Radionica broj 14 - februar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Skalar]

А оне три бебе у рушевинама?

[Hrundi V. Bakshi]

Ja sam se samo složio sa Stevom. On je čovek sa retkim darom da prepozna suštinsko, kao ja onomad, izmedju ostalog, u "Kvočki".

Uzgred, minimalni nadražaji su potrebni da očvrsne(m). Odavno sam svestan da ima kandidatkinja koje žele da se oprobaju.

O, da, Stevini spisateljski i opažajni talenti su dokazani i retki.

Čeka se na tvoje (talente).

Čekaj, hoćeš da kažeš da si mi tolike bodove dala, i htela da mi daš samo na osnovu toga što te seksualno privlačim?

[Josephine]

A da li bi to voleo?

[Stipan]

Sex & Drugs & Rock'n'roll.

Back to topic, please...

[Savajat Erp]

А оне три бебе у рушевинама?

Нисам то схватио као бебе, већ као малу децу...

Иначе, ја сам имао идеју са бебама и то нерођеним четворкама и њиховим контемлацијама док су у стомаку, али ето...ништа нисам урадео.

[Skalar]

Ма то су бебе у рушевинама, запишавају се, ваљају се у свом измету, не могу још ни пузати. Бар сам ја тако схватио.

[ALEKSIJE D.]

Vi ste sami sebi dovoljni da jedni drugima uši pojedete.

[Savajat Erp]

Ако си нам рекао...

[Plut]

Ma da, Aleksije je sve to dobro promislio i skresao nam.

Elem, ponovo sam pogledala drugu priču u onom Skrovištu. Po svemu bi se moglo reći da su, ipak, bebe u pitanju, ali pominjanje "dečaka" i "devojčice" dobrano zbunjuje.

[Josephine]

Volela bih da Burundu pusti glasa...


I Angie.


I Mej.

[Skalar]

Па ни нема их на списку присутних. Нешто ми ту сумњиво док се ти смешкаш, ал нећу гласно да кажем.

[pokojni Steva]

Иначе, ја сам имао идеју са бебама и то нерођеним четворкама и њиховим контемлацијама док су у стомаку, али ето...ништа нисам урадео.

Da prostiš, budaaalo jedna!   
Zavidim ti na ideji

[Josephine]

A što, jel ja ne smem da se smeškam?

[Skalar]

Ма смеш... Ал, ево, ипак ћу рећи... Имам осећај да познајеш те људе, па их чачкаш да коментаришу. Ето.

[mej]

au, koliko je ovde vrednica 
svaka cast
evo i ja da se osvrnem -

pre toga vam svima cestitam -  zaista ima bas bas dobrih prica )) bila sam prijatno sokirana koliko kvalitetnih autora u ovoj maloj radionici. respect!

i dvk da sam ja potpuni laik, tako da ne morate k srcu da primate moje 'kritike'


1. Golubije plavo – lepa je prica, jasna, citljiva, procitala sam u jednom dahu, zaokruzena, cista
mana je po meni da suvise neke scene objasnjava detaljno
(u smislu da prica o tome kako je decak nasao lasce, al detaljno opisuje kutiju i poreklo -sto bi bilo ok, kad bi ucestvovalo u siroj slici ili nekoj emociji al ja to ne vidim...)
opisi su odlicni, deca mi deluju autenticno. Zaista mi se svidela i verovatno bih glasala za nju, mada mi je jezik malo nerazuman...
ono sto mi je nedostajalo je sto se procitavsi pricu nisam zamislila, nije me sokirala, jednostavno me nije pomerila sa mesta, to je subjektivan stav

2. Skroviste – meni licno ne prija tematika, rusevine, patnja, nekako mi je muka od tog srpsko pacenickog sindroma, bar u pricama. Uprkos tome, odlican opis, prica ima neki dobar tok i ritam, iako sve vreme iscekujem decu, ne smeta mi sto je prica o psu. Realno opisano kao da sam bila tamo citajuci pricu. Mozda mi je kraj ...onako... neupecatljiv, ustvari bilo bi mi bolje da je kerusa samo decu hranila a ne i tudje mladunce prethodno ...

3. Mesecin a- Odlicna je prica! Svaka cast autoru! Jel su klinci umrli na kraju? Tezak jezik, sigurno bi glasala i za ovu pricu ... mana je mozda samo to sto nacinje suvise razlicitih tema, prevelikih za jednu kratku pricu?

4. Pijana noc – naslov je bzv, al ideja za pricu je odlicna i veoma vesto je ispricana, steta sto nije ispostovala zadatak i zbog toga sigurno ne bih glasala za nju. Mogla je da bude bez uvoda sa pijancima...

[mej]

ok, idemo dalje 

zadatak nije bio ni malo lak
meni bi npr bilo mnogo mnogo lakse da nisu morala da se pojavljuju 4 deteta, vec dva ili max tri
imenovati ovako svakog ponaosob je  tako da sam ja zaboravila ko se kako zove u mojoj prici a tek u drugiim
i mislim da je fer ako se zadati okvir ispostuje

Sedam godina a zmajeve love - def mi se ne svidja naslov...prica mi je delovala potpuno nerealno dok sam je citala i ok, objasnjena je na kraju, ali mi je to samo bio trik. Taj drugi 'realni zivot' mi je bio nekako suvise spustajuci i potpuno nekompatibilan sa prvim delom price. Crno i belo, naglo preseceno. Nisam videla poentu nazalost. Mozda je trebalo nesto zaista da se desi, da neko bude opecen i u igrici i u stvarnosti... hmm...

huh i nisam neki kriticar 

[Stipan]

Ne sekiraj se Mej, dobro ti ide...

[mej]

hvala 

sad sam vec umorna, moram neke price ponovo da procitam...po nekoliko puta
svasta se vama u glavama desava  nije vam lako...

[Plut]

Sedam godina a zmajeve love - def mi se ne svidja naslov...prica mi je delovala potpuno nerealno dok sam je citala i ok, objasnjena je na kraju, ali mi je to samo bio trik. Taj drugi 'realni zivot' mi je bio nekako suvise spustajuci i potpuno nekompatibilan sa prvim delom price. Crno i belo, naglo preseceno. Nisam videla poentu nazalost. Mozda je trebalo nesto zaista da se desi, da neko bude opecen i u igrici i u stvarnosti... hmm...

Da, naslov je bezvezan. Nisi videla poentu? Poenta je u tome da devojčice ne umeju da se igraju i da ih nigde ne treba voditi. I da nisu nizašta, pretpostavljam bar za još 10-12 godina. Kad malo razmislimo, i ovde je upitno uplitanje sf/f/h.

[scallop]

Pročitao sam i priču Bio je sunčan dan. Prilično originalan pristup identifikaciji likova preko vizura i onomatopeja je krajnje kontraproduktivan. Da smo imali imena lako bismo ustanovili da grupa dece pokušava sa vradžbinama koje je jedno od dece nasledilo od babe. Srušili su tako, u nečemu nalik eksploziji, ambar ili kotanku (?). Dok smišljaju opravdanje, udari grom iz vedra neba, raspoluti jedan bagrem i da im moguće objašnjenje. Naravno, kao i sva deca, odmah se vraćaju igri. Ovoga puta je cilj da im se vrati Flipi (verovatno mačak?), ali, on laje, te zaključuju da imaju još da uče. Meni i deca i fantastika su OK, osim tog propalog eksperimenta. Nadam se da se pisac više neće zezati sa time. Ni sa nama.

[NdZodiac]

1. GOLUBIJE PLAVO - Meni je Buca delovao starije od 7 godina. Njegov rečnik, delom i razmišljanje. Priča je lepo napisana, ali falio mi je elemenat fantastike, ili bar horora.


2. U SKROVIŠTU - Nije mi se dopala. Rečenice kao: "Dva dečaka su spavali na leđima" "Ispod kapaka su im se očne jabučice brzo pomerale na sve strane." "Hrupi unutra sa iskeženim zubima i jednim pogledom sagledala i decu i okolni prostor." i to nabreklo vime koje se stalno ponavlja, su mi narušili zadovoljstvo čitanja.


3. MJESEČINU NEMERETE UKRAST - Ovo je lepa i tužna priča, ali mi je bila teška za čitanje. Dadoh joj bod u tajnom jer je zaslužila.


4. JEDNA PIJANA NOĆ - Šteta što nije ispričana iz ugla te dece, tada, a ne kad su već odrasli.


5. MIT O NEPOPEDIVIMA - Zar ovde nije glavni lik Grizga Nelsije? Ili sam ja pogrešno shvatila priču, ili ona i nije baš fokusirana na onu decu koja se pojavljuju.


6. NI SEDAM GODINA A ZMAJEVE LOVE - Previše predvidivo, ali slatko.


7. USPAVANKA ZA TIMIJA - E ova me je kupila odmah nakon što sam je pročitala. Poetika mi se dopala, opisi su vešti i lepi. Atmosfera je majstorski dočarana, volela bih da vidim neku dužu verziju ovoga.


8. OSTRVO PINGVINA - Ovde mi deca nisu bila toliko uverljiva, posebno dijalozi. Lepa ideja.


9. POLJA UMIRENE DECE - Ovu nisam u potpunosti razumela, ali realno je možda jedina sa sf elementima.


10. KROKODIL - Prebrutalno i prekratko da bi se u potpunosti dočarala atmosfera i objasnila suština priče.


11. DECA IZ PRESTONICE SVETA - Veoma turobna i teška atmosfera, ali ideja odlična. Ispis pravilan i sa dobrim ritmom.


12. KLOPKA - Meni se dopala, dadoh joj bodove.


13. DOČEK - Presporo mi je tekla, i nema poente bez uvođenja oca u priču.


14. O SILENCIO DE KIANDA - Najlepše napisana, ali možda previše pretenciozna. Ipak, zaslužila je bodove.


15. PROMENA -  "Natapala [/size]majcu oko stomaka", priznajem, sitna greška, ali meni izbode oči. Ideja jeste ok, ali je priča mogla biti mnogo bolje napisana. Vojnici narušavaju zadatak.


16. DECA - Odlična priča koja me je oduševila. Super ideja, lepo napisana.


17. PRVI TRAMVAJ - Ova mi je pomalo nejasna. Šta su deca? Pravi anđeli ili ima se tako tepa? Preterano spominjanje imena "Čupko" remeti ritam. Ali sve u svemu ok priča.


18. BIO JE SUNČAN DAN - Ovo je zanimljiva priča, sa odličnim krajem. Šteta što se ne počne malo ranije govoriti o tome šta se zapravo zbiva. Opis dece kroz zvukove i neke fizičke karakteristike mi je bio baš interesantan.

[ivica]

Evo gde su otišli moji bodovi:

Uspavanka za Timija – 3 boda – horor, kako sam ga bar ja protumačio. Stilski mi deluje veoma izbrušeno, malo guši poetika, ali uklapa se u ideju, bar iz moje perspektive. Ima taj horor-modžo poput nekih filmova iz osamdesetih, nekako nežno, bez grčeva, gde se sve sugeriše, ali sve jedno užasavajuće. Za mene, veoma dobra priča.

O silencio de Kianda – 2 – verovatno bih i ovoj dao tri boda, gotovo jednako mi se dopala kao i prva, a čini mi se da oba dela sebe smrtno ozbiljno shvataju (to obično za mene kao čitaoca ne daje dobre rezultate). Zapravo, slične stvari su me privukle, osim što ovde malo ubijaju egzotična imena i na trenutke razbuktalo pripovedanje koje guši naraciju. Sve jedno, za mene dve odlične priče u ovom krugu.

Klopka – 1 – odnosi unutar grupe dece su mi delovali dosta autentično, a priča lako klizi. Obrt je dramatičan, ali je dobro što je sproveden bez napadnosti i patetike. Kraj mi se takođe svideo, prilično ljudski, iako, na prvi pogled, nedovoljno dramatično i spektakularno (kako, čini mi se, većina pokušava da piše).

Deca iz prestonice sveta – 1 – kao i u svakom krugu, jedna od priča za koju glasam mi se dopadne isključivo zbog dostave, a ne onog što dostavlja. Ovde mi se stil i ritam svideo, kao i bizarna atmosfera, ali nemam blagu predstavu šta se zapravo tu dešava.

U skrovištu – 1 – uvek mi se sviđaju priče koje podrazumevaju preokret i tokom većeg dela radnje ga najavljuju, ali ipak uspevaju da ga održe koliko-toliko svežim. Dobra odluka je što ovde, preokret, uz tenziju, počinje mnogo ranije.

[scallop]

Zapravo, slične stvari su me privukle, osim što ovde malo ubijaju egzotična imena i na trenutke razbuktalo pripovedanje koje guši naraciju.

Ovo mi je osvežilo dan. Jesi li sam uspeo da se dosetiš ili ti je neko pomogao?

[ivica]

Sam. Sada vidim da možda zvuči kao proseravanje... ''težak, na trenutke pretrpan stil koji ubija tok pripovedanja'' je ono što sam želeo da kažem.

[scallop]

Dešava se. Vidiš, ja bih voleo da prokomentarišeš više priča. Baš kao što Džek kaže: Komentare dobiju oni koji dobiju i poene, a ne dobiju oni kojima najviše trebaju. I ja sam u ovoj rundi zakinuo nekoliko priča.

[Savajat Erp]

Ок, ево мог полумамурног, неиспаваног, никотински отрованог и надасве небитног осврта..

1. Голубије плаво - иако нема ни Ж од фантастике, добро написана прича...мада, мени лично мало заморна и на тренутке неразумљива....каква жирафа? такође, има и речи које не разумем, поред лашчета (неко рече да је то у ствари ластавић неки или тако нешто) ту су дере, гонк, кранцле...и шта би са Буцом? јел зајазио јендек или не? дадох јој бод у тајном.

2. У скровишту - Реа Силвија моменат...и мене је подсетила на причу од Веронике Санто о фани...крај је ипак био неочекиван за мене, мислио сам да ће прождерати децу...овде је ипак керуша главни лик, а не деца.

3.Мјесечину не мерете украст - добра прича...топла некако...не знам сад да ли је погођен начин говора који се тражио, то није мој домен. иако их на први поглед нема, СФ или Ф моменти се лако могу учитати...ако сте истриповани као ја. Поена ком. 1

4. Једна пијана ноћ - директно увођење одраслих...и хвата на патетику и то солидно...почетак ми се није свидео уопште, више него усиљен...мада ми је вратила сећање на сопствено дивљачко одрастање.

5.Мит о непобедивима - све мање имам живаца за овакве претенциозне наслове...елем, и овде имамо одрасле, мада у виду ванземаљаца....весела и спорадично духовита причица...деца су верно приказана.

[Savajat Erp]

Saga continue...(Wu-Tang, Wu-Tang!)

6.Ни 7 година, а змајеве лове - убедљиво један од најгорих наслова које сам видео...а сама прича...па, није незанимљива скроз, али је предвидљива и већ виђена...више пута. Чак и овде, као што је неко већ приметио.

7.Успаванка за Тимија - леп стил, поетика прозе, бла, бла...нисам је сконтао на прво читање, друго нисам стигао да изведем...јбг.

8.Острво пингвина - исто као претходна....

9.Поља умирене деце - занимљиво, деца добро приказана...тј, њихови клонови који су у ствари одрасли или шта већ и добра идеја приде...само има одраслих, јбг

10.Крокодил - ко је Александар, уопште? како Сања није приметила да отац туче Милицу? ипак су то мала деца и ваљда су стално заједно...осим тога добра причица, добар и ефектан крај...поен у тајном с моје стране.

11.Деца из престонице света - није ми сметало то Двоипогодишњакиња итд...добро осмишљен свет...мистичност избија из друге половине приче...такође одличан крај, јака задња реченица...2 поена фром ми.

12.Клопка - хвата на емоцију туге брата за сестром...мене је ухватила....иако је остао мало нејасан лов који деца изводе...само је црни пас био у питању? шта је огребало оног клинца? деца верно приказана...3 поена.

[Plut]

Znači, brate, ti mu dođeš k'o neka plačip...

[Savajat Erp]

Енивеј...

13.Дочек - одлична идеја...мада у праву је неко ко је напоменуо да тако не би требало да говоре деца до 7 година...није реално. Али пак 1 поен од мене.

14.O SILêncIO DA KIAnDA - хорорична атмосфера...и то на допадљив начин...нисам баш све укопчао како треба, али крај ми се посебно свидео. Уно поен.

15.Промена - и овде имамо одрасле и то као врло активне учеснике...Џеки....мсм, стварно...да је писана 30ак година раније, вероватно би се звао Шаров предвидео сам да ће он да излечи девојчицу, али проговарање....крај ми је неубедљив и некако пренагло пресечен.

16.Деца - маштовитог ли наслова у сваком случају, симпатична причица...нелогично ми је да дете млађе од 7 година има перорез, а при том је и аутистично...но, добро...ефектне задње две реченице.

17.Први трамвај - не свиђа ми се овакав приступ уопште....при том стално Чупко ово, Чупко оно...неке делове нисам ни сконтао, искрено...

18.Био је сунчан дан - овде ме је ухватио весео тон и ток целе приче....мада, мало мало па се неке вештице уплету у неку од прича на радионици. добро ми је ово плетеница, цврчавица итд...задња реченица послаба....губи се утисак да је изговара дете....мада дадох јој глас у тајном.

[Josephine]

Hoćemo imena? Novajlije će se valjda osloboditi u sledećem krugu...

[Loni]

Sigurno ti je priča pobedila pa se jedva čekaš. 
Ja sam, po broju bodova prošao najgore dosad pa nešto i ne žurim.
Al' ipak i sad ću uraditi grafičku top listu za uspomenu. 

[Josephine]

Ma jok, hoću da vidim šta je ko pisao, volim da analiziram radionice.
Pisala sam priču za vrh, iskreno. Makar je tu Boban u pravu. Moguće je da nesvesno pogađam frekvenciju radionice, istripovao me je.

[mej]

Ostrvo pingvina – prica ima neki dobar duh, generalno je lepo osmisljena,  postepeno otkrivanje informacija, steta sto su deca jos na pocetku nekako nerealno opisana tj njihovi dijalozi  brasno, djubrivo, salter, logopedi itd mozda da su stariji bi imalo smisla, a onda uz sve to mi ne ide naslasak na L umesto R. Mana mi je sto se zovu dugoruki, krezuba i sl, ne mogu  da se opustim u citanju nego moram da se vracam i razmisljam ko je ko. Svidja mi se momenat sa Majkom kao uzvisenim bicem i doza fikcije u prici ...

Klopka –interesantna prica, zaista mi se svidja ideja da se tek usput pri kraju otkriva smrt sestre. Samo kakve veze ima deda Mraz?  mana je mozda naglo uvodjenje decijih likova opisom odece i nabrajanjem. Masa je nosila roza krpene patike? Ili cizme? Tesko mi je da pohvatam ( akcenat je suvise na oblacenju ). Fenomenalno je formiran djalog tako da prikaze radnju, za to svaka cast! I realni su likovi. Mozda je autor mogao da pojednostavi radnju i da pored dece ne dodaje jos imena...recenice su odlicne, razumljive a skroz efektne!

Docek – interesantna ideja i simpaticno realizovana, dobra zamisao kontra radnje. Malo mi je traljava prica o zaostalom detetu koje je ranije umrlo... i velika velika tema o Zmajevoj sudbini uvek je skakljiva, zahteva besprekornu pricu sto je tesko...

O silencio – ko su Ma kisi, Ngenda, neki opisi su nerazumni, sto meni kvari ritam price...pored toga prica je veoma duboka i viseslojna...neke recenice su fenomenalne i odlicno pozicionirane! Npr" Krv ne staje, ali strah trne" natera me da se zamislim... teska za razumevanje (meni bar) ali tako dobra!!!

Promena – dobra prica! Jednostavna, ritmicna, realni dijalozi, realni likovi, obrt u poslednjoj recenici, ... ja nazalost  ne razumem SF tako da me sa te strane nije promrdala...

Prvi tramvaj – iskreno, nije mi se svideo nacin posmatranja iz Cupkovog ugla ( ne slaze mi se ni ime za sarplaninca) , ono sto mi je visak je narator, koji zumira, vodi scene... mozda da je ono sto pas oseca realnije opisano, on ih sigurno ne dozivljava tako...ustvari meni bi bila genijalna prica da ne postoji narator vec samo pas

Suncan dan- svidela mi se prica i sigurno bih glasala za nu, odlican nacin pisanja, stil, dinamika, nacin na koji opis ozivljava scenu
"Pepeljave pletenice i duga prašnjava kosa su se samo besno gledale,
spremne da ponovo skoče jedna na drugu i raščerupaju se do kraja" ... mana je mozda samo kraj, nekako je mogao da bude upecatljiviji...

[Boban]

Ubacio sam i nikove, da se malo zabavite dok smislimo novu temu.

[Josephine]

Temor22?

[Boban]

pa to je neko ko je hteo da ostane anoniman.

[vimen]

vimen, ne viman. nije kao wee man, nego kao muško vime

[Džek]

Konačno objavljena imena. Jedva sam dočekao, da pravdam svoju priču ,,Polja umirene dece"
Dok pišem, pišem za inteligentnog čitaoca. Oni manje inteligentni nemaju šta da zabadaju nos u fantastiku. Eno im Ivica i Marica pa neka se razvaljuju od miline.
Nekoliko komentara mi je reklo da je priča nejasna. Trudio sam se iz objektivnog ugla da prokljuvim šta je to nejasno?
Priča počinje tako što se troje klinaca igra u virtuelnom svetu. Tamošnja čudesa (drvo na kojem rastu krem bananice, inteligentne igračke itd) samo ukazuju na to da se radi o VR.
Dalje, sama priča govori da su oni bio-inženjeringom napravljeni vojnici koji se u slobodno vreme trpaju u VR čaure i tamo proživljavaju detinjstvo, predefinisano od nekih programa. I to je u priči objašnjeno, sasvim lepo, kroz dijalog. Da ne zaboravimo da naši vojnici imaju tri godine životnog staža (isto napomenuto)
Onda, buđenje iz VR je prikazano kroz nadolazeći tamni oblak od kog beže ali ne mogu da mu pobegnu. I to je objašnjeno kroz narednikovo postrojavanje, kada ih optužuje da se opiru buđenju. Sasvim jasno za onoga koji ne čita priče u brišućem letu, nego sa pažnjom i mozgom dignutim sa ispaše i ubačenim u optimalni režim rada.
Na kraju ginu od zaostale bombe prilikom izvršenja zadatka, ali njihovi VR likovi nastavljaju da žive u VR svetu, sasvim hepi što neće više da budu probuđeni. Poslednja rečenica, koja govori da su zaspali u VR je namerno napisana da bi čitaoc sam odredio kraj, da li su i tamo opandrknuli ili malo prilegli. Nije lepo decu ukokati, pa svakom po volji.

Priznajem da sam se zeznuo i prekršio zadatak. Nisam do kraja pročitao Bobanov post u kome ga definiše. Obnevideo sam ono ,,bez odraslih." Jebiga, moja greška.
Ipak, da izmenim u priči ,,dvoje muškaraca i jedna žena" u ,,dva dečaka i jedna devojčica" priča bi se sasvim uklopila u zadato jer nigde drugo nije navedeno da su odrasli u pitanju, a priča ništa ne bi izgubila.
Hvala svima na silnim komentarima, trebaju mi meseci da ih pročitam. Mnogo mi koriste, naročito onaj gde se autor komenta pita ,,kome to smrdi cigareta i rakija iz usta, naredniku ili dečaku koji je tek probuđen iz kome i VR sveta." Inače, sasvim je logično da će lik u komi da puši i pije u sarkofagu, priključen na aparate...

[scallop]

I ja priznajem da nisam pročitao priču, ali je nisam  ni komentarisao. Hajde, sad ću, ako sam mogao toliko drugih koje isto nisu poštovale zadatak.

[Džek]

Bio bih veoma zahvalan na tvom mišljenju, koje za razliku od nekih shvatam vrlo ozbiljno.

[Midoto]

Nije mogla da ti stane priča u 6k. A meni je stvarno zasmetala rečenica: Sede sa tortom izmazanim licima (ili slično). Dajte, zar je potrebno imati decu da bi se setilo da je dečja potreba za igrom i slobodom daleko jača od želje za slatkišima?

[scallop]

Polako, ali sigurno. Džek ima dvojicu odraslih sinova.

[Džek]

Midoto, razumem da su neke rečenice rogobatne ali i dalje ne znam zbog čega? Data rečenica za priču ne znači ništa; uturena je da napravi sliku, ono, color by tehnicolor.

[Plut]

Džek, nemoj da si ljut, svako doživljava i tumači (pa i komentariše) na drugačiji način. I sam si rekao da čitaš priče kao čitalac i da ako te ne uhvati na prvu džaba sve. Nemoj sad zamerati drugima ako misliš da se niko udubljivali koliko misliš da tvoja priča zaslužuje. Različiti sentimenti, drugačiji doživljaj.

Mene je Anomander prijatno iznenadio u ovom krugu.

[Skalar]

Narednik Đuro 3 zapali cigaretu, odbi dim i napusti postrojeni vod. Nije mario što ih je ostavio u stavu mirno, ionako će se to 19-kama obiti o glavu. Ćebovanje im ne gine.
Zaputio se niz hodnik do njihovog odeljka.
Marija, Nikola i Dejan su završili opremanje kada se metalna vrata naglo otvoriše. Ukočili su se u stavu mirno.
—  Jebeni  klonirani  idiot,  da  li  ste  normalni?  Opet  se  opirete buđenju? — uneo se Dejanu u lice.
Osetio  je  zadah  cigareta,  rakije  i  ustajalog  znoja.

Нисам ја тек тако питао "ко је осетио задах...", али се, очито нисмо разумели.

Да је реченица гласила нпр. овако: "Jebeni  klonirani  idiot,  da  li  ste  normalni?  Opet  se  opirete buđenju? — uneo se Dejanu u lice и овај је оsetio  zadah  cigareta,  rakije  i  ustajalog  znoja. ", све би другачије изгледало, а и наредна реченица: "Narednik  nije mario za higijenu.", би се, по мени, сјајно уклопила.

[scallop]

Džek, potpuno si omašio temu. To što sad objašnjavaš ne pomaže, jer nismo očekivali tu priču nego neku drugu koju nisi napisao. Jezik priče je krajnje pojednostavljen, najverovatnije zato da bi u nju strpao čitav koncept, koji daleko prevazilazi dozvoljenih 6Kk. To ostavlja loš utisak. Nisi, bre, mnogo dobar kad nisi opušten, slabije poznavanje jezika ti izbija na površinu. I, daj, molim te, pokušaj da naglas izgovoriš 19-ke i videćeš da su 19-ce, mada ni to nije pravilno napisano. Devetnaestice.

[angel011]

Sasvim jasno za onoga koji ne čita priče u brišućem letu, nego sa pažnjom i mozgom dignutim sa ispaše i ubačenim u optimalni režim rada.

Nisam do kraja pročitao Bobanov post u kome ga definiše.

[Midoto]

Nisam bila sigurna, ali sam mislila da je ovo tvoja, jer sam čitala Laruša (i dala mu 3 boda). Imam veća očekivanja, a sam si negde rekao da ti broj bodova nije odrednica kvaliteta priče, već dopadanja (ili lakoće čitanja) trenutnom žiriju. Jedna rečenica ume da me sneveseli. Kao ona u Timiju - gde moram da plivam uzvodno, jer mi se učinilo da se mama budi negde napolju, ispred zgrada. (Znala sam, po veštini i rečitosti, da je priču napisala D. ali mi je bila "preparfemisana" i zakinula sam joj zaslužene bodove - čini mi se da ona može mnogo bolje.) Sigurna sam da ti možeš daleko lepše i jasnije. A rečenica je stvarno grozna. Ne mogu sad da je tražim.

[Džek]

Plut, ko je rekao da sam ljut? Nisam stavio smajli? Evo ga, exclusive
Samo me iznenadilo nerazumevanje priče i ovlaš komentari "samo da se odradi."

Odličan primer toga je D., sa svojim komentarom koji glasi:

Hm. Ovu priču uopšte nisam upamtila. To valjda govori dovoljno. Pored toga, sama priča je neodlučna u smislu ciljne publike. Za koga je pisana? Za decu? Šta će psovke tu? Za odrasle? Pomalo je infantilna za to... Veoma nedosledna sa vrlo, vrlo mlakim krajem.

Ne pamti, al' to ne sprečava da nastavi komentarisati. I to D. koja najviše insistira na feedback-u, komentarima koji trebaju da ukažu autoru na greške bla bla bla.


Kažem ja, samo da ispadne iz šaka pa kako god...

[vimen]

@Džek - možda sam propustio neki raniji post, ali zašto si samo O silencio preskočio u svojim komentarima? ne bunim se, ni ne prebacujem, samo me zanima.