su se o njegove stisnute kapke. Ima li ova rečenica smisla?
Samoća. Čovek, zgađen svetom, skuplja hrabrost da ode. Nije važno gde, nije važno kako. On je leš koji živi. Među živim leševima. Mrzi sebe zato što mrzi. On tumara od znojavih muških pazuha do smrdljivih vagina. On je suvišan. Na peronu broj tri kupiće kartu za Homopolis, samo još da utvrdi koja je valuta važeća u ovom gradu. Gradu? Šta je grad, nego golema mreža cevovodima sprovođenog ljudskog izmeta? Gde su vozovi da me odvedu odavde? Napolje!

Baba Mara

Dijalog babe i Biljane je neuverljiv, usiljen, neprirodan. Babe i sadizam su novo otkriće za mene. Moraću to da proučim. Da li je pisac hteo da nam poruči da se na nekoliko metara od nas, kod naših komšija, možda kriju mračne i stravične tajne? Možda su ljudi sa kojima svakodnevno komuciramo, pijemo kafu, pedofil, ubice, silovatelji? Rekli su: niko nikoga ne poznaje zaista. Davno su prošla vremena kada su babe brale rotkvice.
Ima nezgrapnih opisa u ovoj priči, na primer - Neugledno dvorište bilo je uglavljeno među velelepne vile. Dvorište se ne može uglaviti. Može biti stešnjeno među velelepnim vilama.

Prognoza za sutra: Smrt

Svakog dana ubijemo nekog ili nešto. Da, dobro ste čuli. Ubijamo čak i predstavu o životu, lažemo, varamo, brbljamo, krivinašimo na sve moguće načine. Razočarali smo mnoge. Sebe same najviše. Govorimo: bežite, u nama ćete naći samo prazninu. Maja se suočila sa strašnim usudom modernog doba - svakodnevnicom. Iskeženih zuba, uvek istom, bezrazložnom svkaodnevnicom. Kako da je pobedim, pita se ona.
Za moj ćutljivi duh ova priča je previše dinamična, ravna kao daska. Ako je Maja, hoću da znam kakva je, je li crvenokosa, ako već namešta šiške? Volim crvenokose Maje. Nema nikakvih opisa. A svet je jedan veliki opis, spis, slika. Ako se nešto dešava, da li se nužno i zbiva? Platila, ponela kese, izašla na parking, sela u auto, uključila radio, došla kući, namestila šiške, upalila TV... ali, ali... ko je ona? Maja? Drago mi je Majo, ja sam Hrundi.

[Stipan]

Uh bre Hrundi! Moram da te citiram : Svakog dana ubijemo nekog ili nešto.
Eto, upravo si ubio moje samopouzdanje. Sad odoh da se obesim!

[biljan@]

Uh bre Hrundi! Moram da te citiram : Svakog dana ubijemo nekog ili nešto.
Eto, upravo si ubio moje samopouzdanje. Sad odoh da se obesim!

A ti si meni upravo osvježio dan.

[Stipan]

Srećom puče mi uže pa sam saznao da sam nekog uveselio.

PS. Divne slike Biljana (ako je ono na blogu tvoje delo)...

[Third Eye]

Jezik ti je zeko, a pamet kornjača... bar koliko ja shvatam...

[Albedo 0]

Dajte imena!

[Stipan]

Kakva bre imena! A gde su tvoji komentari? Ili si se i ti uzdrčio zbog neočekivano visoke pozicije?

Jbt. Umalo da si me stig'o! Počinjem pomalo da se brinem oko idućeg kruga.

[Josephine]

Zbilja, Bobo, daj imena...

[Суба]

Nomina sunt odiosa.

[Josephine]

Dobro, onda nemoj da ih daš. Ali scallop reče da ih čeka...

[scallop]

Meni je zabavna i ova diverzija sodadžije. Sačekaću dok se ne umori ili dok Boban ne izađe iz grogiranog stanja.

[Суба]

Шалио сам се, нису одиоса. Могли би се идентифицирати.

[ivica]

Aj još koju da prozborim o priči br. 7, nakon ponovnog čitanja.
Zapravo, najviše mi se sviđa nit humora koja se provlači kroz kompletu priču, a kulminira u kevinom kretenskom manevru sakrivana. To daje sjajan kontra-balans već izdrljanoj temi umireš-danas-ubijaš-danas. Jedini savet koji mi pada na pamet jeste da autor koristi samo jedan simbol kada navodi dijaloge, a ne da koristi i <<>> i navodnike. Nisam siguran šta je pravilno, ali jedan simbol je definitivno pregledniji.
Cela priča je epizoda ''Zone sumraka'' u veselom, komičnom okruženju. Dobro delo, sve u svemu.

[Stipan]

Dakle Sodadžija je grogirao Bobana, pa ćemo zato sada ovde da se raspadnemo?
Hoćete da ja objavim imena? 'Ladno mogu da pobrojim za polovinu priča autore.
Imate vremena 15 minuta da se izjasnite, u protivnom sledi spisak!