Radionica broj 14 - februar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Sinlen]

Il' sam nešto mamuran, il' mi word brojač ne radi kako valja, il' priča 12 ima 7300 karaktera...
Povećano ograničenje, ili povećana tolerancija na premašivanje? 

[pokojni Steva]

Ne varaš se. Još da je to jedina zamerka.

[scallop]

Evo me na kafi i ništa nije kako treba. Boban je napravio kratak dribling sa tajnim glasanjem, pa nisam ni pročitao do kraja, a ni glasao. To je jedino dobro. Sve ostalo je gnja. Sendmen opet praši naokolo, od onoga šta sam pročitao od ispunjavanja zadatka samo pramenovi, što bi rekla Plut - repići, tipfeleri i nepismenoće dostigle nivo prvih nekoliko Radionica, a niko da pomene, nekonzistentno do bola, a svima jasno šta pisac teo da teo.


Sa čitanjem sam prekinuo kod pingvina. Učinilo mi se da ja više ne mogu da pohvatam ko frflja, a ko lomata rukama. Evo šta sam dotle našvrljao o pričama. Možda kasnije izmenim mišljenje, ako se ispostavi da sam ja bio u autu, a neče.


Golubje plavo - Dobra, ali nije fantastika. Posle su mi proletale glavom misli o tome šta bih ja sve mogao da napišem iz svog detinjstva, kad bi neko zadao takvu temu.
U skrovištu - Pisac je opet počeo da piše jednu priču, a završio drugu - do pola o keru, od pola o usranoj i upljuvanoj deci, za poentu rimsku vučicu. Ma nemoj.
Mjesečinu ne merete ukrast - Insistiranje na dijalektu. Nekonzistentno. (Da, moglo se očekivati da će Stevi biti jasno i lepo. Da, vonja po Jasenovcu, nepotrebno)
Jedna pijana noć - Izgleda da se pisac nije dosetio kako da bez dvojice pijanaca ispriča kako je deci umrla baba. Van teme. Van teme.
Mit o Nepobedivima - Grizga Nelsije i nevaljala deca. Izgleda da se pisac već pokajnički izjasnio. Radionica se ne može otaljati. Tu priču treba ponovo napisati. Zbog fine poente.
Ni sedam godina, a zmajeve love - Ja ni 70, a smučilo mi se od glupe priče. (Sad me jedino zanima kako joj je Hrundi dao prvo mesto, mada je to pokušao da objasni frustracijom.)
Uspavanka za Timija - Nikada nisam imao sluh za Sendmena. Ovo nije loše pisano, ali... (Imam utisak da je to pisao neko ko je nekad bio poklonik te fame i da mu je prvina na Radionici.)


I tu sam prekinuo sa čitanjem. Videti gore.

[Plut]

Scallope, bilo bi lepo da se uspeš izboriti (ha! infinitiv!) sa svim pričama pa da čujem i ostatak komentara. Kafa dugo ume potrajati (gle, opet!).

[scallop]

Ја не говорити ваша гугл транслејшн језик. Ви немати у тинтар жеља и воља да поправити и ускладити језик са говорна заједница у којој живети. Ви мислити да ваша локал ленгвиџ боља и то наметати осталима. Ја морати бранити језик земља у која живети иако моја натив ленгвиџ не бити тај. Можда прочитати први прича и видети шта ви метнути први.

[M.M]

 

[Anomander Rejk]

DECA IZ PRESTONICE SVETA- Ovoj priči sam dao tri poena, mada daleko od toga da nema mana u izrazu. Smatram da se moglo poraditi i na drugačijem rešenju, umesto nabrajanja Petogod... Dvoipogod... i slično, a često se ponavlja. Priča mi ipak ima najbolju strukturu, i deluje mi lepo osmišljena. Ima čudnu, tešku atmosferu, i ta neobičnost me kupila. Ne znam tačno zbog čega, ali podsetila me je na onu retku bolest ( ne mogu joj se setiti imena ) koja podrazumeva ubrzano starenje. Vrlo snažna priča. Tri poena.

KLOPKA- Takođe, daleko od toga da nema mana i nespretnih konstrukcija, ali ako se malo potrudi, ima u ovoj priči i dosta toga lepog. ,, Patuljci ne reže, oni zvone, jer imaju zvončiće na kapi.'' Jedan od primera lepog u priči. Ispričana je na neki drag način, prosto asocira na detinjstvo i zime. To joj je najveći plus, a uz peglanje pojedinih rečenica i stručnu ruku svakako bi bila još bolja. Dva poena.

O SILENCIO DA KIANDA-Ono što mi se najviše svidelo u ovoj priči je tanana, specifična crta fantastike. Ima neki poseban stil, koji je odvaja od većine u ovom krugu, kao neka mešavina raznih kultura, snova i realnosti. Pomalo je i pretenciozna, ali sve u svemu dovoljno za bod.

DECA-Ova priča me je podsetila na jednu iz ranijih radioničarskih krugova, devojčica i njeni drugari iz detinjstva. Priča je korektno odrađena, ima finu dozu osećajnosti. Kraj je upečatljiv. Tanka je crta koja može deliti nevinu dečiju igru od tragedije. Podseća nas koliko je sve na svetu prolazno, naročito ono drago. Jedan bod.

MJESEČINU NEMERETE UKRAST- Jako dobra priča. Tužna, teška, ne bih rekao ni hororična,već puna slutnji i nagoveštaja zla i mraka. Da, izbija logor i Jasenovac, ali ne mislim da ta tema treba biti zabranjeni grad. Jezik priče je ponegde izvanredan, negde me totalno zbunjuje. Veza sa fantastikom je vrlo klimava, ali je priča toliko dobra da mi je bilo greota izostaviti. Jedan poen.

U tajnom glasanju, mesto Mjesečine, dao sam glas priči POLJA UMIRENE DECE. U toj priči se jasno vidi talenat za pripovedanje, bez suvišnih zapinjanja i filozofiranja. Narednik Đuro, hehe, nešto puno tih Đura u poslednje vreme  . Ne znam da se nisam zbunio oko tih igračaka, ali meni se čini da priča malo iskače iz zadatka. Ali ipak, dobra je.

Dobra priča kojoj nisam dao glas je USPAVANKA ZA TIMIJA.
Ja obožavam Sendmena i Gejmena, i volim taj sanjivi ton u priči, ali ponegde mi je previše monolitna i jednolična, a negde konfuzna bez mere. Nekako mi se čini takođe da je i u svađi sa zadatkom. Tako da nisam glasao za nju, ali svakako priča koja zaslužuje pažnju.

[Loni]

Ovog puta sažetija analiza nego inače...

1. GOLUBIJE PLAVO - Lepa logoreja, ali kao da nije jasno šta se na kraju zapravo desilo. Je l taj dečak umislio da je golub, poleteo pa poginuo? Ne razumem.

2. U SKROVIŠTU - Ovo mi je ipak promašena tema. Ima dece, ali glavni lik je keruša. Ne zna se šta se dogodilo na kraju. Je li keruša sačekala da deca pomru i njihovo meso svojim mladuncima odnela?

3. MJESEČINU NEMERETE UKRAST - Uverljivo dočarana tuga dece u logoru. Zanimljivo je da je uz romsku decu u logor strpan i medved. Ipak ovo je realistična priča pa se ne uklapa u fantastiku.  Mislim da sam za ovu priču glasao ali samo u tajnom glasanju.

4. JEDNA PIJANA NOĆ
Ovo je na žalost promašena tema jer glavni akteri nisu deca već odrasli koji se prisećaju detinjstva, a to ipak nije zadatak. Priča ima dobru kompoziciju. Ipak nije jasno od čega je dečaka spasio nanin duh? Trošna kuća nije se srušila kad su deca bila u njoj. Nana dakle ipak nije imala funkciju.

5. MIT O NEPOPEDIVIMA - Ovo je naiva - cartoon. Ne samo da je o deci već je i pisano za decu. Deca sprečavaju galaktičkog moćnika da uništi planetu. Priča može da se vrednuej samo u smislu duhovitosti.

6. NI SEDAM GODINA A ZMAJEVE LOVE - Ovo je simpatična pričica sa dobrim preokretom. Mana je što je sve već viđeno. Mnogo je storija, koje počnu kao fantazije pa se ispostavi kao dečja PC igra.

7. USPAVANKA ZA TIMIJA - Carstvo slobodnih asocijacija. Ovde je logoreja toliko dobra da ovo zaista kao da nije proza već je prevazilazi u pravu kvalitetnu poeziju. Ipak ovo nije moja omiljena šolja čaja.  Volim jasne priče sa konkretnom temom, fabulom i strukturom, a u ovoj priči to nisam našao.

8. OSTRVO PINGVINA - Slično važi kao i za Timija. Logoreja je bogata, ali nema fabule ni jasne strukture. Šta se ovde uopšte dešava osim slobodnih dečjih asocijacija?

9. POLJA UMIRENE DECE - Ova mi se priča dopala (I baš sam se šokirao što drugima nije). Fabula je vrlo kompleksna. Troje dece, za koje će se ispostaviti da su veštački napravljeni stvorovi u biotaniku, imaju igračke sa takođe veštačkom inteligencijom. Ipak oni nisu stvoreni samo da se igraju već i da ispunjavaju vrlo zahtevne svemirske zatatke. Mana priče je što ima previše događaja na malom prostoru.
1 poen 

10. KROKODIL - Simbolična priča o dečjoj traumi usled očeve agresije. Vešto otvaranje karata na kraju. Ipak priča je ravna. Bez preokreta. Fabule se svodi samo na dočaravanje tuge, na prepoznavanje simbola.

11. DECA IZ PRESTONICE SVETA - Vrlo zamagljena priča. Teško je uhvatiti nit. Devojčica koja ne zna koliko joj je godina pronalazi dečaka, koji je zaražen od teške boelsti (kuge) i odvodi ga nekuda. Da li je devojčica neka vila, neki duh? Ništa se ne razaznaje. Priča ostaje misteriozna do kraja, ali i čim razmišljamo o njoj i kad je isčitamo znači da u njoj ima nešto.
1 poen

12. KLOPKA - Ovo je jedna od priča koje drže pažnju. Grupa dece želi da uhvati nekoga u klopku, ali ko je to? Možda deda Mraz? Ko je zver koju dočekuju? Možda neki egzotičan pas? Konfuzija je i oko sestrice Maše. Nejasno je zbog čega ona umire? Kako? Zašto? Previše je to događaja za mali prostor od 6000 karaktera.

13. DOČEK - Ova priča nije originalna. U zbirci ,,Đulići uveoci'' postoji pesma gde Jovan Jovanović Zmaj peca o snu u kome se sreo sa svojom dragom i mrtvom decom. Imena su identična. Ova priča je samo promenjena pozicija te pesme. U njoj, iz perspektive dece - duhova dolazi otac kome priređuju doček. Ipak priča ima i jasnu strukturu i fabulu. Njena mana je da je prejasna i preeksplicitna na kraju. Koliko su druge priče zalutale u zamagljenu konfuziju ovde je sve previše jasno da bi bilo izazovno.

14. O SILENCIO DE KIANDA - Predivna priča! Bajno dočarane emocije malih crnaca iz portugalske kolonije u Africi. Po dolasku u Lisabon čeka ih robovanje a oni se mole boginji Kiandi da ih oslobodi. Dobro odabrana tema. Puno živosti.
2 poena

15. PROMENA - Bravo! Ovo jeste moja šoljica čaja. Lepota kristalne jednostavnosti. Stvarno mi je nekad muka od lavirint-storija, kojima je cilj samo da zeznu čitaoca i sprovode ga kroz maglu. Književnsot ipak nisu samo matematički zadaci. Zato principijalno podržavam priču koja umesto magle u kojoj će svako videti nešto drugi, nudi jasnu strukturu, fabulu, ideju i poentu.
Ovde je pas u ulozi Isusa Hrista i to mi je kao ideja fenomenalno.
MAXIMALNA 3 POENA

16. DECA - Dirljiva priča koaj poentira time da i različiti (u ovom slučaju autističan dečak) zaslužuju poštovanje jer i oni mogu biti korisni okolini i imati neki svoj sistem (intuitivni) koji mi ostali nemamo. Jasna priča, jasna fabula. Nijedan lik nije suvišan. Vrlo dobro.
1 poen

17. PRVI TRAMVAJ - Pripovedanje je lepo, ali ovde je nejasno šta se u stvari dešava. Jesu li anđeli anđeli ili je to samo simbolika? Ako su pravi anđeli odkud pas na nebu? Priča je magla bez razrešenja.

18. BIO JE SUNČAN DAN - Ovo je vrlo interesantna priča. Dobijamo grupu dece čija imena nisu bitna (pepeljaste pletenice, cvrčanje) bave se vradžbinama.  Atmosfera malih veštica je odlično dočarana, ali ni ovde nema jasne fabule ni preokreta.
Pošto ne može da mi stane u prvih 5 (već se nalazi na 7 mestu dao sam joj 1 poen samo u tajnom kliku.

[scallop]

Pročitao sam i O silencio de Kianda. Ako su deca mala, narator to ne mora da bude. Šta, na primer, znači: ...crna rupa u belilu u obliku Ngende... ? Likovi u priči postoje da bi podržali priču, ali to ne znači da mogu da budu krajnje bezlični. Hoću da me likovi za rukicu vode kroz priču. Ako toga nema, ne trebaju mi ni likovi. Dajte, zapamtite to jednom. I, naravno da to nije pisao Hrundi, koliko god nedokazani drkadžija, on to radi daleko bolje.

[Plut]

Ја не говорити ваша гугл транслејшн језик. Ви немати у тинтар жеља и воља да поправити и ускладити језик са говорна заједница у којој живети. Ви мислити да ваша локал ленгвиџ боља и то наметати осталима. Ја морати бранити језик земља у која живети иако моја натив ленгвиџ не бити тај. Можда прочитати први прича и видети шта ви метнути први.

Lepa naša slpska jezika, udli po gugl, lup-lup, tako je, bezoblazni gugl, evo ti opet lup i na ti još, stidi se gugl, pi gugl, loš gugl, slam te bilo gugili. Vlatiti se hoću naša lepa slpska jezika!

[scallop]

Sinlen je dao primedbu da priča Klopka ima 7300k. Verujem da je tako. Ta priča je ukupno među prve četiri! Od 19 glasača čak 13 se izjasnilo za nju. Zato sam i nju pročitao.


Dule ima plavu kapu. Uroš veliku jaknu i vrećaste farmerice. Ogi ima čizme i, kasnije saznajemo, poderanu jaknu. Maša (koja ne postoji) ima smešnu, neposlušnu kosu, sivu trenerku, lila jaknu, roze krpene patike, a u toku priče i čizme koje izvlači iz snega.


Deca prave klopku, ali nećemo da vam kažemo za koga. To će, kao, da bude poenta. Trećina priče se potroši na skidanje mreže sa golića u dvorištu škole, trećina na uzimanje crvenog ćebeta iz Kingove pseće kućice. Ostalo je oko klopke.


Kao fantastični motiv nam se nudi nešto strašno iz mraka, kao vukodlak, šta li? Negde usput se desi sukob Kinga i te zle kobi.


Poenta bi trebalo da bude lov na Deda Mraza ili Božić Batu ili Santa Klausa, jer nije doneo BMX prošle godine, a ulove Kinga i kučku u teranju.


Jeste li shvatili za šta ste glasali, većinom? Odmah da kažem: takve priče nemaju nikakvu šansu da se nađu u bilo kom budućem godišnjem izboru. I briga me što ta priča ne valja, muka mi je da ste glasali za nju. Šta ste, za ime sveta, naučili za godinu dana?

[Plut]

Usput, meni kod ove priče nikako nije jasno, ako je i klopka za Deda Mraza, kako je on to odneo njegovu sestru pa će sada da ga natera da je vrati? Koji to Deda Mraz odnosi decu? I na kraju se sve zaboravlja i sestra više nije važna? Il' ja opet ništa nisam shvatila.

I nije 19, bilo je 17 glasača, manje nego priča.

[scallop]

Ma, hajde, Plut. Na konfekciju je potrošeno ono što je trebalo na karakterizaciju. Ovde nisu sitnice kao patike, pa čizme problem. Pitanje je, jesi li u tajnom glasanju glasala za ovu lakrdiju? Samo šest glasača nije. Od više od polovine priča koje sam pročitao, meni je i dalje Bucino letenje (mada nije fantastika) najbolje napisano.


9 od 17 u javnom i 13 od 19 u tajnom glasanju.

[Anomander Rejk]

BIO JE SUNČAN DAN-Drugi deo priče sa veštičarenjem mi je mnogo bolji od prvog. Pola priče je uništeno natezanjem oće da skoči, neće da skoči. Pa skoči više, sestro draga. Šteta, ova priča je mogla biti dosta kvalitetnija, da se malo poradilo na njoj, čini mi se da je odrađena na brzinu i smandrljano. Ostala je samo na potencijalu.

PRVI TRAMVAJ-Priča je u slikama, sanjiva, psihodelična, ima to svojih čari ali glavni problem je nejasnoća. Anđeli ? Paralelni svetovi ? Je li Tea/Mala kraljica jedna osoba, ili je jedna ,, dvojnik '' druge ? Koja je uloga tramvaja i Azrinih stihova umetnutih u priču ? Previše dilema za kratku priču.

PROMENA- Naivno i neuverljivo. Ne mogu reći čak ni simpatično. Čike u uniformama... vrlo bled utisak mi je ostavila ova priča.
I ovde imam nekih dilema oko uspešnosti kretanja u okvirima zadatka.

DOČEK- Ne verujem ovoj priči. Likovi dece mi nisu uverljivi, makar ne za taj uzrast. Ni sama radnja ne gura napred. Utisak sličan prethodnoj priči.

KROKODIL- Da uzmemo da je ispunjen zadatak, svejedno mi se nije svidela priča. Ni cela zamisao sa ocem, ni gugutavi govor. Ni ritam priče mi se nije svideo. Tema je mnogo puta obrađena, tako da...

OSTRVO PINGVINA- Ako je priča sa decom, zašto se insistira na govoru tipa klezub, zubal ? Ne potcenjujte čitaoca, a ni decu. Deca su često pametnija i od nas odraslih, i nemojte ih predstavljati kao kliše gugutavce. Inače priča mi teče mrtvo, sporo, nezanimljivo.

NI SEDAM GODINA A ZMAJEVE LOVE- Ne može ovako. Ne valja. Bajkovito, epski, a onda- cap! Računar i video igra. Previše jednostavno rešenje, previše puta viđeno. Svojevremeno sam napravio sličnu grešku u jednoj svojoj priči, kada sam naglo ,, presekao '' radnju ( Daca i Huan ). Smatram da bi bilo mnogo bolje da je ova priča završena stilom i okruženjem kojim je i početa. Na početku je obećavala.

MIT O NEPOBEDIVIMA- Simpatična pričica, ne mogu reći ništa više od toga pohvalno. Pomalo se na silu forsira zabavnost. Ide čitanje, nije da je dosadna ili nečitljiva, ali ne ostavlja nikakav dublji utisak, čim se završi čitanje, već pada zaborav.

JEDNA PIJANA NOĆ- Sedimo tako nas dvojica uz flašu vina i prisećamo se starih dana... Priča mi je pukla već na prvoj rečenici, početak je upravo takav kakav ne cenim kod ovog zadatka- stariji uz cugu se prisećaju detinjstva. I jasno je da nije ispunila zadatak. Ni sam tok priče nije bog zna kakav. Iskreno se nadam da je ovo napisao apsolutni početnik, u tom slučaju biće mesta za napredak, ako je neko iskusniji, onda je loš dan, a ako nije ni loš dan, onda je već problem.

U SKROVIŠTU-Priča ni najmanje inovativna. Motiv vučice ( keruše ) i ljudskih mladunaca je poprilično star i poznat. Nije toliko loše ispričano, ali daleko od mesta za bodove.

GOLUBIJE PLAVO-Na momente zanimljivo, ali mi neki izrazi i jezičke konstrukcije prosto lome i kidaju priču, a onda nema tečnosti priče.  Nisam siguran ni koliko je fantastična, zadatak... hmm. Čini mi se da je u ovom krugu bilo najviše problema sa ispunjenjem zadatka. Nesvesno ili namerno, ne znam. Jeste bio težak, ali ne i pretežak, bilo je i zahtevnijih zadataka u prethodnim krugovima.

[mej]

hej drustvo   
hvala na citanju - bilo mi je zadovoljstvo da ucestvujem u vasoj radionici
sorry sto je off SF
ja sam kriva za onu bez naslova 16tu pricu

i znace mi vasi komentari
tako da slobodno raspalite

i kakvi su vam bre ovo smajliji

[M.M]

  Najbolji!

[Džek]

Ma, hajde, Plut. Na konfekciju je potrošeno ono što je trebalo na karakterizaciju. Ovde nisu sitnice kao patike, pa čizme problem. Pitanje je, jesi li u tajnom glasanju glasala za ovu lakrdiju? Samo šest glasača nije. Od više od polovine priča koje sam pročitao, meni je i dalje Bucino letenje (mada nije fantastika) najbolje napisano.


9 od 17 u javnom i 13 od 19 u tajnom glasanju.

Uočeno skoro sve nabrojano i uprkos svemu tome dao sam joj glas, samo da popunim kvotu. Ipak me više zabavila i vezala nego one za koje nisam glasao.

Meni rezultat glasanja u radionici odavno ne predstavlja merilo za kvalitet priče.
Ne jednom su komentari bili dijametralno suprotni od plasmana iste.

Ukratko, ja više ništa ne razumem. 

[Plut]

Ma, hajde, Plut. Na konfekciju je potrošeno ono što je trebalo na karakterizaciju. Ovde nisu sitnice kao patike, pa čizme problem. Pitanje je, jesi li u tajnom glasanju glasala za ovu lakrdiju? Samo šest glasača nije. Od više od polovine priča koje sam pročitao, meni je i dalje Bucino letenje (mada nije fantastika) najbolje napisano.


9 od 17 u javnom i 13 od 19 u tajnom glasanju.

A da, ja gledala samo javno. Slažem se, previše prostora potrošeno na ništa što meni išta može i treba da znači. Vrlo moguće da je u pitanju neko nov, ali da, pričamo o glasanju trenutno. Ja sam vrlo iznenađena plasmanom ove priče. I ne, nisam glasala za nju ni u jednoj varijanti, uglavnom sam dosledna, kako u javnom-tako u tajnom, s tim što u tajnom nekad ne glasam za sve.

[Midoto]

Usput, meni kod ove priče nikako nije jasno, ako je i klopka za Deda Mraza, kako je on to odneo njegovu sestru pa će sada da ga natera da je vrati? Koji to Deda Mraz odnosi decu? I na kraju se sve zaboravlja i sestra više nije važna? Il' ja opet ništa nisam shvatila.

Ni meni to nije bilo jasno. A i krpene patiko-čizme su mi zasmetale, kao da tokom pisanja nije postojala jasna slika.
E, što se tiče O silecio - meni se upravo dopao opis: crna rupa u belilu; kada sevne svetlost u potpalublje... Priča umalo da ne dobije ni jedan poen od mene, iz revolta zbog engleskog prevoda. Kakvo je to omalovažavanje sopstvenog jezika? Ipak, zbog maštovitosti i baš takvih - slikovitih opisa, stavila sam je na prvo mesto. I žestoko sam se dvoumila između nje i Golubije plavog, koju sam stavila na drugo mesto samo zato što je ovo radionica fantastičnih priča.

[Plut]

Joj da, blago je reći da sam popizdela zbog prevoda na engleski, umalo i ja da joj ne dam bodove baš zbog toga. Alo, bre, pišeš priču na srpskom a prevodiš na engleski. Mislim, stvaaaarno.

[scallop]

O silencio de Kianda je ime jednog sajta na netu. Neću više ništa o toj priči.

Mej, drago mi je da si među nama. Dobrodošla. Pročitao sam tvoju priču i evo komentara:

Najpre, dijalog se ne označava tako kao što ti radiš. Možda samo autistični klinac, jer takvi najčešće ne govore. Dalje, upotrebljavaš previše zamenica. Bespotrebno. Recimo: Napad je za nju bio krajnje smešan. Ne možeš ni da se popneš sam na nju. Ima toga još. Nemoj za devojčicu da pišeš - drala se. Malo ti je i rečnik siromašan. Recimo: nije tata podizao Janju na središte, nego na prvu račvu, zar ne? E, sad, priča ti je po konstrukciji i karakterizaciji bolja od većine u ovom krugu Radionice. Oseća se ponos devojčice što se bolje vere uz drvo od dečaka, oseća se zavist druge dvojice i mali pomak kod drugog jer mora da brine o bratu. Dakle, to je mnogo bolje nego kad iz priče dobijemo šta oblače. Autistični klinac je izvrstan. To povezivanje mačke i zelenih oraha je taman po mom ukusu. Čak je i poentiranje vrlo dobro, jedino si mogla da izbegneš rečenicu: Janja je pala na travu slobodna. Imala si na raspoloženju diskretnije rećenje. Kao: počela da kašlje, stenje, dahće ili šta drugo što bi uvelo asocijaciju na to da je ostala živa. Na kraju, poenta: Ne volim mačke, mora da bude eksplicitnija za čitaoca, jer poentiraš delikatnim stanjem. Pa: Ne volim mačke... Imaju zelene oči... kao orahe...

Jel' komentar OK?

[Agota]

nisam ovog puta glasal.

ZA ovo bih glasala da je moglo za tri price

MIT O NEPOPEDIVIMA  -ovo je prica u koju sam poverovala da se radi o deci ,pa kad me neko laze da me bar lepo laze.
KROKODIL - pocetak nije obecavao al na kraju me autor isekao ko na papir i ne provalis dok ne pocne da pecka.
PROMENA - dobra je promena.


Toliko.

[mej]

scallop, hvala, bas to mi treba

u pravu si za recnik, slabo citam i nedovoljno pricam 
svidja mi se kako si poentirao

[Midoto]

Ovde upadljivo fale Jevtropijevićkini i Scallopovi glasovi, ali i onih ljudi koji su uredno primili tuđe, a nisu davali svoje. Verovatno je svima teško da pročitaju sve priče, pa posle još treba i da ih rangiraju.  A možda i ja imam zastarela shvatanja: ako se neko pomučio da pažljivo pročita tvoju priču i kaže ti koliko mu se dopalo (od 0 do 3), valjda je u redu to uzvratiti. Evo Hrundi je imao krajnje čestit odnos, mada je pokušao da se izmigolji (a obrazloženje trobodovne priče malo i vuče na isto).
Zato ću sebi dozvoliti da komentarišem samo priče kojima sam dala bodove:
14. Najjači utisak je ostavila priča u priči. Na tako malom prostoru dati toliko lepog i različitog!
1. Ovoj priči fali još malo prostora. Ustežem se od svojih tumačenja (uglavnom vidim ono što pisac nije nameravao da kaže), pa neću pitati jesam li ispravno shvatila kako je pronađeno lašče na mestu gde nije ni bilo gnezda.
17. Odmah nakon čitanja, ona mi je najviše legla. Poigravanje sa izmeštanjem, tečnost pripovedanja, jasne slike – kao kadrovi... Da sam odmah glasala, ona bi dobila 3 boda, ali je posle drugog čitanja i snage utiska koje su ostavile prethodne dve priče, ostala samo na bodu.
2. Lepa prva rečenica. Moglo bi da se poradi na jeziku (u nastavku), ali je lepo izvedeno: kuja koja ostaje bez mladunaca – postaje lovac – ipak usvaja mladunce druge vrste sisara (ovo je za Lonija – nije ih pojela; zaštitila ih je).
10. Zanimljiva ideja – da maleno dete uvlači još dvoje dece u svoj san, tražeći pomoć. Milica je jasno opisan lik, drugo dvoje dece su malo bleđi.
15. Dobila je bod na tajnom glasanju samo zbog ideje da ljudi uništavaju ono što ne poznaju, ma kako to dragoceno bilo. I nervira me što se pas zove Džeki.

[Plut]

Džekika! 

Znači tako Midoto? Komentarišeš samo ono za šta si glasala? Ostali nek crknu! Pa da. Lepota jedna.

[Boban]

Odavno se događaju čudne stvari na javnim i tajnim glasanjima.
Ovde je očigledno da mnogi nisu glasali na oba mesta.
Meni je najfascinantnija "uspavanka za Timija" koja je i na tajnom i na javnom privukla po devet glasača, ali joj je petoro dalo prvo mesto.
Samo još dve priče (i to vrlo slabo plasirane) "Mit o nepobedivima" i "Promena" imaju više od jednog prvog mesta. "Promena" ima dva prva mesta i jedno treće u javnom, a u tajnom samo dva glasa, verovatno od ovo dvoje koji su joj dali prvo mesto.
Ali zapravo je najzanimljivije kojih petoro ljudi je "Uspavanku za Timija" stavilo na prvo mesto. Svi žive u krugu poluprečnika pedeset kilometara i svi su redovni učesnici radionice. Kakva koncentracija.
Ili autor zna kakav je radioničarski duh pa je postavio priču na najprihvatljiviju frekvenciju.
"O silêncio da Kianda" je najpostojanjija, po 12 glasača u jednom i drugom izvlačenju.

[ivica]

Sada sam se setio - ja sam zaboravio da glasam na tajnom, bar mi se čini. Izabrao bih iste priče kojima sam dao bodove.

[Midoto]

Plut, kada nam poprave cev i vrati nam se tekuća voda u kujnu, biću manje revoltirana, pa ću dati (ne baš opširne) komentare i na druge priče Ja sam čitalac, a ne - kritičar, pa preteže lična sklonost (ovde oličena kroz pominjanje životinja).

[scallop]

Midoto, Plut ima pravo. Važnije je komentarisati ono što ti se nije dopalo. Sad ja treba da gledam šta piše iza brojeva? Uradila si isto što i Hrundi. Ne volim kad nas jedan od najpismenijih ovde folira sa svojim komentarima.


Bobanovo hajpovanje za Uspavanku za Timija je bezveze. Sendmen je demode, a bio je to i kad su svi vrištali kako je IN. A ni Silencio nije nešto.

[Boban]

Usko gledano, ovde je malo toga za nešto i svemu se mogu pronaći ozbiljne zamerke.

[Plut]

Mnogi više mi znači kad neko, čije mišljenje cenim više nego neko drugo, ko nije glasao za mene obrazloži zbog čega to nije uradio. Dobro, lepo je skrenuti pažnju i na to šta ga je nateralo da mi da glas, da se ne bi desilo da je to bila samo slučajnost moje priče, a posle odleti ko zna gde i izgubim ga. Naravno da bih i od drugih isto to volela da dobijem.
Da pomenem i one koji nisu glasali, a bilo bi lepo čuti ih do kraja.

Da dodam samo, Midoto, nadam se odlazećem revoltu sa nadolazećom vodom, takođe... i sebi želim isto, uz odlazećeg komšiju i prerađeno ulje, plastiku... šta li već loži. Ništa manje nego banja!

[Džek]

Nekoliko puta sam rekao, opet se ponavljam:
Ne pobeđuje autor koji je najbolje rangiran, nego koji je dobio najviše (najiscrpnije) komentare za svoj rad.

Po defaultu, to dobijaju priče na vrhu tabele. One sa nekoliko mizernih bodova budu zakinute, iako je upravo tim pričama potrebno najviše kritike, sugestija i saveta.


Moji komentari slede uskoro.

[vimen]

   Golubije plavo


   Jedan od najboljih početaka sa radionice. Kupio me je na prvu. Uprkos nekim nejasnim rečeničnim konstrukcijama (,,Ne znam, možda su mu roditelji nešto pričali, ili je sam u svojoj glavi sve namislio, ali golubova, raznih, jeste uvek bilo na krovu kuće kud nas je, kao na eksurziju ali u tišini, vodio." ili ,,Kovana ograda Švabine kuće, trula i škripava već na povetarcu, bez obzira, i dalje je stajala.") stil je zanimljiv, rečnik šaren i zabavan.
   Problem se javlja na kraju. Raspleteno je nemotivisano, prebrzo i gotovo na silu. Nemoguće je da se narator nije zapitao zašto je Buca skočio. A jeftino je što je objašnjenje izostalo. Kao da priču čitamo iz najdaljeg reda sedišta, pa nam nije sve jasno kao onima dole u prvim redovima. Kao da nam je nametnut sporedni lik kao protagonista i glavnu priču samo ovlaš dodirujemo.
   Fantastika?


   U skrovištu


   ,, nabreklom vimenu" - pas vimena nema, ali hvala što mislite na mene.
   Užasno napisana priča. Šteta je jer je ideja dobra, mene su ta deca prevarila, očekivao sam da postanu obrok. Pripovedanje je veoma loše. Jako smeta to ređanje događaja, desilo se ovo, pa ovo, pa onda ovo, a bez ikakvog uzajamnog odnosa. Tako se i cela jedna upečatljiva scena svela na kariku u nizu (,,A kad se vratila, zatekla je drugog psa kako proždire mladunce. U nastupu trenutno oslobođene jarosti raskomadala ga je, ali je za njene mladunce bilo prekasno."). EKG priče ravan.
   Za razliku od prethodne u kojoj početak kupuje na prvu, ovde je ponuđena dosadna situacija koja ni malo ne vuče čitaoca da sazna šta se dešava dalje. Bar da je stilski lepo napisano, ili da je akcenat na apokalipsi, ili nešto da je ponuđeno...
   Nekoliko od bezbroj grešaka:
   ,,Krupna i mišićava keruša oprezno se provlačila ruševinama." - među?
   ,,Vešto je izbegavala oštre ivice metalne armature kojih je bilo na sve strane." - podvučeni deo nepotreban.
   ,,Jestive otpatke, koji nisu bili zatrpani i koje je po mirisu pronalazila u ruševinama, pojela je i više ih nije bilo." - isto.
   ,,...nametala slike komada mesa u ustima." - ovako loših rešenja ima pregršt. Suština pisanja je pronalaženje dobrih načina da se nešto kaže, a ovakvi primeri teže suprotnoj krajnosti izražavanja.
   ,,sitne životinjice" - pleonazam.
   ,,Dva dečaka su spavali na leđima." - rod vs. broj
   ,,Probijajući se spolja, vazduh ispuni cementna prašina, gusta i lepljiva, pa deca počnu kašljati i grcati." - koje je ovo vreme?


   Mjesečinu nemerete ukrast


   Kakva. Iseckana. Priča. Rečenice su prekratke. Smeta pri čitanju. Dovoljna bi bila tek po neka da dočara željenu atmosferu. A atmosfera postoji. Samo još nedostaju osnovni elementi priče. Sve klizi, dešava se bez otpora koji je potreban da bi nam se protagonisti približili. I potencijalni antagonista, Panko, ima tek sporedni uticaj na priču, a trebalo bi da se oko njega gradi zaplet. Rasplet nemotivisan, nagrada nenagrađujuća, čitaoci nezadovoljni. Da bi se išlo na emociju bez klasičnog zapleta, za čim ova priča poseže, mora biti lepše napisano. Dovodim u pitanje i namernu nepismenost naratora, neopravdana je a ,,dvajes" i ,,svanjiva" smetaju.
   Fantastika?


   Jedna pijana noć


   Zadatak promašen i to potpuno nepotrebno, nismo morali da sretnemo pripovedača ni da znamo šta pije ni sa kim se druži.
   Koji to seljak ovako priča? Neubedljivo.
   Priča zbrzana i zatrpana nepotrebnim informacijama (zašto je dečak otišao do bare i kakvu funkciju to ima u priči, recimo. Ili kakve veze sa pričom ima mlađi brat i njegov dalji životni put? itd).
   Suma – zbrda zdola loše napisana priča koja ne ispunjava zadatak.


   Mit o nepobedivima


   Auh, jedva se naterah da pročitam do kraja. Ne znam uopšte odakle da počnem, ova priča je loša po svakom mogućem kriterijumu. Znam da bi komentar trebalo da uputi autora ka poboljšanju, ali ovde nema spasa. Treba je bezličan glagolski oblik, eto.


   Ni sedam godina a zmajeve love


   Providno. Od samog početka je očigledno o čemu se radi, a budući da je cela priča bazirana na zezu ranim otkrivanjem gubi vrednost. Možda bi bolje bilo da nisu igrali igricu nego da su se igrali napolju, pa da tek neke nesuglasice u mašti obelodane fantaziju.
   Kad se tome doda preterano objašnjavanje nekih stvari (,,Сва оружја су величином прилагођена њиховом узрасту."), opet taj prokleti glagol trebati, i nezanimljivo pripovedanje zasnovano na linearnoj avanturi, dobije se još jedna priča koja ne nudi ništa čitaocu.


   Uspavanka za Timija


Koliko god da ponudi ova priča samo ističe koliko joj fali. To znači da je dovoljno dobra da još nije dobra.
   Prvo, fali joj malo magijskog realizma. Detalji poput osluškivanja ulice bi na taj način mogli biti još upečatljiviji, a bez mana kojima sada odišu, odnosno bez potrebe za opravdavanjem dečakovog znanja (predratni sat recimo ne igra nikakvu ulogu a smeta (kao i ćaletovnož)).
   Drugo, treba da se očisti od nepotrebnih informacija (Na terasi, blago vibrirajućoj od preglasnog smeha, ljutih automobila i potpetica oštrih od kamenja, razaznaje jedva čujni mesečev šum dok klizi preko tame, bežeći od jutra.) a ta praznina da se preplavi osetima ali i zabludama (opet mag.real.) kakve bi slepi dečak doživljavao.
   Treće, mnogi opisi su očigledno nastali na prvu ruku i obrađivanjem bi sigurno bili menjani i priča bi dobila na poetskom kvalitetu kakav potencira, ali koji ne uspeva da postigne.
   Četvrto, cela ta škola dece sa peskom u očima bi mogla da bude zastupljenija, uopšte ovoj priči nedostaju karakteri i moj savet autoru je da nastavi da radi na njoj.
   Na kraju, samo Timi je protagonista, fale mu još dva druga, mislim da ona devojčica ne ulazi u okvir zadatka, ali će ova priča dobiti moje poene bez obzira na to.


   Ostrvo pingvina


   Baš po mom ukusu. Magično i apstraktno, ali u okvirima stabilne stvarnosti. Sve je neuhvatljivo i neopipljivo, a ipak se rastače u boje i celine. Veoma dobro izvedena priča bez klasične strukture.
   ,,Sa zida namignu zelena riba i preskoči ljubičasto veslo prozora." - jedna od omiljenih rečenica koja nekako ilustruje ton cele priče.
   Ipak, nije sve ljubičasto, zameram uglavnom neuverljivosti dece, kao da nisu deca, kao portret umetnika u mladosti, iskače iz zadatka. Zanemarujem.
   ,,nešto preteće i strano" se izdvaja među maštovitim opisima kao greška, previd.
   Konačna presuda – ja bih još ovoga.


   Polja umirene dece


   Promašena tema, zbrda-zdola priča bez poente. Kao da su delovi izvučeni iz nekog filma pa nabacani bez reda. Trogodišnji klonovi su varanje. Gomila informacija bez opravdanja, mnoge bez funkcije, iako skladno napisano ostaje bez poena.


Krokodil


   U ovoj priči sve stoji na mestu, ali ipak ne uspeva da dosegne do mene. Ja je shvatam ali me ne dotiče, a trebalo bi, uzevši u obzir temu. Čini mi se da bi niz odlazaka u zemlju iz mašte promenio situaciju, opravdao emotivnu zahtevnost. Priča iz zemlje u mašti bi trebalo da bude samostalna, nezavisna od stvarnosti, ali da se ipak u prenesenom značenju odnosi na nju. To je ovde pokušano, ali neuspelo, autor je zastao, iz nesigurnosti valjda, iz straha da ne pretera. Ne pomaže ni izostanak glavnog lika. Pažnja je podeljena, na ovako malom prostoru Milica bi trebalo da zauzme najveći deo storije, a ostali da je prate. Da nam dopusti da se vežemo za nju pre nego što joj se nešto desi.
   Ovo je još jedna priča čijem autoru predlažem dalju razradu u većem formatu.


Deca iz prestonice sveta


   Veoma zanimljiva postavka, ali priča se ne razvija dalje. Samo je prepričano šta se I kojim redosledom dešavalo, a ništa se nije ni desilo. Dobra i deja i skladan rukopis, ali je cela poenta priče samo jedna rečenica. Ostatak je gotovo nepotreban. Trebalo je razviti pustolovinu. Dečaka je mogla da sretne na kraju. Ili da on bude glavni lik, pa da je pronađe ili bude pronađen. Bez toga je prazno i pomalo sladunjavo. Dijalog je loš i neuverljiv. Preporuka: zadržati isti svet i likove i razvijati svet i dalje. Napisati novu priču ili priče.


Klopka


   Ako se kao ispunjenje zadatka gleda uverljivost dečijih karaktera, ova priča dobija 10/10. Ako se gleda broj karaktera, pala je.
   Van toga odlična priča. Sa zadovoljstvom sam je pročitao, ispratio sam sve što se desilo, poverovao svakoj reakciji i dijalogu. Vidim da mnogi prebacuju skakanje sa teme na temu, sa čudovišta na deda mraza, ali stvar je u tome da deca upravo to rade i tako razmišljaju. Taj neobrazloženi samoindukovani strah i bežanje od nečeg nevidljivog je najautentičnije dečije ponašanje u celom krugu.
   Ima viškova, poput detaljnog opisa devojčicine garderobe, a izostavljanjem tih detalja priča bi bila bolja i stala bi u predviđeni slovni okvir.
   Kraj je mogao da bude bolji, izgleda kao da je autoru ponestalo inspiracije ili je požurio u želji da završi. U nekom budućem sređivanju da se obrati pažnja na to, eventualno da se napiše bolji kraj (koji kreće sa ,,Ogi je zalupio vrata svoje sobe.")


Doček


   Ne znam da li je to efekat smrti, ali ja se ne mogu pomiriti da deca govore ovako. Ne postoji dovoljno dobro opravdanje. I pored toga, na žalost odlične ideje, priča je napisana loše. Umesto da zrači nekom toplinom i ljupkošću, ona je prepuna ispraznog dijaloga. Pa onda i rasplet naturen nemotivisano i neopravdano. Kao da smo morali da čujemo konkretno objašnjenje. Ne mogu se pomiriti sa ovako lošom realizacijom ovako fenomenalne ideje.


   Promena


   Vojnici krše zadatak. Ideja nije razrađena, motivacija je neopravdana  i klacka se po liniji manjeg otpora. Sve je zbrzano i nezanimljivo. Iako su deca uverljiva, bez poena.


   Deca


Matejin lik je nedovoljno uključen da se ne bi posumnjalo da će on biti bitan. Kad dođe do davljenja, to postaje očigledno. Prva mana.
   Druga mana. Uvod je iseckan i zbunjujuć. To pojedinačno predstavljanje je nepotrebno, pogotovo što veliki broj rečenih stvari nema funkciju u priči. Svi su mogli biti predstavljeni sažetije i u toku nekog dešavanja.
   Treća mana. Suviše je kratka priča da bi lik oca uspeo da bude efektan. Pre služi kao opravdanje, nego kao motiv.
   Četvrta mana. ,,par santimetra". I kako se to praćakaju zraci sunca?
   Naslov. Peta mana.
   Ali
   Priča je dobra, deca su uverljiva, Janja je pravi junak priče koga je lako zavoleti. Dijalozi uverljivi, pravopis na mestu.


   Prvi tramvaj


   Nepotreban eksperiment koji samo odalji čitaoce od radnje. Sve nam je pruženo posredno iako smo pozvani da učestvujemo, pa nam se (mi se) autor i obraća u jednom trenutku. To je samo mimoilaženje pripovedanja koje nije urodilo plodom.
   Kad se tome dodaju i nemotivisani (ili meni nerazumljivi) elementi (ko je narator, ko je devojčica, otkud čupko tu?) i loše ispisani delovi (,,raste u mojim očima... sjaj u tvojim očima... sjaj u Čupkovim očima... veličine u našim očima" - sve to u 4 susedne rečenice ) dobije se neubedljiva i nezanimljiva priča.


   Bio je sunčan dan


   Još jedna nevešto izvedena dobra ideja. Priča je preopterećena a ne govori mnogo. Učvorena gomila na krovu je previše nejasna i dugo se razvlači i raspetljava bez razjašnjenja. Bili su u čvoru i premeštali sa noge na nogu celo pre podne, a onda odjednom samo jedna devojčica na krovu. Cela halabuka oko silaska nije nepotrebna, ali je previše razvučena. Umesto da prati jednu crvenu nit priča se više puta premišlja kojim putem da krene, pa osim što izgubi na zanimljivosti, oteža i autoru izbor rešenja. Tako dobijemo gotovu priču kad smisle šta da kažu dedi, pa se onda iznebuha nastavlja i po prvi put čujemo za psa tek na kraju priče, a on je motiv za sve. Naslov veoma loš.

[scallop]

Pročitao i Doček. Na stranu što nije sasvim u zadatku. Sa ovakvom temom se ne da zajebavati. Znate da uvek opljunem po patetici, ali, ova priča mora da bude ozbiljna i patetična. I ne može da se složi u 6 kila karaktera.

[pokojni Steva]

Jbg, ne shvatiti pogrešno, ali kako sad i ubuduće za ozbiljno uzeti mišljenje čoveka kojem je Klopka '10/10' i za sa uživanjem da se čita? Ta priča vređa intelekt, treba je zalepiti na Sagitin frižider srama, i to zajedno sa pripadajućim glasačima. Njen visok plasman samo ruši 'ugled' ove Radionice.

[vimen]

ja sam svoje argumente dao. a ako ti sa svoje pozicije intelektualnog autoriteta iznosish samo tvrdnje, onda je raspravi kraj.

[pokojni Steva]

Cvrc argumenti - 'kraj bi mogao biti bolji'. To se sve skupa ni motornom testerom ne bi moglo privesti skladnoj priči.

[Skalar]

Kоментаре дајем искључиво као читалац, чије је мишљење формирано као плод личних афинитета.
Оценио сам приче онако како сам их оценио, а неке приче, које су ми се можда и допале више од оних којима сам дао бодове, нисам бодовао ако ми се учинило да су одступиле од задатка. Ако ћемо одступати од задатака, а то толерисати и такве приче оцењивати, онда радионица губи смисао.
Коментарима не желим било кога да подстакнем на расправу, нити на објашњавање где сам ја то погрешио у виђењу прича, ако сам погрешио. Приче сам овако видео, а коме се то не допада... па, ево већ сав дрхтим од страха 


ГОЛУБИЈЕ ПЛАВО
 
Добро написана посвета детињству, која није требала да се нађе на овој радионици, јер би, сигуран сам, негде другде ушла у најужи круг за објављивање. Вероватно се аутор као дете често играо на местима која је описао у причи и проживљавао сличне авантуре.
Имам осећај да је веза са фантастиком на силу успостављена, па из тог разлога од мене није добила више бодова.
Прича тече глатко, нема већих запињања реченица, а стил је, рекао бих, препознатљив.
Напоменуо бих да са фасада, а и уопште са било чега, не отпадају гипсарски радови, него украси од гипса.

У СКРОВИШТУ

Иако прича говори оно што је много пута прежвакано - пас је ипак најбољи човеков пријатељ - говори то на мени допадљив начин. Успела је да ме убаци у свој постапокалиптични свет срушеног града.
Имао бих да поставим аутору следеће питање: "Имамо затрпане лешеве у рушевинама, имамо три преживеле бебе, а зашто нема преживелих одраслих?".
Рекао бих да је куја главни лик и да је њоме аутор вешто заобишао ограничење задатка, а да формално није одступио од њега.

МЈЕСЕЧИНУ НЕМЕРЕТЕ УКРАСТ

Чини ми се да атмосфера наречја није добро дочарана, као да се аутор мучио да га што верније нама представи.
Нека питања, која се рађају приликом читања ове приче, одбијају ме од ње. Деца су у логору, затвору? У реду, то сам схватио. Али, откуд ту? Зашто су ту? Ко доноси јуху? Да ли је у питању други св. рат или неки од ових данашњих, или неки сасвим измаштани рат?
Некако ми се прича чини усиљеном, недореченом, недовољно објашњеном, као да је замишљена за двадесетак страна, а онда насилно редукована на три.

ЈЕДНА ПИЈАНА НОЋ

Ова прича очито одступа од ограничења у задатку.
Сретен и Милан су одрасли. Осим ако ја нисам добро схватио да су обојица седмогодишњаци који пију алкохоло пиће.
Лидер банде? Некако ми се чини да ће тај који се назове лидером, уместо вођом банде, за пола сата закорачити на билборд са политичком поруком.
И ова прича је посвета детињству.
Сматрам да је непотребно објашњење на крају приче да је Нана умрла и да је из смрти некако дошла и спасила унучиће. То смо схватили и без овог објашњења, које, сигуран сам, потпуно квари комплетан утисак о причи.

МИТ О НЕПОБЕДИВИМА

Најбоља прича овог круга. Прихватљив ми је њен хумор.
"Вау" је јефтино полтронисање Америци. Избацити то "вау" да му се ни траг не види. Осим ако то није ономатопеја лајања оне керушe из скровишта, а у овом случају није.
Морам рећи и следећу реченицу: И дан-данас памтим колико сам, а верујем као и многи, обожавао Скрапулонску бебицу, али и све Астроиђане, па ми је зато ова прича "легла" више него било која друга!

УСПАВАНКА ЗА ТИМИЈА

Ова прича очито одступа од ограничења у задатку. Одрасли. Неразумљивост и рекло би се збрканост, усиљеност. Као да је идеја била боља од реализације.

ОСТРВО ПИНГВИНА

"Чисто обрадова". А зар постоји и неко "прљаво обрадова"?
Капетан, везан за кревет, опонаша лет пингвина. Како? Покретима, или ономатопејом, или испуштањем звука шуштања и клокотања приликом пробијања пингвинског тела кроз воду великом брзином?
Ова прича је, по мом мишљењу, поптуно психоделична, али није ни изблиза пријемчива као музика Пинк Флојд.

ПОЉА УМИРЕНЕ ДЕЦЕ

Гомиле одраслих људи, а деце мало, тако да ова прича очито одступа од ограничења у задатку. Иначе, има и добрих и лоших момената.
Тамо где се каже да се наредник унео Дејану у лице, па да се осетио задах цигара, зноја, ракије... Молим аутора да нам каже ко је осетио задах, наредник, или Дејан? (Дете ујело прасе. Ко је кога ту ујео?)

КРОКОДИЛ

Помало морбидна прича са нејасним крајем. Како је Маја умрла?
Мислим да у српском језику не постоји реч "глупава". Глупа да, али глупава не.

ДЕЦА ИЗ ПРЕСТОНИЦЕ СВЕТА

Девојчица га сретне, а он јој одмах повери своју једину тајну, па се одмах забрине због тога. Зашто јој се уопште поверио и зашто је забринут због поверавања?
Аутор-приповедач нам саопштава  да лик поставља директно питање "да ли се она сећа свог рођења" и да зна да ће добити одговор на њега. А онда не добија одговор.
Не могу да замислим како изгледа кад око неког лебди смрт, или бар огромна клица неке гадне болести. Зар се смрт претворила у Брут дезодоранс, па као мирис лебди око корисника истог, или клице могу нарасти до величине осредње италијанске завесе (не морају клице бити обавезно округлог облика), па онда тако око неког носиоца лебдети као седам велова?
Појављују се одрасли, тако да ва прича очито одступа од ограничења у задатку.

КЛОПКА

Ова прича има добар ритам, али ни изблиза не пружа сва потребна објашњења читаоцу. Не знам да ли је ово хорор прича, или није.

ДОЧЕК

Добро замишљено коришћење Змајевих стихова, али, по мом мишљењу, недовољно добро спроведено у дело. Сарајевска рок група Болеро је својевремено уткала Јесењинове стихове у своје песме и остварила је дијамантски тираж албума.
Највећа мана ове приче је невешто пружање информација, најчешће кроз натегнуте дијалоге, непримерене деци тог узраста (која се налазе у смрти, проузрокованој "тифусом клетим").
Зашто морају дочекати оца, да би могли напустити обличја деце, кренути даље и радити нешто корисно ту где се налазе?
Отац је одрасло лице, тако да ова прича очито одступа од ограничења у задатку.

О СИЛЕНЦИА ДА КИАНДА

Чудна, мени симпатична прича. У њој као да се срећу Милорад Павић и Хуго Прат. Привукло ме је то што сам могао видети Корта како се шета кроз причу.

ПРОМЕНА

Ово је прича за децу, а не о деци.
Објашњавање ситуације и пружање информације читаоцу кроз дијалоге.
Одрасли војници, тако да ова прича очито одступа од ограничења у задатку.

ДЕЦА

Дете од 5 година "сазива ратни састанак"? Шта су ти клинци из ове приче, све сам Ендер до Ендера? Нисам кроз причу схватио да је реч о деци изванредно великих интелектуалних способности.
Кора ораха је клизава после јутарње свежине, а она то осећа, јер дише са тим дрветом. Мислио сам да се клизавост осети под прстима шаке, или под стопалима.
Скидање коре и убијање љуске чекићем. Скидање коре разумем, а убијање љуске не.
Некако нисам сигуран да би аутистично дете урадило то што је Матија урадио на крају приче. Прихватам да можда и нисам у праву,  али  бих волео да нам неки стручњак за аутизам каже своје мишљење.

ПРВИ ТРАМВАЈ

Шта смо ми овде читали? Причу, или нараторов текст у ББЦ документарцима о диносаурусима и другим чудима природе?
Дарио, интелектуалац међу анђелима. Закључак изведен на основу стереотипа о изгледу интелектуалаца.
Хм, познајем више мирних, породичних људи, који дивљају ли дивљају кад седну за управљаче аутомобила.
Чупко види сиво (тј. црно-бело). Мислим да то није далтонизам, јер далтонизам се везује за очи које могу да виде боје, а за очи које, попут псећих, које, како наука тврди, не виде боје, не може се применити појам далтонизам.
Девојчица краљевског држања је завршила чешљање косе, а очи јој горе анђеоском ватром. Какво је то краљевско држање приликом чешљања и гледања кроз прозор и каква је то анђеоска ватра у очима? Заиста не знам, поготово не ово о анђеоској ватри у очима. Можда бих поново требао читати "Витеза славонске равни" од Марије Јурић Загорке...

БИО ЈЕ СУНЧАН ДАН

Експлозија разнесе шупу тј, неку помоћну економску просторију, а деца неповређена, само мало опрљена и загарављена. Отпорна нека деца, или је слаба експлозија. Пардон, није слаба експлозија, јер да је слаба, не би разнела шупу.
Нико од одраслих није алармиран експлозијом! Замислите да не ваша него комшијска шупа (да комшији цркне крава) буде разнета експлозијом? За два минута све би врвело као мравињак!
Неубедљив завршетак приче.

[scallop]

Vimen, možeš da se osvrneš na moje argumente. Stevino mišljenje se u njih savršeno uklapa.

[Sinlen]

Nije mi toliko iznenađujuć plasman te kontrovezne storije, već to da je bodove dobila od redovnih učesnika. Pa je još i Vimen pohvali, a njegove analize u popriličnoj meri uvažavam. Mislim da je ovde omašio.


12.Klopka
Početak priče bi trebalo da nas uvuče u nju je l', da nam da razlog zbog kojeg ćemo poželeti da nastavimo sa čitanjem. A šta se ovde dešava? Autor nam postavlja scenografiju i onda kreće sa opisivanjem jednog po jednog rekvizita (pardon - lika, lako se čovek ovde da prevariti). Zar nije boban, par topika ispod drvio nešto o statičnom opisivanju i kako je
ono nestalo sa ruskim klasicima? Elem, taj prvi pasus mi je probudio toliki entuzijazam da sam do kraja brojao karaktere u nadi da će se ova zaboravljena umetnost što pre okončati. Ali ne lezi vraže, za umetnost treba prostora, pa se i ova razmahala izvan svih ograničenja. A ja u inat neću da skrolujem do kraja, već mazohistički čitam u nadi da će priča dobiti na zamahu. I nije dobila, već se nastavlja sa ovaj je uradio ovo, onaj je nosio ono, tada se desilo to. Pojam zanimljive naracije se izgleda drastično razlikuje od čitaoca do čitaoca, al' meni je ovo čisto sivilo. Ima tu i malo prevođenja sa engleskog ako dobro primećujem, ali ne smatram se dovoljno kompetentnim da i to komentarišem. Uverljivost likova dece pomalo vadi stvar, ali ni izbliza dovoljno da mi popravi utisak.

1.Golubije plavo - bod
Ovo mi je sasvim fino napisana priča. Nema odraslih, pominje se samo neki švaba, ali on se koristi samo da bi bliže opisao tu kuću i Bucinu opsednutost golubovima. Klinci su mi uverljivi i čitava atmosfera me pomalo podseća na Salaš u malom ritu. Međutim, kraj mi je neubedljiv, odnosno, nisam dobio dovoljno informacija koje će me uveriti u Bucinu odluku da izvede lastu sa grede. Jasno mi je da je opsednut, ali nisam poverovao da je baš toliko opsednut. Možda da je on bio narator, mada... Neću zameriti nedostatak fantastike. Ako je priča zanimljiva i solidno napisana, ne smeta mi ni najmanje. Boban ionako uvek navede da je pomeraj u fantastiku poželjan, ne i obavezan.

15.Promena
Ova priča nije ni najmanje ispoštovala zadatak. Vojnici ne da se naziru, već i ulaze u dijalog i igraju bitnu ulogu. Ajd' barem da su roboti kojima pilot upravlja sa daljine, ali nisu. I zašto je ta rana zarasla? Kaže Loni da je u pitanju Isus, al' meni to nešto klimavo. Više mi liči na vanzemaljsku pojavu. Previše toga je ovde ostalo nedorečeno. Ako su drugi psi opasni, zašto ovaj Džeki nije? Ako nisu opasni, zašto ih ubijaju?

6.Ni sedam godina, a zmajeve love
Kao mislim ef, kad ono klinci igraju igrice. Pa samo na ovoj radionici je bila barem jedna priča sa identičnim motivom. Elem, devojčice su mi ovde neuverljive, više mi deluju kao tinejdžerke, sa svojim ženskim buvama. Ili to današnja deca ubrzano odrastaju? Nemam šta više reći, borba sa zmajem k'o borba sa zmajem, verovatno nije trebala zauzeti toliki prostor, već se posvetiti dijalogu do kraja, pošto se tako počelo.

14.O silencio da Kianda - bod
Mislim da sam na ovom forumu pročitao da treba biti pažljiv sa korišćenjem većeg broja stranih naziva na malom prostoru. Ma-Kiši, pa Ngenda, pa Savimbi, pa Kianda, sve to otežava praćenje toka radnje i identifikovanje likova. No, pripovedač je uspeo da me zadrži do kraja, iako mi sve vreme nabacuje neke sličice koje sam moram da povežem. Nije mi se na kraju iskristalisala jasna slika u glavi, te zbog toga samo bod.

4.Jedna pijana noć
Da, da, svakako nije bilo potrebe da se ovako nesmotreno padne na zadatku. Ali opijanje uz flašu vina nije kraj, jer se tu pominje i Eta, pa i Snaš Tona, Tetka Matilka, a i baka je odrasla iako je pokojna. Elem, ovo je priča koja se smešta u prisećanja iz detinjstva, i čuo sam ih bezbroj identičnih sa mrtvima koji spašavaju žive pojavljujući se, ili ih dozivajući, tako da mi završetak nije bio zanimljiv. Pored toga, pripovedanje mi je održalo pažnju, i da nije tako nepotrebno odlutala od teme verovatno bih je smestio kao petu za bod.

[Savajat Erp]

Мало, врло мало о коментарима....јел још неко приметио како Лони погрешно тумачи неке од прича и ситуација у њима? Човече...Мидото је изгледа убеђена да сви који буди читали ове коментаре наизуст знају која прича је под којим бројем.

[Plut]

Da se i ja oglasim. Uglavnom imam više da kažem o onome što mi se ne dopada, što me je iznerviralo ili raspametilo lepotom.




U skrovištu - Ni sama ideja i asocijacija na gospoja Reu nije mi se dopala. Inače, keruša je ovde glavni lik, a deca sporedna. Zadatak neispunjen.


Mjesečnu nemerete ukrast - Dobila moj glas i 2 poena. Lepo napisana priča i finoatmosferična. Očito je da je ovo eksperiment nekoga ko pripada drugom govornom području. Dobro je, ali je nekoliko nas to primetilo tako da... Na jednom mestu je čak i upotrebljeno "lepo". Dopao mi se odnos devojčice i dečaka i "čanče puno mlijeka".


Jedna pijana noć - Ovo nije loše napisano. Loše je što zadatak nije ispunjen i to baš onako. Zato je ovako i kažnjena. Takođe, objašnjenje na kraju priče je nepotrebno, skontali smo i sami da ih je Nana spasila smrti pod ruševinama. O patosu u poslednjoj rečenici, sa vlažnim očima, neću ništa reći.


Mit o nepobedivima - Trans galaktik diliveri, ovo sam zapisala u tefter ne bih li se podsetila šta je u pitanju. Izvinjavam se autoru, ali meni ovo bilo dosadno.


Ni sedam godina, a zmajeve love - E! Pa čak i to što je, milion puta, prežvakana tema ne bi bilo jaaako strašno da je odrađeno kako valja. Ovde ima nekoliko rečenica koje su me bacile u očaj.
Npr. "Groteskno veliki konji u poređenju sa malim jahačima." - Nikakvu sliku nisam stvorila.
Padajući s neba "ne preterano velikom brzinom" - zar inače padaju preterano velikom brzinom? Ili postoji neka uobičajena brzina? Koja je bliža odrednica preterano velike brzine, ili makar samo velike brzine?
Čeljusti "natrpane zubima"? - Ko ih je natrpao?
Pa onda preterana objašnjavanja o tome da se konji ne pomeraju da bi deca održala ravnotežu, da deca stoje na sedlima da bi bila viša itd. itd. - potpuno nepotrebno.


Uspavanka za Timija - Lepo napisano, elegično sa dosta poetike. Na momente rastrzano i konfuzno. Lep opis meseca. Od mene 3 poena.


Ostrvo pingvina - Manje-više prijalo mi dok sa čitala. Tužna priča. 1 poen


Polja umirene dece - Deca su ovde samo objekat, dok odrasli drže radnju. Dakle, još jednom zadatak neispunjen.


Krokodil - Baš mi se nije dopalo. Udara na naše najniže emocije. Mene nije dobilo. Nasilje nad decom. Uf. Prilično konfuzno.


Deca iz prestonice sveta - Nije ovo loše, ali iz nekog razloga nisam mogla glasati za nju. Nikakvu poentu ovde nisam našla. Zašto se oni traže? Zbog zagrljaja?! Ako je tako, onda je to patos neopevani na koji ne padam. Nije mi leglo ni imenovanje likova po uzrastu.


Klopka - Uh. Nešto sam već rekla o ovoj priči. U startu sam je skontala kao klopku za Deda Mraza i samo ideja mi se dopala, a onda shvatim da je taj Deda Mraz odneo njegovu sestru. Epa, onda ne može biti Deda Mraz. Ok, ali ko je onda? Do kraja to nismo saznali. Nasilno umetanje hororističkih momenata grebanja, kidanja, kandži i onda džukac, i draga mu, iskaču iz klopke i ližu decu, a ova srećno ciču i smeju se. Molim?! Ovaj zaboravio na sestru koju želi nazad (opet patos za ubiti se), zaboravio na klopku, zaboravio na zver koja ih je kidala. Totalno rasulo.


Doček - Samo ideja mi se dopala, sve ostalo nije. Koje dete (pa još mlađe od 7 godina) kaže da ocu "duša zatreperi" ili "da razgalimo starog"? Verovatno ima još takvih primera, al' se sad ne sećam. Ova priča treba da bude sentimentalna, tužna, mračna, da kida srce i rastapa pogled. Ništa od toga dobila nisam.


O silencio da kianda - Upotreba engleskog jezika me razgnevila baš onako. Malo mi je sve razbacano i nabacano, ali ima veoma lepih momenata, taman za 2 poena.


Promena - Gde to pas ima kožu koja se znoji? Koliko ja znam, samo na jeziku i šapama (vidla!). Ok ako je mokra od oznojanih dečjih ruku koja ga grle, ali teško da će mu grliti jezik ili šape (ja uspela da uvatim jednom jezik, i to ne jednom. Pobego od mene). Ovde je tek sve nabacano i to toliko da ne možeš da vidiš šta se hoće reći. Ajd' da i prenebregnemo to što je Džekika u pitanju, ali zašto on ranije nije vojnicima naredio da prestanu? Zašto bilo koji pas to nije uradio? Da li je on drugačiji? Zbog čega? Snežina krv ga promenila? Hm... nategnuto. Zbrzano i nejasno. Pojavljuju se i vojnici. Opet zadatak neispunjen.


Deca - Ne bih o naslovu. Koliko sam shvatila, Boban joj je dao ime jer ga nije imala. Ima finih opisa penjanja na drvo, ljuštenje oraha. Skalar, nekad si mnogo bukvalan u poimanju simbolike i opisa. Meni nije zasmetalo ubijanje ljuske. Sve ostalo mi se izgubilo u nekakoj izmaglici.


Prvi tramvaj - Fina pričica, mogla bi biti bolja. Narator mi je nekako dao posebnu lepotu svemu. Jes' me malo zbunilo pominjanje anđela, te pomislim da su stvarno anđeli, te da su simbolika. Na kraju ni sama nisam najsigurnija šta su. Kako je samo lep opis pulsa grada koji se smiruje "kao mlijeko u čaši". 1 poen.


Ako sam ispustila nekog, izvin'te.

[Plut]

Мало, врло мало о коментарима....јел још неко приметио како Лони погрешно тумачи неке од прича и ситуација у њима? Човече...Мидото је изгледа убеђена да сви који буди читали ове коментаре наизуст знају која прича је под којим бројем.

Evo ja!

Što se Midoto tiče, pa kakve veze ima broj priče kad imamo naslov? Aman!

[Savajat Erp]

Јес`, морао сам да отварам поново списак прича и да ловим који се коментар на коју односи...није ли то захтевно?

[Loni]

Koju sitauciju iz koje priče sam pogrešno tumačio?

Zaista je bilo mnogo sličnih priča. Svuda deca, psi... Moguće je da sam nešto permutovao
jer sam prvo pročitao sve pa tek onda seo i ispisao komentare po sećanju.

[Savajat Erp]

Немој ме терати да се враћам на твоје коментаре, да цитирам и сл...данас сам изразито лењ, мрзи ме и да пишем ово што сад пишем...можда је време за кратку сову од једно 2 сата

[pokojni Steva]

'Svuda deca...', ju ju ju, davno se slađe nisam nasmejao
Evo, podržavam Jevtrin predlog, Rabe na ulice, i da se dete više nikad u pričama ne pomene.

[scallop]

Moram da se javim zbog primedbi (čak sa dve strane) na Bucino letenje u priči Golubije plavo. Lično znam za bar dva takva "letenja". Deca su čudo šta znaju sebi da učine. Jedini problem priče je što nije fantastika. I, ni sad nisam siguran šta je lašče.   Će opet pišem Garbu. Drugo, problem priče U skrovištu je što mogu da uzmem sikiru i da je precepim na dve priče i niko ne bi primetio. Jel' vi to ne vidite il' se pravite blesavi?

[Plut]

Evo ja, scallope! Sve sam vid'la, al' zaboravila da pomenem. Ne da sam blesava neg' ono drugo. Dobro, evo ćutim.

[Midoto]

Мало, врло мало о коментарима....јел још неко приметио како Лони погрешно тумачи неке од прича и ситуација у њима? Човече...Мидото је изгледа убеђена да сви који буди читали ове коментаре наизуст знају која прича је под којим бројем.

Pa nisam ja najgora od sve dece – šta ste se navrzli? Stavila sam brojeve u brzini (stanari većaju šta će sa zaleđenim cevima; ekipa za hitne intervencije sigurno neće doći za manje od nedelju dana; psuje se onaj koji je stavio cevi u betonske stubove, a došla na red i svađa među komšijama oko čišćenja staze...)
Evo, za Savajata i ostale koji su se pobunili oko brojeva (samo da primetim da i na Evroviziji uvažavaju glasanje tipa – pesmi pod rednim brojem 20 – 8 poena):
14 – O silencio...
1 – Golubije plavo
2 – U skrovištu
10 – Krokodil
17 – Prvi tramvaj
(U tajnom glasanju sam dala bod i priči Promena, tako da sam ja jedan od ona dva pomenuta, a sad – ko je dao javno 3 boda, a tajno – cvrc, ja bih to istražila. )

Plut, ogorčenje mi samo raste kako se odlaže dan povratka tople vode. Utiske o svim pričama ću napisati kada se sviknem na ovu situaciju.

Loni, pogledaj svoje tumačenje druge priče (U skrovištu) - mislim da i to može da ilustruje tvoje čudne doživljaje pročitanog.