Radionica broj 12 - decembar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Stipan]

Kakva mi je to uteha? To znači da su tvoje priče objavljive, ne govori ništa o mojima.

[Anomander Rejk]

Ajde ljudi, 21 autor, red je da makar autori sve iskomentarišu, ako već neće svi glasači.

[Loni]

Tako je Anom. A'e iskomentarišite pa da počnemo da se  branimo!

[scallop]

Pa meni je dao 5 za Đavolji mozaik u junu, ako ti je to neka uteha.
A meni lično se ta priča uopšte ne dopada, niti mi je nešto draga.

Napiši opet nešto što ti se ne dopada. Možda je to recept.

[Sinlen]

Kako u životu, tako i u pričama najviše cenim funkcionalnost. Možda moja iz ovog kruga nije baš slavan primer toga, ali ka funkcionalnosti stremim.



18.Smrt ne dolazi rekom
Ova priča vuče u dijaloge koje bih nazvao prepucavačkim, kakvi su u redu za duže pisanje, ali u kratkom mislim da su višak. Drabon je glavni lik u ovoj priči, i čitava se mogla vrteti oko njega i Jednozubog. Zed mi tu nekako samo zauzima prostor, a čitav taj deo o neverici povodom pada Drvljanika se mogao smestiti u uvodnom pasusu. U prvom delu priče, čak tri puta se kaže "Drvljanik je pao", zar nije bilo dovoljno samo jednom? I onda i ovde dolazim do istovetnog problema kao i sa sunđerima, priča se seče tamo gde smatram da je trebala početi.


12.Fosil
Ova priča me je kupila nekim jako prijatnim rečenicama i toplom atmosferom. Dobro mi je prikazana brzina koja prolazi pored drveta, koja se njemu čini poput dana, sata ili samo trenutaka, a za ostale su to godine ili vekovi. Motiv ptice mi je više simboličan nego stvaran, bar ga ja tako doživljavam. Neko sa kim će osamljeni starac pričati, a verovatnije priča sa samim sobom. Tri boda.


20.Duhovi golaći
Dopada mi se poenta da bez obzira koliko i u šta evoluirali, uvek ćemo biti u stanju da se prepustimo osnovnim, primalnim nagonima. Dijalog mi malo više objašnjava, što ume da me odbije, ali ovde mi ne smeta mnogo. Ni meni ne miriše baš naziv spirit. Ipak, ovo je priča o duhovima, i koliko sam shvatio ljudskim duhovima, a to su ipak ljudi
u nekom obliku. Možda je pomalo licemerno da ja zameram na tome, pošto se i mojoj priči pripisuje prevelika ljudskost, ali 'beš ga, za sopstvene greške smo uglavnom slepi.


4.Bol koju neće spoznati
Jedan od razloga zbog kojih uglavnom izbegavam da se previše emotivno unesem u neku priču, jeste jer znam da ću lako skliznuti u patetiku. Samim tim, logično je da me priče sa takvim momentima privuku. I ova priča ide na fazon da mislimo da je u pitanju čovek, pa da na kraju otkrijemo kako ipak nije. Naracija mi se generalno dopala, mada mislim da nije bilo potrebe za izmeštanjem reda reči. Priča je uspela da održi dinamiku i brzinu od početka do kraja, barem u mom viđenju, stoga dobija bod.


1.Let
Ova priča mi je nekako naivna (opet licemerno sa moje strane, jer mi se to dosta zamera, ali opet - jebi ga). Kada protagonista kaže malom: "sad vidiš i kako - strahom", deluje mi kao da je on to sve vreme znao. Ako je znao, i drugi su znali, i zašto su onda otišli na taj doček kao ovce na klanje? Mali se prikači kljunom, pa onda govori. Kako? Mada sam čitao samo onu word verziju u kojoj je isečen početak sledećeg pasusa, pa sam možda nešto i prevideo. I sada zaista ne znam da li sam slep, ili nešto propuštam, ali meni i ova priča deluje presečeno. Jedno je ostavljanje nedoumice oko toga šta se zbilo, ali ovde nedostaje čitava dalja radnja. Kao isečak iz neke veće celine.


9.Završni ispit
Ovde je bila ideja sa vanzemaljskom civilizacijom na našoj planeti, i to mi je ok kao rešenje, mada sam ga smatrao previše lakim. U ovom slučaju, mislim da je previše pažnje bilo posvećeno grulfu, a onda se pojavi pilot i objasni priču. Ne bi to tako trebalo. Koliko mi se čini, autor je hteo da prikaže ideju o tim, svemirskim biolozima, što mi je sasvim ok, kao ideja, ali mi je slaba realizacija. Mislim da bi mi se svidelo da je u priči zemlja kao deo zadatka bila ubačena samo kao momenat, trenutak, a da je čitava priča bila oko malog i tog pilota koji ostavlja biologe osuđene na izgnanstvo od rođenja po raznim planetama. Sada malo i učitavam...


kasnije ću i ostatak...

[Josephine]

Najpre, D., mnogo si sinoć gledala šah, pa se ispostavilo da Savajat ima više senzibiliteta da prepozna pisca od tebe. Savetovao bih i da se ne iscrpljuje sa ispravkama nečega što se mora ispraviti u glavi, a ne u tekstu. O svim vrstama nedostataka u pisanju smo već pisali ovde, treba obratiti pažnju samo tamo gde jako male ispravke donose mnogo, gde par bolje izabranih reči daju vidljiv rezultat.

Prepoznavanje autora nije bitno, šalila sam se, očito.

Što se tiče vrste nedostatka: jeste, o ovome što sam zamerila prvim pričama odavno samo pisali i drvili mesecima. Opet, kada niko ne misli na novajlije, misliću ja. A mislim da su novajlije, jer u ove dve priče napravljene su sve početničke greške i treba im transparentno ukazati na to.

Funkcionišem po principu otvorenosti. Da sada u kritikovanju i ocenjivanju zanemarujemo tehničke aspekte (temelje pisanja), bili bismo zatvorena grupa učesnika koja je već negde stigla, i sada na svoj nivo ne pušta one koji tek počinju da uče. Ne može to tako.

Sa druge strane, meni se dopadaju subjektivni i opisni komentari ostalih o umetničkom dojmu priče, sadržaju, originalnosti i sl. Ali ima ih previše. Zato pravim kontra težu zanatskom analizom teksta.


Namerno ne pišem apstraktne komentare, ima preko 20 učesnika, niti su svi navikli na naš jezik i šifre, niti su svi redovno pisali 12 meseci kao mi, pa da već budu svesni grešaka i počnu da menjaju u glavama...

[Stipan]

Pa komentariši onda više, umesto što nam tu teoretišeš!!!

[Josephine]

Ima vremena...

[scallop]

Pa komentariši onda više, umesto što nam tu teoretišeš!!!

Opet puko konopac?

[vimen]

Po mom mišljenju, najveća mana svih priča je plot. Sve se uglavnom svodi na prepričavanje nekog metadogađaja gde su protagonisti ili posmatrači ili automatizovani učesnici, a tome nije najveći uzrok spisateljsko neumeće, već nedostatak ideje. Kad bi se mnoge priče konkretizovale i suzile sve bi izgledalo potpuno drugačije.

[vimen]

O da, i prokleto imenovanje. Veliki i Mali i Strašljivi i Ponosni i Kakvisvene i družina...

[Josephine]

Što su Boban i scallop jednom rekli: ovo je radionica, ovde je važnije kako od šta.

Sa druge strane, slažem se sa vimenom. Mislim da su učesnici bili zatečeni zadatkom, to je sve...

Ovde je stvar u tome što su neki učesnici potkovani pisci, a neki početnici. Svako ima drugačije potrebe i kriterijume. Rešenje situacije je da se misli na sve, i na svakog posebno.

[vimen]

Za to se čeka završetak komentarisanja. Ima još dosta da se vidi, valjda. Za sad sam samo od Jevtropijevićke dobio suvisao komentar.

[Josephine]

Kada se period komentarisanja bude završio, iz nekih ličnih istraživačkih pobuda, volela bih da znam zašto ostale komentare ne smatraš suvislim i šta je, uopšte, za tebe suvislo?

Ja, recimo, nikada ne zaboravljam da su učesnici radionice koji mi komentarišu priču ujedno i moja publika. A reč publike slušam uvek, ma kakva da je. Tačnije, nemam kriterijum za suvislost kada je reč o mojim čitaocima...

[scallop]

Vimen, da malo nisi prednapregao lični stav? Do sada si imao preko deset komentara i, generalizovano, smatra se da ti je stil OK, da si malo previše mračno postavio priču i - da ti je središnji deo priče - loše prepričavanje šta bi čitalac trebalo da pročita a da nije napisano. Imaćeš do kraja još bar dva-tri, nadam se da ni Milosh neće omanuti. Jebote, ima pisaca koji nemaju toliko čitalaca ukupno, da ne govorim o mišljenjima o napisanom. Ponovo ćemo isterati ceo krug kad se otvore i imena autora. Neki će imati i ozbiljne odgovore. Pa?

[vimen]

Ja bih voleo da dobijem argumentovan komentar. Površni utisci su zanimljivi, ali samo to. Ne pomažu, ne uče, ne savetuju, ne skreću pažnju. Eventualno o(bes)hrabruju. I njih svako može da dobije i u privatnom okruženju.

[Boban]

zapravo, čudo jedno kako se kome priča zadesi u vrhu, odmah se desi promena, stekne se nekakvo samopouzdanje i krene sa podelom packi ostalima...

[Josephine]

@Vimen

Tačno. Apsolutno se slažem. No, vidi se da nisi ovde od početka. Nama su najpre bili potrebni meseci da se ubedimo da je komentarisanje podjednako bitan deo radionice kao i pisanje.

Argumentacija (ne)sviđanja je veoma teška. Ako ti u tome uspevaš, a mislim da si joj veoma vičan, možda bi lepo bilo da o njoj naučiš druge? Postavljaj pitanja, ne budi pasivan očekivalac komentara... To, naravno, kada se objave imena autora...

[vimen]

zapravo, čudo jedno kako se kome priča zadesi u vrhu, odmah se desi promena, stekne se nekakvo samopouzdanje i krene sa podelom packi ostalima...

hm?

[vimen]

@D.

Ne mogu da postavljam pitanja o svojoj priči kad bih voleo da mi neko skrene pažnju na stvari koje zaslepljen sobom nisam bio sposoban da pronađem. Zato ja i komentarišem druge samo negativno, to su stvari koje se previde. Pozitivne stvari neće naškoditi ni ako se provuku nezapažene.

[Josephine]

Zato ja i komentarišem druge samo negativno, to su stvari koje se previde. Pozitivne stvari neće naškoditi ni ako se provuku nezapažene.

Pa, pozitivne stvari treba jačati. Možda ih neko nije svestan?

Rado ću opljuvati tvoju priču, dojavi koja je. 

[scallop]

Pa, hajde, onda. Šta tebi nije argumentovano? Ionako si sam već udario svoje ime na priču. Misliš da primedba o nagomilavanju mračnih termina nije argumentovana? Ili da srednji deo priče deluje kao umetak uputstva za upotrebu? Šta misliš kakve sam ja (ne)argumentovane primedbe dobio? I kako ću odgovoriti kad dođe trenutak? Hajde, sakupi svoj jed na gomilu, pa izvoli sada ili kad to bude važilo za sve.

[Josephine]

Aha, ovo će scallop sada biti oštriji od mene? Smak će sveta, deco... 

[Josephine]

3. Dispozicija duše


Uh. Ova priča nosi autentičnu iskrenost. No, da bi bila priča, a ne isečak iz nečijeg ljubavnog dnevnika, ona mora da i čitaocu dozvoli da oseti što i pisac. Ovde se to ne dešava. Pisac je sve vreme zatvoren u ličnu patnju, nabacuje rečenice koje samo za njega/nju imaju smisao. Baš isto kao da je neko seo da napiše dnevnik šiframa koje samo on/ona poznaje.


Osim nekih pravopisnih grešaka, ovo je veoma zatvorena priča. Pisanje je namenjeno čitaocu. To je prvo pravilo pisanja. Morate ga uvući u svoj svet, dati mu priliku da po njemu prošeta, možda ga oseti svojim, možda mu se obrati na ličnom planu, identifikacijom sa nekom osobom ili događajem.


Ako je pisac želeo da ovo izvede iz prvog lica, kao ispovest, neka pročita (ako već nije) Zapise iz podzemlja. Tako glavni junak zapleta radi introspekciju.




4. Bol koju neće spoznati


Ova priča me je jako iznervirala. Morala sam da je pročitam dva puta da bih se kroz jezik probila do sadržaja i to je najveća mana priče. Inverzija reda reči u rečenici smara čitaoca, odvlači mu/joj pažnju sa zapleta i priči daje određenu dozu patetike. Ako je ovo pisao onaj ko mislim da jeste, dodatna patetika ovde je kao kamen oko vrata priče.


Inače, ideja je dobra, kraj je emotivan i priča bi mogla zaista lepo da teče, da nije zastoja u vidu izmene reda reči.


Mene je Boban već naučio ovoj lekciji, ne znam kako je ostali nisu primetili. Čitaju se komentari i na tuđe priče, ne samo na svoje; a i Steva se sprdao sa istim "stilom" u prošlom krugu. Mala je razlika između moje priče za PZ, Stevine prošle i ove sada - sve su opterećene, zamorne, visokog tempa i dinamike, zbunjujuće, hrapave i grube.


Volela bih da mislim da sam već negde naučila da kontrolišem svoju trenutnu (nadam se!!! ) potrebu da ubacujem rečenice koje se rimuju, slažu, uklapaju po ritmu, melodiji, dinamici (ne po rečima!!!). To se radi samo u delovima priče, tamo gde bismo istakli emociju ili događaj. Nikako ne u celoj priči, ako muzici, ritmu, dinamici i zanatu nismo vični!

[vimen]

Pa, hajde, onda. Šta tebi nije argumentovano? Ionako si sam već udario svoje ime na priču. Misliš da primedba o nagomilavanju mračnih termina nije argumentovana? Ili da srednji deo priče deluje kao umetak uputstva za upotrebu? Šta misliš kakve sam ja (ne)argumentovane primedbe dobio? I kako ću odgovoriti kad dođe trenutak? Hajde, sakupi svoj jed na gomilu, pa izvoli sada ili kad to bude važilo za sve.

Pripisujete mi što nije moje. Niti sam ozlojeđen, niti ću ikad biti. Ako mi radionica donese takav osećaj otići ću bez kukanja. Samo pokušavam da pozovem više ljudi da temeljnije komentarišu, a odmah mi se pripisuju jed i dizanje nosa, a zaiste ne mož' biti dalje od toga. Učesvujem, to se valjda i traži?

Što se tiče nagomilavanja u mojoj priči, bolno sam ih svestan. Pravdati se neću, čemu to. Ali to je Jevtropijevićka već naglasila i ja se saglasio. Moja priča je šuplja na sve strane i mnoge mane koje sam naglasio kao opšte važe i za mene. Kao što rekoh, voleo bih da vidim više komentara u nadi da će neko zapaziti nešto što sam ja prevideo.

[Josephine]

Eh, da samo znaš koliko sam ja kukala za komentarima... i koliko sam postala svesna da je nemoguće, iz raznovrsnih razloga, od svakoga dobiti komentar kojim smo zadovoljni.

Možda je najbolje saslušati, probrati i redovno pisati... Čitati komentare na tuđe priče? Nema ovde mnogo mudrosti. Postoje tehničke osnove pisanja, logika, motivacija likova i kompozicija priče na šta može dosta da se utiče; i postoje aspekti priče na koje ovde ne može mnogo da se utiče: originalnost, jezik, ideje, mašta, pogled na svet, lična motivacija autora i sl.

Ako sam ja naučila da se opustim i ti ćeš...

[Boban]

Kukate za komntarima, ali samo je mali deo ljudi sposoban da pruži upotrebljive komentare i neki od tih ljudi su se prirodno smorili.

[Josephine]

Još uvek se pitam šta to čini nečiju sposobnost da da dobar komentar i može li ona da se uveća i vežba...


Nemojte da gušite vimenovu energiju, potreban nam je neko ko se nije smorio da kuka za komentarima... 

[vimen]

Mene baš zanima čitaju li ljudi komentare i na druge priče, ne samo na svoju.

[Josephine]

Čitaju oni koji su ozbiljni u nameri da ozbiljno nastave sa pisanjem...

Na kraju, to i nije tvoja briga. Ova radionica daje sve, a svako može da uzme koliko mu/joj treba... ;)

[M.M]

Kukate za komntarima, ali samo je mali deo ljudi sposoban da pruži upotrebljive komentare i neki od tih ljudi su se prirodno smorili.

Ovo je, naravno, tačno, ali zar nisi, negde, na nekom topiku napisao da su ti najvrednije kritike Poslednjeg Srbina dali, upravo, ljudi koji nemaju veze sa književnošću?

[Josephine]

Ah, nemojmo izjednačavati sposobnost za davanje suvislih komentara sa stručnošću... To (često, u Srbiji) ne ide zajedno...

[scallop]

Ako me D. ne demantuje, ja sam bio taj koji je počeo sa komentarisanjem svih priča. Sada komentariše više od polovine. Ne možeš očekivati sasvim artikulisani komentar od onoga koji ni svoju priču ne artikuliše u potpunosti. Ali, navikavaju se i moje primedbe na čitanje počinju da se odražavaju i na pisanje. Tebi, pre svega, nedostaje tvrđa komunikacija sa kompozicijom i arumentacijom same priče. To se najčešće događa onima koji nemaju problem sa stilom pisanja. Hrundi, negde tamo iz ćoška, frkće iz istih razloga, kao da će mu "ozbiljna" priča ponuditi bolje uslove. Negde u četvrtak, kad Boban otvori autore, imam nameru opširno da napišem kako ja prolazim kroz neki radionički krug, od trenutka kad razmatram da li me zadata tema može uterati u priču, pa preko pripreme do realizacije. Razlog je što većina pljasne u pisanje pre nego što išta promisli, pa ne samo da se batrgaju kroz nju, nego prisile na batrganje i one koji čitaju.

[Josephine]

Ako me D. ne demantuje, ja sam bio taj koji je počeo sa komentarisanjem svih priča. Sada komentariše više od polovine. Ne možeš očekivati sasvim artikulisani komentar od onoga koji ni svoju priču ne artikuliše u potpunosti. Ali, navikavaju se i moje primedbe na čitanje počinju da se odražavaju i na pisanje. Tebi, pre svega, nedostaje tvrđa komunikacija sa kompozicijom i arumentacijom same priče. To se najčešće događa onima koji nemaju problem sa stilom pisanja. Hrundi, negde tamo iz ćoška, frkće iz istih razloga, kao da će mu "ozbiljna" priča ponuditi bolje uslove. Negde u četvrtak, kad Boban otvori autore, imam nameru opširno da napišem kako ja prolazim kroz neki radionički krug, od trenutka kad razmatram da li me zadata tema može uterati u priču, pa preko pripreme do realizacije. Razlog je što većina pljasne u pisanje pre nego što išta promisli, pa ne samo da se batrgaju kroz nju, nego prisile na batrganje i one koji čitaju.

Ne samo da D. neće da vas demantuje, nego će i da vam se pokloni. 

[Plut]

Mene baš zanima čitaju li ljudi komentare i na druge priče, ne samo na svoju.

Evo ja! Ali samo dok me isti ne smore, pošto sam poznata po tome. Mislim, da me smaraju. Ja ne smaram nikog!!!

[Josephine]

5. O prirodi riba


Meni je ova zaličila na scallopa? 


Odlično napisana. Bez viškova, teče kao i voda u kojoj se radnja odvija, sa neobičnim pridevima i pomalo psihodeličnom atmosferom.


No, ova priča se pomalo gubi u lepoti. Kao da nije u stanju da napravi ravnotežu između kvalitetnog pisanja i sadržaja/zapleta. Zaplet se gubi negde u opisima, apsolutno je jasan samo autoru/ki. Mi ostali moramo da se probijamo kroz isprekidane opise da bismo shvatili. Ima priča (kao što su Stevine!) kod kojih mi je malo bitan sadržaj, jer impresije su toliko jake da me obuzimaju i nose. Ova je prosto mnogo izgubila zbog impresija.


Takođe, da nema Bobanovog zadatka, o čemu bi ova priča bila? Čini mi se kao da njeno postojanje ima temelje u zadatku, kojeg smo svi svesni, pa prihvatamo priču i razumemo je. Ali šta bi bilo da zadatka nema? Da li bi mogla da opravda svoje postojanje?



6. Neophodno zagrevanje


Još jedna simpatična pričica, koja mi, na kraju, nije donela zadovoljavajuću nagradu. Podseća na nešto što sam pisala u osnovnoj ili srednjoj školi. Kratke sf zezalice.


No, ova priča je retka među gomilom koja na inteligentan i suptilan način predstavlja promenu načina života na Zemlji. Šteta što je zavijena u dečije ruho.


Takođe, ova priča ne ostavlja utisak. Bleda je. No, moguće je da je ovo subjektivan utisak. Smatram da je ovde inteligentan nagoveštaj propasti Zemlje protraćen na ovaj kratak dečiji... pa gotovo pa vic, jel...

[scallop]

Ja sam prepadnut od tvog smaranja. Očekujem da ćeš to odvaliti svaki put kad zineš. Šta misliš kako je meni kad naletim na "već viđeno" ili "lako provaljivo" (Bobanov zaštitni znak), a to se događa u tri četvrtine priča? A, nekorektno je tražiti tuđa mišljenja o svojoj priči i istovremeno izjavljivati kako te smaraju komentari o tuđim pričama. Uostalom, gde su tvoji komentari? Smaraj i ti druge.


Bravo, D. Pogodila si. (Ako ne zasmeta Vimenu)

[Plut]

Uostalom, gde su tvoji komentari? Smaraj i ti druge.

Di smem više i reč da zucnem? Oma dobijem po pevalici!

[Stipan]

 

[Josephine]

Vimen ima nešto od mog karaktera... i ja od njegovog.    Ni Hrundi nije daleko od nas. Autsajderi. A, da - i Steva.

[Plut]

Mir s tobom, Stipane.

[scallop]

Jesi li još u poziciji da ovo siledžijstvo izbrišeš? Ako jesi - briši.

[pokojni Steva]

Stipane, ko ti treso lanac? Ah da, Vimen. Ajd, zakači se i sa njim pa baš nikad nećeš biti 'objavljen' u Emitoru

Izvinjajem se na upadici, ovaj đir tek prelećem postovima, jelil se to sad delimo i na 'stiliste' i 'ostale'? A-ha!, viđao sam ja ovde 'stiliste' da se zabalegaju i predstavnike 'ostalih' kako zrače nadom. Način isporuke je odjednom ispao presudan/prokužen. Ne bih rekao. Setite se Sintetike, stil jednak nuli, al čoveku 'kucka' na pravi način. Žao mi što ovde nema Čovečjeg Sina, on je još...

[scallop]

I ti ćeš, Stevo, sad da se nalupetaš, a? Ima li koga da nije dobio? Neće biti ekskurzije, ako ovako nastavite!

[pokojni Steva]

...i bolji.Problem se leže tamo di niko ne vole da mu se uđe.Shvatam ja šizove razne (i više neg da im sam sklon) al odbijam da se pola od mozga zove celinom.A takve stvari se vide,nismo svi baš tako dokoni da ne primetimo kad se vrćenje palčeva izviče propelom na atomski pogon.Takvo šta ne da 'ne volom,neg malko ih se i gadim'.Postao sam u celini i celosti B. sledbenik,dva pasusa su dostatna za ocenu kakvoće smislenosti autora.A to nema blage veze spram il sproću 'stila'.Do čoveka je priča, il njen manjak.

[Josephine]

Ma kakvi stilisti i ostali. Delimo se na lude i luđe.

[scallop]

Ako nema niko da ti to uzme iz ruku, ja odoh da radim pametnije stvari.

[pokojni Steva]

Eskurzija! Koliki je učep za vinjak?

[Josephine]

O čemu se ovde, zapravo, radi? Ako je dosadno, pišite komentare... 

[pokojni Steva]

Ej, neko je vikno Eskurzija!, nemo sad da si partibrejker.