Radionica broj 8 - avgust 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

Uobičajeno paralelno glasanje, s tim da se ovde u kliktanju biraju maksimum tri priče, a u varijanti slanja PM naše uobičajeno pominjanje pet priča. Razlog zašto sam odabrao da u javnom glasanju treba odabrati pet priča od 13 je taj da se ipak što više priča pomene i da ljudi budu primorani da odaberu možda i među slabima najmanje slabu da bi ispunili kvotu od pet.

Evo priča:

1. Bata - Hazarski rečnik
2. Ivica - Pesma serijskog ubice
3. NDZodiak - Gospodin Želatin
4. Steva - Paketić
5. Miloš - Ljiga
6. Stipan - Mračnije od noći
7. Plut - Sestre
8. Suba - Ljubitelji drevnog
9. D. - Jovićevo
10. Hrundi V. Bakshi - Anali jednog prokletnika
11. Sinlen - Skok
12. Anomander Rejk -  Magla
13. Mouchette - Dragi uredniche

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik avgust2011 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je pet dana, dakle, u sredu u podne objavljujemo rezultate.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

A evo i rezultata glasanja kroz poruke, 16 ljudi ( www.znaksagite.com/D/avgust2011.html ), na brzinu sabrani poeni:

22 Ljiga
16 Anali jednog prokletnika
12 Dragi uredniche
11 Pesma serijskog ubice
11 Jovićevo
11 Gospodin Želatin
10 Sestre
09 Magla
08 Paketić
07 Skok
06 Hazarski rečnik
04 Ljubitelji drevnog
01 Mračnije od noći

Dakle, u oba izvlačenja "Ljiga" na prvom mestu.
Ima interesantnih razmimoilaženja između javnog i tajnog glasanja, ali to je već uobičajeno.

[Josephine]

I veoma raznoliko javno glasanje... Zanimljivo.

[Джон Рейнольдс]

Sjajni rezultati. Dokaz besmislenosti igraoničarskog glasanja.

[Boban]

Da, kada bi ovi rezultati bili upotrebljavani u svrhu izbora priča za objavljivanje; ali oni su tu čisto da se prati tok misli pojedinaca.
S druge strane, nisu bitna odstupanja, nego ukupan trend, a u oba glasanja ista priča je najbolja i slične priče su gore i dole, što ipak govori da kvantitet dovodi do realnih ocena u proseku.

[Джон Рейнольдс]

Upravo sam na to i mislio.

Ako se prvenstveno gleda neprimetna upotreba ključnih reči, neki od autora su izabrali prilično bezvezne easy way outove, gde pesma serijskog ubica posebno odskače. Ipak, visoko je rangirana.

[Josephine]

Da, kada bi ovi rezultati bili upotrebljavani u svrhu izbora priča za objavljivanje; ali oni su tu čisto da se prati tok misli pojedinaca.

Da. Sa stanovišta učenja o pisanju, važno je naučiti procenjivanje i analizu priča. Glasanje itekako ima smisla.

[Boban]

Znaš li da na izborima, na osnovu prvih 0.28% prebrojanih listića već može sa ogromnom sigurnošću da se kaže kakvo će biti krajnje stanje?
Ovde su ljudi uradili šta su mogli sa LJ i to je samo jedna vežba, ali vrlo važna vežba. Neće im verovatno nikada zatrebati u realnom spisateljstvu, ali pokreće mehanizme i razvija vijuge koje će im svakako koristiti..

[Josephine]

Hoćemo ovde analize?

[Albedo 0]

ispred Stipana sam haha


EDIT: Prilično sam zadovoljan grupom članova koji su mi dali glasove.

[дејан]

[Josephine]

Hvala lepo.

[Agota]

Jevtropijevićka      3 poena za sestre 

rezultati su katastrofa  Ljiga 

[Albedo 0]

to jeste, stvarno ne znam šta ima u toj Ljigi, bukvalno se ne sjećam o čemu se radi, nije se primila na mene ni malo...

[Джон Рейнольдс]

Ljiga - zli muž (muškarac, jelte) namesti svojoj ženi da je odvedu... negde... u nešto...

[Albedo 0]

sad sam je ponovo pročitao... jebeš mi sve ako znam zašto je na prvom mjestu....

[Josephine]

Evo, napisaću i ovde: ako nekome smetam na radionici, od ljudi koji redovno pišu i komentarišu, moliću da mi kaže. Rado ću prestati da ometam njen rad.

[Josephine]

Btw, nisam ja pisala Ljigu, možete da odahnete.

Čestitke autorki ili autoru.

[Суба]

Ја сам ову радионицу нахвалио многима. Хајде да, зарад оних који се и даље труде и шаљу приче, напустите разноразне депоније и ђубришта и оријентишете се на оно што вреди. Постаје ружно, а што је најгоре, ви људи се (углавном) не познајете. Тако да је сем ружног и болесно. Биће ми жао да напустим ЗС, али ако има неупоредиво више постова на депонији него на радионици, шта друго? Наравно, не сматрам себе неким губитком за радионицу. 

[Josephine]

Budući da ću na duže, izgleda, ostati bez neta u narednim danima, evo mojih viđenja priča iz ovog kruga.

Naglašavam na početku da sam glasala za priče koje su najfinije utopile zadate reči. Kriterijum gotovo podjednake važnosti bili su i svi ostali uobičajeni aspekti kratke priče.


1.   Hazarski rečnik


Hazarski rečnik je priča koju sam jedva dočitala do kraja, a kada sam tamo stigla doživela sam dodatni udarac, jer je kraj dosta mlohav i ispumpan.

U pitanju je ambiciozna priča, koja je samu sebe pojela. Bilo joj je potrebno mnogo više znanja iz oblasti linvistike i istorije civilizacije da bi bila dobra. Ovako smo ostali uskraćeni za podatak šta tačno znači glinena pliča, zašto bi njeno dešifrovanje sumnjivim metodama (eurotranslator?) donelo spoznaju propalog društva.

Istorija civilizacije ima tačan tok, i nije istina da postoji nagli prelaz ka civilizacijama.Uostalom, kakvim civilizacijama? Da li autor/ka pod tim terminom misli na savremena društva ili šta? Jedna glinena ploča nejasnog ispisa mora da ima istaknut razlog u priči zašto je baš ona ta koja će ispuniti rupu. Ovako je na njoj moglo da bude ispisano i uputstvo za upotrebu toaleta.

Zašto je baš ta ploča tražena, zašto naučnici od nje očekuju odgovor, koliko su je tražili itd. su pitanja čiji odgovori nadograđuju napetost i postavljaju određena očekivanja u priči.

,,Pronašao sam glinenu ploču!" je lako rešenje. Ovaj čitalac ne veruje pripovedaču i želi da zna šta ta glinena ploča znači. Zaslužuje da zna.

Upotreba zadatih reči u priči je takođe lako rešenje. Rečnik i analiza/rastavljanje reči na kvazi sastavne delove. Nije me dojmilo. Pogotovo zato što mnoge analize tu nemaju smisla bitnog za tok priče.

A kada smo kod toka, priča nema ritam, nema melodiju. Ja je ne osećam. Vidim suvoparno nabrajanje reči i njihovih sastavnih delova. Vidim esej. Ne priču.

Bitna ispravka gramatičke prirode: ,,... pojavile su se civilizacije iz ničega". Treba: pojavile su se civilizacije ni iz čega.

Osim toga, postoji deo koji otkriva kraj i time demistifikuje celu priču (,,Zar je znanje o dobrom i lepo opasno?").

Ova priča ne komunicira sa svojim čitaocima. Ona nameće svoje viđenje. Kraj je mogao da bude dobar, samo da autor/ka nije toliko siguran/a u svoje viđenje sveta, pa je propustio/la da ispripoveda poentu i onima kojima istorija civilizacije i ratovanja nije predmet interesovanja.


2.   Pesma serijskog ubice

Ovoj priči dala sam tri boda, i vidim da Milosh i ja imamo sličan ukus. Drago mi je zbog toga, cenim Miloshev sud.

Pesma serijskog ubice je još jedna priča o višem diskursu svrhe bitisanja, ali zapakovana u sasvim pristojnu priču o ubici i prividnom besmislu njegovog delanja. Priča pravi lepu paralelu između ubice i gotovo svakog čoveka na zemaljskoj kugli, i ta višeslojnost joj je kod mene glavni plus.

Pesma ima opušteni ton pripovedanja. Posle silnih pokušaja visokoparnog pisanija (uključujući i mene, naravno), ova mi je došla kao čašica pelinkovca u vreme stresa. Nepretenciozna, opuštena, a opet sve vreme kreće se ka cilju. On, paradoksalno, ne može da bude cilj, jer besmisao teško da može da bude cilj, a opet - to je suština postojanja.  

Pesmica je originalna i kreativna. Iako će neko reći da je ovo lako rešenje, ja mislim da je sa rečima koje je Boban zadao jedino i bilo moguće napisati besmislenu pesmu o ljudožderstvu.  

I klinac koji je pao u bunar je bitan deo priče. Pojačava utisak besmisla. To mi se veoma dopalo. Bravo.

Vidovnjak je simbol apsurda života. Bravo i za to.

Pesma je promišljena priča. Njen autor/ka čvrsto drži sve konce u rukama i prodire do svačije suštine. Priča je univerzalna i zato je odlična.

Dobro napisana. Ima i dozu suptilnog humora. Nisam joj našla veću manu.



Nastaviće se...

[Джон Рейнольдс]

Pesma serijskog ubice

"Ljubopitljivost ljubomornija ljuske ljupko ljutko ljudožderstvo ljigavčeva ljubimče ljuljaška ljuštionica ljubitelji", pročita inspektor Marković s izgužvanog parčeta papira istrgnutog iz beležnice i podiže upitan pogled prema načelniku.

"Samo je to nađeno kod ubice?" - upita načelnik.

"Samo to."

"Ludak."

"Ima nešto s ovim slovom LJ... Na svim mestima ubistva, uvek isto. Reči na LJ." - Marković se blago vrpolji u stolici.

"Ma ko ga jebe", odrusi načelnik i zalupi fioku. "Rešen slučaj".

* * *

Ova "pričica" ispunjava zahteve koliko i "Pesma". A i poenta je ista. Ima manje promašenog humora u vidu autorovog namigivanja prema čitaocu, pa je čitljivija. Toliko.

[Plut]

Pesma serijskog ubice me ni malo nije dotakla. Kao da je autor mislio da je izrugivanje zadatka duhovito, i sam kaže da je to sranje i bezvezno nabacivanje glupih reči, tako nekako. Nije mi priča pri ruci pa malo napamet pišem.

Hazarski rečnik je nadobudno napisan, a način kako ispuniti zadatak mi se ne dopada, previše jednostavno i bez truda. A ni smisao čitave priče nisam videla.

Izvinjenje autorima, ja tako za sada.

[Agota]

Evo ja po secanju  o pricama .
Sestre –  meni deset klasa iznad svih ,jednostavno najbolja i originalna..Nema dalje. 3 bod 
Jovicevo –takodje odlicna prica,zanimljiva . 2 bod 
Hazarski recnik-idejno dobro,neko se jako dobro snasao,citljivo,pametno ,izaslo iz sablona a to  mi je bitno. 1bod
Anali jednog prokletnika-stilski dobro pise I ima bas lepih recenica. 1 bod
Gospodin zelatin-malo providno,detalj sa novinama je veliki spojler(sto novine ne promene onda neki naslov za ljude).Ne ide mi da psa udari ljuljaska I dete( pas ne pridje tako blizu)
Ljudozderstvo –legalizovano od strane ljudi -pa ,malo glupo!!! 1 bod

E sad price za koje nisam glasala
Ljubitelj drevnog-ne znam I svidja mi se I ne svidja mi se
Skok –pocetak dobar, onda pad ,onako
Magla –fantastika, al mi ne lezi prica
Pesma serijskog ubice-stilski mi se ne dopada,ne volim ovakav nacin pisanja-previse stavova autora u tekstu kvari tok price
Mracnije od noci-e ovo ko da je autor gledao crvenkapu pre mesec dana ,nije lose ,fino napisano .izmedju crvenkape I twilight-a

Paketic –nemam pojma sta sam procitala,
Ljiga -ok,al meni nije legla
Dragi urednice idejno dobro, realizacija losa,ne duhovito.Zosko je zakon za ovakve zajebancije.
Toliko .

[Josephine]

3.   Gospodin Želatin

Ova priča ima finu ideju. Postavka u kojoj vanzemaljac na klupi u parku istražuje ponašanje ljudi je dobra.

Imala sam problem sa realizacijom, rečenicama i krajem.

Na primer: zašto park nije uobičajeno mesto za upoznavanje? Meni baš jeste.  :)

Dopadaju mi se tečnije rečenice, tipa: ,,Ako mu priđem s leđa, baciću neprimetan pogled na naslov, pomislila sam" "Pomislila sam da ću lakše videti naslov ako mu se prišunjam iza leđa" ("neprimetno ću baciti"; "neprimetno ću pročitati" itd.)" umesto ,,Pomislila sam ukoliko mu budem prišla s leđa, uspeću da bacim pogled na naslov".

Pri tom se piše odvojeno. :)

Opet rečenica koja mi koči vijuge: ,,Zadržavao se na toj stranici, kao da je ono što je pisalo krajnje komplikovano, pa je morao više puta da je pročita". Nije potreban ovaj deo od ,,pa". Logično je zašto se zadržava na stranici ako je ispis komplikovan.

Kakve veze ima ljuljaška koja je zaškripala sa Ljutkom i detetom za kojim trči?

Radoznalost junakinje je prelako pobuđena. Stranac koji čita novine u parku i ne obraća pažnju na okolinu, i nije neki povod za znatiželju. Sledeći dan je već druga priča, zato što je prizor identičan. Tek to pobuđuje radoznalost.

Pitanje stranca o ljubomori žena i ljubanica je intrigantno, ali nema funkciju u nekom ozbiljnom istraživanju koje bi obavljalo vanzemaljsko biće.

Zapravo, tek kod ovog pitanja postala sam svesna jako potencijala priče za apsurd, i ona bi to, uz doradu lako mogla da postane. Bila bi bolja u tom slučaju.
I zašto se vanzemaljac otkrio na kraju? Nije morao, ne? Razmisliti o motivaciji junaka.

Dobar obrt, ali neizveden do kraja. Previše objašnjen, previše olak: ,,Ona misli da je sve vreme posmatrala mene"... Čini mi se da je obrt trebalo formulisati drugačije, da nam se ne slika strančevim mislima, već iz neke treće tačke, možda i iz prvog lica... Ovako vanzemaljac ispada naivan, nerealističan. Nijedan ozbiljan i iskusan bihejvioralni istraživač ne bi imao takve misli...

Potencijal za apsurd i osvežavajuća, neposredna ideja su glavni aduti ove priče.


4.     Paketić


Huh. Ovo je veoma komplikovana priča. Kao da je pisana iz unutrašnjeg života pripovedača, a slike koje se pri tom prezentuju mogu, ali ne moraju da imaju veze jedna sa drugom.

Sve slike su labavo povezane, nitima koje ne opterećuju čitaoca, već ga nose i nose i nose...  stabilnim ritmom i sigurnom rukom kroz apsurdni tok.

Apsurd mi je prijao u ovom krugu.

Priča može da ima smisla, može da komunicira sa čitaocem, i ne mora. Ako je ovo prvo, ja u njoj vidim tugu.

,,Mali" je sjajna figura u priči jer omogućuje čitaocu da se za nešto/nekoga veže prilikom proživljavanja slika. A i taj mali kao da proživljava zaseban život, priču u priči.
Da nije njega, ovo bi bila potpuno autistična priča. Srećom - nije.

Lepo napisana.

Da je imala jači kraj, dobila bi više poena. Ovako, samo jedan.


Nastavlja se...

[mac]

Agota, isključi pretvaranje slova "i" u "I" u Wordu. Ovde imaš objašnjenje i ilustracije za Word 2010, a da bi isključila samo pretvaranje "i u I" u prozoru u tački 4 imaš spisak šta se pretvara u šta. Tu pronađi stavku gde se "i" pretvara u "I" i samo nju obriši (ukucaj "i" u polju Replace i pronaćićeš ga). Po mom iskustvu to je najmanje štetno rešenje (u poređenju recimo sa isključivanjem svih autokorekcija), jer ako kucaš nešto na engleskom sve ostale autokorekcije će i dalje raditi.

[Stipan]

Najpre o pričama kojima sam dao bodove. Poređane su po redosledu kako sam glasao.

1. PAKETIĆ – Dakle, ovo je arheotip dobro izvedene priče od one vrste kakvu ja nikada neću napisati. Po meni najbolja u ovome krugu. Nedefinisana jeza u naznakama i duboka prljavština, ali bez udarca. Postavljeno pitanje je lukavo ostavljeno na rešavanje čitaocu. Ključne reči su odlično zamaskirane. Ako autor nije onaj na koga mislim onda ga je neko opasno skinuo. Svaka čast!  
2. LJIGA – Drugoplasirana u mome glasanju, dvoumio sam se između nje i ,,Paketića".
Ala me prevari! Odličan obrt! Naziv Ljiga za ljudoždersku maglinu je dobro postavljena zamka. Ljiga je sve vreme na sasvim drugoj strani.
3. JOVIĆEVO – Priča koja ima neku Barkerovsku ili možda pre atmosferu iz filma ,,Hostel".
Nekoliko neočekivanih obrta, dobro pogođena narastajuća atmosfera neizvesnosti, pa najzad dobro izveden pančlajn – sve u svemu dobra priča. Ako je kliše - vrlo dobro izveden kliše.  
4. PESMA SERIJSKOG UBICE – Vrhunska zajebancija sa vrlo malo smislenosti izuzev ismevanja američkih šit filmova. Baš sam se nasmejao. E, da - dobar trik da se prevari zadatak.
5. SKOK – Priča koja me je baš zainteresovala. Odavno nisam čitao militari SF i podsetilo me je na vreme Siriusa, pa potom i Alefa. Obrt na kraju je odličan – dozirano nedorečen što je meni kao čitaocu oduvek godilo.

Pa onda nešto i o ostalima

HAZARSKI REČNIK – Naslov mi je pomalo iritantan. Zar nije moglo nešto maštovitije?
Autor je upotrebio odličan trik da prevari 11xLj (kako se ja nisam toga setio?)
Ima tu dobrih fora - potpuna sluđenost i uobraženost arheologa, izvitopereno shvatanje ljubavi, reči, prošlosti. Opšti utisak ipak nije bio dovoljno dobar da bih joj dao bodove
GOSPODIN ŽELATIN – Evo i prve priče (po redosledu) koja umesto da iskoristi neku elegantnu caku, ključne reči utapa u pripovedanje. Priča ima dobru ideju, jasno ispričanu, ali kao da je tok pripovedanja isuviše ravan. Možda je to do mojih afiniteta, ali kao da se zbog načina izlaganja završnica, koja je inače dobro osmišljena, razvodnjava. Verujem da mnogi u tome neće videti grešku, ali ovde je čak i meni dozvoljeno da kritikujem i prigovaram. Pa eto, možda bi malo više truda trebalo uložiti u efekat iznenađenja.  
MRAČNIJE OD NOĆI – Zasluženo na poslednjem mestu. Toliko.
SESTRE – Sestrinska ljubomora, vradžbine, neispunjena roditeljska očekivanja. Uhhh. I setno i smešno i mistično, a sve dobro uklopljeno. Zamerka bi bila slična kao i kod ,,Gospodin želatin". Otkrivanje poente dolazi prerano, zbog čega potencijalno šokantan kraj gubi na efektu.  
LJUBITELJI DREVNOG – Jedina priča koja se nije pridržavala propozicija, naime umesto oblika ,,ljuske" upotrebio je ,,ljusku". Još jedna varijanta vremenskog putovanja, ovde ukomponovana sa mužem alkosom i ljubomornom ženom koja se takođe navlači. Solidno.
ANALI JEDNOG PROKLETNIKA – Ovo mi se baš i nije dopalo. Kao da je sve nekako isforsirano, sa previše objašnjavanja, insistiranja na otrovu i domorodačkom svešteniku. Moglo je biti mnogo efektnije i bolje. Šteta dobre ideje. Ali ako bi se ponovo napisalo možda, možda...
MAGLA – Ideja priče nije loša i donekle je slična priči ,,Ljiga". Međutim razlika je velika.
Kao prvo ovde postoji neka misionarska poruka o ,,pravednicima" koja se nikako ne uklapa u koncept.
Drugo, ,,ljiga" je zaokružena priča o pokvarenjaku, dok ovde čupaju dušu slepcu uprkos prethodnoj poruci o poštedi pravednika. Slepi prosjak je zao? To nigde nisam video.
I najzad, kraj mi je potpuno zbunjujući – ,,drugačije navike u vezi ishrane" - šta ovo treba da znači? Da su li su ljudožderi, vegani, kamenojedci? Ken ferštend...
Jednom rečju priča mi je konfuzna i kontradiktorna.

DRAGI UREDNICHE – Još jedna vrhunska zajebancija, ali sa aluzijama na radionicu, što me redovno odvraća od glasanja za slične priče. Bez obzira što nisam glasao za nju, moram priznati da me je bash bash nasmejala, pa mi je bash bash strashno zao shto moram izneti ove zamerke

[Savajat Erp]

MAGLA –  Slepi prosjak je zao?

Чини ми се да је у питању био безноги просјак? Не?

Иначе, нека решења која су други искористили да би испунили задатак љ-овања употребио бих и ја...но, добро.

[Josephine]

5. Ljiga

Ah, evo i Ljige...Već sam čestitala autoru/ki. Od mene jedan poen. Solidno napisana, lepo teče, dobar obrt.

Ono što joj zameram je odugovlačenje radnje. U pitanju je vic, i Ljutko i Ljupko, iako im je dato dosta prostora u priči (verovatno da popune broj karaktera i da se iskoriste zadate reči), nemaju bitnu funkciju u priči. Višak su, čine sadržaj prenatrpanim.

Autor/ka ne sme da se plaši da napiše kratku priču, ne dužu od stranice. U slučaju Ljige to bi bilo efektnije od razvlačenja na tri. Obrt bi ostavio jači utisak.

Zamena identiteta je čest motiv u književnosti, pa mene ova priča nije dojmila dovoljno da joj dam više bodova. Jedva sam se odlučila i na jedan, a to je zbog dobro izvedene zamene i pitanja koliko još Vanja ima, te zbog mesta radnje (pravi sf).


6. Mračnije od noći

Ova priča fino i misteriozno počinje. Zadate reči su solidno utopljene u priču. Čini se, međutim, da ni autor nije znao kuda sa daljim tokom priče.
Mislim i da je tačka gledanja promašena, jer se zbog nje sve završilo u najgorem patetičnom izlivu.

Čini se da bi bolje bilo da je tačka bila sveznajući pripovedač, ili još bolje - jedna zver. Negativac, na primer. To bi onda bio solidan horor.
Melodramatični izlivi jako smetaju ovoj priči. Pojačana patetika zapečatila joj je sudbinu.


7. Sestre

Dvoumila sam se da li da im dam bodove. Ima nečeg u ovoj priči što je dosta ljudi prepoznalo, i drago mi je da je tako, s obzirom da pretpostavljam ko je autor(ka), te da njene priče već dugo odaju nežnost i senzualnost. Ako grešim, neko je dobar imitator.

Sestre je dobro plasirana priča jer je neobična. Ponekad se njen tok gubi, ali se vrlo brzo vraća i, sva sreća, zaustavlja na (relativno) smislenom kraju.

Ne dopadaju mi se neka rešenja (tepanje za ljubimče), a neka su, opet, sjajna (ljuštionica jabuka i paradajza). Lepa slika o soku paradajza koji nagriza ranu, morala sam da probam da li je zaista tako. :mrgreen:

Nisu mi tu jasni neki delovi. Na primer: zar junakinja nije rođena sama? Otkud se, kasnije, napominje da se sa sestrom gurala u stomaku?

Odnos dve sestre je jednostavan. To mi smeta. Ljubomora i istovremena ljubav. S obzirom na neobičnost postavke, više bih volela da je akcenat stavljen na odnos između njih dve, nego na jabukama, paradajzu, ljubimčetu i ljuštionici.

Najviše mi smeta to gubljenje toka radnje, nesigurna spisateljska ruka. Ako je pisana na brzinu, onda je oprošteno. :)


Nastavlja se...

[Milosh]

U ovom krugu nije bilo niti jedne priče koja se meni posebno izdvojila, mada jeste nekoliko za koje sam odmah pretpostavio da će dobiti neki poen, a što sam dalje odmicao bilo mi je drago da nema ni izrazito loših, odnosno ima, po mojoj tarifi, jedna slaba, jedna prehermetična a vešto napisana, i jedna koja me je u potpunosti ostavila hladnom, ove ostale su sve u najmanju ruku čitljive. Idem redom kako sam glasao, s tim što se na neke priče neću duže osvrtati ako ne osetim neku potrebu za tim (neke od njih već polako zaboravljam na nivou detalja)...

Pesma serijskog ubice

Obzirom na zadatak ne čudi me da je više učesnika poseglo za nekakvim konceptom koji će im to olakšati (u ovu grupu bih svrstao još i Hazarski rečnik, a donekle i Dragi uredniče) i u ovoj priči je to najočiglednije, to te mere da će to neki nazvati varanjem. Iskreno, mene baš briga da li je u pitanju varanje ili ne ako priča funkcioniše, ja cenim dobru ideju, a u ovoj priči se autor dosetio kako da sebi olakša zadatak i to nije pokušao da sakrije već nam je praktično podmetnuo pod nos svojim poigravanjem na jednom meta nivou, a opet je to izveo tako da ne zvuči suvoparno, već je koristio prilično svedeno pripovedanje uz dozirani "suvi" humor. Kao duža forma nisam siguran da bi ovako nešto moglo da funkcioniše a da ne počne da se urušava u nekom trenutku, ali do 6000 karaktera je sasvim dobro, i ne, ne mislim da je predložena skraćena verzija bolja/ista, pošto u ovoj varijanti ipak postoji jedna (labava) struktura priče usled koje i vic koji jeste u srži priče deluje efektnije, dok je u skraćenoj verziji to tek ogoljeni vic i nema isti punch na kraju, to je bar moj utisak.

Jovićevo

Solidno napisano, uhvaćen je delić neobične atmosfere jednog usamljenog sela, na nivou pojedinačnih scena ima zanimljivih rešenja u smislu da se daju lako vizuelizovati, međutim, jedna od stvari koja mi je smetala je istovremeno i jedna od boljih strana ove priče, s tim što je to trebalo nekako pomiriti, inače, pričam o kraju, odnosno o trenutku kad se otkriva šta se zbiva u selu i koje su prave namere stranca. Meni je priča bila zanimljiva da je čitam baš kako bih ovo saznao, a kad se to na kraju i obznani, zasmetalo mi je što sam osetio da mi je zafalilo više nekakvih nagoveštaja pre toga, nešto što neće otvoreno ukazivati na kraj ali će kad se on otkrije da se čita u drugačijem svetlu. Dakle, postavka i razrešenje su mi okej, i stil pisanja generalno, ali mogla se priča još promisliti na nivou detalja i pojedinačnih scena i likova, možda učiniti i hororičnijom.

Sestre

Ova priča ima jedan od boljih početaka. Nakon toga se odvija tako da to povremeno zaliči na tok svesti prenet u priču, u smislu da se pojedine informacije tako doziraju i predstavljaju da se stiče utisak kao da je autor išao po spisku ključnih reči pa tako i menjao tok priče, ni sam ne znajući gde će ga odvesti. Za priču koja deluje da je tako napisana ova je još sasvim dobro drži i uspeva da se ne raspadne do kraja, zapravo, kraj je najbolji posle početka i šteta što taj momenat sa ljuljaškom nije nagovešten pri početku kako bi sve delovalo zaokruženije. Svidelo mi se i to što priča ima neki bajkoviti šmek.

Ljubitelji drevnog

Očekivao sam da ova priča dobije više poena, ali opet, kapiram da je nedostatak nekog konkretnijeg zapleta i teme u ovoj priči nekima predstavljao problem. Meni se svidelo to što je priča u dobroj meri ispričana kroz dijaloge kroz koje su predstavljeni likovi (i rekao bih da oni autoru možda i najbolje idu) dok je svet u kome se priča dešava dovoljno živopisno dočaran uz svega nekoliko detalja i imena (onaj momenat sa brojevima je fina dosetka npr.). Tu donekle leži i problem, pošto se ima utisak da se čita jedno, i to ne toliko bitno poglavlje iz neke veće celine.

Gospodin želatin

Super naslov i veoma čitljiva i zabavna priča kojoj zamalo da ne dam poen pošto je bilo još priča u igri za bod a i zato što mi je kraj previše u domenu varijacije na već viđeno i ma koliko me je poslednja rečenica nasmejala, kad se već čitava priča gradi ga otkriću na kraju, valjalo bi da ono bude originalnije ili bar efektnije predočeno; ali okej priča, ipak.

Ljiga

Osnovni problem sa ovom pričom je što, za razliku od D., mislim da bi bolje funkcionisala da je malko duža, pa kraj ne bi bio toliko zbrzan, pošto mislim da gl. junak ima dovoljno potencijala da se priča ne svede samo na dosetku. Pripovedanje je takvo da povremeno ima previše informacija koje se moraju izložiti, ali je to donekle ublaženo time što ide iz prvog lica i što je unutrašnji monolog presečen dijalozima. Sam seting mi liči na nekakav omaž Iliji Bakiću.

Skok

Sviđa mi se ideja, čitava postavka i scenosled, od početka do kraja, ali onda priča upravo na tom kraju zapne, kad glavni junak krene previše da nam objašnjava nešto što je već jasno i da kroz to morališe, umesto da nam se ista stvar predoči suptilnije kroz dešavanja, možda tek uz poneku šturu upadicu glavnog lika, pošto je ideja autora više neko jasna, i ako što rekoh, sviđa mi se, i čak mislim da se da razraditi u malo dužoj formi, ali onda se to mora bolje promisliti i napisati.

Paketić

Svaka čast autoru na igranju rečima, pošto je ovo jedna od priča koju nisam mogao da vizuelizujem, ali sam uspeo da je čujem, okusim i omirišem, ali, avaj, meni je prilično bitno i ono prvo, kao i da imam bar okvirnu predstavu šta, kome i u kakvom svetu se dešava a da ne moram da se naprežem do te mere da se svaki čas vraćam na prethodni pasus. Možda ja ne umem da se prepustim ovakvoj priči, a možda je i ona objektivno prehermetična, voleo bih da čujem šta drugi imaju da kažu o njoj.

Dragi uredniče

Simpatičan vic na prvu loptu koji se istroši pre kraja, a onda ni taj mini-obrt ne uspeva da bitno popravi utisak.

Anali jednog prokletnika

Korektno napisana priča, ali je meni naprosto suvoparna, i već mi je dobrano isparila iz sećanja.

Magla

Čitljiva priča sa zanimljivim setingom koji je neiskorišćen, pa me ni priča nije uspela uvući u sebe.

Hazarski rečnik

Priča-esej koja me je ostavila potpuno ravnodušnim.

Mračnije od noći

Jedina baš slaba priča, po meni, u smislu da imam utisak da se autor do te mere koncentrisao na to da uklopi koliko-toliko smisleno sve zadate reči da je sama priča tu skoro pa reda radi i prilično je mlaka i neupečatljiva, uz zrnce patetike na kraju.

[Josephine]

Heh. Vidiš, Miloshe, i ja sam razmišljala da li bi bilo bolje da je Ljiga duža ili kraća. S obzirom na uslove radionice (koja ne dozvoljava više od 6000k), odlučila sam da bi bilo bolje da je kraća. U Agrona stilu.

Da je duža, morala bi da ima vešt opis života na stanici, istorije magline, razloga zašto su ljudi pristali na ljudožderstvo, kako se to odražava na psihu stanovnika, da li je neko mislio da se buni, kako zamena identiteta junaku stalno uspeva, bez da se iko zapita zašto mu se sve žene zovu Vanja, i gde mu nestaju žene itd.

Drugim rečima, ova priča bila bi logički teško održiva da je duža. Zato sam se odlučila da predložim kraću i efektniju priču.

[Milosh]

Kad sam napisao malo duža mislio sam nešto tipa još jedne stranice najviše... A to oko dužina priča je zanimljivo za analizirati, kako bi ista priča izgledala da je duža ili kraća (ali da suština ostane ista), jedina priča u ovom krugu koju ne mogu da zamislim dužu ili kraću a da ima isti efekat je Pesma serijskog ubica.

[Josephine]

Da. Pesma serijskog ubice zaista ima skriveni tekst, u celosti ispričan baš u dužini u kojoj jeste.

[Josephine]

8. Ljubitelji drevnog

Uh. Ovo je mogla da bude sjajna priča. Nedostaje joj, međutim, zanatski ispis i dublje poimanje sveta (ne kažem da to autoru nedostaje). Nadam se da priču nije pisao Boban.  

Zašto joj ovo nedostaje? Da bi funkcionisala, ova priča mora da se obrati univerzalnom ljudskom, mora da se usmeri na probleme u dvojini (braku), odvajanje privatnog/individualnog i bračnog, ljudsku sklonost ka (auto)destruktivnosti. A to mora da uradi jasno i bez ustezanja. Inače, sve ima naivan prizvuk, a jačina poruke gubi se u šumovima neiskustva.

Svaka priča koja govori o odnosima među ljudima mora da ima jaku psihologiju likova. Čitalac (ja) ovde ne vidi motivaciju glavnog lika. On je predstavljen kao pogubljen, rastrzan, podeljen između dva života, ali tajna dobre priče leži u činjenici da svaki čitalac kroz priče traži odgovore na životna pitanja.

Razlog junakovog stanja (ne)svesti je ključan za prijemčivost i zanimljvost ove priče. A on nam je ostao uskraćen.


9.  Jovićevo

Ovo je priča kojoj bi godila duža forma. Da se razmahne u opisu hororističnih elemenata. Ovako joj 6000k oduzimaju atmosferu, koja je morala biti izgrađena do kraja.

Moguće je i da previše likova guši priču i oduzima joj karaktere neophodne za izgradnju atmosfere.

Slažem se sa Miloshem u vezi sa ovom pričom, te i nemam nekih dubljih komentara.


10. Anali jednog prokletnika

Eh, ova priča leluja na granici pretencioznosti. Sve od mesta radnje, preko stila, do likova, to nagoveštava. No, čini mi se da to nije namerno, već je autorov stil. Mene takav stil ne dojmi jer mi vrišti u lice, izguruje me iz priče.

,,Mrtav sam a živ, živ sam a mrtav" nema mnogo smisla kao rečenica, jer ,,mrtav a živ", ujedno znači i ,,živ a mrtav".

Smeta mi (ritmički, a i idejno) i sledeći deo: ,,Strah se uvukao među ljude. Užas". Čemu ovaj užas na kraju? To mi upravo vuče na pretencioznost.

,,Uklete, proklete" - i ovo mi zvuči kao stih iz turbo folk pesme. Nije autorova krivica, mislim.

U konačnom, opštem utisku, priča je lepo i pismeno napisana, ali mi nije ostavila utisak. Kraj je... kao da ga nema? Ni obrta, ni poruke, ni emocije. Ništa. Događaj opisan događaja radi, na stranom mestu, sa stranim ljudima, neuniverzalan, distanciran i zatvoren u samodovoljan krug .


Nastavlja se...

[Josephine]

Ček, pa ja sam dala bod desetoj priči?  Mora da volim da budem zatvorena u samodovoljnom krugu...

[Josephine]

11.  Skok

Ovoj priči dala sam dva boda.

I ja imam afiniteta prema militarističkom sf-u, neretko ga pišem, pa otud moji bodovi.
Osim toga, priča je lepo napisana, čitljiva, prožeta humanošću, stavovima o bezumlju ratovanja, unutrašnjim preispitivanjima itd.

Još je jedan razlog zašto sam joj dala čak dva boda - ima najbolje utopljene zadate reči.

Zaokružena i stabilna priča... što često nedostaje u krugovima.


12. Magla

Uh. Šteta što je ova priča nekako... haotična? Imam utisak da postavljanje radnje u Aziji, u startu udaljava čitaoca od onoga što je primarni cilj priče - izazivanje emocija.
Nije da imam nešto protiv Azije, nego je jednostavno potreban veći broj karaktera da se priča ovako postavi, i da bude jedna fina fentazi melodrama, bez viška.

A ova ima višak. I neobjašnjene, pomalo naivne scene. Naivne, jer nisu imale prostora da se razmahnu, da im poreklo bude objašnjeno.

Nismo ni stigli da se identifikujemo sa žrtvom (dobro poznajem kurvinski posao, pa mi smetaju kliše opisi kurvanja), a već se nešto dešava. E, sad, poenta je što je drugi deo priče mnogo zanimljiviji i manje patetičan od ovog kurvinskog, ali mu je, nažalost, ostavljeno premalo prostora.

Prvi deo je isprazan, drugi prenatrpan. Rasporediti pravilno elemente radnje, i biće mnogo bolje.

Smanjiti patetiku, takođe. Ona ne sme da se čita, ona mora da se oseća. To je najlakše uraditi kroz opise. Kada se to radi kroz tok misli junaka, veća je verovatnoća da nevešt pisac upadne u ispisivanje samosažaljivih rečenica. Kada neko saosećajan posmatra tuđu muku i opisuje je, to može da bude manje patetično, ako pisac ne ume da se distancira od svog junaka.

Distanca od nevoljne kurve je ovde bila potrebna piscu, da bi u pravoj meri opisao njenu patnju.


13. Dragi uredniche

Ako je ovu priču pisala Mušet, imam poruku: prestani da trošiš talenat za cinizam na trivijalnosti. Inspiracija može da se nađe i van površnog kritikovanja odnosa iz tvoje neposredne okoline.

Na kraju, postalo je dosadno.

Imaš talenta za originalan ispis i satiru, upotrebljavaš ga na pogrešan način.

Dragi uredniche je ruganje autoru, ali ne i uredniku. MEHANIZAM o kojem Džon govori (ostrašćeno nesvestan svih elemenata mehanizma, naravno) sastoji se od dve moralno i emotivno korumpirane strane. Ne samo od jedne, koju si ti opisala. Zbog toga tvoja priča NE GOVORI O MEHANIZMU.

Urednik vara ženu, tuca autorku i objavljuje joj roman pod pritiskom. On je veći negativac od autorke, jer ona se samo povinovala pravilima sistema, ona je slaba ličnost koja ide lakšim putem. On je donosilac odluke, on ima moć.

Ako hoćeš da kritikuješ društvo oko sebe, sagledaj ga sa svih strana. Inače se trošiš uzalud. Tvoja priča nije univerzalna, samo... nefer prema određenim ljudima iz nje.

Stil pripovedanja je zamoran. Kao i u onoj priči o Džoniju Bigudu. Siluješ priču, umesto da je pustiš da diše.

Ova je mogla da prodiše u formi dopisivanja sa urednikom. Ujedno su urednikova pisma/odgovori mogla da budu poligon za kritikovanje njegove strane priče i sagledavanje celog mehanizma.

Tako bi napravila pauzu u iscrpljujućem ispisu i dobila pravu satiru.
Ovako si dobila samo zlobnu i površnu, mada simpatičnu priču.

Volela bih da uporno, iz kruga u krug, ne ostaješ na demonstriranom nivou. Nadarena si za više.

[Суба]

Хазарски речник - Зашто, забога, овај назив? Елем, употреба обавезних речи није ненаметљива нити баш смислена. Прича ми није заокружена целина. Не видим ни поенту приче. Ако сам добро схватио идеју, онда је то јако добра идеја. Међутим, проблем је лак излаз. Аутор је своје знање вешто искористио да прикрије чињеницу да је ишао линијом мањег отпора шибајући задате речи једну за другом.

Песма серијског убице - Ни овај назив ми се не свиђа. Елем, овде врви од клишеа, претпостављам да се аутор руга тим клишеима, али чини то на начин који ме не дотиче. Овде је аутор изабрао превише лак пут за употребу задатих речи, као у "Хазарском речнику", ако не и лакши. Додуше, мало их је вештије употребио.

Господин Желатин - Слатко, забавно, симпатична идеја. Зашто парк није забавно место за упознавање? Зашто ми аутор сугерише такве ствари, већ у другој реченици? Зеза ми мозак то што је јунакиња превише радознала, а зашто? Шта то странац има да би га једна нормална девојка малтене шпијунирала уместо да га се клони? У сваком случају драга прича.

Пакетић - Оно што сам говорио аутору за његов стил (ако је то он, а јесте  ) стоји и овде. Једна од прича која имају највише живота у себи. Али стил... опет као вртлог. Мени је то напор за читање.

Љига - Е, стварно је љига. Нисам се овоме надао. Прича није нека, али има сјајан обрт.

Мрачније од ноћи - Описи, описи, описи, описи. И још мало описа. Зашто, о зашто и још једном зашто? Нема томе места у 6000к. Идеја као таква није богзна шта, али се могла одлично употребити. Предлажем аутору да ишчупа све описе и види шта је остало. Онда ће моћи боље видети шта је могло да се уради.

[Josephine]

Ima jedna riba, žena blizu pedesetak godina, cenim. Piše jedan poznati blog. Predstavlja se kao borkinja za ljudska prava, prava žena i slobodu govora. Mahlat se zove.

Napisala je kako je žene stalno diskriminišu, a kako je nijedan muškarac nikada nije diskriminisao.

Kaže: sisate žene koje puše poslodavcima uvek dobijaju poslove, ona nikada. Nema sise i neće da puši.

Ja je pitam: kako vas tu diskriminišu žene, kada su muškarci donosioci odluka, oni biraju žene za zaposlenje, i biraju sisate i one koje hoće da im puše.

A ona kaže: eto tako, zato što pokazuju sise i puše.

A ja je pitam: da, ali one ne donose odluke, one idu lakšim putem, putem koji je najčešće, na veliku sramotu ovog društva, uglavnom otvoren za žene. A žene poslodavci?

A ona kaže: one me ne zapošljavaju ako imam veće sise od njih.

Ona je ostala pri svom osuđivanju žena, a ja sam shvatila da mizoginija (razvijena na bazi patrijarhata u kojem su žene primorane da jedna drugoj budu konkurencija) obezbeđuje opstanak patrijarhata, jer žene mrze žene iz razloga iz kojeg treba da sažaljevaju jedna drugu.

Tako i ova priča "Dragi uredniche" ima prizvuk iste mizoginije. Šta, sad svi treba da mrzimo ribu kojoj su muškarci otvorili put da prođe kako prolazi? Svi treba da je mrzimo što se koristi lakšim putem (putem koji su joj muškarci omogućili).

Svi treba da mrzimo nepismenu jadnicu i da pišemo zlobne priče o njoj, a onaj koji je sve to omogućio, on ostaje u senci. To je normalno u našem sistemu. On ostaje nekažnjen, njemu se niko ne ruga.

Zato je Mušetina priča tužna na više nivoa.

[Tex Murphy]

BORKINJA????????????????????????????????

[Albedo 0]

Jebote, ova je maltretirala i Mahlat...

[Tex Murphy]

Who the hell is Mahlat???

[Суба]

Јадне жене, нису биле свесне својих атрибута. Тавориле су у незнању честито се пробијајући кроз живот док им зли мушкарци нису указали да имају сисе и дупе и шта већ и да, ето, могу и тако да се пробију. Аман, па нису оне глупе. Нису им били потребни мушкарци да би схватиле шта привлачи супротни пол, забога. Једноставно, тако се пробијају оне које имају довољно курвинског у себи и образ попут шмиргле.

Него,

Сестре - Прича иде како иде, мени није било занимљиво док сам чекао поенту, кад оно-бум! Марика 2 има супермоћи. Без најаве, тек тако. И ту је крај. Дефинитивно се аутор није потрудио. У ствари, желим да верујем да је ово последица лењости.

Љубитељи древног - Једина која је оманула у употреби обавезних речи. И то у првој реченици. Што не оставља баш најбољи утисак. Аутор је хтео да каже штошта овом причом, очигледно, али није је заокружио као целину. Такође желим да верујем да су недостаци ове приче последица лењости.

Јовићево - Конфузно. Мени бар. И црњак је, не волим црњаке.

Анали једног проклетника - Обожавам конквистадоре. Добра идеја. На ком језику је инкански свештеник који зна само кечуа разговарао са конквистадорима који знају само шпански?   Боде очи превише описа, "Ни звериње, ни људске. Ни људска, ни нељудска. Ни крваве, ни бескрвне." Ни шија ни врат. То је непотребно, не дориноси тензији које свакако у овој причи има. А како су га одједном ухватили после два дана? Мноооого јаче би било да се предао након што је схватио да је исцедио своју вољену.

[Albedo 0]

Who the hell is Mahlat???

http://www.mahlatblog.com/

jedna fina i inteligentna žena, nadamo se da je preživjela treDman

[Milosh]

Što se tiče priče Dragi uredniče ja joj ne bih pripisivao (nesvesnu) mizoginiju, pošto urednik dobije svoje na kraju, makar u vidu prozivke, i to od strane te iste žene koja je predmet sprdnje veći deo priče, moj utisak je da je to tako urađeno kako bi bili zavedeni na krivi trag, opustili se, i sami počeli možda (previše) da uživamo u sprdačini, a onda sledi taj mini-obrt koji relativizuje stvari. Moj problem sa pričom je što mi je sve to do samog kraja bilo u dobroj meri monotono i isforsirano duhovito...

[Josephine]

Ja ne vidim urednikov udeo u svemu. On je, najposle, ispao i žrtva kurvinske male podvale.

Primetila sam da je priča nefer prema jednoj strani u priči. To je sve.

Suba, to što si rekao, to je takođe nefer.

Ali idemo dalje... To je samo moj utisak o priči. Što više mislim o njoj, to mi je sve tužnije...

[Milosh]

On je, najposle, ispao i žrtva kurvinske male podvale.

Ja bih rekao da je dobio što je i tražio...

[Josephine]

Može biti. Ali mi ne vidimo njegovu stranu priče. Mi vidimo samo njenu podvalu.

Možda i njega žena vara? Možda je nesrećan u braku? Možda je pred razvodom? Možda ima neko intimno opravdanje za to što radi? Mi to ne znamo.

A ako ga nema, to treba da znamo.

[Josephine]

Ah, evo ga i Džon. Sad će on sve da nam razjasni.

[Ygg]

Dovraga, sad mi je žao što nisam pročitao priče na vrijeme i glasao. Priča Dragi uredniche je genijalna! Dobila bi trojku od mene zasigurno! 

[Josephine]

Slobodan si da daš njenu analizu. Od "dao bih joj tri boda" mi na radionici nemamo mnogo koristi.

[Джон Рейнольдс]

Neću sad ništa da razjašnjavam, ali "Dragi uredniche" je pogrešno shvatati kao humoresku, te ni humor ne može biti usiljen. Obećao sam elaboraciju, ali sad nemam ni volje ni uslova, jedva smo se spakovali i još je provala oblaka i hardkor grmljavina, te "trepće struja" i baterija mi je na izmaku. Uglavnom, DU se može posmatrati (a i "mizoginičan" je  ) koliko i pesma "Kraljice fejsa" Hanibejbi.

U stvari, da priznam. Sačekaću još malo da vidim učitavanja, evo nesrećni Stipan nije smeo da glasa jer je u priči video D: znao sam da će tako biti, čak me je i iznenadio visok plasman. A priča je ne oslikava, u pitanju je čisto lično učitavanje. Biće ovo po više osnova kontroverzna priča, huge respect za autorku. Možda će joj biti najzanimljivija moja glavna zamerka jer, kao što rekoh, ne bih umeo i da posavetujem šta ispraviti.