Radionica broj 16 - april 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Josephine]

Da, ova radionica visi samo o tebi i Jevtri.

O, da, ne učestvujem u dva kruga, i već sve visi o jevtropijevićki i scallopu. 

[D.S.B.]

A koliko su ljudi ovde ozbiljni u učenju, vidi se po tome što su mi samo scallop i Stipan tražili komentare (ne računam Stevu i Plut, ljude koji više od drugih znaju zašto i kako sam zauzeta). Nije da mislim da moji komentari vrede. Problem je što bi mi ih ovde pre tražili da ne vrede.


Sramota.

Ako hoćeš komentariši, ako nećeš ne moraš, teško da će te neko moliti.

[Josephine]

Ako hoćeš komentariši, ako nećeš ne moraš, teško da će te neko moliti.

Ne govori se ovde o moljenju. Pročitaj opet post. Ako i priče čitaš kao moje postove, teško tebi i nama onda.


I još nešto - meni se obraćaj vaspitanim postom, moliću lepo. Ovo što si napisao je nekulturno i neosnovano. Hvala.

[Josephine]

Ivice, istina je da malo daješ u odnosu na ono što primaš i scallop je u pravu.

Kada bi svako davao ono što mu odgovara da daje, ova radionica ne bi postojala, a ti ne bi mogao da učestvuješ u svakom krugu i da dobijaš fidbek na svoje priče.

Ja prva odvajam vreme za komentare (osim u poslednja dva kruga) "na silu", odnosno - imam i druga posla, ali sam odlučila da mi komentari budu prioritet kako bi radionica opstala i funkcionisala. Verujem i scallop i jevtropijevićka.

Dakle ne, nisi u pravu. Ovde neko daje i više nego što misli da treba, što tebi omogućava da izađeš sa tvrdnjom da "svako treba da da koliko misli da treba". Ova radionica ne opstaje na tvom stavu, da se zna! To ti je izgovor i racionalizacija zato što se ne trudiš da vratiš koliko dobijaš. I to da se zna.

[Josephine]

Mandragora, dobićeš moj komentar.

[angel011]

Po meni je suština radionice da se piše i da se od par ljudi koji su svojim pisanjem ili kritičkim radom zaslužili vaše poverenje dobije komentar.
Meni nije jasno zašto se insistira na što više komentara? 


Pisanje se uči, pre svega, pisanjem.

Jedan od razloga za insistiranje na komentarima je taj da se tako dosta nauči. Ako se neko usredsredi na to da artikulisano izrazi da li su mu u određenoj priči funkcionisali zaplet, likovi, atmosfera, struktura, tempo, rečenica, šta mu je od toga dobro i kako je to postignuto, šta mu od toga ne funkcioniše i kako misli da bi moglo da profunkcioniše, misliš da mu to neće pomoći da poboljša i sopstveno pisanje? 


Slažem se da se pisanje pre svega uči pisanjem, ali pomaže i racionalna analiza tuđih dela.

[mac]

Možda je vreme da poslušate moj predlog od ranije i da restrukturirate radioničarski deo foruma na 1 tema - 1 priča, kao i da se priče objavljuju postupno, a ne sve odjednom.

[scallop]

Malo smo poremetili događanja, pa smo ostali bez nekih komentara. D.S.B., pogledao sam ponovo priču "Adamova bliznakinja" i ona ima ozbiljnih problema, uprkos tome što deli treće mesto, pa bi se moglo reći i da nisam kompetentan za primedbe. Od svega šta očekujemo, ona ima glavu i rep, ali pada već na protagonistima. Ako se sećaš, sasvim nam je jasno zašto je Džekil - Džekil, a Hajd - Hajd. Kod tvoje dualnosti lika to ne vidimo. Mnogo je lošije što je priča krcata lošim pisanjem. Sa svim jezičkim greškama koje sam nedavno navodio izuzetno si prisan. I, jeste, morao sam da prošetam kad si se dohvatio "oblovine". Kd bih sad morao da radim na doterivanju tvoje priče bilo bi -  . Ipak, mogao bih, na jednom pasusu, da poređam sve što mi smeta. Ako želiš. Neko bi mogao nešto da nauči iz tog primera.


Mac, još jednom si otpao. Tvoj tehno-senzibilitet je suviše daleko od tako delikatne pojave kao što je pisanje priča.

[D.S.B.]

Malo smo poremetili događanja, pa smo ostali bez nekih komentara. D.S.B., pogledao sam ponovo priču "Adamova bliznakinja" i ona ima ozbiljnih problema, uprkos tome što deli treće mesto, pa bi se moglo reći i da nisam kompetentan za primedbe. Od svega šta očekujemo, ona ima glavu i rep, ali pada već na protagonistima. Ako se sećaš, sasvim nam je jasno zašto je Džekil - Džekil, a Hajd - Hajd. Kod tvoje dualnosti lika to ne vidimo. Mnogo je lošije što je priča krcata lošim pisanjem. Sa svim jezičkim greškama koje sam nedavno navodio izuzetno si prisan. I, jeste, morao sam da prošetam kad si se dohvatio "oblovine". Kd bih sad morao da radim na doterivanju tvoje priče bilo bi -  . Ipak, mogao bih, na jednom pasusu, da poređam sve što mi smeta. Ako želiš. Neko bi mogao nešto da nauči iz tog primera.


Mac, još jednom si otpao. Tvoj tehno-senzibilitet je suviše daleko od tako delikatne pojave kao što je pisanje priča.

Naravno da želim, bio bih zahvalan.

[Stipan]

Jedno je sigurno, ZS Radionica je ispuštena na glavu, i još dugo će nam zvoniti u ušima.

Jedina smislena stvar koju sam pročitao na zadnje dve strane. Nažalost.

[scallop]

Najpre originalan tekst:

Prvi put se desilo na moj trideset prvi rođendan. Trebalo mi je mesec dana da se oporavim. Obavio sam sva moguća medicinska testiranja i pronašao čir na želudcu, anemiju i ubrzan rad srca ( što valjda ide u paketu) ali ništa neobično, ništa što bi ukazalo šta mi se dogodilo.
Sedam meseci kasnije, desilo se ponovo. Probudio sam se jedno jutro u haljini, ležeći na podu nepoznatog stana okružen uspavanim, pijanim muškarcima i ženama. Prestravio sam se.
Sećanja na te noći uvek su magloviti fragmenti. U mom umu ona su postavljena sa tačke gledišta običnog posmatrača, samo što sam ovaj put posmatrao iz svog tela, ne utičući na njega pa čak ga ni ne osećajući kao svoje, nego kao neki zatvor za moj um i dušu, ako tako nešto uopšte postoji. Dok sam ja bio zatvoren, ta odvratna zver, taj stvor, sejao je zlo.

A sad sa ispravkama:

Prvi put mi se desilo na trideset prvi rođendan. Trebalo je mesec dana da se oporavim. Obavio sam sva medicinska testiranja, pronašli su mi čir na želucu, anemiju i ubrzan rad srca ( valjda to ide u paketu). Ali ništa neobično, ništa što bi ukazalo šta se dogodilo.
Sedam meseci kasnije, desilo se ponovo. Probudio sam se jedno jutro u haljini, ležeći na podu nepoznatog stana okružen uspavanim, pijanim muškarcima i ženama. Prestravio sam se.

Dovde je bilo jednostavno. Malo doterivanja tempa (radi lakšeg čitanja), par zamenica koje štrče.

Pasus koji sledi ne proističe iz prethodnog. Ne postoje "sećanja na te noći", jer se dogodilo ukupno dva puta. Uslovno bi se moglo prihvatiti za prvu noć, ali o njoj nisi saopštio ništa. Druga je već sa buđenjem na licu mesta. Da ih je bilo više moglo bi da stoji: Sećanja na te noći su maglovita. (ili fragmentarna, ako baš zapneš) Ne mogu biti iz ugla posmatrača (samo je jedan takav), a "posmatrao sam iz svog tela" je rogobatno. Nastavak te rečenice, sa "filozofiranjem" o postojanju uma i duše je bljak. Poslednja rečenica je klasično učitavanje. Pričaš nešto šta nam priča nije ponudila. U kom pasulju mi da vidimo da "ta odvratna zver, taj stvor, sejao je zlo". Tu bih hteo nešto da napomenem, jer je česta omaška, a ja je kukavički izbegavam. Kad je "zver" ženskog roda, a "stvor" muškog, u bedaku sam da li je "sejao" ili "sejala". Onda ili nađem dve odrednice istog roda ili jednu izostavim.

[D.S.B.]

,,Ne postoje "sećanja na te noći", jer se dogodilo ukupno dva puta,,

Upravo ovom rečenicom hteo sam da stavim do znanja da se to desilo mnogo puta nakon te dve, vremenski veoma razmaknute početne promene.

Filozofiranje o duši i telu, ubačeno je kao razmišljanje glavnog lika, da bi se stvorio utisak o njegovom karakteru i ličnosti.

A ,,iz ugla posmatrača,, kao jednine, jer kako drugačije reći, iz ugla jednog posmatrača? On je bio posmatrač iz sopstvenog tela. Tako sam pokušao postaviti stvari, nedovoljno dobro, jasno je.

Slažem se sa primedbom, da je trebalo promeniti ,,taj stvor, ta zver,,

Ja lično nikada ne bi upotrebio reč ,,fragmentarna,, deluje mi veštački u ovakvoj priči.

Hvala na kritici i analizi još jednom, tebi, Plut i svima ostalima koji su je dali.

[Anomander Rejk]

Neko je spominjao, čini mi se Mandragora, pa sad ne branim priču, nije dobro uspela uopšte nije sporno, nego čisto neki tehnički detalji.
Ana iz priče nije niko iz stvarnog života, a namerno u ovoj priči nisam ni išao na stvaranje nekih dubljih veza ili emocija između likova. To što neko muško pogledom šara po lepoj ženskoj figuri, pa valjda je to nešto sasvim uobičajeno i normalno i u svakodnevnom životu, valjda ne treba i to objašnjavati- šta, kako, zašto ? 
Dnevničko pripovedanje odabrao sam svesno, sa svim rizicima koje nosi.
Što se tiče vojski i lokacije... prolazile su tuda mnoge vojske, a između ostalih tu su bili vojni objekti JNA, VRS, SFOR. Klekovača je jedna od najlepših i najinteresantnijih planina u BIH, i za radnju koju sam želeo nekako mi se činila pravi izbor.
Ona je svojevrsna mešavina šumovite visoravni i surih, veličanstvenih stena. U njenoj blizini nalazi se biser prirode, velikom broju ljudi gotovo potpuno nepoznata Lomska prašuma.

Dakle, čisto tehnička razjašnjenja.

[Lenaj]

evo komentara na par prica koje sam stigla da skuckam danas, nadam se da nekome mogu biti od koristi

1 Luznjak
lepa prica, lako se cita
volela bi da ima vise kako je glavni junak podneo preobrazaj, ovaj je bio mrtav ladan

2 Krasan junak
nije mi se svidelo
previse likova, izradjali smo ceo slovenski parteon a glavni lik pa nije izgledalo da je previse glavni, deo oko preobrazaja glavnog junaka je preprican

3 Dnevnik sa klekovace
nema preobrazaja glavnog junaka,tj, nije opisan,

4 svet se kaze drvo
ova prica mi nije legla, kako sam je procitala tako sam je zaboravila


6 tuge proletnje
"Istovremeno je visoko i nisko, uskovitlan i smiren, ushićen i preplašen..." prepricavanje umesto opisivanja
nije mi se svidelo

7 glapovuc
ovo mi se svidelo
da li je tema pogodjena nemam pojma

[Josephine]

evo komentara na par prica koje sam stigla da skuckam danas, nadam se da nekome mogu biti od koristi

Iskreno - ne mogu. Ali nastavi da se trudiš. 

[Plut]

Da i ja nastavim, pa dokle stignem.


Sazrevanje - Od reči hurg, Kirbulan, zver i životinja mi se zavrtelo u glavi. Nema potrebe da se svaki put akter radnje imenuje, vrlo često se podrazumeva ko je u pitanju.
Evo primera: "Hurg je stigao do ptice i, široko razjapivši čeljusti, zagrizao u njena leđa. Kirbulan odape strelu. Bela zmija se zabi u hurgov vrat. Zver urliknu ispuštajući plen iz usta. Brzim udarcem šape slomi strelu, izazivajući prskanje krvi na sve strane." Uh i uf. Iscepkane rečenice, ovaj ono pa onaj ono i tako u krug, em je pisano potpuno telegrafski, samo mi fali "stop" umesto svake tačke. Skalar se nije potrudio da malo porazmisli o čitavom pasusu, spoji neke od rečenica, ubaci malo lepote.


Zbunilo me i pominjanje Mine i Šalime u drugom pasusu. Koja je njihova uloga?
Ne znam šta bih sve, a pametno, dalje rekla, priča je puna nespretnih rečenica, senki koje postaju nepokretne, izazivanja prskanja krvi na sve strane, nabacivanja radnje lopatom, bez imalo promišljanja.


Razumem ja da je Skalaru bio bitan proces lova i borbe za magičnim jajima koja će ga pretvoriti u muškarca, ali sve se svelo na puko opisivanje ko je kome šta uradio, kako se okrenuo, kako povukao nožem, o koga je obrisao nož, kako se vratio s mesta sa kojeg je pošao pa otišao dalje. Ili sam sve pogrešno razumela.
Imam osećaj da je on u glavi prevrteo filmić i onda ga samo prepisao na papir, ali to nije to. Ne treba meni toliko opisivanje radnje, potrebno mi je nešto što će me poneti da proživim sve, zajedno sa junakom.
To se nije desilo. Ostala sam hladna.

[Josephine]

Večeras sam preumorna, ali evo analiza, napisanih malo drugačije nego obično - pokušala sam da ubodem druge nivoe priča, osim uobičajenih.

6. Tuge proletnje

Stipe, šta je, dođavola, ovo? Hristos voskrese? Religiozna priča? Mnogo je haotična, mnogo rasuta. Nema ni glavu ni rep ni poentu. Bar ne onu jaku. Prebacio si se na stilizaciju priče, a zanemario sadržaj. Otišao u pokušaj lepog pisanja, a zaplet? A poenta?

Ništa od prikazanog u ovoj priči nije ti imanentno, osim patetike. Lažeš dok pišeš i to se vidi. Vrati se sebi i prestani da se trudiš da budeš kameleon. Jednostavno budi ti. I piši onako kako osećaš, a ne kako misliš da drugi osećaju.

Ne bih komentarisala dalje jer te ne bih ohrabrivala u ovakvom pisanju. Ti imaš potencijal da budeš simpatično neposredan i pristupačan. Prestani da mistifikuješ, ne stoji ti.


4. Svet se kaže drvo

Ova priča krije nešto duboko simpatično u sebi, no, nažalost, neizvedeno i nepromišljeno do kraja. Fina emocija i vrcavost drže pažnju, ali nešto tu nedostaje. Mnogo stranih izraza, a nemamo vremena, zbog brzine odvijanja priče, da shvatimo šta oni znače, u kom su kontekstu i slično. Ima i poznatih reči, koje nisu objašnjene. Na primer "rotacija". Pretpostavljam da to znači rotaciju planete oko sunca ili nešto slično, ali previše je nepoznatih zavisnih i nezavisnih koje odvlače pažnju od sadržaja.

A sadržaj odiše potencijalnom originalnošću i svežom atmosferom.

Šteta što se svet kaže drvo, a ne završena priča sa smislenim krajem.

[Josephine]

17. Neogeneza


Dragi Mandragora, da li bi ti voleo da čitaš priču koja počinje ovako:

У маленој соби распојасане мемле мој пријатељ умире. Поодав-
но време га је прегазило замахом нужности конвергенције и непре-
кидног уклапања у тешко прихватљиве токове. Ново доба захтевало
је новог човека, окрутнијег у својој ионако позамашној отупелости.
Он, несвестан своје предадбе и закорачења на готово ненапустиви
пут пасивног самоубиства, осмехује се грлено и искрено, готово
дечачким осмехом.

Pojma nemam šta ti znače ove fraze, a priča ti ih je puna. Pojma nemam kako da zamislim to što si napisao i to me je umorilo još više dok sam priču čitala. Džabe ti što si imao ideju, kada si je ispisao kroz gomilu nepoznatih reči i čudnih fraza.


I možda misliš da si tako oneobičio priču, ali ona je samo zamorna i teška za čitanje, sa predugačkim rečenicama i upornim silovanjem rečnika.


Za tebe imam da kažem isto što i za Stipana: ti umeš mnogo bolje, i imaš tendenciju da pišeš ovako (kao) neobično, ali si sada prešao granicu neobičnosti koja prija čitaocu i konačno došao do druge krajnosti - neprijatnog i teškog štiva koje niko budan ne bi mogao da pročita do kraja.




15. Ihminen

NdZodiac, glavni problem u ovoj priči (kao i u tvom pisanju u globalu) su kliše izrazi. Ti, iako imaš dobru ideju i talenat za horor, sve provlačiš kroz kliše rečenice. Ovo ubija autentičnost tvoje priče i psihološki i emotivno udaljava čitaoca od štiva jer je dosta rečenica već davno negde pročitao, a one, same po sebi, nikada i nisu značile mnogo. Ilustrovaću ti, da ne bude da govorim apstraktno:

Naučnik mu je najbolji prijatelj koga je ikad imao, voli ga kao
sopstvenog oca,

Sreća ga preplavljuje kao talas topline

Plaši se mraka i samoće, ali pomisao na sutrašnji dan mu
olakšava da zaspe.

Bol u glavi ga probada, kao da mu
neko želi prodreti oštrim predmetom do mozga.

Postaje mu crno pred očima, slike sna
nestaju u nepovrat, sve što preostaje je praznina.

I ovo su samo neki primeri. Draga moja, ove rečenice ne govore ništa. Iskusnom čitaocu ostavljaju tupu prazninu u delu mozga gde bi trebalo da se stvori živa slika, film tvoje priče.


Pišeš kao da samo želiš da stigneš do cilja, a put ti nije bitan. To je u nekim sportovima legitimno, u pisanju nije. Tu ti je najvažniji put. I ako hoćeš da budeš čitana i prihvaćena, moraš više da se trudiš oko autentičnosti svojih stilskih figura.

[Josephine]

Još neko? 

[Savajat Erp]

Нисам прочитао све коментаре, али судећи по онима које јесам видим да неке приче нисам уопште укопчао....Кибурлан, или како већ, је био у ствари женско? Тамо се неко претворио у некакву птичурину? ВТФ? А два пута сам прочитао....

[Stipan]

Još neko?

Da. Hvala...

[Džek]

  Hvala D. Jedan od retkih pravih komentara koje sam dobio, nažalost, upitom.

Samo iz komentara sličnih D. se može nešto skontati i naučiti.

Kada sam napisao Svet se kaže drvo, ostavio da se hladi i pročitao ponovo. Došao sam do istih zaključaka, al' sam mislio -to sam samo ja, ko ga jebe, ide ovako pa šta mu bog da.

Onda sam, u dokonim časovima, ponovo analizirao ceo cirkus i skontao da moja zamisao nije nikako mogla da stane u 6 milja K, ali nikako.

Opis totalno drugog sveta, drugih bića i njihovih običaja.  Teen love ljub-ljub koji se provlači kroz priču, onda sam njihov projekat i metamorfoza umpare, kao i kako je do nje došlo, zašto je do nje došlo i krajnji rezultat.

Scena u školi je bespotrebna, mogao sam te karaktere iskoristiti bolje, a sam "domaći zadatak" provući kroz dve rečenice dijaloga.

Mnogo, mnogo stvari za 6000K koje sam, ipak mislim, donekle uspeo da uguram. Cena toga je nerazumljivost priče, al' šta da se radi, idemo dalje... 

Lenaj, osvrti tipa "ova prica mi nije legla, kako sam je procitala tako sam je zaboravila" meni ne znače, ne mogu da naučim ništa, sem da me navedu na pomisao da čitaš priče u brišućem letu, samo da se otalja ili nešto još gore.

[Skalar]

Нисам прочитао све коментаре, али судећи по онима које јесам видим да неке приче нисам уопште укопчао....Кибурлан, или како већ, је био у ствари женско? Тамо се неко претворио у некакву птичурину? ВТФ? А два пута сам прочитао....

Па ни ја нисам сконтао да је Кирбулан био женско, па се претворио у мушко... Мислим, ал изгледа да грешим  , да је тај младић морао убити зверку и појести њена јаја, која у себи садрже неку неименовану, неопходну супстанцу, а која успут изазива болове и остало, да би покренуо у свом телу физиолошки механизам производње мушког семена, ајд да кажем сперме. То је она слуз коју види  са унутрашње стране кецеље. Но, ако сам написао недовољно разумљиво,па... можда ће бити боље други пут. 

[NdZodiac]

Hvala D. 

[Stipan]

Kako vidim svi imaju potrebu da opravdavaju svoja dela, a i Scallop mi reče da sam flagelant.

Nisam Scallope, pa ću evo probati i ja da se objasnim.

Ne nisam mazohista, ali ovo je radionica. Služi zato da isprobamo šta možemo i šta znamo.
Mogao sam jednostavno nastaviti u pravcu "Oktobra" i "Baba Mare" i plasirao bih se mnogo bolje.
Međutim, interesovalo me je kako će biti prihvaćene ovakve priče i ove godine sam testirao sebe u pravcu koji ste imali prilike da vidite.

I šta sam saznao?

"Превише патетике, баш превише, и накнадно повезане са Ускрсом. Немам воље да пишем много више.
poneo me generalni smor pričom pa sam previdela dodatni razlog za pljuckanje.
a onda kreće patetikus+filozofiranje
Ovoliko pathosa i loših poređenja na jednom mestu su namerna zloba i drska zluradost. Pa onda podmukla nepravilna upotreba glagola trebati da zasoli ranu. Povrh svega toga narator se učitava u protagonistu i pravi se da "Ne razume ovo što se dešava". Ko je ovaj autor? I šta smo mu mi skrivili?
Ma nije to svesna radnja, nego čitam, pa krene da vrvi od prideva, priča je sladunjava i onda mi samo sine, ovo mora da je Stipan."

Šta sam naučio iz ovoga?

Gadno sam zabasao, ili jednostavnije onako kako reče Plut:
"Ako je tako, onda si jako pao, ovo će ti biti najlošija."

Dakle odgovor na Stevino pitanje: "nikako mi ne ide u glavu zašto piše tako kako piše" bio bi: Igrao sam se. Testirao dokle mogu da teram u ovom pravcu.

Ako uspem da napišem priču za maj, biće potpuno drugačija.

Eto.



   

[scallop]

Dopada mi se ovo malo samokritike na Radionici. Izvući zaključke iz prijema priče je dobro pomeranje. Forma kratke priče ovog tipa nije ćorsokak u koji ćemo uterivati kamion, već treba da bude prohodna ulica na veoma dugoj stazi. Pre koju godinu sam okapao sa "stručnjacima" oko moje tvrdnje da se roman "Braća Karamazovi" sastoji od par stotina kratkih priča uvezanih moćnim GPS vodičem do ciljanog kraja. Kao što svaki film može da ima i prikvel i sikvel, tako i kratka priča. Samo, ne treba maltretirati kratku priču onim šta priča ne može da podnese.


Godinu dana ovde pišem da čvrsto postavljen lik može čudo toga da iznese na leđima, sve priče iz tog perioda koje sam zapamtio imaju upravo takav lik. A to je samo nekoliko priča. Ako pratite forum i izvan KNJIŽEVNE RADIONICE primetićete da OGLEDALO ZA VAMPIRA postaje knjigom oko koje se krše tvrđa koplja. Privukla je pažnju Kripla, pa i Miće, koji vide nepovezanost segmenata priče, a na drugoj strani su isto tako moćni čitači i pisci kao što su Lord Kufer i Zoran Stefanović, koji vide prelomnu tačku u domaćoj fantastici. Ja se to ne računam, jer sam samo prilično uživao u knjizi. O čemu se radi? Sarajlija ima roman koji se, takođe sastoji (ovo je moja aproksimacija) od niza kratkih priča približno iste dužine kao i ove naše radioničke; koje ponekad i nisu sasvim ušivene, ali ih nosi moćan lik sa kojim možemo da putujemo kroz knjigu, čak i ako se spotaknemo. Pošto je i čitanje rad na sebi kao piscu, savetujem da se ozbiljniji u svojim namerama domognu ove knjige.


Posezanje za stilskim bravurama ne treba da bude u fokusu Radionice. Lepo je pročitati lepe reči, ali one znaju da zavedu i ometaju. Nekim čudom, neke od bitnijih primedbi na kompoziciju naše priče redovno idu uz stilski izgrađenije priče. Ovim svakako ne podržavam stereotipne rečenice, jer su ona druga krajnost. Takve rečenice su uvek dokaz da nemamo svoje.


I, na kraju, jer je kafa otišla, a s njom i koncentracija - o fantastičnom motivu u našim pričama. On je alat kojim deljemo priču. Zato nemojte birati motiv za koji će vam trebati više prostora u priči da ga objasnite, nego što vam koristi da priču ispišete.

[Savajat Erp]

Нисам прочитао све коментаре, али судећи по онима које јесам видим да неке приче нисам уопште укопчао....Кибурлан, или како већ, је био у ствари женско? Тамо се неко претворио у некакву птичурину? ВТФ? А два пута сам прочитао....

Па ни ја нисам сконтао да је Кирбулан био женско, па се претворио у мушко... Мислим, ал изгледа да грешим  , да је тај младић морао убити зверку и појести њена јаја, која у себи садрже неку неименовану, неопходну супстанцу, а која успут изазива болове и остало, да би покренуо у свом телу физиолошки механизам производње мушког семена, ајд да кажем сперме. То је она слуз коју види  са унутрашње стране кецеље. Но, ако сам написао недовољно разумљиво,па... можда ће бити боље други пут. 

Ето...значи, добро сам сконтао први пут...схватио сам је као причу о преласку из дечака у мушкарца, као неку врсту иницијације у његовом племену...видите како туђи коментари могу да вас помуте

[scallop]

Eh, kad se trudimo da sve izgleda drugačije. U Sjenkijevićevom romanu "Kroz pustinju i prašunu", dečaku bi bilo dovoljno da kopljem ubije lava.

[Mandragora Dragon]

17. Neogeneza


Dragi Mandragora, da li bi ti voleo da čitaš priču koja počinje ovako:

У маленој соби распојасане мемле мој пријатељ умире. Поодав-
но време га је прегазило замахом нужности конвергенције и непре-
кидног уклапања у тешко прихватљиве токове. Ново доба захтевало
је новог човека, окрутнијег у својој ионако позамашној отупелости.
Он, несвестан своје предадбе и закорачења на готово ненапустиви
пут пасивног самоубиства, осмехује се грлено и искрено, готово
дечачким осмехом.

Pojma nemam šta ti znače ove fraze, a priča ti ih je puna. Pojma nemam kako da zamislim to što si napisao i to me je umorilo još više dok sam priču čitala. Džabe ti što si imao ideju, kada si je ispisao kroz gomilu nepoznatih reči i čudnih fraza.


I možda misliš da si tako oneobičio priču, ali ona je samo zamorna i teška za čitanje, sa predugačkim rečenicama i upornim silovanjem rečnika.


Za tebe imam da kažem isto što i za Stipana: ti umeš mnogo bolje, i imaš tendenciju da pišeš ovako (kao) neobično, ali si sada prešao granicu neobičnosti koja prija čitaocu i konačno došao do druge krajnosti - neprijatnog i teškog štiva koje niko budan ne bi mogao da pročita do kraja.

Nisam namerno preterao, majke mi. Stalno čitam neke udžbenike (takav mi je posao) pa mi je mozak pun izraza i fraza iz istih. Asocijativne zone se pune informacijama iz svih čulnih izvora, a ono čemu se posvećuje posebna pažnja ostavlja najveći uticaj (i ova rečenica je primer navedenog). Nekako mi je došlo da ovako napišem pošto sam se malo igrao sa evolucionim teorijama i uleteo u terminologiju evolucione biologije koja je po mom mišljenju najbolji izbor za precizno formulisanje onoga što sam želeo (i ova). Sa druge strane, pre radionice sam uglavnom pisao pesme, ili kratke priče koje sam pretvarao u pesme kad napravim odgovarajuću muziku. Način na koji pišem nije usmeren na postizanje neobičnosti, već je plod ličnih afiniteta. Ja sam godinama verovao da je tako lepše, a sada se osećam kao da gazim po minskom polju. U predhodnom krugu sam gradio priču geometrijski, pa su mi rekli da je prosto i "aljkavo", a evo sada ispade da sam pretenciozan. Ah, da, znači zlatna sredina. Međutim, nije lako starom keru da nauči nove trikove. Da sam u stanju da pobegnem od sebe ne bi me ni bilo ovde, a ni za tamburom. Sedeo bih u baštici nekog kafića i pijuckao kapućino. 

[scallop]

Možda sam dojadio sa savetima, ali, evo još jednog. Ako je iko ovde čitavog života pisao iz dva pera onda sam to ja. Po trideset godina nauke i naučne fantastike. Ponekad bude nezamislivo teško preći iz jednog rukopisa u drugi, ali inat čini čuda. Nije to samo pitanje rečnika, nego i pitanje slobode pisanja; sve što je poželjno u literaturi u nauci je nepoželjno. Teško ćete me uhvatiti da sam podlegao iskušenju da upotrebim stranu reč ako imam na raspoloženju dobru domaću. Zato je, Mandragora, približavanje uvek bolje od konvergencije. Traganje za razumljivljivim daje slađi plod od razmetanja stranim odrednicama. Ono podvučeno crvenim je svakako nagomilavanje i to ćeš svakako izbegavati.

[vimen]

@Mandragora - po mom mišljenju korišćenje nerazumljive terminologije nije problem. Problem je način na koji je ona upakovana. Nezgrapno je. Nevešto. Što dalje gacaš u dubine rečnibulara moraš više pažnje da posvetiš skladu. Rečenice opterećene mnoštvom stručnih termina ili komplikovanih sintagmi moraju da teku. Englezi imaju za to reč wit, britka rečitost prelivena blagim humorom i tu humor nije vic, nego se nalazi u samom sastavu rečenice, vešta upotreba reči je duhovita, a to najviše nedostaje tvojoj priči. Zato deluje grubo i pretrpano.

[Stipan]

Aha! Evo ga ovaj mesar! A sad da si mi se odmah izvinio za ono "namerna zloba i drska zluradost"!

[Mme Chauchat]

Prvo ti meni da se izviniš... šta se sa tobom uopšte dešava ovih dana?

[Stipan]

Izvinjavam se, mada ne znam šta sam opet lupio...

Rastresen sam, negativna faza valjda...

[scallop]

Izvinjavam se, mada ne znam šta sam opet lupio...

Kad ovako napišeš, onda znači da se ne izvinjavaš.

[Hiperhik]

Stipane, biće da je došlo vreme da (opet) napustiš Radionicu. Onako, demonstrativno.

A? Nikad se ne bi toga setio, priznaj!

[Stipan]

Netačno Scallope - možda samo tako zvuči.
Jevtra mi je draga, i rečenica je možda trebalo da bude ovako sročena :
Izvinjavam se - šta god da sam lupio.


Ne HH, nemam razloga za tako nešto.

[Plut]

Ts, ts, ts, ala ste naskočili na Stipa. Pustite čovEka da dane dušom malo.

[Hiperhik]

Scenska forma, bre. Za svoju dušu.

Uočio sam da ti je to lekovito, makar kao palijativna mera.

Ovo govorim najdobronamernije.

edit: Eto, i Plut se za dušu uhvatila. Tako da..

[Stipan]

Palijativ gubi na dejstvu kad se sa njime pretera. Mislim da sam ga prečesto koristio.

[Plut]

@ HH
Zato što sam ja duša od čoveka i za svakog nađem bar trunčicu razumevanja, za razliku od vas bezdušnika.

[Hiperhik]

Stipane , now your`e talkin`..

E, sad da malo popričamo o detinjstvu..



Plut, miči mi se iz ordinacije!

[Stipan]

Policajci... 

[scallop]

Ma, Stipane, ima načina i načina. Ne mogu da stignem da odgovorim na Vimenov genijalan savet Mandragori, od koga će ovaj svakako pazariti i postati bar witkast. Voleo bih da mi neko ovde kaže šta su naučili iz Vimenovih detaljnih komentara o lošem na petnaest načina.

[Mica Milovanovic]

По мени, у овом кругу се издвајају две приче scallop-ова и Мандрагорина. Jа сам Мандрагорину причу ставио на прво место, иако је scallop-ова технички боља прича, јер знам да је scallop-у мање значајно да га ставим на прво место.

Мандрагорина има доста мана и далеко је од објављивања у овом облику, али је мени пријала необичност израза и коришћење сложене терминологије на, углавном, коректан начин. Општа атмосфера приче је, такође, доста добро дата.

Ова прича има свој специфичан израз, што треба поздравити, али и радити на прецизности. Неке речи напросто су непримерене.

[scallop]

U komentaru sam najavio da mi je jedan pasus prevučen zeleno (znači: dopalo mi se). Evo ga:


Овом приликом, очајан пред сликом потпуног расула, забадам у срце, по ранама солим. Корене трујем и хулим, а безочно и вешто фалсификујем, лажем. То ипак боли. Можда зато што од мене долази? Малко уздрман, хтео је нешто да ми каже па ме је случајно и овлаш додирнуо по руци, а ја се тргох. Таласало је испод покрова његове коже, живо и разуздано. А онда је птица пролетела поред прозора. Сенка њеног прелета прешла је преко лица мог пријатеља на тренутак пореметивши савршени склад односа светлости и таме на њему и у њему. У полумраку као да ми се учинило да је његово лево око изашло ван држећи се на танкој петељци, а затим се муњевито вратило назад. Погледао сам га мало боље. Био је толико чврсто везан за кревет на коме је седео као да је урастао у њега. Спустио сам капке, пригушио сва чула до самог руба сензације, удахнуо дубоко. Између мојих хемисфера и нешто мало ниже, затињало је. До сада ме осећај никаданије изневерио. Добра, стара мантра, као да је сама клизнула са мојих усана.


Budući da je teško dopreti do detalja, presečeno je nepotrebno, a podvučeno ima bolji način. Odmah se ograđujem od lingvističkih viđenja, moje pisanje je prilagođeno lakom čitanju naglas.
Pokrov je za mrtvake, a prekrivač za žive. (ako mu vidi kapke i ako je vezan - živ je);
Poremetivški verovatno nije nepravilno, ali mi smeta. Ja bih stavio - remeteći.
Spustio je potpuno pogrešan glagol za ovu svrhu;
Senzacija - ovde bih uvek upotrebio - osećaj, ili oset, ako je do poetike.
Mantru bih zamenio sa bajanjem. Ne znam zašto nam se nameće mantranje, ako imamo tako lepu reč.
Prelet ptice je sjajno upotrebljen. Ja to zovem - japanski detalj.


Mići se zahvaljujem na tehničkoj podršci. Nemate pojma iz kojih sve razloga na ovoj Radionici nikada nisam bio prvi.  

[Mica Milovanovic]

Nema na čemu. Tu sam uvek da pomognem...

[Mme Chauchat]

Kad vidim koliko se ponuđene analize Mandragorinih pasusa razlikuju međusobno i od onog što bih ja menjala, dođe mi da i ja odradim jedan pa da pometnja bude kompletna.

Erm. Mislim da sam ja pomenula reč "aljkavo" u prošlom krugu, pa da objasnim kako se ne odnosi na strukturu cele priče nego na rečenicu kao gradivni element. Evo jednog kratkog i jednostavnog primera:
На улицу сам ступио у свом најзастрашујућем облику.

"zastrašujući" ne može da se stepenuje, zamislite samo komparativ "zastrašujućiji"... nego treba najstrašnijem ili već kako hoćeš ako ti "najstrašniji" nije dovoljno zvučno. Ovakvih omaški ima dosta, i one meni smetaju u svakoj vrsti teksta, ali više u ovoj priči koja, što reče Mića, uglavnom korektno koristi složenu terminologiju, a ove (valjda) osnovne stvari promašuje.

[Mandragora Dragon]

Hvala Scallopu, Vimenu i Mici M. Paziću ubuduće da ne odlutam previše, ili bar da to ne šaljem. Međutim, za naredni krug sam već sastavio priču, pogodila me tema, i mada nije baš "nabudžena", bar što se reči tiče žao mi je da je menjam. Nemojte da mi zamerite ako me opet masakriraju i mislite kako nisam uvažio vaše sugestije. Hvala i Jevtri, sad sam video.


A evo i na konkretne opaske:


Scallop: Pokrov-pošto je više mrtav nego živ
             Mantra-je kratka bajalica koja se ponavlja, nije mu prvina da to čini i zato sam to turio, .
             Senzacija-da, bolje je oset, ali mi je nekako leglo.
             Bez precrtanog tekst je pitkiji.
 
Jevtropijević: Najstrašniji-govori kako izgleda, najzastrašujući-kako deluje (a slobode malo?).


Scallope, Vas molim da ako Vam nije problem opet udarite nešto horrorično uprkos preosetljivosti pojedinih forumaša. Takođe, možda ne bi bilo loše kada bi se uvelo pravila da se ne nagađa čija je čija priča i da ne moraju da se komentarišu tri priče po izboru uključujući svoju. Tako bi autori makar formalno ostali prikriveni dok ne istekne predviđeni rok. Ja sam pokušao da se sakrijem tako što sam komentarisao svoju priču, ali me je g. Jevtra odmah ofirala, još ispade da sam sarkastičan, a samo sam pretumbao ono što su drugi već napisali i malčice povukao vodu na svoju stranu, a za to se kajem.

[pokojni Steva]

Scallope, Vas molim da ako Vam nije problem opet udarite nešto horrorično uprkos preosetljivosti pojedinih forumaša.