Radionica broj 17 - maj 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Mme Chauchat]

Kome da iskažem pečal svoju?... 

[lilit]

Kome da iskažem pečal svoju?... 

Not now, Tom. Not now.

[Josephine]

PROFESSOR HIGGINS...

Zato muškarci vode ratove do istrebljenja. Nema tu nimalo ružnih emocija, naprotiv. Ratove vode jer su časni. 

[scallop]

A žene vode ratove vrlo nečasno, takođe do istrebljenja, niko ih nije naučio časnom ratovanju.

[Josephine]

Ovaj, ja i ne mislim da muškarci vode ratove časno. Da to rade ništa od sveg onog međunarodnog ratnog prava i sudova ne bi postojalo.

A žene ne vode ratove, pogotovo ne do istrebljenja. Žene su samo iskrene. Muškarci su razmaženi i voljeni, i uvek postoji neko ko će im se setiti rođendana, pa im se čini da im nije bitno i da se ne bi naljutili. Šta ćete, ovo je muški svet.

[mac]

Ratovi su posledica pragmatizma (oni do istrebljenja nešto manje, ali takvih zapravo i nema). Ako imaš višak ljudstva, a manjak drugih resurasa, onda ćeš iskoristiti ljudstvo kao resurs da stekneš ono što nemaš a treba ti. (Ne skrenuti molim na "pojedinac zloupotrebljava kolektiv" stranputicu. Resursi su potrebni i kolektivu)

Žene se diče time da su praktične i pragmatične, i cenim da se žene pitaju ratove bismo vodili mnogo češće.

[Josephine]

Ja i ne govorim o razlozima vođenja ratova, već o časti i zločinima.

Hipoteze moraju da se dokažu ("žene bi..."), inače da se ne iznose, jer bih onda i ja mogla da tvrdim da da se žene pitaju, bilo bi mnogo manje ratnih zločina. Na primer.

Kao što rekoh, ovaj konflikt je bio vrlo otvoren i iskren. Častan u smislu da nije ubod u leđa i nije u rukavicama. Pa vi, razmaženi ženskom nežnošću, i uvereni da vam ništa ne fali i ne nedostaje (dok vam ne zafali ženska nežnost, jel), možete samo da pišete viceve o ženama. To je put kojim idu oni koji ne razumeju ljude, pa posežu za stereotipima. 

[mac]

Primeti da i ti iznosiš nedokazane hipoteze, i kad sam ih video mislio sam da je otvorena sezona ispaljivanja hipoteza pa sam zato i izneo svoju. Ovo su hipoteze: "muškarci vode ratove do istrebljenja", "muškarci ne vode ratove časno", "žene ne vode ratove, pogotovo ne do istrebljenja", "žene su samo iskrene", "muškarci su razmaženi i voljeni".

Što se tiče Dacka i tebe meni se čini da je Dacko preburno reagovala. Svi mi polazimo od svojih stavova, iznosimo ih i branimo ih, i pokušavamo da ih prodamo drugima. Osim kad ćutimo.

[scallop]

PROFESSOR HIGGINS:
Why can't a woman be more like a man?
Men are so decent, such regular chaps;
Ready to help you through any mishaps;
Ready to buck you up whenever you're glum.
Why can't a woman be a chum?
Why is thinking something women never do?
And why is logic never even tried?
Straightening up their hair is all they ever do.
Why don't they straighten up the mess that's inside?
Why can't a woman behave like a man?
If I was a woman who'd been to a ball,
Been hailed as a princess by one and by all;
Would I start weeping like a bathtub overflowing,
Or carry on as if my home were in a tree?
Would I run off and never tell me where I'm going?
Why can't a woman be like me?

Vi ne shvatate ni Higginsa.

[pokojni Steva]

Žene su samo iskrene.

Glupost. Iskreniji sam od bilo koje žene. Priznaj da si shvatila (ono što "nama" spočitavaš) čija je priča i vratila se na Radionicu iz jedinog razloga da se posereš na autora. Oko Radionice sam se popičkao i sa mnogo jačim igračima od tebe, zaveži više. Tvoji bedni mali ratovi postaju sve iritantniji. Kao i tvoja kompletna pojava na ZS. Račima moje generacije, up yours!

[Josephine]

Dragi moj, ja nikada i nisam otišla sa radionice. Za razliku od tebe.

Kao što rekoh, priča je šuplja, autor me ne zanima. Ni dok okolo spočitava ostalima nepismenost, ni dok sa visine objašnjava jezička pravila.

I prestani da sereš više, ni ja tebe ni tvoj rečnik ne mogu da smislim više, pa? I tebi je nešto kod mene zasmetalo mnogo pre moje kritike ove priče, pa? Iskren? Jedino na šta se serem je tvoja "iskrenost" i uzdizanje sebe u nebesa ("ja sam se kačio sa mnogo jačim igračima" ).

I vrlo često se i ti posereš po drugim autorima i upisuješ im nekakvo "nepostojanje" duše. U svemu ovome ja pitam tebe - a gde je tvoja (duša)?

A pošto si mator i imaš rečnik generacije, da te pitam: misliš li da je za rat neophodno dvoje? Već si zaboravio svoja prostačka ratovanja po temama o Vojvodini, na primer? Otkud ti ideja da ti nisi iritantan i da je tvoja pojava na ZS svetli primer kulture?

Pristrasan si, prenaglio si i prost si. Ali ovoga puta ti ne opraštam. Odjebi  zauvek, a obraćaj se većim igračima.

[pokojni Steva]

Ej, kad je još trebala ona usrana motka da radi. Glup sam, priznajem. Bilo mi te žao.

[Josephine]

Ma ja makar ne tvrdim da sam anđeoski čista i moralna, i sa te pozicije ne pridikujem drugima.

Dacko i ja imamo nesporazume. Moj je stav da ih nisam započela. Poznajem svoje emocije, kada je došla bila je dobrodošla. Tako sam je dočekala. Šta se desilo, ne umem da objasnim, ali ne mogu da pronađem svoju krivicu u tome.

Reagovala sam za priču jer mislim da opet, sa visine, spočitava učesnicima radionice nepismenost i promoviše stegnuta jezička pravila, dok sadržaj ostaje potpuno zanemaren i površan. Nije se za džabe neko žalio da mu je dosta pravila na ovim temama. Dacko se najbolje oseća u onome što poznaje i takvu je priču napisala. Meni se nije dopala i imam pravo da iznesem stav o njoj.

Priznajem da izgleda da sam "došla da se poserem na autora", ali moji motivi su mnogo kompleksniji od toga. Jednostavno, imam osećaj da ta priča vara. I sama autorka je dala apsolutno istim rečnikom čak, iste utiske o svojoj priči kao i ja.

Imam nešto protiv kada se slavi površnost i imam nešto protiv kada se drugima, makar i implicitno, spočitava nepismenost i nepoznavanje jezičkih pravila. Imam nešto protiv pravila uopšte.

Ni ti nisi sasvim iskren u svom napadu na mene. Znam da je motivisan mojim odnosom sa Baticom i Džonom, eventualno. Seti se samo da Batica samo dete, a da Džona ne mogu da se otresem, pa sam modifikovala odnos sa njim.

Što se radionice tiče, nisam je napuštala. Jednostavno sam u poslu i kada imam slobodnog vremena, glava mi je puna. Nemam inspiraciju i potpuno sam energetski ispražnjena.

Razumem zašto si reagovao, i znam da me dobro čitaš, samo si zanemario određene aspekte. Ah, da, kao i činjenicu da je za ratovanje potrebno dvoje. Ali ti to već dobro znaš, samo se praviš nevinašce. Koliko se sećam i ti si se "posrao po" vimenu kada je čovek samo postovao priču. Iz aposlutno istih motiva iz kojih sam i ja sada reagovala. Prepoznao si sebe? Ne sviđa(m) ti se? Menjaj se, onda. Ne psuj okolo. I ja pokušavam da se promenim, osvestim motive, budem bolja.

[scallop]

Hajde da završavamo sa ovim kolom. Obećala si mi komentar za priču i to bi bio pravi način da se ostavimo kilave rabote.

[Josephine]

Važi. Za pola sata.

[scallop]

Eto. Pax.

[Josephine]

11. Hod do deponije

Sad, volela bih da sam ovu priču iskomentarisala pre objave imena, no šta je tu je sad. Spremna za udare i odbranu stava, kao i uvek.

Ovo je priča koja ima iskrenu dušu.

Mnogo je lakše napisati priču sa svakim drugim sadržajem i krajem od one koja "obrađuje" emociju.

Ova priča bavi se nekim političkim temama, blago se podsmeva ljudskim institucijama i poretku, uvodi prave sf elemente, ali sve to je iza zavese oslikavanja odnosa između muža i žene. I to ne direktno, banalno, već kroz sitnice: tuširanje, jogurt, kafu, čarape, njeno praćenje njegove fejsbuk strane, njegovu brigu o njenom "mrštu". Sve je tu suptilno ispripovedano, i apelujem na radioničare kojima još uvek nije jasna razlika između pripovedanja i prepričavanja, da uoče način na koji je scallop, potpuno nenametljivo i efikasno, lagano izgradio emociju i ispripovedao odnos između muža i žene.

Taj literarni postupak ujedno odaje i naviku, rutinu, duboko razumevanje, uzajamno poznavanje i nesporazume, tipične za bračne parove. Jaka i iskusna karaterizacija. Obratiti pažnju i na to.

Gljive? Ja sam shvatila da su vanzemaljci gljive od prvog trenutka kada nam je pripovedač izneo njihovo nastanjivanje na deponiji ispod Pančevačkog mosta. I geografski aspekt priče mi se dopao, volim što je izabran P. most, na njemu čekam bus za Vršac i dugo sam živela pored njega. Atmosfera odlično izgrađena,  uspešno preneta sa lokalnog na globalno i samo nosi i nosi...

Junak je odabran za pregovarača i odabiru se (vidljivo) ne protivi, već smrdljivi posao revnosno obavlja, što doprinosi pozadinskoj atmosferi opšte ljudske tuposti i tupavosti. I sasvim mi je logično da se pregovarač zaražava gljivičnim oboljenima i smradom ako ide kod gljiva u svakodnevne pregovore. Više gljiva, i to na suštinski način, nije moglo da bude.

Što se tiče mana priče tiče, ona se čini nedovršena, iako ima efektan emotivni kraj. Autor je od dve strane priče (politička/metaforička i ljubavna) odabrao ljubavnu. Možda zato što smo naviknuti na drugačiji obrt i društvenu/političku poentu, ali kraj se može činiti malo bleđi onima koji u priči zanemaruju emociju. Ja nisam, tako da je ova priča ispripovedana autentičnim scallopovim stilom, vešto, pravovremeno uvodeći sve elemente.

Malopre sam pročitala Elisona, možda je do prevoda, možda do mene, ali eto - scallopova priča me je takla, Elison nije. A to mi, u poslednje vreme, igra bitnu ulogu u čitanju.

[Skalar]

Ал га је оплела, свака јој част! Е нек си му рекла! 

[Josephine]

Realno, ja ovoj priči nisam našla neku veću manu osim bledila. Šta ću, volim ljubavne stvari... 

[scallop]

Kako joj sada nešto zameriti?    A, ti, Skalar, te koje mi je političko uverenje, te zašto toliko menjam gaće.

[saturnica]

,,,,da, i loš naslov...to su sve zamjerke na tu priču...

[scallop]

Nadam se da će biti ispravno shvaćeno zašto sam tražio ovaj komentar.


Međutim, Saturnice, mogli bismo da se sporimo oko naslova. Negde, par strana ranije napomenuo sam da sam imao na raspoloženju daleko efektnije naslove Bazdibazda i Pseći stršak. Imao sam još jedan, ali je suviše prost. Odlučio sam se za diskretan naslov zbog toga što u njemu leži prava poenta - stizanje do đubrišta. Zamerili su mi da sam vodio dve paralelne priče, a ja kažem da ih nema. Priča o vanzemaljcima je opis okolnosti u kojima se događa prava priča. Veze skoro nikada ne propadaju zbog unutrašnjih već zbog spoljašnjih razloga. Inače, u ovoj rundi je bilo najviše besmislenih naslova. Da ih ne imentujem.

[Josephine]

Nadam se da će biti ispravno shvaćeno zašto sam tražio ovaj komentar.

Da sam imala za šta da se zakačim, zakačila bih se. Uostalom, pre dve strane uputila sam vam kritiku, nemam ja problem sa tim. Lepa priča i to je to.

[lilit]

Imam nešto protiv kada se slavi površnost...

Ako se ovo odnosi na priču by Dacko, moram da reagujem pošto je meni njena priča "najdublja" priča otkako je radionica krenula. Moguće da sam učitala u nju i ono čega nema , al nije bilo priče koja je u manje karaktera tako dobro opisala ljudsku prirodu, a sve to još u "fantastika okruženju". A daleko od toga da ja volim arhaične priče (iako, sledeća na spisku mi je Gete by Kaa, a ona je "aoristna", al treća je Schwarzer Donnerstag, samo mi je punch line bzvz, al dobro. ).

Naravno, ako se ova opaska o "površnosti" nije odnosila na ovo gore, sorry.

[Josephine]

Ma svako ima pravo na svoje mišljenje.

[scallop]

Taman sam 'teo da objasnim Lilit da može da se slaže, ali da ne može da bude u pravu. Ili obrnuto. Priče nisu parcovi.

[lilit]

ma ja i ne pretendujem da sam u pravu, to ostavljam bogu , ali, da, to je moje mišljenje.

[scallop]

To i napisah.

[Джон Рейнольдс]

Ni ti nisi sasvim iskren u svom napadu na mene. Znam da je motivisan mojim odnosom sa Baticom i Džonom, eventualno. Seti se samo da Batica samo dete, a da Džona ne mogu da se otresem, pa sam modifikovala odnos sa njim.

Не кењај, глупачо, углавном ти реагујеш или прозиваш. Гле! Као сад, на пример! 

Дакле, то твоје "не могу да га се отресем" је уобичајено јадно глумљење жртве и то особе од које се 90% форума окреће стомак, док је проценат таквих међу озбиљним људима овде целих 100%.

А што се твоје неписмености тиче, ту Дацко није открила никакву топлу воду, довољно је кликнути на сајт оне твоје агенције "Рамовић" за 21. век. Људе тамо дочекује поздрав "добродошли". И шта ми рече поводом тога? "Тебе нећу да слушам". Океј, твоја неписменост, мој избор да уперим прст.

Нећеш овде своје нагомилане комплексе излечити, само их товариш преко да већ кипи и прелива. Невољена си и непризната. То ће тако и остати. И прочитана боље од свих књига које сама ниси прочитала (то јест, свих осим можда "Три прасета").

[scallop]

Jesam li ja tebe već molio da svoje terene za iživljavanje postaviš negde drugde? Aman, Džone, nije pristojno koliko god potcenjivao Radionicu.

[Джон Рейнольдс]

Нареди несрећници да ме на Радионици (обрати пажњу коју сам реч употребио) не прозива, па ћу више поштовати ову институцију. Док је ово још један од полигона за испуцавање њених комплекса и фрустрација, не видим зашто би био третиран другачије него било које друго место.

[Džek]

Ustao u pet jutros i malopre ušao u kuću. Nisam heroj rada, nego u kafani gledao evroviziju koju moje oči više neće glediti. Golo sranje. Kao da gledam neku folk turbo hit paradu na lokalnoj tv. Sve noge do sisa a sise u visini ušiju. Pitao se gde se dade elegancija Ane Okse i vitalnost Danijela dok doziva svoju Džuli.

Izuo patike i konstatovao da mi noge strašno smrde.
Al' to rešio lavorom vrele vode sa pola kila morske soli, uredno izmešano.

Ovo što pročitah ne rešava ni okean soli u zatvorenom eko sistemu lavora.

Sram vas bilo.

Pratio ketfajt ceo dan sa mobilnog i ostao bez krede, a noge kuvaju.

Dođete mi dopunu a D. podsećam da mi i dalje duguje patike, br 42. Skejterke, ako može. Sa ventilacijom, plz. 

[mac]

Kako sad golo sranje, kad je ovo, po meni, najbolje finale Evrovizije u poslednjih ne znam nisam koliko godina. Možda ikad. Nikad do sad nisam mogao da skupim 10 pesama koje bih mogao da slušam i posle takmičenja.

[Josephine]

D. podsećam da mi i dalje duguje patike, br 42. Skejterke, ako može. Sa ventilacijom, plz. 

Biće.

[Džek]

Eto, a po meni su, sem dva ili tri izuzetka, sve pesme koje paraju uši. Priznajem da su me babe iznenadile, a oni turski betmeni dobro nasmejali. Željko je trebao da bude prvi, nemaju evropljani pojma šta je kvalitetna muzika.

Blah.

[Josephine]

10. Moje godine za tvoje

Dragi Anomanderu, uspeo si da malo zauzdaš patetiku, iako ona provejava kroz celu priču. Negde slabijim, negde jačim naletima, ali je tu. Ona je tvoja odlika i predrasuda je da je nužno loša. Ako nastaviš ovako fino da je zauzdavaš, priče će ti biti sve bolje.

Samo mala digresija (sad mi je palo na pamet): patetiku ljudi vide kao lošu jer je najjeftinija. Banalizovana emocija. Budući da je tako najlakše izneti emociju, patetika je postala ofucana i rasprostranjena. Zato je pisci stilizuju kroz pripovedanje (onako kako su to u ovom krugu uradili scallop, plut i vimen).

Što se stila tiče, on je znatno poboljšan u odnosu na tvoje ranije priče. Rečenice lepo teku, ali obrati pažnju: ponekad stil pojačava patetiku.

A šta je kod tebe patetično? Pa sve od teme, preko zapleta, do obrta. Najpre, zaplet ti je dosta šupalj. Junak upoznaje Turkinju koja ga privlači, spava sa njom, prolaze četiri godine, vraća se da ubije dete, dete ubija njega, on pušta suzu. Kada se ovako prepriča, jasno je da zaplet, u stvari, nemaš, pa si se oslonio na emociju. A kada tako uradiš, napišeš patetičnu priču.

Zaplet je, takođe, pomalo nejasan. Prebrz je, na primer, onaj prelaz sa njegovog pokušaja da ubije devojčicu na njeno ubistvo oca. I inače se sve prebrzo i neobjašnjeno dešava. Karakterizaciji likova pridao si minimalnu pažnju, a ona je najbitnija za izgradnju emocije u priči. Zato ti ljudi priče vide kao patetične. Emocija bez čoveka samo je laž.

Sve u svemu, drago mi je da si se stil poboljšava i da priča lepo klizi. Da bih se izlečila od patetike, ja bih pažnju obratila na izgradnju psihologije likova i zauzdavanje rečenice, koja lepršavošću, u tvom slučaju, pojačava patetiku.

[Josephine]

6. Ispovest prevarene gospođe

Eto kako Plut napiše divnu priču, potpuno lišenu patetike. Zašto? Zato što ona ume suptilno da provuče emociju, fokusirajući se na druge stvari. Na primer, na postepenu izgradnju jezovite atmosfere. Ona to sjajno radi, i ovo je jedna od najboljih Pluticinih priča koje sam dosad, sa uživanjem, pročitala.

Prvo mi se dopalo što nisam predvidela kraj. Meni se to retko dešava i kada se desi - oduševim se.

Priprema za sahranu na početku je odličan uvod u priču. Privlači pažnju i oneobičava sadržaj. Pripovedanje iz prvog lica samo jednog lika je takođe odličan izbor. Tako se mistifikuje i osoba sa kojom glavna junakinja priča, introspekcija se pojačava, a mi polako dobijamo uvid u psihološko stanje junakinje.

Nisam proverila kako su učesnici glasali, ni rezultate glasanja, ali ovo je priča koja se bori za prvo mesto. I ovo je senzibilitet koji, po mom mišljenju, nedostaje Čumi da bi bila dobra. Plut jednostavno oseća ljude, briga ju je za ljude i ima emociju dublju od površnog oslikavanja svojih likova.

Drago mi je, Plut. Jako volim kada se ovako razmašeš i pustiš sebe da budeš uvrnuta i lucidna.

[Josephine]

2. Svaki čovek je ostrvo

Interesovala me je vimenova priča, pa sam je pročitala, iako on, kao ni Plut, nije tražio komentar svejedno će ga dobiti.

Meni je ova priča prirasla sa prvom rečenicom, a sa onom "kroz prozor se vide obodi mog kratera kako se zubima drže za nebo", me je kupila. I još me je oduševila kada je, na kraju, istu rečenicu, efektno, ponovila.

Priča nam pruža iskren i uverljiv uvid u psihu usamljene osobe, gde je hipohondrija inteligentno odabrana da bude instrument opisivanja te usamljenosti. Ne znam da li je vimen to hteo, ali ja sam iz ove priče zaključila da neke usamljene osobe smišljaju bolesti samo da bi im pravile društvo. I dopada mi se ta misao.

Ovde mi vimen liči na zrelog i iskusnog pisca, i vidi se pravac u kom se kreće. To nije pravac za mase, što se vidi i po rezultatu glasanja, ali vimen ima potencijal da bude shvaćen tek u nekom dalekom budućem vremenu.

Ljudi, u globalu, jednostavno nisu dovoljno sazreli za introspekciju i samokritiku, ljudi beže od sebe, bliskosti i usamljenosti u besmislene i površne odnose sa drugim osobama. A ova priča razotkriva stvarnost do surovosti. Ne laže, ne maskira, ne zavodi, ne šminka, ne igra se. Ona opisuje usamljenost onakvom kakva zaista jeste, i kakvom će je retko ko priznati. Ti vimenu odajem i priznanje za hrabrost. Isto priznanje odajem i zbog činjenice da ne podilazi publici.

SF element je odličan. Ni ovakav kraj nisam očekivala.

Očito je da ljudi više vole stilski usavršene zezove koji flertuju sa svojim čitaocima, nego duboke teme, koje odbijam da zovem "teškim". Nema teških tema, samo bežanja od tema.

Krivo mi je što je ova priča lošije prošla. Neću da ulazim u razloge za to, da ne budem pogrešno shvaćena. Samo ću reći da mi je drago što je vimen prihvatio neke kritike sa radionice, te mu štivo više ne vuče na visokoparno filozofiranje sa visine. Odličan odabir teme za realizaciju kritika sa radionice.

Izbacila bih, u priči, tu i tamo, strane reči i izraze. Ali to je to. Kraj je tužan i realističan. Legla mi je ova priča. Ona ne dozvoljava baš svakome da se identifikuje sa njom, iako je, možda, usamljen. To je, čini mi se, zbog vimenovog senzibiliteta. Da ga bolje poznajem, poručila bih mu da se opusti i otvori još malo kada piše.

[Mme Chauchat]

Sad je kasno...

[Josephine]

Jel to nešto na moj račun?  Nisam pratila leptirski razgovor...

[scallop]

Hajde da ne budeš sama u malo okasnelim komentarima. Plut sad prilično dobro gradi put priči, ali su joj krajevi zamandaljeni i zbrzani, kao da nama ostavlja da sami odlučimo šta ćemo. Takođe, postoji mala nesigurnost da li je taj put dobar, pa nam nagomilava početni i srednji deo Sigisoara, Glavopuc, pa i ovde). No i to je rešivo.


Sa druge strane, nisi primetila da je Vimenova priča jedino kod mene druga. Motanje sa Engivukom mi je bilo slično "balu lišajeva", a end line sa prvom pričom na Radionici. Uopšte, sve dobre priče su mi vukle na tu stranu.

[Josephine]

Sa druge strane, nisi primetila da je Vimenova priča jedino kod mene druga.

Jesam.

[Josephine]

8. Gljivično oboljenje

Hrundi, kako ti uživaš u svojoj ulozi izopštenika i drkadžije... Nije loše to, omogućava ti da pišeš otvoreno i bez prenemaganja.

U tvojoj priči ne vidim priču, samo onanijske maštarije. Tek gljive nemaju neku posebnu funkciju. Čudni momenti, nepotkrepljeni motivacijom junaka (susret sa gomilom koja junaka odvraća od filma).

Svakako si imao neku ideju, ona se nazire, ali ne uspevam da je sagledam.

Dobro si je napisao. Dinamično, zanimljivo, tečno. Jedino što nema sadržaj. I dosadi taj junak koji ti je isti u svakoj priči. Bilo da lunja ulcama Pariza ili Švedskom. Izgradio si jednog junaka i sada ga šetaš kroz zaplete.

Otvorio si se pomalo. Čovek iz ove priče može da sazna o tvojoj seksualnosti. No, moj je utisak da si otvaranje potrošio u prazno. Ja bih sačekala momenat kada, zapravo, imam zaplet.

E, sad, nije zaplet najbitniji u priči, ako znaš da je ispričaš. I ti si blizu, jako blizu, da je ispričaš, ali nedostaje nešto što će ovu priču izdvojiti iz mase. Uvrnuti usamljenik kojeg si izgradio (i koji, na kraju, više nije usamljen...ili jeste? Ne mogu da razlučim da li je žena plod halucinacija ili ne. To mi se dopada) imao je i mnogo bolje dogodovštine.

Priča ti funkcioniše samo kao deo Dnevnika izopštenog drkadžije.

__________________________

Pokušala sam da pročitam i Narcis. Jednostavno mi nije išlo. Rečenice su nabacane, karakterizacija nepostojeća, i nema niti za koju čitalac može da se uhvati kako bi priču pratio. Haotično i nedovoljno privlačno da bi bilo originalno.

[RedSonja]

ili što bi rekao jedan čika iz sigurne kuće za muškarce
imate dve vrste žena: one što mnogo pričaju i one što ne prestaju 

[Josephine]

Misliš na sebe, naravno.

[M.M]

ili što bi rekao jedan čika iz sigurne kuće za muškarce
imate dve vrste žena: one što mnogo pričaju i one što ne prestaju 

One ne prestaju!

Tužno ali istinito. 

[Plut]

Sad je kasno...

A ti si kriva!
Tražila si, ja ih bacala raji i eto...

[Mme Chauchat]

Priznajem. Eno, srpski entomolozi pišu peticiju da mi se zabrani logovanje na Sagitu. 

[Džek]

Misliš na sebe, naravno.

Ajd' budi ljubazna pa odradi i moju priču, nešto mi se čitaju komenti na moje remek delo jerbo sam zaboravio prethodne od silnih cirkusa ovde a i malobrojni su, baš malobrojni... Oprostiću ti jednu patiku, drugu ću da čuvam za daljne ucenjivačke akcije

[Josephine]

 

Može uveče.