Radionica broj 15 - mart 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

Vidi, Anomandere, ja se već neko vreme ne osvrćem na tvoja mišljenja, pa sam nekako uvrteo u glavu, da bi bilo zgodno da si ni ti ne osvrćeš na moja mišljenja. Pa, budući da nije tako, molio bih te da to uzmeš u obzir. Jesam li bio dovoljno fini i maštovit?

[pokojni Steva]

   Ja sad nisam siguran dal smem ovo malo pameti da pustim ovde...Nohat...


Jektika – Sasvim fino napisano, dobar štimung, jedina pribeležena zamerka je da priča pomalo gubi dah kako se bliži kraju. I standardno Brdi NumNum pametovanje, a ja mu to vazda praštam, zašto, pojma nemam.

Anđeoski ožiljak – Džekonja u svom elementu, vrcavo, iskreno i oslobođeno kojekakvih balasta. Posle rovovske bitke ipak spala na drugo mesto.

Stazom kukavica i junaka – na prvo čitanje mi se nešto nije ovako visoko kotirala. Priča je korektno napisana, ali mi je sve nekako bačeno na gomilu. I ideja je nekako tanka, al ajd.

Eh da mi je... – Loni sumnjam; nije loše, mada anemično. Filmično, što bi valjda trebalo da bude i logično.

Kad gradova nestane – Stipane, pa sunce li ti kalaisano! Ideja dobra, svaka jedna slika ti je na pravom mestu i svaku jednu si nabudžio do opšte distorzije. Mislim, samo u prvom pasus se davimo u mirisu severne beline ušuškavanja i zamiranju pucketave nepodnošljivosti dugonoge koščatosti tananog stasa. Ko boks meč, lema i s leva i s desna! Ovu priču ćeš verovatno najteže srediti jer ti je, očigledno, baš stalo do nje. Moraćeš da utišaš to što misliš da je teška artiljerija, ne priliči, kvari i smeta kao gomila bubnjeva i činela u etidi.
Jedno je sigurno, ovu priču ću ti zapamtiti 




p.s. iliti otarabljivanje
Svi likovi i događaji su izmišljeni. Za sad, nije zgaženo ni jedno kuče (to će biti posle  )  . Autor gornjeg teksta ne snosi ama baš nikakvu odgovornost pred Bogom, narodom a pogotovo ne pred partijom.

[scallop]

Ja ih nisam pogodio.   Ma, nisam siguran ni da ti jesi.

[Savajat Erp]

Ваљда не би требало ни да погађа овако рано? А, јебеш га....

[Josephine]

Raketa je definitivno Lonijeva. Samo da nije toliko konfuzna.

[Džek]

Stevo, zajeb'o si se u vezi mene. Nisam napisao Anđeoski ožiljak. I bolje što je tako, moja priča mi se čini, bar po ideji, bolja.

[pokojni Steva]

E, jebi ga. Puko si za sarmu...

[Bora]

Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića
Previše filozofiranja. Tema je pomalo kliše, a dijalog prilično naporan.
Stazom kukavica i junaka
Lepo napisano, priča teče glatko. Ali ideja je već viđena, i nema konkretne želje iz zadatka. Mada je tu želja za junaštvom valjda...
Eh da mi je sesti u raketu
Previše iseckana, naporna za čitanje. Rečenice poput ,,Čuješ li me, o autobuse automatike iritirajuće?'' ili ,,Otvorih novčanik i kartu za Lunu mnogim očima proložih. '' jednostavno nerviraju. Ima par simpatičnih momenata, kao npr. kad povezuje reč metro sa metroseksualcima.
Želja za želju
Solidna ideja, ali je priča zbrkana.
Kad gradova nestane
Nije preterano zanimljiva priča. Bleda je. Ali moram da citiram Šabana - ,,Sneg je opeeeet, Snežana!''
Anđeoski ožiljak
Simpatična priča, solidno napisana. Ali ne dešava se ništa spektakularno.
Merzbau 4
Dobra priča. Fino napisana, mada malo istripovana. Scena sa klanicom je prilično jaka i slikovita. Kome smeta toliko krvi, jebiga. Ali kraj je malo pokvaren. Nepotrebno ubacivanje ,,crvenih laserskih tačkica''...
Peti svet
Nejasna, zamršena priča. Opisuje se mnogo toga, a prilično je naporno. Rasplinuto, nedefinisano.
Teatar želja
Takođe vrlo zamršeno, teško se čita...
Odluka
Radnja se odvija manje više tečno, ali je priča neuverljiva.

[Stipan]

Stevo. larmadžijo! Jesil' baš mor'o? 

E, sad mi dođe da izlajem koja je Džekonjina priča!!! 

[Plut]

Merzbau 4
...Kome smeta toliko krvi, jebiga.

Ovde se ne čitaju pažljivo komentari. Dakle, ako kažeš da ti nije jasno čemu opis tolike klanice, znači da si, u stvari, preosetljiv na krv pa ti to smeta.
Ne znam zbog čega imate potrebu da samo taj deo priče branite i to na taj način. Apsolutno mi ne smeta (da utvrdimo, ne smeta mi, daleko od toga da to volim), klanje, nasilje itd., ali samo ako uspem da upratim da to ima smisla, svrhu, potrebu...nazovite to kako hoćete.

U ovoj priči ja ništa od toga nisam pronašla, neko drugi jeste i to je sasvim ok. Ono što mi smeta je što je posle vrlo korektnog uvoda priča otišla na sasvim drugu stranu od očekivane.

Da dodam još nešto, uopšte nisam šokirana ovim scenama, rekla sam samo da je autor imao potrebu da nas šokira.

[Sinlen]

Nemam nešto mnogo ovog prepaid kredita, pa ću ovako sve đuture. Ako se neko bude žalio na komentar, džaba mu, ne pojavljujem se narednih par dana. 




1.Borba za kraj
Početak nije loš, ali brzo kreće pad u nelogičnosti. Kako je to on sahranjen živ? a eto deluje živ i zdrav. Nikakve posledice od neke bolesti nema, niti su nagoveštene kakve ozlede. Zašto je "anđeo" uopšte morao da razgovara sa njim? Ako ga je već nanjušio, zar nije samo mogao da javi komandantu gde se nalazi čovek? Kako ga je iskopao? Ako nije pravi anđeo, onda bi morao da bude izuzetno jak, ili da ima pak neke natprirodne sposobnosti, a ako je to slučaj, zašto ga nije jednostavno sam ubio. Normandija asocira na drugi svetski rat: ko su sad ti supervojnici? Pored tih nedorečenosti, pripovedanje mi je na mestu. Ništa me nije kočilo, nigde nisam zaplitao jezikom.




2.Tamna konstrukcija - bod

Ovo i nije loše, ali je već viđeno u svim mogućim oblicima. Dopada mi se što
želja ovde nije jasno definisana pitanje-odgovor načinom, već se samo nagoveštava. U
jednom trenutku mi malo klizi ko šta tu u stvari radi, ali samo na kratko. Ovoga puta i
kratkoj-kratkoj priči dajem bod, jer mi je nekako fino uklopljena i ne bombarduje me
objašnjenjima.



3.Stazom kukavica i junaka

Ovo je valjda onaj tip priče u koje svaki mladi pisac mora, u nekom trenutku, ubaciti svoja
dva dinara. Veštice, čudovišta i junaci - viđeno već milion puta, a i Tešić je to sve
objedinjeno obradio, ali eto solidno ispisano, a i koliko god izlizane, herojske priče će
uvek nekome biti zanimljive. Te je i logično da čovek pročita priču i kaže ajd i ovde ću
da turim bod.



4.Želja za želju - bod
Ruak mi je sasvim solidan, ćutljiv lik sa manjkom emocija koji završava tako što ga
devojka pretvori u mačku (možda bi iz ovoga trebalo da se izvuče neki nauk) Ali mislim da
ta lopta ne bi smela da se provuče bez objašnjenja šta je i odakle se tu stvorila.



5.Eh da mi je sesti u raketu - 2 boda
Sasvim fina pričica. Prvobitno joj nisam hteo dati više od boda, zbog nesređenog teksta,
ali ipak sam zažmurio, jer mi je i ideja dobra, a i sviđa mi se naracija. Nemam neke zamerke
osim da se ubuduće ispoštuje čitalac sređivanjem teksta.



6.Peti svet
Save the rainforest bitku smo odavno izgubili. Ovo mu dođe nešto poput zelenog,
propagandnog scenarija. Ali takvi scenariji moraju ići ispred trenutnog, moraju da predviđaju
šta će da bude kako bi ljudi videli nekakve posledice. Kada pričaju o onome što se već
dogodilo i skoro okončalo, onda su jednostavno nezanimljivi.



7.Odluka
Akciona postavka holivudskih filmova: stražari nadiru, laseri ciljaju, kazaljke se tresu,
vremena nema... čekaj malo, a šta je sa patuljkom? Otkud on tu? Pa po njega su došli, ali
glavni lik ne zna da patuljak ispunjava želje. Kako ne zna, pa došao je po njega? Ali onaj
koji ga je unajmio nije ga obavestio da spašava patuljka koji ispunjava želje. Ali to nije
nigde naznačeno? Eh, da je samo znao, ne bi mu ni trebala sva ona teška aparatura. Mogao
je samo poželeti da izađe odatle. Što to nije odmah uradio? Pa nije se setio, a i koja bi
poenta priče bila u tom slučaju? Sve u svemu, kratka priča nije naivni holivudski akcioni
film.



8.Merzbau 4
Muzičar u pokušaju se uzrujao jer se drugarima nije dopala rima, pa se pozabavio sa malo
apstraktne umetnosti u 'nazi' fazonu. Čemu onaj izvod iz biografije, svaki iole
zainteresovan čitalac će lako proguglati nepoznate mu umetnike. Kolačić ispunjava želju
i naš umetnik kreće sa krvavim radom. To je i dobro opisano, baš mi se fina slika stvorila
u glavi (pa dobro, ne baš fina jel'). I ja ponekad pomislim da ljudska glava samo u tegli
može da ima neku svrhu, ali ovo mi je pomalo besmisleno, pretpostavljam da igranje u ritmu
treba da ublaži bljutavost, pa da ideja ipak bude apstrakcija, a ne horor. Možda bi mi se
više svideo horor, on ima specifičnu namenu, apstraktnost retko kad ima neku poentu. Koja
je svrha ciganke?



9.Oči lovca
Ovde čak i meni struže inverzija sa glagolima. Ne ide mi u ovakvoj atmosferi. Prvi i najveći
propust: ako prate njega, onda prate i nju; ako bolom sprečavaju njega da se ubije, onda
će bolom sprečiti i nju da ga ubije, zar ne? Ili sam ja tu nešto propustio. Previše je ovo usitnjeno, opisuje se svaki
korak koji protagonista čini, svaki pokret, svaki detalj. Po meni, to je traćenje prostora.
Radnja ide, protagonista radi to, pa onda radi ovo, pa onda ono, pa se pojavi ona, pa on
poželi da se ubije i ona ga ubije. Kao utisak mi ostaje patetika. Trebalo je ovo drugačije
realizovati, pa na kraj turiti neki preokret, ustanoviti neku poentu.



10.Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića
Ne volim objašnjavanja. U priči volim da vidim samo nagoveštaje, što je manji nagoveštaj,
za mene kao čitaoca je veći izazov da ga primetim, da proniknem u priču i možda čak i da
mi se pruži zadovoljstvo jer sam primetio, jer sam shvatio. Kada priča krene ovako
očigledno da objašnjava, meni svo zadovoljstvo čitanja iščezne. Ne mogu ovde dati bod, iako
mi se dopada kako je napisana, prva polovina barem.



11.Kad gradova nestane
Zar ne bi trebalo demon da dođe po protagonistu, a ne anđeo? Elem, ova priča mi odiše
patetikom za koju jednostavno nemam smisla, i od koje u sopstvenom pisaniju bežim k'o
đavo od krsta. Na osnovu priče i završnice, zaključio sam da je on u stvari silovao jadnu
Snežu i ubio je na kraju svog mahnitog pira koji on doživljava kao čin ljubavi.
Time mi se protagonista još manje dopada. Ako je drugačije, onda ili sam ja isuviše
bolestan, ili ovde nešto nedostaje.



12.Nirnberška roba
Specifično pisanije, u kojem se prednost daje ispisu, a priča ide u drugi plan. Koliko god mi se ponekad dopao ovakav stil, ovde mi je priča bila nekako isuviše obična. Priče o klošarima moraju imati neki skok u neverovatno, nešto nepredviđeno, da bi mi bile zanimljive. Ova mi nije ostavila neki pozitivan utisak, ali za razliku od nekoliko drugih, ostala mi je u pamćenju.



13. Anđeoski ožiljak
Ali ovo mi je isuviše jednostavan vic i nekako zastareo. Protagonista "anđelu" prepričava
svoju životnu storiju, što mi smeta. Protagonista mi takođe objašnjava da ga je anđeo
spičio u čelo, to sam i sam shvatio. Možda bi mi bilo zanimljivije da misli kako je anđeo
izveo neki hokus-pokus i magijom mu vratio ožiljak.



14.Jektika - bod
Ovde dajem bod zbog truda da se ovakvo pisanije realizuje. Imam i jedan roman koji malo po
malo čitam već mesec dana i nisam još ni do pola stigao, a napisan je na sličan način.
Zamara me jednostavno, a ono što mi pruža kao poentu je nedovoljno za trud koji sam uložio
da bih ispratio priču do kraja.



15.Konjic od vile
Ovaj mi je zanimljiviji od ožiljka. I duh mi je interesantan lik. Ali opet ne znam zbog
čega glavni lik na kraju mora da ponavlja svoju želju. Bolje bi mi bilo da je jednostavno
rekao 'e jebiga', čak bi mi se nekako složilo i sa forama koje duh nameće. Ali nema boda,
nekako mi priča sa kakvim zapletom ima bogatiju sadržinu od one koja hvata na foru.



16.Paučina mladog meseca -  3 boda
Ovo mi je svakako najbolja priča u krugu. Lepo je ispripovedana, mada se zaista igra na
ivici zadatka. Kroz čitanje me prati neki fin osećaj jeze i ne zapinjem nigde. Nemam zamerke.



17.Vreme
Šta ljudi imaju protiv formatiranja teksta? I u romanu se smračim kad vidim da se neki pasus
proteže na par strana. Pored toga, priča jednostavno ne ostavlja utisak na mene. Svaki put
kada sam preleteo preko naslova, morao sam da pregledam priču ponovo da bih se prisetio o
čemu se radi (ne pogledam, već pregledam malo dublje). Pa se onda dodatno iznerviram jer mi
manjak formatiranja otežava pregledanje. Evo i sada sam uzeo da je pregledam još jednom i
dok sam stigao do kraja, zaboravio sam šta se dogodilo na početku. Nešto mi ovde jednostavno
ne leži.



18.Nagrada ili kazna
Ova priča mi je bila u igri za bod. U par priča se pojavljuju nepoznata bića i ispunjavaju
neverovatne želje (pretvaraju u mačke, zaustavljaju vreme...) ali nema nikakvog nagoveštaja
kako? šta su ta bića? Prihvatam duha zaštitnika, smrt i sl. i tu ne mora ništa dodatno
da se pojašnjava. Ali ovde bi moralo. Elem, jednom ovakvom zapletu sam dao bod, ali drugom
ne mogu. Detlev mi je solidan lik, naracija mi je ok, dakle da je bilo samo nagovešteno u
vidu "da ja sam biće iz mitologije" verovatno bi dobila bod.



19.Teatar želja
Ne razumem ovu priču i vidim da nisam jedini. Šta se ovde u stvari dešava? Koja je poenta?
Vidim da se i autor prevremeno oglasio. Ali ne vredi, i dalje ne razumem. Priča ne bi trebalo da bude izvod iz neke veće celine, već zasebna celina. Imam i ja par romana u glavi, ali za kratke priče uvek smišljam nešto zasebno.

[Hrundi V. Bakshi]

Zaprepašćuje siromašan rečnik velike većine učesnika, odnosno korišćenje malog fonda reči, što je, po meni, samo odraz lenjosti, i to je konstanta od početka radionice.

Neverovatno je kako rečena velika većina ne zna da "oživi" svoje junake, da oni ne budu samo broj ili ime na papiru, već da čitalac pomisli da oni zaista postoje. Videti prvi pasus.

Besmisleno je na ograničenom prostoru od 6000k trpati dešavanja, likove, skakati iz scene u scenu, pokušavati šokirati samo šokiranja radi, jer se postiže kontraefekat. "Što više dešavanja, to manje zbivanja", jedna je od mojih maksima na ovoj radionici.

Traljav odabir imena likova. To se, čini mi se, radi nasumice, i kao što su mrtvi likovi, tako su i imena samo podgrejani leševi. Niti šta kazuju, niti oličavaju, bar da su komična, a često su tupava. Kada vidim Radosava, kojih uskoro, nažalost, neće biti ni u Šumadiji, kako jezdi bespućima kosmosa, dođe mi da se, kao pesnik iz one priče, samoubijem.

[Hrundi V. Bakshi]

Zaprepašćuje siromašan rečnik velike većine učesnika, odnosno korišćenje malog fonda reči, što je, po meni, samo odraz lenjosti, i to je konstanta od početka radionice.

Neverovatno je kako rečena velika većina ne zna da "oživi" svoje junake, da oni ne budu samo broj ili ime na papiru, već da čitalac pomisli da oni zaista postoje. Videti prvi pasus.

Besmisleno je na ograničenom prostoru od 6000k trpati dešavanja, likove, skakati iz scene u scenu, pokušavati šokirati samo šokiranja radi, jer se postiže kontraefekat. "Što više dešavanja, to manje zbivanja", jedna je od mojih maksima na ovoj radionici.

Traljav odabir imena likova. To se, čini mi se, radi nasumice, i kao što su mrtvi likovi, tako su i imena samo podgrejani leševi. Niti šta kazuju, niti oličavaju, bar da su komična, a često su tupava. Kada vidim Radosava, kojih uskoro, nažalost, neće biti ni u Šumadiji, kako jezdi bespućima kosmosa, dođe mi da se, kao pesnik iz one priče, samoubijem.

[Stipan]

U neku ruku se slažem da je rečnik velike većine učesnika siromašan, ali nije reč o lenjosti, nego o trendu ugađanja glasačima.

Da to ilustrujem navešću nekoliko komentara na najbolje ispisane priče ovoga kruga:

Натегнут дијалог, који има амбиција ка филозофији.

1. Nategnuto filozofiranje i patetisanje.
2. Nije mi se dopala ni atmosfera ni jezik priče, to gutanje i izostavljanje slova, vašarski izrazi, a i sama radnja je haotična.

Previše filozofiranja. Tema je pomalo kliše, a dijalog prilično naporan.

Dakle, čitaoci, navikli na SMS, E-Mail, RTS i pink, jednostavno nemaju strpljenja za nekakve umišljene jezičke bravure.

Pouka - pisati brzo, ludo, kuso, šokantno - samo tako ćeš privući pažnju!

[Savajat Erp]

Тако је! Пиши као ја и далеко ћеш догурати...мислим, чему то дрвљење више? 

[Stipan]

Uh bre Savajate, nije valjda da je Merzbau tvoje čedo?!

[Savajat Erp]

Ма, дај...мислио сам на брзо, лудо, кусо писање...мислиш да бих ја могао да на црвљам оно задњи дан рока за пар сати? Fat chances! 

[scallop]

Sa ovim ću potpuno da se složim. Najgore je što ni predloge i priloge ne koristimo kako treba. Mislim da nije odraz lenjosti. Kao da nemamo padeže, odnosno, uveren sam da potiče od čitanja površnih prevoda.


Vidim da je Hrundi dopunio post, dok sam ja drljao ove tri rečenice. Već sam napisao da dijalog postoji da bi bio deo priče, da oživi likove, a ne da zameni "učitavanje". I o izboru imena sam već pisao, ona su, takođe, važan deo priče.


Međutim, čini mi se da je Stipan na dobrom putu. Dobar deo učesnika želi da ostavi utisak na glasače, a ne na čitaoce. A naši glasači su u stanju da "pročitaju" i nenapisano. Bitne omaške u pisanju kratke priče pomenemo kao usputne i one ne utiču na ocenu napisanog.

[Hrundi V. Bakshi]

Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića

Dobila je bod od mene. Reći ću nešto o njoj, jer sam prozvan kroz tu priču. A pisac, čiji se rad lako prepoznaje, samo je potvrdio tezu da pisanje JESTE zanat, ja sam ga jednom prilikom uporedio sa stolarskim. A pisac ove priče, čiju sam prvu, vanradioničarsku priču, kojom nam se predstavio, pohvalio, pokazuje iz kruga u krug da zanat nije savladao, odnosno, savladao je njegov manje važan, jer je lako savladiv, segment - tehniku.

Verovatno me je pogrešno shvatio, kada sam mu preporučio da muze krave ili se penje uz neku planinu, što je u prevodu značilo - steći životno iskustvo. Možda ga ovaj pisac i ima, ali ne zna da ga prenese. Zato mu priče i jesu mrtve, upakovane u gotovo savršen kalup forme, ali ne prenose nikakvu emociju, a čak nisu ni dubokoumne, mudre, iako autor, kao što je i slučaj sa ovom pričom, pretenduje da budu.
Ovo što imamo u ovoj priči, nije filozofiranje, naprotiv, ima jedna druga reč za to. Velike tajne, koje je pisac namerio da nam otkrije, ne otkrivaju se na ovaj način, već sasvim suprotno, prolazeći kroz život junaka, čitalac treba da postavi određena pitanja, i da odgovore, dobre ili manje dobre, a ne da i jedno i drugo dobije na tacni u vidu pseudofilozofije. Lepo je biti načitan, ali koliko načitanost pomaže u pisanju, toliko i odmaže, ukoliko pisac nije proživeo, iskusio, ili ukoliko nema veliku moć imaginacije i improvizacije.

Imamo paradoks - priča je prvoplasirana, a komentari se svode na - ubilo je filozofiranje. I tu leži zamka koju priča postavlja - svojom kvaziintelektualnošću, prosto sili manje hrabre, manje formirane pisce, čitaoce, ili šta god, da joj daju glasove, iz straha da ne budu prepoznati kao "oni koji, oh, eto, ne shvataju svu tu silnu mudroliju".

Priča Nirnberška roba, da se ograničim samo na ovaj krug, primer je kako pisac uvodi čitaoca u priču i primorava ga da sam postavlja pitanja i daje odgovore. Da dodam i novu maksimu - "tamo gde ima previše filozofiranja, nema filozofije".

Čovek koji je preko glave prevalio sve i svašta, dolazi u iskušenje da se ovakvim pričama nasmeje. Žao mi je, ali, "Poslednja pesma..." je površna. Pisac mora da se okane teških pitanja i da nauči da posmatra svet oko sebe. Kad mu pođe da rukom da upozna Čoveka, njegov karakter i osećanja, razmišljanja i postupke, i kad ih, kao stolar što od običnog komada drveta, izrezbari lepu stolicu, prenese na papir, oni će sami, kroz likove i njihove postupke, davati čitaocu priliku da misli o "velikim, sudbonosnim istinama i tajnama".

Da ne budem pogrešno shvaćen, reč je dobrom piscu, ali piscu koji ima brojne mane. Preferiram nešto drugo.

Pitam se, da li ljudi kada pišu misle kakav efekat proizvode? Da li shvataju da kreirajući određeni lik, oni mu, makar i kljakav i neuverljiv, daju život. I povociraju čitaočeve reakcije. U meni je ova priča pobudila želju da sve pesnike sveta postrojim uza zid i dobro ih omastim sa nekoliko rafala iz dobrog, starog mašingevera. Hoćete da se samoubijate? Ne znate kako? U redu, tu sam da vam pomognem.
Da li je pisac "Poslednje pesme..." to hteo da postigne? Ili da nas natera da zaista mislimo o "uzvišenosti umetnosti", njenim nedokučivostima i porukama. Ili je njegova poruka da je umetnost, sama po sebi patnja, i da je patnik onaj koji njenim stazama hodi? Želim malo sarkazma, malo ironije, crnog humora, lude, ali uzaludne hrabrosti upravo pred tim "patnjama umetnosti".

[Loni]

Evo i moje analize:

1.BORBA ZA KRAJ
Preokret interesantan ali cekajte malo, zasto bi neko nekog spasao, a da ga kasnije ponovo ubije? Nema motivacione logike. Ta nelogicnost rusi sve. Steta.

2. TAMNA KONSTRUKCIJA
Isuvise zamagljeno i maglovito da bih ja mogao da u ovoj prici uzivam. Ipak, korektno napisano.

3.STAZOM KUKAVICA I JUNAKA
Lepo ispripovedano. U tradiciji narodnih predanja. Ipak fali neka interesantna nepredvidiva nit i jak preokret. Ispalo je da je mladic zrtvovan da bi starac probo karakondzulu i to je se sve desava na vrlo malom prostoru.

4.ZELJA ZA ZELJOM
Poenta price je izgleda da jedino macka moze da voli glavnog junaka onakvog kakav je. Nije jasno zbog cega dve zene u okruzenju Ruaka. Ako imamo Ziu pored njega, sta ce mu jos i plavusa? Ako imamo plavusu do njega, sta ce mu jos i Zia? Jedna od njih dve uopste nema funkciju u prici.

5. EH DA MI JE SESTI U RAKETU
- Ova nesrecna prica sa brljotinama na 6 mesta (ponovljena rec ili suvisna rec ili izostavljena rec) rezultat je mog neslusanja onog sta mi je ocna lekarka u Klinickom centru Zvezdara savetovala pre 2 i po godine.
- Posto se kod tebe ocni zivac brzo umori pa pocnes da vidis duplo posle 15-ak minuta bliskog zuranja u ekran (ili posle 40-tak minuta citanja knjige), cim se pojavi dupli vid redova, odmori se od citanja bar na 15-20 minuta pa ponovo (Ili citanje samo jednim okom)!
Ovog puta precenio sam svoju sposobnost pa sam uz komp. bio ko zna koliko.  Svako slovo video sam duplo, svaki red,
ali sam, bez obzira na uvid u tekst, bio ubedjen da mogu da pisem skoncentrisano a da sve dobro ispadne.

Ocigledno sam se precenio, a nisam pregledao pricu jos jednom pre slanja u besu na Bobana koji je prvo neformalno zadao temu BAKSUZ, da bi se predomislio i stavio kao zvanicnu temu zelju.

Ova prica pisana je na temu BAKSUZ i u tom slucaju ima jacu humoristicnu poentu.
Kasnije je na brzinu prilagodjena temi zelje, kojoj je mogla da se uklopi ali ipak, nije toliko poentalno jaka i neobicna zelja, koliko bi bila interesantna da je ostala prva tema.

6. PETI SVET
Bajkolika magla. Sugerisao sam sebi da je procitam jos jednom, sto i hocu.

7.   ODLUKA
Nekakva svemirska borba je u pitanju. Patuljak moze da ispuni zelju, ali ona nije izrecena na vreme i patuljak je stradao.  Za ovu pricu kao da takodje vazi isto kao i za moju. Prica je jaca ako je tema BAKSUZ nego ako je tema ZELJA.
Nadam se da se Boban u buduce nece predomisljati.

8.MERZEBAU 4
Prica sa morbidnim elementima o coveku koji dostize besmrtnost tako sto kupi delove nekih ljudi koji su se stvorili ni od kuda da plesu po njegovom stolu. Podseca na filmove Vidok i Parfem i na madjarsku groficu Erzebet. Pojedinci su spremni na sve e bi li postali besmrtni. Da nisam gledao Vidok i Parfem dao bih bodove ovoj prici. Ovako trazim nesto novo.

9. OCI LOVCA
Prezentacija teskog i bolnog kosmara. Lepi opisi, verno docarano, ali mi nije jasna poenta. Procitati jos jedared.


10. POSLEDNJA PESMA DIMITRIJA MARJANOVICA
Predivna elokvencija (Nekad sam gresno govorio Logoreja). Nije mi samo jasno sta je zelja. Da li da pesnik zavrsi zivot dostojanstveno? U svakom slucaju u ovom krugu je jedan od favorita. (moje trece mesto)
Tipujem da ju je pisala Angie.

11. KAD GRADOVA NESTANE
Interesantna prica. Taman kad pomislimo da ce sve biti ravno stize dobar preokret na kraju. I ovo ce od mene dobiti 1 poen. Lici mi na Ivicu.

12.   NIRNBESKA ROBA
Ovo je dobra prica. Lepi opisi, dobar preokret, komicno na kraju, ali kao da ne odgovara temi. Gde je zelja?

13.   ANDJEOSKI OZILJAK
Izvanredna prica. Savrseno ispripovedano. Interesantno. Dobar preokret. Ovo od mene dobija 2 poena.

14.   JEKTIKA
Prelepe recenice. Jaka elokvencija. Poredjenja i metafore od kojih se vrti u glavi. Ipak, kao da se prica nepotrebno grana u u elokcentnu raskos, a premalo usmerava na poentalni tok i fabulu.
Meni je ova prica rangirana na 6. mestu. (Kod sestoplasiranih bod joj stize u kliktanju, ali ne i u tajnom glasanju)
Ako sam se zeznuo kod procene da je Angie pisala Poslednju pesmu Dimitrija Marjanovica, onda je ovu pisala sigurno. Pre nego sto sam je nagovorio da ucestvuje znao sam da ce stilom oduvati ostale, a ova i prica o Dimitriju Marjanovicu definitivno se iydvajaju po lepoti iskaza.

15. KONJIC OD VILE
- E ovo je moj favorit. I interesantno i komicno sasavo.
Nije mi jasno zasto ljudi potcenjuju kad vide vic na 6 000 slovnih znakova? Vic ne moze da smisli svako. To je veliko umece, a posebno je izazovno smisliti ga na duzem prostoru.
Od mene sva 3 boda.

16. PAUCINA MLADOG MESECA
- Lepo ispripovedana. Ipak meni kao citaocu koji trazi jasnocu, ovde mnogo toga nije bilo jasno. Sugerisao sam sebi da je procitam ponovo.

17.   VREME
Ovde mi u oci upadaju neke nejasnoce. Glavni lik je malo u nekoj birtiji pa je onda u svojoj sobici pa ponovo u birtiji za sankom. Brz prelaz i vrlo nejasan.  Resenje se svodi na pogresno protumacenu zelju. Ispunjena mu je zelja da ima vreme, a ne novac. Interesantno, ali mi nije usla u prvih nekoliko i nisam joj dodelio bodove.

18.   NAGRADA ILI KAZNA
Interesantna zelja. Ne saznajemo mnogo o vili, a mene je i ona zainteresovala.

19.   TEATAR ZELJA
Interesantna prica, ali kao da nije ispostovana tema. Gde su pasusi?
Meni se dupli vid svakog reda javlja vec posle 15 minuta zurenja u ekran. Donekle spasavaju proredi,
ali ovde ni proreda ni pasusa. Jedva sam iscitao.

[Savajat Erp]

Нема визуелног приказа овог пута? Штета.

[Stipan]

Bogame, od Savajata ni vizualizacije ni verbalizacije...

[Savajat Erp]

Оставићу своје немуште коментаре касније, гаддемит! А какву би ти визуелизацију? Ош да набацим неки кроки за сваку?

[Stipan]

Bilo bi lepo od tebe. Jedva čekam ispunjenje ovog zanimljivog obećanja!

[Savajat Erp]

 

Само немушти коментари су обећање (лудом радовање) Ово друго је било реторичко питање....а и немам скенер...а и не знам да цртам...шта је уопште кроки? 

[Stipan]

Kroki? Pa ono što si obećao da ćeš postaviti, koliko je meni poznato.

[scallop]

Zamolio bih Hrundija za još komentara, a one koji ih nemaju da ih ne postuju. Meni je ilustrativna komparacija nametnutih i izazvanih pitanja i odgovora. Ja na to pokušavam da ukažem na manje prostora, pa se, izgleda, previdi.

[Savajat Erp]

Значи, да не дајем коментаре? Добро је, и онако не вреде ни пишљива боба.

[scallop]

Nemam ja ništa protiv da vi grejete topik da se ne smrzne, ali kad imamo grejanje možete i da se odmorite.

[pokojni Steva]

Gazimo pobedničko kuče?! Divno 


Na prvo čitanje-preletanje, koje nikad ne dopire do kraja priče, tražim one koji me iritiraju da ih oma precrtam, i one uz koje se malo odmorim, uzmem daha pa teram dalje. Na Dimitriju sam odahnuo i prekrstio se, konačno se nekom desilo da ne štuca dok priča. Ne bitno šta priča, lepo veze.  Na drugo, najzamornije i baš čitanje, sroljao mi se Dimitrije do van glasanja. Na treći korak i centrifugiranje, došlo mi da psujem autora; ko bre, šta bre?! Sve led ledeni, i to onaj suvoparni "ego" led. Pa se prisetim davno shvaćenog pravila, prečesto primenjivanog na Radionici - što više namlaćivanja koječega "ozbiljnog" a narodu stranog, to te obični puk više ceni. Što se više dernjaš da si Nobelovac, to te glasačko telo ranije proglasi istim. Iliti, seljački rečeno - "Ja ovde ništa ne razumem, da glasam za to inače ispadoh glup u društvu". Što te koji glasaju za slične "moj te mota oko plota" priče ne sprečeva da i dalje drljaju nesuvisle koještarije. Ajd bar da donekle sustignu svoje idole, da vidim da se trude u tom pravcu, pa pomozi Bože - garant bi izišlo nešto iz svega toga, neki fundament, da im deblo izraste. O grananju bi se kasnije lako dogovorili.


I konačno, Dimitrije je najobičnija podvala, šuplja, hladna, besmislena.

[scallop]

Vidim ja da ćete Hrundi i ti na kraju da ispušite onu lulu koju je Meho propustio i zajedno jurcate zečeve po severnim ravnicama. Ne znam da li ste primetili da sam se ja, prethodno, prijavio da spremim paprikaš.

[Stipan]

Nater'o me Steva da još jednom iščitam onog pesnika sa pištoljom. Šta li mi je samo to trebalo!!!   

[pokojni Steva]

Vidim ja da ćete Hrundi i ti na kraju da ispušite onu lulu koju je Meho propustio i zajedno jurcate zečeve po severnim ravnicama. Ne znam da li ste primetili da sam se ja, prethodno, prijavio da spremim paprikaš.

A jes ti primetio da se za "paprikaš" dobija 3-5 godina?


Postoji gradacija, veruje se da je potekla iz odavde negde - "Krivo, krivlje, krivo u P.M.". E vidiš, ja sam nasađen samo na ono drugo a Brdi NN na ono treće. I treba da kara ovu radioničarsku dečurliju.


Ajd ti ošini po resto priča. Moja ti se nije svidela, mazohista sam, interesuje me koliko ćeš me ocrniti.

[Hobit]

Marzbau 4 je jedina priča koja je zaslužila bodove, u ovom krugu
Nekako, imao sam osećaj da će kod ''publike'' proći tako kako je prošla... zbog toga sam preskočio glasanje. Ovoga puta...

[Stipan]

Imaš li nekakvo obrazloženje stava da je to JEDINA priča koja je zaslužila bodove? Bio bih rad videti jedno tako orginalno razmišljanje.

[Hobit]

Nisam glasao, zbog toga ćeš, Stipane, ostati uskraćen za moje ''originalno razmišljanje''.

[Mandragora Dragon]

Stipe, druze, izvini.

Nirnberška roba-Mene ovo podseti na seriju "Nepokoreni grad", epizodu "Crna kožna torba". Stil pisanja ubija u pojam, ali ima mogućnosti da se takav pristup usavrši.  Leksika je bogata (mada se reč "torbekanja" ponavlja do bola, a autor je možda tako i hteo), što drugima nedostaje kako reče Hrundi, a Stipan nadoveza da mnogima isto smeta. Onda, kome li se carstvu privoleti? Ugađati bilo kome, čitaocima, ili glasačima, nalazim da je pogrešno. Važno je iznedriti ono što u tebi čuči, ali opet da to bude na način koji će onaj kome je uopšte stalo razumeti, dakle uložiti određeni napor. Ako je neko delo nametnuto kao nešto što ima proverenu vrednost onda ga čitaoci pažljivije čitaju nego nešto što ima kvalifikaciju pokušaja stvaranja, možda često izloženo preoštroj kritici posle samo pukog pročitavanja. Ja za ovu priču nisam glasao zato što su mi se druge više svidele.

Anđeoski ožiljak-Ako je do vica onda je bolji onaj kad Mujo zatraži od zlatne ribice da ga pretvori u princa. Budi se on, kad će majka: "Ustaj sine Ferdinande, treba da ideš u Sarajevo". Ako je neko gledao "Kuća droge"(P. McGuigan), tu se liku dešava totalna propast (isteraju ga iz fudbalskog tima, ostane bez posla, devojka ga šutne, isteraju roditelji iz kuće), a onda u kafani naleti na Boga koji izgleda kao Bukovski i krene da se žali na globalne probleme, pa ga ovaj za kaznu pretvori u muvu. "Anđeoski ožiljak" nije loša priča, ali kao da je tu moglo nešto...

Jektika, kao i Merzbau, je "k'o pletilja ona stara, dan što plete noć opara", no svakom svoje. Prva rečenica ("Uglib Vid je, naivčina, verovao da se tuberkuloza duhovima leči.") otkriva kraj, mada to možda ne važi ako čitalac ne zna temu. Stil mi se dopada i izbor imena Uglib, ali je zbog tog imena autor preterao sa "rudarenjem".

Konjic od vile-Valjda što mi biologija nije strana i opet što sam znao temu naslov mi je otkrio kraj. Ako se poteram da izbegnem subjektivni osećaj i koliko-toliko pokušam da postignem objektivnost dolazim do sledećeg: "Baš su se napričali i naobjašnjavali, a moglo je i kraće".

Paučina mladog Meseca-Pitaju Zdravka Čolića: "Šta mislite o produkciji vašeg novog albuma?" Zdravko:"Ja tu ništa ne bi dir'o."








 

[scallop]

Nemaš pojma koliko bi mi te 3-5 godina dobro došlo za neke planove.

Ti najbolje znaš kako izgledaju moji komentari tvojih priča. A, ako želiš da vidiš šta sam zapisao kao prvu opasku, onda se izvinjavam nežnim očima:


NIRNBERŠKA ROBA - Steva magarac. Opet musavo i nedopričano. Jebala ga jaja!


Na drugu loptu, složiću se sa Hrundijem - umeš lepo da utrpaš čitaoca u priču, da ga vodaš sa sobom naokolo i da sve sam prepoznaje, ali sama priča, ono što čitalac razume kao celinu, ostaje nedopričana, kao da deo ljubomorno čuvaš samo za sebe. To tako ne ide i to je mesto gde pokušavam da pritisnem tako da iscuri napolje. I u ovoj priči se većina pita gde je želja i šta znači jaje. Kao onaj koji voli da izmišlja svoje krajeve, ja vidim to jaje kao čuvarkuću, koju za Uskrs izdvojimo na posebno mesto u kući, utrpamo u nju sve želje za celu godinu, a onda čekamo da se ispune ili ne ispune. Koliko ja nisam u pravu sam Bog zna. Ti sigurno ne znaš, jer te nije ni interesovalo dok si pisao.


EH, DA MI JE SESTI U RAKETU - je još jedan način pisanja koji mi se dopada, ali je postupak toliko haotičan da gotovo niko ne vidi koliko je filovana svime i svačim, pa podseća na rolat od mesa koji većini izgleda kao kljakavo zamešeno ćufte. Da bih svaki segment tog fila izneo na videlo, morao bih da je ponovo pročitam natenane, ali bih od toga i ja ozrikavio, pa neću da rizikujem.


KONJIC OD VILE - je slatka, opuštajuća priča, volim ja takve, ali mi je poenta tanka i mnogo me podseća na poslednje jutro Franca Ferdinanda.


Ostalih pet priča ću komentaristi kasnije.

[Savajat Erp]

Postoji gradacija, veruje se da je potekla iz odavde negde - "Krivo, krivlje, krivo u P.M.". E vidiš, ja sam nasađen samo na ono drugo a Brdi NN na ono treće. I treba da kara ovu radioničarsku dečurliju.

Много сте ми ви зајебани... Елем, немушт:

1. Борба за крај - на прво читање ми се допала...на друго већ сам схватио да врви од нелогичности које су моји врли претходници већ помињали, па да се не понављам...

2. Тамна конструкција - није лоше...само су ме мало сморили сви ти силни доктори, прифесори, капетани, генерали бла, бла...мислим на радионицу уопште. има допадљиво-мрачну атмосферу, можда сам ја приглуп, али не видим овде дословно испуњење задатка...где се то овде нуди испуњење жеље?

3. Стазом кукавица и јунака - за ову сам се двоумио једно кратко време...ни овде не видим дословно испуњење...једнио ако узмемо да је старац испунио жељи Вукоти да  се бар постхумно зајуначи...непотребно старчево објашњење при крају о претварању оружија у пепео...

4. Жеља за жељу - ова ми је исто била у игри...мрзовољни главни лик ми је сасвим по вољи, солидно је написана, лепо тече...испрва нисам ни сконтао да се Руак (какво је то име дођавола? као да је неки ЕФ варварин) претворио у мачку, већ сам мислио да је Зиа доживела ту метаморфозу...ту ми је мало било нејасно....глас у тајном.

5. Ех да ми је сести у ракету - тупав наслов...због поремећаја пажње (концентрације) који делим са аутором нисам ни приметио силне словне грешке...прича је духовита, забавила ме је и има добро смишљену конструкцију.....јавни сгла

6.Пети свет - њах...Технољуди, риђи, первезни, немилосрдни, похлепни, све уништавају пред собом, а ничег доброг не доносе, сеоце, зеленa шума, некад својеврсни рај, Донован....kill all the white man? солидна ми је ова памфлетарија све у свему...добар задњи пасус...мајко природо! Потајни глас.

7.Одлука - извините, ал нисам убеђен....неко је поменуо нелогичност целе ствари...патуљак нуди било какву формулисану жељу, а лик тражи свега још 5 минута? ил је дебил или потајни самоубица...без посебног дојма што се мене тиче.

[pokojni Steva]

Dubok naklon, širok osmeh i zlatan zub 
Braying Donkey


I dalje gazimo kučiće - Merzbebalabau (jebem li ga kako se već piše) - plafon domet jednog prosečnog studenta medecine sa pristupom internet pretraživaču. A po brucošijadi, kad upozna ostalu decu, popije pivo, ne daj Bože dva, pa mu se ispili literarno stvaralački crv. A onda se ujutro probudi, shvati, i 


"Kratki filmovi, nezavisni" 

[Savajat Erp]

Само сам чекао да неко улети између, па да наставим да сер...да се осврћем на причице

8.Марзбау4 - заморно, све у свему...именовање другова само по томе шта студирају указује на хејт, лажно пријатељство...крволиптање ме није нит` шокирало, нит` фасцинирало, то ми је чак и најзаморнији део, иако сам склон истрипованим триповима на крају сам очекивао да ће на врх да стави спопствену главу..то би било кул. и он је неки надчовек? тек тако откида удове, барском столицом разбија плафон...газда ресторана би требао озбиљно да поразговара са грађевинском фирмом.

9.Очи ловца - свидела ми се, иако задатак није испуњен дословце по мом конту...опет јебени глаголи на крају реченице...а опет сам јој дао један глас...не знам зашто, крај је ипак добар...

10.Последње песма ДМ - дадох му сва три....зачудо, није ме сморила, лепо иде...тачно је да испод свега провејава нека хладноћа у приступу писању, занатство малтене, ал` добра је све у свему..увек ми је лакше да упирем прстом на оно што ми се не допада, него да објасним зашто ми је нешто добро, јбг

11.Кад градова нестане - убацила ме у потпуности у тело главног јунака...добар опис биртије, зиме и свега...можда крај мало вуче на патетику, али код мене штима...2 гласа, бода, поена, бамбија, шта већ

12. Нирнбершка роба - добра прича, као и претходна учинила је као да се налазим и ја под крошњом...очигледни шмек Војводине, вашаришта, бедних препродаваца-лопова-превараната и шта све не...али, задатак? преслободно схваћен овде....нема ни понуде испуњења жеље, ни створа који је нуди ни...ал ту је јаје-духизлампе-пророк. Тајновити глас.

13.Анђеоски ожиљак - можда је виц...али је добар виц, мени штима у целости...задовољан сам. Уно глас.

[Loni]

Bice i vizuelnih prikaza.
Bar u onoj konacnoj tabeli, koju svakog meseca radim za uspomenu.

Sad nemam uslova, al kad proradi kucni kompjuter dobice svako sliku i priliku.

[Palmer]

Borba za kraj

Uz mali broj logičkih nedoslednosti u priči, suvišnih opisa, moram priznati  da mi se dopao pokušaj dočaravanja melanholične, otupele atmesfere (malčice kafkijanske kod vojnika kome glava idu u stranu). Čak se i drama pomalja u par dijaloga koji stoje ovde na mršavim ali stojećim nožicama.

Merzbau 4

Rečenica '' To sam šutnuo jer mi nije trebalo''  made me laugh. Piscima amaterima predstavlja veliki izazov pravljenje fabule na  6Kk. Ovde to malo škripi. E sad, vidim da nije jedino meni upalo u oko ''zapamćivanje'' i ostale stvari koje ne bi smele da se javljaju kod pisaca kojima je pisanije struka. Sve mi se čini da je ovo veštački izazvan i temom usmeren eskapizam pod dejstvom ili sadejstvom nekoliko halucinogena koji raspaljena mašta (inače po prirodi malko bolešnjikava i poluanalitična) solidno tvori s obzirom na sva data ograničenja.

Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića

Meni je ovo bila najčitljivija priča, ima dobar tok, priča koja se donekle ne  davi nebitnim detaljima, a opet daje koliko toliko solidan karakterni opis junaka (što je meni u pisanju i najvažnija stvar – toliko važna da volim pisce koji se ponekad toliko zanesu u analizi i građenju karaktera da narod nenaviknut na to počne da se grči i moli za milost promenu radnje i presudi tom teškom snafu kojim pisac nemilosrdno bičuje lenje čitaoce). Ovde toga nema, ali priča može da prođe. Ne volim filozofiranja o smislu života pisaca na 6Kk i neke opšte stvari, koje su prežvakavane više od celokupne  istorije svih proizvoda Industrije žvakaće gume aka ''žvake'', ali evo kako i meni ''Malo za sriću triba'' dajem ovde najveće pohvale za držanje pažnje nama taštim govnarima kritički nastrojenim  čitaocima.


Jektika

Obzorm da sam iz rodom grada bakra svaka alegorija vezana za rudarenje dopušta mi da budem subjektivan i da kažem da mi se dopada, jer me boli baš uvo da sebe predstavim kao objektivnog mamojeba od kLitičara. Rečenice su poetične, smislene. Naslov mi je privukao pažnju što je jako bitno, a i građenje karaktera glavnog junaka mi ''ne ostaje žedno.'' Jalovina manje više izbegnuta. 


Paučina mladog meseca


Na mene je ostavila dojam, pamtim je još uvek, bajkovita je i mračna pomalo budi jezu kod pažljivog čitaoca. Atmosfera solidno dočarana, priča je kako reče jedan kLitičar p(l)itka. Šalim se može i bez L.

[дејан]

[Anomander Rejk]

Napisao sam lošu priču ovaj krug, i šta da se radi.
Glavu na panj, i trpeti  . Jasno mi je i gde sam grešio u njoj.

[Savajat Erp]

14.Јектика - лепо написана, али ме је и уморила...посебно дијалог....Србан Говориловић?

15.Коњиц од виле - сморних првих пар пасуса на граници препричавања...и да ли вилин коњиц у адултном облику стварно живи само један дан? ммм?

16.Паучина младог Месеца - добра прича, сигурно међу првих пар кад би је гледали ван задатка...постао сам задатак-фашиста ко овде коме нуди испуњење жеље? Сигишоара (јбт, какав надимак, као да га је смислио Џек Лондон за неког од црнаца из Приче са Јужних мора) мршуљавом клинцу? клинац њему испуњава жељу и постаје му наследник? да ли је деда у ствари био добошар без уста? или је пре него што је дјечарац отишао са добошарем овај најавио и дедин нестанак? мејк ју тинк

17.Време - у неку руку слично као Последња песма ДМ....само што ми није оставила никакав спец утисак...неодвајање пасусима само отежава читање и овако помало зезнуте приче.

18.Награда или казна - докле више тај Други светски? и Нијемци? Као да се завршио пре сса 5 година, а не скоро 70...иначе, сасвим коректна прича...испуњен задатак, али предвидљив крај.

19.Театар жеља - гротеска? спорадично занимљива за читање, неко је истакао добар детаљ човека који чита новине...можда најбољи лик ове радионице...по мени мало се превише задржало на објашњавању његових мотива...неиспуњен задатак.

Тол`ко од мене.

[Mandragora Dragon]

Vreme-E, ovde je urađeno nešto fino. Ne reci, već zamisli jednu želju. Zez je u načinu na koji se oblikuju misli. Pre definitivne formulacije eto ti misli koja se može protumačiti kao želja. To je to.

Nagrada, ili kazna-Sin Dragan bi mogao posle i da ih pokrene.

Teatar želja- Ne mogu da komentarišem pošto se čovek odao i objasnio u čemu je vic. Možda kad izađu ostala imena.

[Stipan]

E Dejane, hvala za tabelu! Šta bi mi bez tebe!!!

Scallope, ne obeća li ti da ćeš iskomentarisati i ostatak priča?

[scallop]

Šta!   Još nisam stigao do tebe? Ostale su mi samo prve četiri i šesta!

[Stipan]

Ma znao sam ja da ću opet isp... izostati.