Radionica broj 10 - oktobar 2011 - PRIČE

[scallop]

Potpuno ću se složiti. Prezent je dosta zgodan u kratkoj priči. Pokušao sam da ga koristim u dužoj formi i ne ide. Bukvalno sve odleti u to "obezličenje". A što se tiče futura i drugog lica i to je za kratku formu. Naš drugar Škrba je bio majstor da to izvede. Sedneš i čitaš i nikako ti ne izbija iz glave, da te tekst tera da upravo to radiš i ništa drugo. Pokušaćete i vi to jednom, kad budete dobro raspoloženi.

[mac]

Naravno, ako neko bude ljubazan pa za radionicu podnese priču u futuru i drugom licu množine, normalno je da će se začuti opšti krik užasa...

Je li to ono "daćete mi jedno parče pice" umesto "dajte mi, molim vas, ..."? Uh, kako me to iritira!

[scallop]

Jok.

[Stipan]

Ajd stvarno, da se glasa pa da se razilazimo.

Ne se ljutiš Stevo. 

Samo sam rekao kako razmišljam. A i tačno je da si me već grdio zbog prezenta.
Šta da radim, u'vatilo me pa sad skoro da ga upotrebljavam ni ne razmišljajući.

Navika. K'o i "Apatinsko". 

[Mme Chauchat]

Naravno, ako neko bude ljubazan pa za radionicu podnese priču u futuru i drugom licu množine, normalno je da će se začuti opšti krik užasa...

Je li to ono "daćete mi jedno parče pice" umesto "dajte mi, molim vas, ..."? Uh, kako me to iritira!

"Tog dana ćete se probuditi zabrinuti u svojim udžericama i u svojim potkrovljima, osetićete tanani smrad paljevine u vazduhu, i znaćete da ovaj dan neće biti kao i svi drugi, da vam predstoji pad i propast; uzalud ćete se baviti svojim svakodnevnim poslovima, kašika, pero ili budak će vam ispadati iz obamrlih ruku; bićete sigurni da je svaki trud uzaludan i besmislen, a nećete znati zbog čega, niti da su varvari već na vratima grada".
Vežbam 

[Plut]

Vedžbaš ili predviđaš?

[Mme Chauchat]

Vežbam, vežbam.    Problem sa futurom jeste što on leži samo ovakvim rečenicama ili odlomcima u kojima se čuju zloguki glasovi, gde se insistira na strahu, nervozi i sve sumanutijem ubrzanju ka katastrofi. Futur ne bi pasovao nikako priči u kojoj se momak i devojka natenane sastanu, večeraju, prošetaju, odu u bioskop, pa kući na fenomenalan snošaj.

... A i ta priča bi bila zdravo dosadna.

[Perin]

Sorry što upadam ovako iznebuha, ali ja volim prezent. Evo jedna storija napisana u prezentu.Davno sam je skuckao, ima godina dana....


ČEKAJUĆI ZELENO SVETLO

Gledam na sat: 05:30. Ustajem iz kreveta, umivam se, perem zube. Oblačim košulju, navlačim farmerke, ogrćem se vijetnamkom. Izlazim napolje. Pozdravljam komšiju u prolazu, no on me ne benda ni pet posto. Niko me ne primećuje. Čudno.

Ustaljenom putanjom marširam prema radnom mestu. U 06:08 ću biti na poslu. Ostaće mi tačno 22 minute za ispijanje kafe. Napraviću pauzu za ručak u 13:00. U 13:30, vratiću se na posao. Kući ću biti u 15:38.

Sada je 06:00. Stojim na semaforu, koji tačno u 06:02 prebacuje na zeleno. Čekam. Čekam. Čekam. 06:03. 06:04. 06:05. Nešto nije u redu. Hvata me panika. Teško dišem. Čekam. Čekam. Čekam. 06:15. Radno vreme počinje za petnaest minuta. Moram požuriti. Ponavljam mantru.

Gledam levo, gledam desno. Nekih stotinu metara daleko, na drugom semaforu, ljudi prelaze ulicu, sve je okej. Donosim odluku. Bojažljivo koračam, napuštam ustaljenu putanju, svet oko mene čini se zastrašujućim. Nekako prelazim razdaljinu i dolazim do drugog semafora. Nemam sreće. Prebacilo se na crveno. Ipak, znam da ću sada čekati samo dve minute. Gledam na sat: 06:21.

06:23. 06:25. 06:27. Semafor ne prebacuje na zeleno. Šta se dešava? Okrećem glavu u pravcu prvog semafora. Ljudi prelaze ulicu bez problema. Neko me gore baš ne voli, mislim u sebi dok gledam u nebo boje olova. Čovek pored mene se ježi od hladnoće. Da, vreme je grozno.

Odluka je ista, putanja je slična. Vraćam se prvom semaforu. Vidim kako zeleni čovečuljak trepće, znam da će ubrzo da prebaci na crveno, tako da trčim, ne bih li stigao preći ulicu. Opet nemam sreće. Zakasnio sam na posao. Sat pokazuje 06:34. 06:36. 06:38. Plitko dišem. Urlam iz sveg glasa, no niko ne obraća pažnju na mene. Trčim od jednog do drugog semafora, sprintam koliko mogu, ali stalno čekam na zeleno. Ludim! Bože, šta se dešava?

Padam na asfalt, dižem ruke, molim čoveka do sebe da mi pomogne, ali niko ni da me pogleda. Kakva je ovo iluzija? Kakav je ovo narod, koji neće da pomogne čoveku u nevolji?

,,Pa ti nisi čovek," šapće mi neko uho.

,,Šta?"

Dižem pogled. Pored mene je starica izboranog lica. Suvonjavom rukom pokazuje na drugu stranu ulice.

,,Vidi."

Na drugoj strani piše: ,,Zabranjeno za duhove."

Nisam usplahiren. Misao se polako rađa, spoznaja o kraju života me smiruje. Umoran sam.

,,Ah."

,,Da, ah," odgovara baka. ,,Mislila sam da znaš. Semafori su opremljeni antiduhovnim sistemom. Ne možeš preći."

,,Pa, ja sam nov u ovome," govorim. ,,Nisam ni znao da sam umro."

,,Ne brini sinko. Idi kući i odmori se, sve će doći na svoje," odvrati starica i majčinski me potapša po ruci.

Osećam se drugačije. Veselije. Breme briga spada sa ramena. Hej, postao sam duh! Ne moram na posao! Odlučujem da poslušam staricu. Ustajem i brišem prašinu sa farmerica. Gledam na sat. 06:53. Ljudi me i dalje ne primećuju. Baka se smeška. Sad vidim da je i ona duh. Mašem joj rukom i vraćam se kući. Budim se u 12:23 i govorim: ,,Baš sam se danas načekao na onom semaforu."

[pokojni Steva]

@Stipan, ja tebe grdio?! Samo sam ti 'izneo' lično viđenje, baš kao što sam i ovde potrošio par laprdajućih postova. Savajatu i meni on draži oči, nekom prija, kolko ljudi tolko ćudi (širom celog sveta, al svi se slažu da je Carnex najbolja pašteta).
Ej, dobro zvoni ovaj futur! Skoro biblijski.

[Mme Chauchat]

Ej, dobro zvoni ovaj futur! Skoro biblijski.

Hvala.    Ali kao i biblijski stil - nije fleksibilan. I na duže staze, preko jedne šlajfne ili tu negde, mislim da bi smorio i pisca a kamoli čitaoca.

[scallop]

... A i ta priča bi bila zdravo dosadna.

Ne bi ako bi bila dovoljno seksi. Ima jedan smešan dijalog Bate Živojinovića sa Šteficom Cvek dok se nije domogao piletine.

[Mme Chauchat]

E, ali taj dijalog je urnebesan upravo zato što ne vodi, khm, ispunjenju obećanja. Jer da je sve nabrojano ostvario - i da je to kojim slučajem prikazano - dijalog bi bio malo izlišan i nimalo smešan. Meni je ta scena sve smešnija kad god je gledam jer svaki put sa sve većom radošću iščekujem repliku "De mi je žvaka?"
Da parafraziram: o srećnim porodicama (sastancima) se ne pišu romani, pišu se o nesrećnim porodicama i neuspelim sastancima. Rado bih ja pročitala i neku hepi-hepi stvar, ali mora da ima bar nekakav nagoveštaj rizika, kao što i u bajci mora biti zmaja, kakvog-takvog.

[pokojni Steva]

A jel uloga zmaja može biti validna i u smislu da je tamo negde, preko sedam gora i sedam mora, isti otegao šetaljke od terminalnog oblika žgaravice ljupkim izedenim djevama prouzrokovane, dok, natrag preko 7x7 gora i mora, jedan ćurčija proživljava slične, mada ne i toliko smrtonosne, želudačne simptome jer ga kvalitet isporučene mu robe sve više baca u očaj. Mašta o nečem jakom, caklastom i zelenom. Kakva bi to cool jakna bila!
Bože kakav sam ja smarač, odo da vezujem papriku...

[Mme Chauchat]

Može. Naravno. Glavna stvar koja pokreće zaplet, kako bajke tako i svega ostalog, jeste nedostatak - tako kaže Prop, a ja mu verujem. Nedostatak princeze, nedostatak leka za tatu, nedostatak žvake i pečenog pileta, nedostatak rešenja za bilo kakav problem koji može da se smisli. Nedostatak jakog, caklastog i zelenog materijala - validan je do koske.
Nedostatak pritki i kanapa za papriku - lako bi mogao da bude početak priče. 

[scallop]

Najbolje bi bilo da nedostaju paprike. Onda ga vežeš kanapom, pa udri pritkama. Dronza taj u ladovini i čeka kišu u petak.


Dobra strana ove kupovine je da smo dobili repeticiju osnove pisanja: uvod, zaplet, rasplet, poenta. Meni je problem višak potrebe za adrenalinom. Sve što je manje od zmaja nas ostavlja ravnodušnim. Ako pisac pored mastila na stolu nema po čanče krvi, znoja i suza, sudbina je da će čitaoci da se smore. Kao da im je virtuelni adrenalin jedini adrenalin u životu. A, možda i jeste.

[pokojni Steva]

Karamba, fino su mi kazli, ko se leca il motke laća od pritke će stradati.

[biljan@]

Pročitala, čitam opet...
Problem kod nekih priča je slaba ili nikakva uvjerljivost i nemogućnost bilo kakve identifikacije s likom iako bi pričanje iz prvog lica bar to trebalo ponuditi. Ponegdje se s pozicije prvog lica previše objašnjava (sveznajuci pripovjedac).
Zarezi na krivim mjestima. Suvišne rečenice. Gubljenje subjekta u rečenici.
Štošta se može objasniti nepažnjom.
Kad se bude komentiralo pojedinačne priče, ilustrirat ću primjerima.
Al' da imate ideja, to stoji... Kakve god da jesu ( a scallop nek se bavi motivima ), svaka čast na ovolikom broju priča, nisam se nadala jer mi se zadatak činio teškim.

[Stipan]

Imam ozbiljan problem kod predstojećeg glasanja.

U priči koja je (po meni) svetlosnim godinama ispred svih ostalih ne pronalazim nikakve veze sa temom!

Šta da radim?! ŠTA DA URADIM?! 

[Mme Chauchat]

Zar i tiii? 
Delegirati u dvopoenske ili jednopoenske. Recimo.

EDIT: uostalom, šta se mešam. Daj tri poena pa udri u komentaru. Ili eliminiši. Ili šta ti već padne na pamet.

[Savajat Erp]

Ех, људи....а ја прочит`о тек прве две....

[scallop]

Zar i tiii? 
Delegirati u dvopoenske ili jednopoenske. Recimo.

EDIT: uostalom, šta se mešam. Daj tri poena pa udri u komentaru. Ili eliminiši. Ili šta ti već padne na pamet.

Dobro si ga posavetovala.

[Mme Chauchat]

Služimo narodu.

[Stipan]

Uh, kako pored one lepote da ga ostavim bez poena? Ali bogami ne dam tri, pa nek' drugi put razmisli 'oće li još da vara...

[Albedo 0]

Stipane, daj mi tri poena, obećavam da sljedeći put neću da varam

[Milosh]

Ja ako ne pronalazim nikakve veze s temom bodove ne dajem, pa ne znam kako da je napisano, jer time se, po meni, obesmišljava poenta radionice.

[Albedo 0]

naravno, to znači da je priča možda napisana i ranije, i dotjerivana duže vremena, dakle nije ni fer nadmetanje

[Stipan]

Stipane, daj mi tri poena, obećavam da sljedeći put neću da varam

Ako je to tvoja priča, napredovao si neviđeno. Pa opet, mislim da nije i takođe mislim da znam ko ju je napisao.

@Milosh   -   U stvari, moram da razmislim. U ovom krugu ima mnogo dobrih priča.
                     Ponekad Bobanovo rastezanje dobro dođe za razbistravanje mozga...

[pokojni Steva]

Zadatak se da ispuniti na više od jednog načina. Evo ga ovaj moj favorit, otaljao je zadatak ko jen'-dva, minimalno se njime bavio, al zato je priča lepa. Dal je i dobra, to me slabo interesuje. O onom prepotentnom a što me u njoj iritira, vremenom. Drugo mesto mi je kroki za opasno dobar holivudski film, i opet, tek ovlaš očešan zadatak. Ali obe priče, po meni, zadovoljavaju zadatak. Kad mi se lopta namerno šutira u vugla, ja popizdim jer boli bre! To je za one iz nižerazrednog Vratnika.

[Josephine]

U priči koja je (po meni) svetlosnim godinama ispred svih ostalih ne pronalazim nikakve veze sa temom!

Za početak, ne postoji priča u ovom krugu koja je svetlosnim godinama ispred svih ostalih. Mali pomak u odnosu na prošli krug.

Slažem se sa Stevom što se prezenta tiče. Meni baš gotovo sve "prezentne" priče, sa retkim izuzecima kojih nema na radionici, liče na skicu za priču i prepričavanje...

Glasaću za tehniku koja ispunjava zadatak.

[pokojni Steva]

Da se ne zanemari pa i usputno previdi, kad bih imao kvotiranje, citirio bih Scallopovu uputu (pa nek Fffrrljoka crkne od jeda), al kako nemam, svojim ću rečima - krv, suze i znoj nebi trebale biti osnovna oprema u obaveznom opisu jedne obične spisateljske tintarnice. U narodu je taj rad poznatiji kao hvatanje na prvu loptu. Creva, prostačenje i prst u tuđem oku je vagabundština svojstvena nakupcima marve krupnog zuba.
Mislim da je krajnje vreme otvoriti glasanje. Ubi dosada.

[Stipan]

E Princezo, kad me ti bar jednom ne bi poklopila...

[vimen]

1. kad vas sad čitam žao mi je što sam izostao iz druženja ovaj krug. (čitaću i glasaću, kao bednu nadoknadu:)

2. ne mogu da verujem da vas je zabavnik onoliko poremetio da se onako ponašate (iz mog ugla to izgleda tako)

3. (iako verovatno nikoga to nije briga) za sledeći krug ste me kupili.

[Josephine]

E Princezo, kad me ti bar jednom ne bi poklopila...

Pa nisam te poklopila. Jednostavno je tako...

[Stipan]

kad vas sad čitam žao mi je što sam izostao iz druženja ovaj krug.

I nama je.

(iako verovatno nikoga to nije briga) za sledeći krug ste me kupili.

Većinu jeste briga

ne mogu da verujem da vas je zabavnik onoliko poremetio da se onako ponašate (iz mog ugla to izgleda tako)

Za neke je to bilo preveliko iskušenje.

[M.M]

Evo, nađoh i ja vreme da pročitam priče oktobarske radionice. Generalno, ima dobrog pisanja u, skoro, 14 priča od 15, jedna je zalutala, bar što se tiče pisanja, a imam utisak da su se pojedini autori toliko trudili da nam pokažu šta sve umeju da sam posle čitanja njihovih priča morao da stavim hladnu oblogu na glavu. Takve priče sigurno neće dobiti moje bodove.
U pričama ima previše fantastičarenja i složiću se sa Scallopom da su "nepismenije" priče originalnije.
Nemam pojma kako ću glasati.

[Džek]

A bre Đekonjo, jel to neka nova fora da se odajemo na očito? Rekoh ti onomad javno, pa privatno, sad opet javno; ne sviđa mi se kud si krenuo. Drž se ti Hakenpuca, pa da zajedno gledamo holivudsku premijeru...i pijemo piva...i žvaćkamo fensi nibls.To ja onako,drugarski.

Jebote, ali meni se sviđa, sad za sad. Nemere ova moja tintara da štanca na traci neke nove patuljke ili namazane džukele; to samo kada mi inspiracija ugura prst u uvo pa me počeše po onome što se mozgom zove... Žao mi što nisam literarna reinkarnacija Henri Ford-a, mada bi više voleo Alan Forda -nosonja... do tada pišem ono što i kako mi se ćefne a ćef mi da sledim put šaolina i hodim stazom Tigra!
Biće neke jebanije sa patuljcima i sa džukcem, biće i novih dilbera sve u 16, al' ne sada dok mi je ono malo mozga oteklo; sad je veličine plivadona, jebte, bojim se da ne eksplodira ko' balon... neki me jadi strefili, sekiraju me žestoko pa mi nije do zezancije u pisaniji. Ali, biće, jer staza Tigra vodi kroz tamu i krivine ka teletabilendu!

[pokojni Steva]

A bre Đekonjo, jel to neka nova fora da se odajemo na očito? Rekoh ti onomad javno, pa privatno, sad opet javno; ne sviđa mi se kud si krenuo. Drž se ti Hakenpuca, pa da zajedno gledamo holivudsku premijeru...i pijemo piva...i žvaćkamo fensi nibls.To ja onako,drugarski.

Jebote, ali meni se sviđa, sad za sad. Nemere ova moja tintara da štanca na traci neke nove patuljke ili namazane džukele; to samo kada mi inspiracija ugura prst u uvo pa me počeše po onome što se mozgom zove... Žao mi što nisam literarna reinkarnacija Henri Ford-a, mada bi više voleo Alan Forda -nosonja... do tada pišem ono što i kako mi se ćefne a ćef mi da sledim put šaolina i hodim stazom Tigra!
Biće neke jebanije sa patuljcima i sa džukcem, biće i novih dilbera sve u 16, al' ne sada dok mi je ono malo mozga oteklo; sad je veličine plivadona, jebte, bojim se da ne eksplodira ko' balon... neki me jadi strefili, sekiraju me žestoko pa mi nije do zezancije u pisaniji. Ali, biće, jer staza Tigra vodi kroz tamu i krivine ka teletabilendu!

Hah! Kako si uspeo sebe da iskvotiraš a mene ubaciš u original  Ti si neki mađišn 

[Džek]

Rok end rol, paša moj, na stazi Tigra!! 

[Savajat Erp]

Стигло гласање, веселите се, кућни домаћини... Ја још увек на три прочитане...где је сад Плут да ме звизне штапом?

[Milosh]

Evo ja ću...

x 12

[Savajat Erp]

Хвала, I need that...мада, није исто...шта ти је моћ навике! 

[Stipan]

Glasao. 

[Savajat Erp]

Рз Брзотрз strikes again! 

[Plut]

...где је сад Плут да ме звизне штапом?

Oprostite, izvinite, bila mi popisaljka pa nisam bila u stanju da pratim radnju ovde.
Eve ga , evo još  i još ihaaaaaaaaaaaaa!!!

[Džek]

Jebte, ja tek na pet, ili šest. 
Sutra ću da nagarim rest

Pa kad Džeko glasa,
I komentar da
ima da talasa
sve u 16, ba!

Ojha... 

[biljan@]

glasala, i nisam presretna 

[Plut]

O, Biljo, pa šta je sad bilo?

[biljan@]

ma razmišljam o tome treba li baš svaki put glasati za pet priča... 

[Savajat Erp]

Добро је да је Плутица стигла, сад могу и ја да нагарим рест...али не сад. 

[Plut]

ma razmišljam o tome treba li baš svaki put glasati za pet priča... 

U tajnom nisi morala, bar tu mogućnost nam je dozvolio. Inače, slažem se da se, sa smanjenjem broja prispelih priča, smanji i broj priča za koje treba glasati. Al' ko mene pita.

Добро је да је Плутица стигла, сад могу и ја да нагарим рест...али не сад. 

Samo ti gari a ja ću ga šiljim. Evo ti i jedan