Radionica broj 15 - mart 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

 Uobičajeno paralelno glasanje, bira se po pet priča.

1. Borba za kraj - Bora
2. Tamna konstrukcija - starlight
3. Stazom kukavica i junaka - Sinlen
4. Želja za želju - ND Zodiac
5. Eh da mi je sesti u raketu - Loni
6. Peti svet - Andromader Reik
7. Odluka - Lenaj84
8. Marzbau 4 - Mandragora
9. Oči lovca - Džek svih zanata
10. Poslednje pesma Dimitrija Marjanovića - džimi gitara
11. Kad gradova nestane - Stipan
12. Nirnberška roba - Steva
13. Anđeoski ožiljak - Ivica
14. Jektika - Hrundi
15. Konjic od vile - Savajat Erp
16. Paučina mladog meseca - Plut
17. Vreme - D.S.B.
18. Nagrada ili kazna - Skalar
19. Teatar želja - palmer eldrič

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2012/2012_03.DOC

Glasa se za pet priča, s tim da prva dobija 3 poena, druga 2 a preostale tri po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete pet priča po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i tri po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.

Rok je četiri dana, dakle, u ponoć subotu na nedelju stižu rezultati.

Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Da se podsetimo šta je bio zadatak:Glavnom junaku (ili junakinji) pojavljuje se osoba (stvor... štagod) i nudi da mu bez ikakvih uslova ispuni jednu želju, bilo kakvu.Sve je slobodno... okolnosti u kojima se nalazi glavni junak, žanr (može i epska fantastika), ishod, sve se svodi na opis junakovog sveta i odnos prema ponudi, te nekakvo neočekivano i zanimljivo razrešenje, da bi priča uopšte imala smisla da se čita.Pazite: nigde nije rečeno da ponudilac uopšte ima mogućnost da ispuni želju, mada bi bilo poželjno da se pojavi neki element fantastike bar u naznakama.Takođe nije bitno da li će ponuda biti postavljena na početku ili na kraju priče, dakle, kao tačka zapleta ili raspleta; probajte da osmislite zanimljivu situaciju sa neočekivanim krajem - klasična minijatura sa panč-lajnom.

[Boban]

Rezultati glasanja porukama:
http://www.znaksagite.com/D/2012/mart2012-glasanje.htm

Ovo je prvi put da se desilo da ima više glasanja porukama nego kliktanjem...

>>> Editovano 10. marta oko 4 ujutru, da se ne zbunjujete zbog datuma ove poruke.

[Stipan]

Pa dobro, glasanje je isteklo i na tajnom glasanju sam prošao prilično kilavo.
'Ajde onda da postavim moje skromne komentare dok Boban ne pusti rezultate javnog glasanja.

Borba za kraj
Nije greška, ali meni se lično ne dopada smeštanje radnje izvan naših prostora, ukoliko za tako nešto, kao ovde, nema razloga. Ipak jasno ispričano, dobro vođeno i lepo završeno.

Tamna konstrukcija
Nedorečena priča lepo dočarane mračne atmosfere. Nejasno je kakve veze ima ubistvo na kraju sa htenjima protagoniste.

Stazom kukavica i junaka
Dobro napisano, tečno i zanimljivo. Problem je da je slučajno ili namerno prerađena Bobanova priča iz ne znam tačno kojeg kruga, ona o matorcu koji ubija plaćenika koga je sam angažovao.

Želja za želju
Interesantna priča sa dobrim preokretom na kraju. Na žalost autor se gubi u detaljima, pa deluje prenatrpano.

Eh da mi je sesti u raketu
Vic koji se priča u tri reda razvučen na 6KK. Korektno napisano i milion puta prežvakano.

Peti svet
Okej, ovo je lepo napisano, tu su poruke o narušavanju prirodne ravnoteže, incestu i svačemu drugom. Ali zašto Rea i Donovan rade to što rade. majku mu?

Odluka
Prvi deo priče mi sa tim umetnicima i umetničkim divanima nekako vuče na Barkera i očekivao sam drugačiji rasplet. Scene nasilja su egzaktne i dobro napisane, ali za one koji to vole. Lično nisam pristalica tolikog detaljisanja u pokoljima.

Oči lovca
Ovo je dobra i vrlo mračna priča, ali, iako sam i ja sklon igranju sa vremenima i sa redosledom reči u rečenici, nimalo mi se ne dopadaju igre reči ove vrste: "(to) bi samo upozorenje", "vatra koja ga oprlji bi dovoljno snažna", "odlazim ka velikoj bari koja se od kiše stvori."
Kad malo bolje razmislim, te bravure ukazuju na nekoga, ali o tom potom...

Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića
Pesnička posla. Mnogo smo depresivni i razočarani, dobro bi bilo malo se ubiti.Svaki pesnik ima revolver, nije li tako.
Lepo dočarano kolebanje, dobra priča, lepo pripovedanje.

Nirnberška roba
Neobična priča koja vrlo otmeno obilazi temu kao kiša Tavankut. Majstorsko pripovedanje i maestralne brljotine.

Anđeoski ožiljak
Ovo me je nasmejalo, ali baš onako, kako valja. Nepretenciozno, sasvim u duhu urnebesnog završetka - doduše, od trenutka izgovaranja želje, pomalo očekivanog.

Jektika
E ovo je toliko lepo ispričano da nemam reči! Manje - više što je radnja pomalo smandrljana, oči mi se zamagliše od predivnog pripovedanja.

Konjic od vile
Još jedan vic razvučen na dužinu priče. Pripovedanje je nepretenciozno i bez zamerki, ali zar nije moglo malo više inovativnosti?

Paučina mladog meseca
Mnogo lepa priča, sva mistična i jezovita, pa opet nekako prepuna topline i ravnice. Tema je nekako izvrdana, ali uz malo napinjanja može se uglaviti u zadatak,

Vreme
Ovo bi mogla biti dobra priča, samo da je autor nije toliko nevešto ispisao. Ne znam da li je novi učesnik na radionici, ili je neko od starijih zbrljao stvar.
U svakom slučaju tekst je prepun nespretnosti koje nepotrebno zamaraju čitaoca. Na primer:
"Polako se pretvarala u nekakve sitne kapljice." - reč "nekakve" je nepotrebna.
"Uhvati se za džep po navici da proveri ima li novca" - prekomplikovano
"kada se vrati u svoju odvratnu sobicu gdje je stanovao." - naravno da stanuje u svojoj sobi. Nepotrebno objašnjavanje.
"da živi ovaj život" - besmisleno, naravno da je život ovaj, nema ih nekoliko.
"tmurnog namrštenog mladića" - tmuran i namršten podrazumevaju jedno drugo.
Uz malo truda i mnogo ispisanih stranica do ovakvih grešaka ne dolazi.

Nagrada ili kazna
Još jedan predugačak vic iz serije omiljene nam teme - nepromišljeno i brzopleto formulisana želja. Nisam baš oduševljen.

Teatar želja
Nisam siguran jesam li ovo dobro shvatio. U svakom slučaju radi se o nekakvoj fantazmagorično simboličnoj priči koju nisam uspeo da ispratim. Uostalom, ni sa zadatom temom nisam našao ama baš nikakve veze.
I tako...

[Skalar]

Ево и мог скромног доприноса...


БОРБА ЗА КРАЈ

Пуст град, а у њему дугачке колоне војника. Значи да није пуст!
Породица погрешила и главног лика сахранила, а породице нигде након што се спасио. Где се деде породица?
Командант грађен попут стене. Шта то значи? Како су то стене грађене?
По мени је крајње бесмислено да тзв. анђео тражи преживеле, пронађе једног, а онда чека да дође локални командант који извршава егзекуцију, а пре тога му даје исцрпно објашњење о ситуацији и послу ког анђео обавља.  Пружање информација читаоцу кроз дијалог није никаква новост у књижевности, али ако се то уради на нивоу и у стилу петпарачког каубојског романа, онда не ваља.

ТАМНА КОНСТРУКЦИЈА

Нема описа конструкције, макар она била и филозифска творевина коју свако треба да замисли! "Игра стаклених перли" је одавно написана, а писац је стекао светску славу, мада се многи и дан данас питају штошта о тој игри. Тако се и ја питам каква је та тамна конструкција, како изгледа споља (ако има спољашњост)?
Иако је нису градили живи, подсећа на људско стваралаштво. Како то подсећа? У ком смислу? Духовном или физичком? И ко су ти мртви, или неживи?
"Лебди облик сличан неком геометријском предмету, али несталне површине и димензије" - као читалац ово не могу прогутати.
Збркана прича. Као да је недовољно разрађена идеја, тј. идеја је боља од реализације.

СТАЗОМ КУКАВИЦА И ЈУНАКА   

Моје симпатије зато што је ово ЕФ на домаћем терену, где лакше поентирамо, него у гостима. И чудовишта су домаћа, али сигурно нису мање крволочна од иних иностраних. А Вукота ко Вукота, ил се жени ил га жртвују, што му, некако, дође на исто.
Једино ми смета што нема објашњења која је старчева награда, осим ако убијање "проклетиња" није само по себи награда, а да ја то нисам схватио.
Добра прича.

ЖЕЉА ЗА ЖЕЉУ

Солидна прича, настала на премиси погрешно формулисане жеље, што је, иначе, идеја водиља за још неке приче из овог круга.
Добар преокрет, мада можда, али само можда, помало очекиван, на крају. И замерка на оном детињем "мјау". Мислим да се и на другачији начин, кроз једну реченицу, могла описати мачка, без тог "мјау", а да преокрет буде ефикасан.

ЕХ ДА МИ ЈЕ СЕСТИ У РАКЕТУ

Вероватно замишљена као сатира, која ће кроз двосмислене духовитости  приказати муке нас становника садашњице у мукама становника неке измаштане сутрашњице. На моју жалост, прича није испунила захтев духовитости. Или ја не разумем?
Интересантан преокрет на крају.

ПЕТИ СВЕТ

Недовољно јасна прича.
Каква је веза између приче и "Ниси смео да ме дираш тамо доле,тата"? Ја не видим смислену везу. Можда је аутор желео да нас шокира, а вероватно имајући ову реченицу од раније, искористио ју је и убацио, без њене стварне улоге у причи.

ОДЛУКА

Добар акциони СФ.

МАРЗБАУ 4

Коме се брутално ишчупа рука, или кључна кост, тај више не може поскакивати у ритму, без обзира колико је музика опијајућа и хипнотична, јер људско тело не може функционисати са таквим несанираним повредама, с обзиром да искрвари за мање од два минута.
Без објашњења на крају.

ОЧИ ЛОВЦА

Ко је рату против људи и зашто?
Женка ловац (не знам како другачије да је назовем) није понудила ловцу да му испуни жељу, него је он од ње то тражио, тако да прича донекле није одговорила на задатак.

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА ДИМИТРИЈА МАРЈАНОВИЋА

Натегнут дијалог, који има амбиција ка филозофији.
Нејасно на крају.

КАД ГРАДОВА НЕСТАНЕ

"Отменим покретом затвара врата." Који су то отмени покрети, а који нису?
Ако је волео Снежану, зашто ју је убио? А убио ју је, зар не?
Смушена прича.

НИРНБЕРШКА РОБА

Интересантна прича, али мало нејасна на крају - зашто и шта чекати догодине?

АНЂЕОСКИ ОЖИЉАК

Сама идеја је неуверљива - ма колико био изнад овоземаљских материјалних потреба, колико човек мора бити... хм... блесав, па да пожели жељу за враћање ожиљка на старо место (или му је то направљен нови ожиљак, а стари остављен тамо где се померио?

ЈЕКТИКА

Необична прича о писцу.
"Селам алејкум, Углибе Виде" - ако се мислило на име Вид (Видосав), онда Вид није муслиман и саговорник, који је стар и искусан, а очито се нагледао света, сигурно не би хришћанина поздравио муслиманским поздравом. А ако то Вид није Вид, него нешто као очињи вид, онда је све могуће, па и да га поздраве муслиманским поздравом.
Прича нејасна на крају.

КОЊИЦ ОД ВИЛЕ

Врцава хумореска, са идејом о нејасно формулисаној жељи. Као што рекох, има их у овом кругу, наџеџиле се ко епидемија.
Мислим да би прекорет боље функционисао без последњег пасуса у причи.

ПАУЧИНА МЛАДОГ МЕСЕЦА

Први пут са оцем на јутрење.
Поетичан, допадљив стил.
Једина замерка што мислим да нису у питању биле клетве, него предсказања.
По мени, најбоља прича овог круга.

ВРЕМЕ

Да је разбио колено, вриштао би од болова и сигурно не би ни мрднуо даље и не би му било до вискија. Којег испија мало касније, као да није разбио колено, него само огулио кожу.
Има ли у причи пасуса? Нема и зато је тешка за праћење.
Необичан прилазак младићу од стране тог који испуњава жеље, па некако делује као да га стартује са нечим другим на уму...
Прича ми није јасна - тражио је новац, а добио бесмртност. Јел то она народна "Време је новац"?

ТЕАТАР ЖЕЉА

Где су нестали пасуси? Па није прича њива од три хектара и да се оре без застоја - дођеш до краја дужи, окренеш плугове и опет ори.
Добро вођена радња, али превише психоделична за мој укус. Ух, као слика тј. речима описано измењено стање свести.
Нејасно ми је шта телевизор представља - портал у други свет, у пакао, шта ти ја знам већ, или генератор халуцинација?

[pokojni Steva]

OK, Stipan trevljen 
A kao da zametne trag, preskočio dve priče 

[Stipan]

Uuu, nije da sam nakupio nešto mnogo bodova, ali kad vidim KO je glasao za mene, prosto mi dođe da zapevam.

[Stipan]

Ako se digod nisam  zajebo - evo rezultata javnog glasanja


1. Borba za kraj    -     6
2. Tamna konstrukcija  -   7
3. Stazom kukavica i junaka -  12
4. Želja za želju  - 5
5. Eh da mi je sesti u raketu  - 10
6. Peti svet  -  1
7. Odluka   -    4
8. Marzbau 4    -    17
9. Oči lovca    -   5
10. Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića  -   23
11. Kad gradova nestane    -    13
12. Nirnberška roba    -     7
13. Anđeoski ožiljak     -    12
14. Jektika    -    15
15. Konjic od vile   -      6
16. Paučina mladog meseca  -  20
17. Vreme   -   8
18. Nagrada ili kazna     - 3
19. Teatar želja     -    1

[scallop]

Sinoć čekao Đokovića, pa kad se sam brejknuo, okrenuo tur televizoru. Jutros, taman kad sam poverovao da uspešno spavam, dogecala unuka iz moje sobe, iz mog kreveta, i raspunila mi želju. Sad vidim da sam pogodio samo jednu od prvih pet priča i kako onda verovati u lepu nedelju? E, neću da komentarišem priče sada. Kako uspete da vam bude privlačnije mudrovanje o bitnim pitanjima života i smrti, raja i pakla i ostala..., umesto da se raspoložite sa nekom od veselih priča na Radionici? Ima li ih?

[Stipan]

Ima! Mene je "Anđeoski ožiljak" baš nasmejala.

Nego, hajde neko da sabere glasanja, neću valjda sve ja da uradim...

[scallop]

Stevo! Heeej, Stevo! Ljukav ovaj Stipan. K'o ljisica.


A, Anđeoski osmeh i nije tako vesela priča, mada se i meni dopala. Zamisli da imaš bubuljicu na dupetu i kad god je potražiš sa ogledalcem nije tamo gde misliš da jeste. Bre, poželiš da bude negde na vidljivom mestu, da možeš da je uloviš. Tvoja je, šta ima da se krije kao da je siroče.


Odoh ja na pijacu po surutku. 

[Anomander Rejk]

POSLEDNJA PESMA DIMITRIJA MARJANOVIĆA- Ovo je pobednička priča ? Ok, poštujem ukus većine, ali mene je ovo utušilo.
Natprosečno patetično. ,, Oronuli pesnik patnje '', ,, Potrošeni pesnik bola...''. Nategnuto filozofiranje i patetisanje. Dijalog sa Crnim čovekom izuzetno dosadan. Bogu hvala pa se na kraju priče vratio u knjigu.

KAD GRADOVA NESTANE-Počelo je lepo, priča je grejala poput starog šporeta, oživljavajući uspomene i neko prošlo doba. Kako je odmicala, oduševljenje mi je nestajalo. Zaplet sve neuverljiviji, a kraj sa dugim poljupcem i krvavim nožem definitivno me je ubedio da joj ne dodelim bodove.

NIRNBERŠKA ROBA-Nije mi se dopala ni atmosfera ni jezik priče, to gutanje i izostavljanje slova, vašarski izrazi, a i sama radnja je haotična. Želim da uživam u jeziku priče, a ova priča me je mučila.

ANĐEOSKI JEZIK- Ovo je pisao neki novosadista ?  Simpatična priča, ali ne više od toga. I prilično mi je nategnuto da u njoj ima fantastike. Više mi liči na ispovesti raznoraznih ,, urađenih ''.

JEKTIKA- Dosadno do zla boga. A i pretreslo se x puta, razne varijante zezanja pisaca, pisaca početnika i njihovih realnih ili nerealnih ambicija. Nakon čitanja, trenutni zaborav.

KONJIC OD VILE- Najviše mi se svideo kraj. Fina zamisao, da ga pretvori u vilinog konjica. Ono natezanje sa duhom zaštitnikom i slabo osmišljeni dijalozi pokvarili su veliki deo priče. Ovde mi se zapravo svidela ideja, ali mislim da priču treba faktički ispočetka napisati.

PAUČINA MLADOG MESECA- Maštovita i jeziva priča, nešto između horora i bajke. Jako lep jezik pripovedanja, priča koja mi je nekako dala osećaj najbolje dočarane atmosfere i slika koje se mogu zamisliti. Tri boda. Ima i nekih sitnijih zamerki, previše tog Sigišoara, Sigišoara... krici stoke ? Malo čudan izraz.

VREME- Opet filozofiranje. Autor nije napisao priču, već nam je izneo svoje mišljenje o propalitetima i gubitnicima, uz obaveznu krčmu, viski i naricanje nad sudbom. Ali nema priče. Samo muka teče u beskraj. Krajnje nemaštovito.

NAGRADA ILI KAZNA-Zanimljiva ideja o čuvaru iz logora, i njegovim maštarijama da postane Veliki gazda. Solidan štos sa nepokretnim. Dovoljno za bod.

TEATAR ŽELJA- Joj, što je ova priča naporna. Ulaze, izlaze, stropoštavaju se, povraćaju, i na kraju daljinac. Aman...

OČI LOVCA- Ova priča nije za nežne dušice. Mračna, teška, bolna priča o patnji i besu. O postojanju koje je gore od smrti. Priča u kojoj je smrt pobeda, iskupljenje, u kojoj se čeka sa zahvalnošću i nadom. Pripovedanje je tečno i ne ispušta do kraja. Dva poena.

MERZBAU 4- Maštovita i jeziva priča. Nisam joj dao više od jednog boda, jer je imala po meni nekoliko gafova i izraza na koje se morala obratiti pažnja, poput... zapamćivanje, ispenje se, naravno takođe su bili studenti, pošto je pobegao je, itd... Na ovakve stvari morala se obratiti pažnja. Ipak, zanimljiva je i neobična, pa sam joj dao bod.

BORBA ZA KRAJ- Nešto slično kao da je već bilo u radionici... anđeli i vojske, bledo, neuverljivo.

TAMNA KONSTRUKCIJA- Dopalo mi se par rečenica i sf okruženje, ali nedovoljno za glas. Mislim da se i ova priča može preraditi...da ispadne dosta bolja nego što jeste.

ODLUKA- Nisam baš shvatio ovu priču. U rangu je onih nekoliko priča koje mi se na prvu loptu nisu dopale, i ni kasnija čitanja nisu popravila utisak.

STAZOM KUKAVICA I JUNAKA-Ova staza mi je previše obična. Rasplet i kraj su mi više nego predvidivi, pisac baš nije previše uranjao u maštu nego je koristio utaban put, pa je i rezultat prosečan.

PETI SVET- Počela je dobro, sa fino dočaranom atmosferom, ali je pala u nastavku. Nejasni motivi i karakterizacija.

ŽELJA ZA ŽELJU- Pošto nisam čitao redom, nego na preskok, ova priča mi je legla ko kec na desetku nakon niza filozofsko-smaralačkih traktata od priča. Jednostavna, a opet ima duha, likovi jesu pomalo klišeizirani, ali su svejedno simpatični. Jedan bod.

EH DA MI JE SESTI U RAKETU- Dakle, opravdanja nema. Tekst se može srediti makar u nekoj meri, pre slanja. Ima se artija i olovka. Ako se nema vremena i mogućnosti na poslu, ima vikend, ako se nema mogućnosti ni kući, valjda ima neki drugar, ili drugarica sa kompom. Valjda ima i neko ko može pomoći da se sredi tekst ako nisi siguran jesi li ubrljao.

[Stipan]

Izem vas nesposobne! Evo redosleda lijenčine nijedne!

01. Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića  -   23 + 12 = 35
02. Paučina mladog meseca  -  20 + 11 = 31
03. Stazom kukavica i junaka -  12 + 11 = 23
04. Jektika    -    15 + 7 = 22
05. Marzbau 4    -    17 + 4 = 21
06. Anđeoski ožiljak     -    12 + 8 = 20
07. Kad gradova nestane    -    13 + 6 = 19
08. Eh da mi je sesti u raketu  - 10  +4 = 14
09. Nirnberška roba    -     7 + 6 = 13
10. Vreme   -   8 + 4 = 12
11. Želja za želju  - 5 + 5 = 10
11. Borba za kraj    -     6 + 4  = 10
11. Tamna konstrukcija  -   7 + 3 =  10
11. Oči lovca    -   5 + 5 = 10
11. Konjic od vile   -      6 + 4 = 10
12. Nagrada ili kazna  -  3 + 4 = 7
13. Odluka   -    4 + 2 = 6
14. Peti svet  -  1 + 3 = 4
15. Teatar želja     -    1 + 0 = 1

[Savajat Erp]

Jeee...чак 5 прича има исти број бодова, лоодило, што би рекли ви млади.

[scallop]

Pijaca me nije osokolila. Zapravo, povratak kući me je dotukao. Najpre sam seo u autobus 26, umesto u 25 jer mi je prililčno svejedno, ali sam omašio da siđem kod Pravnog. Kamena pošta je rešenje samo ako naiđe trolejbus 40, a kako nije, do kuće sam stigao peške. Pazario sam jedan klik u prevozu u ukupnom iznosu od nula dinara.


Ako poverujem Stipanu, a nema alternative, počeću od desete priče, jer se neki stalno žale da niskorangirane priče nemaju komentara. U ovoj grupi od deset priča podelio sam sva ćetiri bugera (2, dvojke), tri trojke... Da, jednom sam dao 4, a tu se našla i priča autora za čije priče po inerciji glasam. Ah, da, jedna od dve priče koje nisam ocenio je u ovoj grupi.


Za priču PETI SVET sam ubeležio: Spoznajno sam zabezeknut! Ima i oblovine i silovanja i pedofilije... Ali, smisla nema. Ne volim priče, zapravo, mrzim priče kojima je jedini cilj da "podignu adrenalin", a ni to ne umeju. Naravno, postoji i jedna gora, ali ta se visoko plasirala i o njoj ću kasnije.


Priča VREME je totalno nepismena i čudim se da je pokupila (u Stpanovom spisku) čak 12 poena. Računam da je autor nov, a ako je veteran na Radionici posebno ćemo se obračunati. U nekom idealno naklonjenom čitanju mogao bih da prepoznam i neke dobre strane.


Priče ODLUKA i NAGRADA ILI KAZNA imaju poentu o pogrešnom pitanju. I neke nepismenoće. To ne pije vodu, ako želimo da ostavimo utisak.


Četiri sledeće priče: BORBA ZA KRAJ, TAMNA KONSTRUKCIJA, OČI LOVCA I TEATAR ŽELJA su kod mene bugeri. Kod prve sam samo upisao: Kevin Harper i anđeo... Zašto? Više se ni ne sećam te priče. Ako pisac bude ima posebnu želju, zadržaću se i na njoj. Kod druge samo - slaba priča. OČI LOVCA imaju napomenu: Nepismenoće! Ku-ku! Koješta! Kod priče TEATAR ŽELJA bio sam opširniji: Pisac ne voli autobuse i ne ume da piše. NIje ni u temi.


Sad priča ŽELJA ZA ŽELJU. Ovoj priči sam dao 4 i verovatno mi se nešto dopalo, mada sam upisao i "nesretan" i tipfeler. Nisam razumeo želju, ni mačku. Ko bi želeo: MJAU?


Za priču KONJIC OD VILE sam, čak, glasao. Dopalo mi se. Vrlo je moguće da je pančlajn banalan, ali u pustinji je i kap vode špricer.

[Palmer]

Teatar želja - malo pojašnjenje

Ovako, po sredi je moj pokušaj da napravim malu zamku čitaocima  koristeći se kriterijumima i ograničenjima koji su dati martovskom temom. Naslov je trik i ako već moram da banalizujem stvar, naslov priče označava daljinski upravljač (predstavljen kao teatar želja) koji i tako banalizovan u  kontekstu pričeima sekundarno značenje.

Elem, marka daljinskog ''TŽ'' ne odnosi se na naslov niti na onomatopeju paljenja TV-a  već na želju čitaoca moje priče (ispunjenog mrzovoljom, sujetom, cepidlačenjem ili analitičnošću), da pobegne iz te  dobro ili loše predstavljene turobne, melanholične, zagušljive krntije od autobusa (možete i taj autobus smatrati alegoričnim pokušajem da vama kojima se priča nije dopala autobus izjednačim sa pričom) i da pritisne malo dugmence off koje je zapravo simbolički ispunitelj koji ispunjava želju tako što završava priču, spašava junake i oslobađa čitaoca. (slovo T može označavati nešto sasvim drugo, a šta označava, prepustio sam vašoj mašti, ali cilj mi je bio da se DIREKTNO obratim čitaocu u smislu ( T)voja (Ž)elja). 

Dakle ja sam to dugmence off i ja odlučujem kad ću stati na kraj vašoj muci da završite čitanje  ili želji da priča potraje i na kraju vam ispunjavam ili ne ispunjavam tu želju. Dakle želja je JEDNA za svakog posebno.

Vožnja tv kanalima predstavlja vožnju raspalim autobusom. Priča je deo većeg koncepta u kome razvijam psihodelični svet jednog  producenta reality show-a, radnja se odvija u njegovoj svesti, delom u nesvesnom, ali mi je ova tema poslužila da napišem samo parčence te celine koje očigledno ne funkcioniše kao samostalna priča pa nisam ni dobijao glasove. I ovo nisu opravdanja za malo glasova već pokušaj da malo pojasnim stvar.

Izvinjavam se na banalizovanju jednog od ključeva shvatanja priče, ali morao sam da pojasnim pošto sam pretpostavio da će većina vas koji ste pročitali, pomisliti da je u pitanju promašena tema ili nedovoljno jasno izložen koncept priče. E sad koliko sam vešto napravio zamku, na vama je da procenite. Ali to mi je manje bitan ključ shvatannja priče. Samo sam se igrao malo sa zadatom temom.

[Stipan]

Kuku Palmeru, vidi se da si nov!!! Ne odaji se pre no što se objave autori!!!   

[Palmer]

Dobro, skontaću pravila vremenom, no samo sam hteo da pojasnim malo...

[angel011]

Dobro, skontaću pravila vremenom, no samo sam hteo da pojasnim malo...

Pojašnjavaš tek nakon što se otkriju imena autora.


Pravila nemaš šta da skontavaš, imaš ih sva ovde: http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11073.0.html

[Palmer]

Radoznalost je ubila mačku, a nestrpljivost kučku... tj. mene.. 

[Mandragora Dragon]

Borba za kraj-Naravno da bi umesto Kevina Harpera bolje legao neki Milisav, ali početak mi se bas svideo. Živ zakopan. Da se okrenuo kada je čuo glas i ugledao onog koji mu se obratio kako leži pored njega zalepio bih mu još bod. Anđeo je beskrilnik Spenser Trejsi, kao da ga je Frenk Kapra udenuo. Kraj nije pojašnjen, a šta bi moglo da bude-armija nacističkih, ili jos bolje NKVD, zombija, vanzemaljci, vremenski procep, preklapanje svetova itd. Teško da bi moglo da se nešto originalno odradi, pa je možda i bolje sto je pušteno na volju mašti čitaoca.   
Tamna konstrukcija-Slažem se sa A. Rejkom. Ima tu potencijala.
Stazom kukavica i junaka-Fino i lako čitljivo. Ima podosta priča, a i stripova, posebno domaćih, sa sličnom radnjom, no ima i izvesnu crtu originalnosti. Naši su ljudi, a i naša posla.
Želja za želju (željica)-Luminomobil je odlična zamisao.
Eh da mi je sesti u raketu-Što bi neko kidnapovao mučenika koji nema ni za kartu? Zbog bogate rodbine koja bi izula pare kad bi mu život bio u opasnosti? Tu se već otkriva kraj, a onda dođe još i krimi-hronika sa dodatnim navođenjima. Jedino što se nameće kao pitanje je da li uradiše "ono" pre no što je otkrio da je muško u pitanju, a i to ne bi bilo ništa novo.
Peti svet-Ovo je za ekološku radionicu.
Odluka-Kako je počelo očekivao sam više.
Oči lovca-Lik je odličan za nekog Spartaka 3000 a.d. Eh, a da je npr. kontakt sa ženkom doveo do oslobođenja od nocioceptorske kontrole, pa da krenu u osvetu?
Poslednje pesma-"Jedan nabijen revolver, dovoljan je za šest pesnika". To me je kupilo. Mislim da takvu rečenicu može da napiše samo pesnik. Makar u duši.
Kad gradova nestane-Husker Du-Diane? Trivun je čini mi se ubio momka koji nije hteo lubenicom da se osveži pošto je žurio na sastanak sa devojkom. Oprostite ako grešim. Stvarno.
   

[Stipan]

Mandragora, siledžijo! Više te ne volem!!!

[Savajat Erp]

Don`t hate the player, hate the game! 

[Džek]

Borba za kraj –  Lepo zamišljeno iako već viđeno. Prećesta upotreba veznika posle zareza i započinjanje rečenice istim kvari utisak. Takođe mi zasmetao segment gde se prepričava a i pojedina ponavljanja, poput ovog, žuljaju:

— Možeš da prestaneš da se pretvaraš. — reče anđelu.
— Razumem! — reče anđeo

Tamna konstrukcija – priča me nije impresionirala zarad lošeg pripovedanja. Kratke rečenice bi trebale da daju po dinamici ali u ovoj priči to izostaje i mislim da joj je to najveća mana. Ovakvoj priči ne treba dinamika, nego mnogo bolja karakterizacija. Imam osećaj da sam ostao praznih šaka, motiv je nejasan.

Stazom kukavica i junaka
– za ovu priču nemam zamerke. Čini mi se da je arhaičan izraz na nekim mestima pogrešno upotrebljen, nisam siguran, ali nije smetalo da uživam u ovoj priči, makar bila i deja vu

Želja za želju- Lep spoj SF-a i bajke. Na mene ostavila sasvim simpatičan dojam, a nije daleko od dobrog. Ipak, slaba karakterizacija. Umesto da se poradi na njoj, karakteri se pucaju na bespotrebne plavuše. U prilog tome ide činjenica da lik, ma koliko cool bio, nije ni trepnuo na pojavu čovečuljka. Takva faca zasigurno zaslužuje bolji opis.


Eh da mi je sesti u raketu – Uprkos očajnom pripovedanju ova priča je puna vedrine i humora. Stavila mi je kez na lice . Mnogo mi se dopada koncept priče, sve u segmentima.
Ne znam šta autoru treba onakav izraz, ali znam da samo zbog toga neće dobiti tri boda. Možda ni jedan, zavisi šta se još na pijaci nudi...

Peti svet – fina priča, teče lepo ali nije po mom šmeku, nešto mi u njoj ne štima. Verovatno kraj, koji nikako da svarim. Izbija nekakva sentimentalnost , nije mi po ukusu.
Što se tiče pripovedanja i zanata nemam nekih zamerki.

Odluka- loše napisano a i zamišljeno. Predvidivo i naivno. Svemu tome obilato doprinosi prepričavanje i ponavljanja koja su mi zapala za oko. Potencijalno dobra priča, protračena nelogičnostima.

Merzbau 4 -Jebote, šta ovo bi? Jeftina fantazmagorija ili prozor u unutrašnjost lika koji vezan lancima katatonično slini u nekom podrumu, odmah do gospodina Hanibala?
Elem, bez obzira na samu priču, jako loše napisano, prepričavano i sve ostalo.

Oči lovca -Blah. Meni tu ništa nije jasno.

Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića – Kao i za priču Stazom kukavica i junaka za ovu nemam zamerku. Uživao sam u čitanju, ništa me nije smorilo nit' mi oko igde zapelo.


Kad gradova nestane –lepa priča sa lepom atmosferom, koju je autor forsirao. Za moj ukus –preforsirao. Nisam ljubitelj pesničkih izraza, što sigurno ne umanjuje kvalitet pripovedanja. Ipak, kao u priči, jedna čaša vina prija, cela flaša nosi glavobolju.

Nirnberška roba –interesantan i prepoznatljiv stil naracije koji zahteva pažljivije čitanje, ali zato bude nagrađeno istinskim osveženjem u sveopštoj uljuljkanosti pripovedanja.
Samom pričom nisam oduševljen, ali ni razočaran. Više mi se dopada stil nego priča.
Drugih zamerki nemam.

Anđeoski ožiljak – po meni, jedna od slabijih priča. Dijalog totalno bled i neuverljiv, kao i sama priča. Mislim da uz takvu slabu priču i nije moglo bolje.



Jektika –uprkos lepom pripovedanju u kome ne vidim nita što bi mu smetalo, ova priča me nije dojmila. Tanana nit dosade se provlači kroz nju, a i već sam napomenuo da me pesnički izraz iritira. Nije moj cup of tea.


Konjic od vile – ova priča apsolutno vuče na prosečnost. Kraj, iako ne sasvim predvidljiv, se nazirao. Sve vreme sam znao da će ga Alvin nešto zeznuti, bilo je pitanje samo u kom deja vu obliku.  Ipak, radnja teče dinamično, nema zastoja, prepričavanja i meni omraženog pseudopesnikovanja koje sam uočio u ovom krugu. Valjda uticaj ranog proleća.


Paučina mladog meseca –i za ovu priču nemam ništa da pridodam; lepa, lako se čita i nikakvih suvislosti nisam našao u njoj. Pitka, bez rastezanja i smaranja, nije me naročito oduševila samom idejom.


Vreme – neka mi autor oprosti, pročitao priču do pola, nisam mogao više. Posle mi se nije dalo da nastavim. Bez formatiranja jako je teško čitati, a ono što sam pročitao me nije nagnalo da u takvim okolnostima završim priču. Sorry.


Nagrada ili kazna – najviše mi se dopao seting priče, mislim da je najoriginalniji u ovom krugu. Hrabro a i uspešno. Doduše, delimično. Lep tok naracije, gura čitaoca napred lepim pripovedanjem koje opet nije bez mana (ništa strašno) al' na kraju šamar i hladan tuš. Toliki trud zarad najobičnijeg vica. Takav finiš priča nije zaslužila. A ni glavni lik. Neoprostivo što ispada tako glup, uprkos dalekovidosti.
Šteta.

Teatar želja –šta ovo bi? Još se češem po tintari... rekao bih da mi se dopada ceo koncept, al' ne znam baš da li je to po JUS-u...

[Stipan]

He, he, he, dadne ti meni bod, džabe mi sad pljuckaš po priči... 

[Džek]

Ne budi dete, nikome ne pljuckam priču nego iznosim onako kako sam je doživeo. Ako se neko uvredi ili mu nije po volji, mnogo se ne izvinjavam. Ako sam ti i udelio bod, verovatno sam naveo ono što mi se dopalo.

Što si nestrpljiv da se otkriješ, žuljaju hajvančići ispod kožure, a?

[Stipan]

Kako sam se sad pa otkrio? Pa nisi valjda samo za jednu priču glasao?

Sitna ribo pljuckavico!

[Džek]

dadne ti meni bod

je ključni element mog deduktivnog zaključivanja (bod, ne bodovi). Daljnim operativnim radom a koji se sastoji od pregleda mojih podeljenih bodova sužavam listu osumnjičenih (ne)dela na tri komada i svaki upoređujem sa tvojim prethodnim delima i dolazim do sledećih saznanja: Znam ti priču, your busted, man. 

[Stipan]

Znam i ja tvoju, pa se ne dernjam. Nego, to me podseti na onoga Stevu.
Nešto se ućut'o - da ne oštri taj digod sikiru, kukala nam majka?!

[pokojni Steva]

Jok da se ućuto, neg neki gosti, i podvarak mi teško pao, i zujim kojekude, i... Ne boj se, sikirče je spremno, evo i Džekonja se odao-potvrdio šeretsko kritičkim osvrtom na rođenu priču - te sam vas zgepio obojcu   
S tobom ću lako, njemu sad još i sarmu treba zavijati 

[Stipan]

Volem i ja sarme, no trpim...

[Džek]

Odao se ili njet, moje priče svako pozna. Kao što svako namah skonta melos Zdravka Čolića. Strahota koliko sam popularan, Čola i ja rules! 

[Stipan]

Uobraženko...

[Džek]

Hehehe, jesam i tako se dobro se osećam zbog toga 

[Josephine]

Da podsetimo novajlije da je voajerstvo prevaziđeno i da se danas konkretno učestvovanje više ceni. 

Dakle, pozvani ste da date svoje osvrte na priče koje ste, u ovom krugu, pročitali. Radionica funkcioniše po principu "ti meni, ja tebi (fidbek, u ovom slučaju; mada se ne ograničavamo isključivo na njega u međusobnoj razmeni nežnosti...).

[Savajat Erp]

Ја, ево, ниш` нисам сконт`о...ни која је његова, ни која је од овог другог ни трећег...једино сам једног препознао, а и сам се одао ускоро...но, видјет ћемо ко носи звонце, а ко...ок, стајем на време.

[Plut]

U tajnom glasanju sam odabrala prve tri priče sa spiska ispod. Ostalo je popunjavanje obaveznih pet.
Moji glasovi:

Jektika - nije na lošoj poziciji, ali sam očekivala da će bolje proći. Vrlo lepo napisana priča. U datoj ponudi, načinom izražaja, jezikom, poetičnošću i veštinom vođenja kroz priču mi se odvojila od svih. Baš mi je prijala dok sam čitala. 3 poena.


Stazom kukavica i junaka - ne mogu reći da me je ova priča raspametila lepotom, ali je veoma korektno napisana, događaji imaju reda i smisla i, nekako, sve je na svom mestu. Mala zamerka, kraj smo naslutili pre nego što je to bilo potrebno. 2 poena.


Anđeoski ožiljak - Vedra i teskobna priča, u isto vreme, ali nas autor na duhovit način vodi kroz nju, te zaboravljamo na tugu života našeg junaka. Godila je tokom čitanja. Vidi se da je autor bio opušten dok je ovo pisao i moja poruka istom: drži se onoga što ti dobro ide. 1 poen.


Oči lovca - U prvi mah me je ova priča utušila, a kad sam shvatila da imam problema sa odabirom ponovo sam joj se vratila i skontala ono nešto što je presudilo da to bude baš ova, a ne neka druga. Nije utešno, znam, ali eto. Malo smo posvađani sa vremenima i još nekim stvarima, malo je previše mračno, ali smatram da se poštenom doradom od ove priče može napraviti nešto pristojno. 1 poen.


Vreme - Nije ovo tako loše, ali kada bi se ponovo napisalo, posvetilo malo više pažnje pravopisu i izbeglo crtanje na kraju, kao da nismo sposobni sami da skontamo šta se tu, u stvari, desilo. Moram da priznam da mi se u prvom čitanju više dopala, a pre glasanja nisam upriličila još jedno. Ipak, 1 poen.

[Starlight]

Eh da mi je sesti u raketu – ne znam šta da kažem za ovu priču. Neko je kazao da je vic. Ja se nisam smejao.

Peti svet - zbrkana priča. Radnja je meni maglovita, imam osećaj kao da gledam film od pola. Previše rašireno za kratku priču.

Odluka - plitko, nije me vukla da je pročitam. Ipak dao sam joj poen iz razloga što su ucmekali patuljka, utišali, kako je autor naveo. Bilo mi je drago, nasmejalo me je. Zbog toga je apsolutno zaslužila poen.

Poslednja pesma DM - ova priča mi se nije nešto posebno dopala iako vidim da većina ima drugačije mišljenje. Kliše priča, očekivani momenti, jedva sam čekao kraj. Ipak bilo je tu nešto u odnosu na konkurenciju te sam joj dao poen.

Marzbau 4 - meni se ova pirča dopala. Tema nije jedinstvena niti nova, pokušaj ulaska u istoriju, besmrtnost kroz umetnost, stvaranje umetničkog dela od ljudskih delova , ali onaj momenat u kafani mi je bio odličan, brutalan i ludački. Ipak glup kraj. Mnogo bih više voleo da je junak skončao na drugačiji način od, hmhm, policijskog metka. Ovoj priči sam dao maksimum poena.

Vreme - Previše kliše.

To je to za sada, videću da kasnije dam feedback i za ostale, koliko god on beznačajan bio.

[Stipan]

Samo udri - nijedan komentar nije beznačajan.

[scallop]

Sad ću da se zamerim. I red je. Pisac Merzbau 4 se zamerio meni, naterao me da pročitam svaku reč, morao sam kasnije i kroz Gugl, da vidim ima li priča veze sa uzorom. Sve to samo zato što je priča pismena.


Pisac nas najpre provede kroz jedan proročki san. Potom nas upoznaje sa sobom. Najverovatnije je student medicine, usput svira gitaru.
Sledi improvizacija "žurke" kod 4 prijatelja i tu imamo prvi pravi defekt kratke priče od 6Kk - takva priča ne sme imati više od dva lika da bi se održala kontrola. U tom delu postoji i pogrešno upotrebljena reč izuzev umesto pored, pa imamo problem sa prebrojavanjem broja ljudi koji imaju gitare. Na sreću, to je potpuno nevažno za priču. Do ovog mesta je autor potrošio nešto više od jedne strane.


Potom imamo na oko pola strane Gugl informaciju o Švitersu i njegovom projektu Merzbau. Morao sam da prođem kroz to iskušenje kako bih saznao da priča nema veze sa projektom Merzbau, ali da ima sa jednom Barkerovom pričom sa Kosova koju isto tako nisam voleo.


Na 1,5 strana do samog kraja imamo fantazmagoriju klanice ljudi u kafani i zidanje kule od ljudskih delova, zbog čega se neko ranije zapitao je li autor bio "na nečemu".


Dakle, dobili smo priču od četiri segmenta koje nije bilo moguće ušnirati i priču koju je nemoguće oceniti, jer ona to nije. E, sad, ja imam neke lagane asocijacije na jednu nešto bolju priču koju sam pročitao u ZS 19 i katastrofa bi bila, ako je ova nastala u fazi pripreme za drugu, odnosno, da je autor ista osoba, koja nas je do sada častila sa nekoliko daleko boljih priča. U Stipanovom konačnom plasmanu je zauzela čak peto mesto, što je takođe onespokojavajuće.

[Plut]

Nešto i o prvoplasiranoj priči kojoj nisam dala ni jedan poen i pomalo sam iznenađena plasmanom.


Izuzetno pretenciozna priča koja ne nudi ono što autor veruje da mi je ponudio kroz nju. Da se nastavilo kao što se počelo, pa još i nekako, ali naklapanja o raju i paklu, smrti i životu, uplitanje Biblije i sl. me nije privuklo. Nasilnom poetikom me je odbila još više. "Oronuli pesnik patnje" npr. mi je previše patetično, a ne poetično.


O nogaru koji je otpao kao jesenji list i otkotrljao se pod krevet, ne znam šta bih rekla. Pa onda imamo i pominjanje zakona fizike i još pojašnjavanje da je reč o poznatim zakonima i sl.


Takođe, očekivala bih od jednog poete, koji se bavi ovakvom temom, malo bolje poznavanje pravopisa i gramatike. Ni ideja mi nije ništa posebno. Bez uvrede autoru, ne mogu ni da naslutim ko je, ali u priči me samo vrti, vrti i vrti i onda otrese sa ringišpila, di sam bila ne znam, šta sam radila ne znam.

[Stipan]

U Stipanovom konačnom plasmanu...

Pa dobro, je li se neko setio da prekontroliše moju računicu?
Možda sam napravio brljotinu, pa me posle ni bog otac neće oprati...

[scallop]

Izvini, Stipane, ali nisam siguran da je dobro prebrojano, a da i to radim me mrzi. I ovako je OK. Zna se na šta mislim kad pomenem.


Dopada mi se osvrt Plut na prvoplasiranu priču, ali je i ona sklona da se povede za detaljem u čitanju, pa se čudimo kako je glasala za neku priču. O Dimitriju Marjanoviću ću kasnije, jer sam i ja notirao nepisnoće i posebno mi se popelo na vrh glave diskurs o životu i smrti, raju i paklu... Od onog profesora koji je pravio perpetuum mobile, uz komentare mačke i psa, pa kroz Ditirambe i Lamente, Skepsane i Zanesta i ko zna koga još, učesnici radionice prečesto veruju da kroz dijalog mogu da učitaju u priču, ono što nije primereno kroz uobičajeno "učitavanje". E, trt! Tako me to podseća na Čkaljine viceve na radiju i TV gde on poentira, a Deba Popović mu daje šlagvort. Moramo da prekinemo sa tom praksom. Dobar dijalog mora da bude u funkciji priče, da nam približi likove koji učestvuju u njemu, a ne da informiše o priči.

[Starlight]

Ta žurka u Merzbau 4 , koliko sam ja razumeo želi da objasni junakov pokušaj da stvori nešto vredno, da stvori umetničko delo, ali mu to propada. Ja ostale likove u priči i nisam doživeo baš kao likove, jer oni iovako i onako ne poseduju nikakve karakterne crte, tako da mi nije smetalo što ih ima više no što kratka priča trpi . Meni to deluje kao introspekcija nesposobnosti junaka da stvori svoje životno delo, a sve što stvara je loše, bezvredno. Nije da branim priču, ali ajde kada sam već glasao za nju. Istina, istorijski osvrt je bespotreban, jer ne otkriva ništa, a ako neko nije čuo za Švitersa, neće ništa pohvatati ni u priči. Meni se ta klanica dopala, nekako vidi se zanos u koji je junak upao a oko njega je samo ludilo.

[scallop]

Starlight, razmisli da li si pročitao u priči ono što kažeš da vidiš u njoj. Ja decenijama pokušavam da stvorim umetničko delo, ali mi nije palo na pamet da odem u neku kafanu i rastranžiram stotinak ljudi. U zanos je upao sam pisac ove priče, a i ti, izgleda.

[Dzimi Gitara]

Teatar želja

Vidim da sam ja jedini dao bod ovoj priči.
Nema interpunkcije, a čini se da je pisao je pismen čovek, što ukazuje da je pisac ovo složio u zadnji čas. Ono što je dobro je da je u cajtnotu opustio ruku, pa je sročio par urnebesnih momenata.

Sjajan momenat – sa bradonjom koji zeza ,,čitače novina" iza sebe.

Nije ispunjen zadatak. Junaci nesvesno upadaju u Teatar želja, niko im ništa ne nudi.
Pisac ima potencijal, ali ovde bode oči lenjost i nonšalantnost.
Jedan bod. Za duh.


Nagrada ili kazna

Loš naslov. Lepo pisano. Naglo završeno. Ne znam da li pisac zna da je ideja ,,prepisana" iz jedne epizode Zone sumraka, u kojoj se glavnom junaku razbije štoperica?


Vreme

Geg.
Nije objašnjeno ko je čovek s polucilindrom i koji su mu motivi da ide okolo i nasumično ispunjava želje. Ispunjava zadatak i pisac može da bude ponosan, jer je doskočio postavljaču zadatka.

Merzbau 4

Ja stvarno ne kapiram ovoliko klanja. Nije da sam osetljiv, nego mi nije jasno šta se s time htelo postići. Ipak, pisac je pismena osoba.

Paučina mladog meseca

Puno glagola na kraju rečenica, što ume da nervira.
Lapa prića, ali veze nema sa zadatkom.


Konjic od vile.

Geg,
Lepo napisano. Duh je duhovit tip.


Jektika

Dobar naslov, koji daje objašnjenje priče. Dobra priča. Pismeno, lepo. Čudi me da ova priča nije pobedila. Tri boda.


Eh da mi je sesti u raketu

Na momente duhovito, a pošto smo u ovom krugu iali puno viceva, onda ova priča može da prođe

Jedan bod.

Kad gradova nestane

Ovde mi je pozitivan utisak ostavilo lepo pisanje. Nije stil u kome inače uživam, ali je tečno, prijatno i vidi se da pisac ue da piše.

Dva boda.


-         Stazom kukavica i junaka

Još jedna solidna priča. Korektno napisana i na momente vrlo zabavna.

Jedan bod.




Inače, na prvo čitanje mi je delovalo da je krug dosta lošiji. Drugo čitanje je već popravilo utisak. Ko zna, kada bih bio dovoljno zaludan da priče čitam opet, možda bih se nekom pričom i oduševio? Teško.

Stekao sam utisak da većina ljudi previše pokušava da ugodi zadatku i priče deluju nategnuto. Ne kažem da ne treba poštovati propozicije, naprotiv, priče koje su potpuno omašile cilj su mi enigma. Toliko konkursa ima za priče na slobodnu temu. Mislim da bi ljudi trebali da se oslobode i da pišu o onome što im je blisko, a da zadatak pokušaju što bezbolnije da uklope u priču.

[Starlight]

Starlight, razmisli da li si pročitao u priči ono što kažeš da vidiš u njoj. Ja decenijama pokušavam da stvorim umetničko delo, ali mi nije palo na pamet da odem u neku kafanu i rastranžiram stotinak ljudi. U zanos je upao sam pisac ove priče, a i ti, izgleda.

Ne znam više Scallop, možda si i upravu. Meni se učinilo da sam razumeo šta je autor heteo da postigne, čućemo od autora, pa ćemo videti.

[scallop]

E, vidiš, tu je začkoljica. Sve što je autor imao da kaže je u priči. Nema druge šanse, jer je to sudbina dela. Pisac nema priliku da šapuće čitaocu iza uha šta je hteo da napiše. A, ovaj naš je bio prilično rasipan. Jedan od ciljeva ove Radionice je da se ne arči i da se iskoriste sve mogućnosti koje i u najmanjem prostoru imamo.


Usput bih hteo da se obratim Džimu Gitari i da mu kažem da je njegova priča Metuzalemova oporuka ostavila dobar utisak na mene. To se pre svega odnosi na ime junaka i ako ga je sam izmislio, onda je velika šteta što se ograničio na ispričavanje priče. Zašto? Pa, nije potrošio 6Kk i mogao je da stvori sasvim lepu priču o Metju Salemu. [size=78%]  [/size]

[Dzimi Gitara]

Usput bih hteo da se obratim Džimu Gitari i da mu kažem da je njegova priča Metuzalemova oporuka ostavila dobar utisak na mene. To se pre svega odnosi na ime junaka i ako ga je sam izmislio, onda je velika šteta što se ograničio na ispričavanje priče. Zašto? Pa, nije potrošio 6Kk i mogao je da stvori sasvim lepu priču o Metju Salemu. [size=78%]  [/size]

Sam sam izmislio to ime, osim ako ga nisam negde sublimirano pokupio u podsvest.
Slažem se, priča je sigurno mogla da bude bolja i verovatno se da popravljati. Ali to mogu da kažem za sve što sam napisao. Teško je savladati taj kamenorezački zanat, nikada ne znaš dokle smeš da ideš, a da kamen ostane kamen.

[Plut]

Kad smo već kod priče Merzbau 4 - priznajem da nisam znala da je Šviters postojao, a posebno projekat Merzbau. Sad kad to znam (scallope, fala), opet nikakvu vezu ne nalazim sa ovom pričom. Kao i kod Dimitrija, prvi deo bi mogao i da prođe nekako da se nije nastavilo sa onom klanicom. Drugi deo mi je ponudio čak i pad što se tiče kvaliteta pisanja. Samo nabrajanje kome je koji deo tela otkinuo, u šta je ruku zario, ko se okrenuo, šta uradio, pa one ženske koje su odmah poskakale na stolove, dirajući se nepristojno i izazivajući muškarce...


Rekla bih da autor ume da piše, ali čemu potreba da nas šokira ovom krvavom makljažom, nije mi jasno.
Baš me zanima da čujem nešto više od mnogobrojih kojima se ovo dopalo.

[Anomander Rejk]

Meni se priča dopala, neobična mi je i prilično različita od većine u krugu. Ono što mi se nije svidelo, nije krvava makljaža, nego neki vrlo nespretni izrazi, koji kao da prkose zakonima gravitacije, pardon gramatike. 
Ne znam šta smo svi sad nešto jako osetljivi i šokirani. Ako neko piše o ubijanju u priči, ne znači da je ubica, ako spominje pedofile, ne znači da je pedofil, itd, valjda ne moramo i o tome... nego čim se pojavi neka malo mračnija priča, svi se nešto šokiraju i sablazne, malo mi to već ide na živac  . Evo, i ja se šokiram. 
Volim i ja nekad vic-priču, ali svi znamo u kakvom vremenu i kakvim društvenim okolnostima živimo, mislim da je sasvim logično očekivati da neće biti puno autora koji će nam nuditi veselu zabavu ; na kraju, i mi upijamo i svesno i nesvesno iz našeg okruženja, a to uglavnom nije ni zeza ni cvrkut ptičica.
Ne navijam ja sad tu za horor, nego prosto ajmo malo manje tog šokiranja.