O Lenki, Peri i kuriji

[pokojni Steva]

Lenka Šašina se rodila u četvrtoj frtalji, njeni hteli bolje za svog sina prvenca. U prvoj frtalji je bio, po njima, sve go zgubidan i tek poneki pripiti paor, al' ni taj za ništa bolje od slanine nije znao. Četvrta, gde su u kiriju ušli, bila je širokih i umivenih sokaka, pre i posle svega – bila je to frtalj majstora od zanata. Poneko, a van komšiluka da je, možda bi i kalfom postao, koliko da krive eksere istucava, šegrtom nikad. A Šašini su već i sofru za majstorski ispit sinu u glavi skockali, da ne usfali. Natovarili su na kola sve od ono malo što su imali, presekli glavnim sokakom, da im kuća preko puta bude.

Lenka se rodila baš kad joj je vreme bilo, rumena, grlata i ješna. Osta jedinica.

Jednom je zolja ujela - nije više od tri mogla imati, žvaćkala je trešnje iz čančeta - prihvatila je beštiju za krilca, kao muva da je, sekutićima joj glavu fiknula, ispljunula, s prstiju ostatak smrljala, bacila, pa sa trešnjama nastavila. E, baš ta bezglava zolja je u familiji zanavek ostala ona što ju je bodljom u dunđerski zanat upisala. Jer malu Lenku više ništa sem čerpića i cigle nije zanimalo. Njeni se kunu, a lažu k'o stoj pa gledaj, da je baš tih dana sama i svojim prstićem raskopala fugnu na kant puknute cigle konga, novom je zamenila. No dobro i svakako – do njene dvanaeste Šašini su napolicom svršili pazar kuće u kiriji. Lenka je postala punopravno od četvrtih.
U petnaestoj, sasvim sama i svojom pameću je zabot na kući naradila da bude kao gazdački a bolji neg' majstorski; snagom kad se jaki sam sebi divi, pa ruke stišće i mišice peči, e još su linije oblije i snažnije bile. Lomila ih je i krivila kao da joj misli prate.
Uze je odmah najbolji dunđerski majstor, u šegrta je prekoredno proizveo. Ali, i jurodiva je bila, ništa drugo sem zabota i od konga stubova, ako bi drveni bili, nije je zanimalo. Ni da pogleda ni da se posla prihvati. Materi i ocu se sve prvi srčani živac tanjio. Ali, majstor je i amišan gazda bio – nije je silio i poslove joj birao; gde bi se Lenka osmejkom odala, e samo tu bi radila i sebe kući, to jest zabotu, davala. Svi srećni.
Majstorski ispit je kao okom preskočila, za diku, ali su Šašini davno planiranu sofru ipak kudili tek šegrtskom daćom - Lenka reši da sa starim majstorom ostane, obrtnica je nije zanimala. I nadalje, samo je zabote pravila, a ako se dobra drveta nađe - sama ga je duborezala pa uklještavala - i kongove.

***

Dvadesetpeta joj očas dođe, i tredeseta, a sama je i tad bila. Šašinima poodavno igraše i drugi srčani živac, al' znali su, verovali, zna ona za bolje, i nek' čeka. Jer, prpošna je bila, bez da se tu reč dala umetnuti. Sve su unuke snili, odelca im od budućeg majstorstva birkali. U snu.
Na javi je rat buknuo. Najveći. Od krvi, sakatih, konja i raspadnutih kola, svi sokaci i svi frtalji istom su merom umirali. Niko više ni za život ni za kuće mario nije.

Oslobodilac je na belom konju stigao, vojska ga pratila. I sakagija što u grob oduva pola varoši. Lenkinog oca i mater njenu u dan razmaka. Osta Lenka Šašina sama kao kuče na kiši. Majstor je bivao tu, al' i njemu je duša tanka bila, na vrh jezika, gledala kad će se pre odlomiti.
No, pozove po Lenku majstor, veliki posao joj objasni. Dukata onakvih vredan, da se cela varoš konačno omrsi. Neće Lenka. Neće, ni da čuje. Nije Lenki više do cigli i greda bilo, ni do gipsa i ukrasa. Ni do čega. Lomio je glavu majstor, kako ždrebici grivu raščešljati.
Možda da bi pomoglo, a možda što je tako moralo biti, tek, beli ždrebac je viđen bio o tarabu njenu svezan. Na nekoliko minuta. Oslobodilac, sa sve sabljom, jedva je vremena našao na prozor da iskoči. Preko tarabe ga je pratio i hitnut bokal. Glavu mu je mašio, pa je ceo odjahao.
Sutra konja nije svezivao, samo mu na mesto pokazao, prozoru bliže. Utegnuo je uniformu, brk popravio, grlo pročistio. Iz jednog bisaga papirine je neke izvadio, pažljivo ih pod mišku tutnuo. Iz drugog, nov bokal se ukazao. Mesto cvetka, ili čoladice neke, u njega je mašnicom ukrašeno fino dleto, vajarsko, metnuo. Duboko se naklonio kad mu se vrata otvoriše.
Osta pukovnik Gavrilović kod Lenke celo prepodne. Osluškivao je komšiluk, pokušavao i da zagleda, ali Lenka deblje firange navuče, pa se raziđoše. Ali, obradovali su se, tu i tad, znali su, krenula je da se gradi nova kurija. Posla svima, istanjenim stomacima nada nova.
Dok su tlocrtom tek razmeravali i kočiće pobijali, već su u ljubavi strasnoj, Lenka i gospodin arhitekta Gavrilović, bili. On je uniformu odavno skinuo, ona dalje od zabota i konga nikako nije pristajala, pa su joj rekli da je i to sasvim koliko treba.
Dve su godine morale proći da se do punijih stomaka i konga dođe. Napravila ga je Lenka u dvorištu svom, sva četiri krila, iz glave ga je iscurila, bez papira i šestara, spreman je čekao da ga ugrade. I dve pasarele je izdubila i skuckala, da krila spajaju. Gospodin sreski namesnik arhitekta Petar Gavrilović, muž gospođe Lenke Gavrilović, se protivio. Nije vikao, neg' joj lepo iznosio da ,,...će to biti kuća titkarima i ostalim fiškalima, ne majmunima...". No, pristao je. Otkad se stari majstor Bogu prestavio, Lenka je na gradilištu sav posao vodila. Ciglu nije hvatala, ali je dobro komandovala. Kurija je rasla, ona još i svoj veliki zabot čekala.
Cela varoš se sjatila da pasarele vidi, sve od divnog drveta i još lepšeg rada. Da prošetaju, gužva je baš velika bila, Lenka im nije dala. Bez krova, zabota, i njenog amina, samo su gledati smeli.

U jedno predsutonje svetlo, sama je bila i tek je gips, za probu, u kalupne naćve razlila, pope se Lenka na pasarelu. Gledala je kako da zabot u dva razdeli, svetla dvorištu pridoda, opet projekat izmeni. U smiraju uživala. Taman da bi krenula, zasvrbe je ruka – kad ono zolja jedna joj sletela. Iznenadi se Lenka zolji u ta doba, seti se ranih trešanja, matere i oca, gluposti svoje da radi samo šta volja joj je. Požele svom Peri da učini, e srediće mu kuriju da je nema, i spolja i iznutra! Sve! Đipi Lenka, popišmani se zolja, zabole Lenku da promaši rukohvat baš gde je jedina dera na pasareli bila.
Izjutra je radnici u tvrdom alabasteru nađoše. Taman je u naćvu stala.
Njen Pera se u dva dana na žuto usukao. Složio je međ' mater i oca joj, naredio da se šta je od Lenke u modli ostalo u dvaput izlije. Jedan kip je varoši za kuriju ostavio, drugi sa sobom poneo.

[Savajat Erp]

Шта сад ово значи?! 

[ALEKSIJE D.]

Znači da neko hoće da bude prozni Djordje Balašević.

[Stipan]

Jbt. Stevo! Pa ovo je sjajno!

Jednom ti već rekoh - tek kad pročitam ovako nešto shvatim koliko je moje pisanje bledunjavo.
Možda ga i batalim.

Ajd' u zdravlje! Za Gavrilovićevu Lenku!   

[pokojni Steva]

Dukeland in Your Heart - Boris Kovac with LA CAMPANELLA ORCHESTRA

[Josephine]

Lepo.

[ALEKSIJE D.]

Sad nam još pokaži i svoju kolekciju salveta koju si skupljao kao mali, pisma sa devojčicama iz SSSR-a, kao i kolekciju značaka, te da imamo pun uvid u stvaralaštvo i afinitete.

[Hrundi V. Bakshi]

Stevane, četir "zmajevke" pune semena ne možeš baciti na jutro i frtalj. Ti imaš šta da bacaš, ali mislim da ti treba bar trijes jutara, nekih 500 000k, šta veliš?

[Josephine]

O, da. Ova priča je prošla kroz Lenkin život kao blesak munje, što joj oduzima na utisku.

[pokojni Steva]

Stevane, četir "zmajevke" pune semena ne možeš baciti na jutro i frtalj. Ti imaš šta da bacaš, ali mislim da ti treba bar trijes jutara, nekih 500 000k, šta veliš?

O, da. Ova priča je prošla kroz Lenkon život kao blesak munje, što joj oduzima na utisku.

Priznajem, kriv sam. Skromno mislim da do izvesne mere (i zadate teme), funkcioniše i na ovoj količini kilo kalorija. Proširenje je planirano.
Zahvaljujem na čitanju 

[Stipan]

11. O Lenki Peri i Kuriji - 7 + 4 = 11

  9. O Lenki, Peri i Kuriji

Kako vi to ljudi čitate? Ova priča je tek deveta na listi?

Ili ja ne znam da prepoznam najbolju priču kruga ili nešto sa glasanjem nije u redu...

[Anomander Rejk]

Sad opet reci da serem po tvojim postovima...
Ja mislim da su Tako je govorio tata i Nad pustinjom apsolutno zasluženo na prvom i drugom mestu ( s tim što se meni više dopada ova druga, ali nebitno ), i to prilično kvalitetom odskaču od ostalih priča ovog kruga. To je naravno samo moje subjektivno mišljenje, ali očito je da nisam usamljen u njemu.

[Josephine]

Tako je govorio tata ima iskrenu emociju i ljudi su to prepoznali. Veoma je bitno pisati iskreno. Stil te priče je, sa druge strane, nepamtljiv, neposredan. Tu se pamti sadržaj. Ali je to meni, često, bitnije  nego stil.

Nad pustinjom je suprotnost prvoj priči. Zanatski dobra, pamtljivog stila, ali zanemarenog (i dosadnog) sadržaja.

Ovaj krug, zapravo, ima nekoliko priča koje su u potencijalu bolje od ove dve, samo nerealizovane do kraja. Uz izvesne izmene mogu da budu odlične, dobre koliko ove dve navedene nikada ne bi bile i uz sve dorade.

O Lenki, Peri i kuriji takođe nosi iskrenu emociju i lep stil. Priči nedostaje cilj. Napisana radi opisa emocije, ali potpuno zanemarenog razloga opisivanja te emocije. Osim toga, efekat emocije umanjuje se zbrzanim sadržajem, koji zahteva mnogo širi prostor radi disanja punim plućima.

Otkud ti ideja, Stipane, da je tvoj glas ultimativno merilo kvaliteta priče i da drugi ne valjaju?

[Josephine]

11. O Lenki Peri i Kuriji - 7 + 4 = 11

  9. O Lenki, Peri i Kuriji

Kako vi to ljudi čitate? Ova priča je tek deveta na listi?

Ili ja ne znam da prepoznam najbolju priču kruga ili nešto sa glasanjem nije u redu...

Ovom postu je, takođe, mesto na drugom topiku, s obzirom da je ovaj predstavljao diverziju. To, naravno, ako hoćeš da te ljudi ozbiljno shvate.

[Stipan]

Sad opet reci da serem po tvojim postovima...

Anomanderu, kad sam ti se izvinio bio sam iskren.
Sa pravom mi prebacuješ i krivo mi je što sam ti se zamerio.

Otkud ti ideja, Stipane, da je tvoj glas ultimativno merilo kvaliteta priče i da drugi ne valjaju?

Taj tvoj... Stipan... nije glasao koliko se sećam.

To, naravno, ako hoćeš da te ljudi ozbiljno shvate.

Da me ozbiljno shvate? Ti se to zajebavaš?

[Josephine]

Ne govorim o glasu u glasanju. I ne želim da se raspravljam.

[Stipan]

E, samo kad je tvoja bila zadnja...

[Skalar]

E, samo kad je tvoja bila zadnja...

Па може и твоја да буде задња. Лепо кажеш: "Да, драга".

[Stipan]

                                                                                               PONEKAD

   Ponekad se osećam poput izgubljenog kučeta. Nanjušim odeću što miriše na dunje sa ormara i dim sa ognjišta, pa za mirisom krenem. Tek tako. Nemam nijedan jasno  izdvojen razlog. Prosto sledim nekog prolaznika zbog toga što miriše na dom.

   Ponese me proleće i zaboravim da verujem samo sebi, pa i to sa rezervom. Dođe, tako, neko vreme kad tražim u ljudima dobro, pa beznadno ludujem među strancima. Sve dok se neko ne sažali i najzad mi se obrati. Tada uklonim reze, otvorim kapije i neoprezno pustim reči da teku. Dugo, dugo...

   Sve dok ne shvatim.

      Prekasno, prekasno!

   Jer suze su lice već ovlažile.

[Džek]

Meni se generalno Stevin iskaz mnogo dopada, iako ga ponekad ne razumem. Lep izraz i specifičan, izgrađen stil. Ipak, njegove priče mi ne deluju kao priče. pre kao segmenti i odlomci. Stevo i ja nismo na istim talasnim što se tiče pisanije, al' to ne umanjuje moj respekt ka njegovom radu. Čak, drago mi je zbog toga, zbog te različitosti.

Apropo različitosti, ova priča odskače celu milju od ostalih u ovom krugu, ali ne po kvalitetu radnje, karakterizaciji i ostalom što se gleda, nego po izrazu koji je samo Stevi svojstven.  Izuzetan i jedinstven stil (govorim o njegovom kompletnom opusu, ne samo o ovom pokušaju) koji ne zna (ili će biti pre da neće) da upotrebi.

Kada napiše tim svojim izrazom priču, a pritom mislim priču sa glavom i repom razumljivu svima a ne samo njemu, dobija od mene bodove.  Koliko, zavisi od ljute konkurencije i njegove umešnosti da ih pričom (ne pripovedanjem, rekoh već za to)  umlati.

[Stipan]

Tačno. Stevino pisanje od kada sam prvi put pročitao neki njegov rad (nezaboravna junjava po pokretnim stepenicama, sa sve kerovima goničima) odskače za svetlosnu dužinu od svih ostalih učesnika (tu računam pre svega sebe, da ne bude zabune) koji su ikada turili nos na radionicu. Međutim ova priča niti je zatvorena u sebe, što je moja redovita primedba kad je Steva u pitanju, niti je van teme, što je moja druga najčešća primedba kod njegovih pisanija. U odnosu na dve prvoplasirane priče ova storija je nemerljivo kvalitetnija po svim segmentima. Kao prvo, izraz je autentičan. Radi se o jednom periodu, vrlo sličnom ovom u kome se sada nalazimo. To je vreme poraza, vreme oslobodilaca i vreme izgubljenih snova. Doba slomljenog carstva. Vreme u kome se lako tone u očaj ako jedinka nema za šta da se uhvati. A to, za šta se akteri priče hvataju kao mrav u bujici za travku, ljubav i zanat kao smisao života, urla iz svakog slovceta ove priče. Priča je zaokružena, sa snažnim likovima. Nema tu šta da se doda, život je zgasnuo u predavanju zanatu, a za tim životom je ostala prekinuta ljubav i čežnja. Nema tu ni oslobodioca ni oslobođenog, samo dvoje ljudi izgubljenih u vihoru istorijskog preloma, koji niti žele velike prekretnice, niti ih po svemu sudeći mnogo ni ne razumeju. Imaju samo tu ljubav koja je gotovo neprirodna u tim okolnostima. Završetak priče je logičan. Dvoje ljudi tako spojenih ne mogu završiti srećno. Od prve rečenice tragedija je samo čekala da promoli glavu.

Sjajna priča.

[Anomander Rejk]

Stipane, ovaj post je mnogo smisleniji i kvalitetniji. Ovde si lepo objasnio ,, sviđa mi se ova priča zbog tog, tog i tog'', i to je apsolutno ok, i mnogo smislenije zvuči nego ono ,, radioničari, kako ste to glasali ? ''
:)Bez ljutnje.

[Stipan]

Ma ne ljutim se, što bih se ljutio. Samo nemoj ni ti da se ljutiš i biće sve kako treba...   

[Džek]

Svako ima svoju percepciju; zato i mlatimo ovde praznu a ponekad i punu slamu. Hvala bogu ili njemu sličnom entitetu da je tako. Da smo svi isti, radionica nam ne bi ni trebala.

[Josephine]

Ah, Steva bi, da je hteo da napravi diverziju na radionici, samo objavio svoje ime uz naslov priče. Koja je motivacija da se otvori zaseban topik SA celom pričom?

A Stipan koristi prejake reči i kvalifikacije. Osim toga, zdušno podržava diverziju. U par konkretnih reči: nije Steva svetlosnim godinama ispred svih ostalih koji su "ikada turili nos" na radionicu.  Kada bi (Stipan) bio zadovoljan i kada ga ambicija ne bi razjedala, bio bi objektivniji (evo materijala za Skalara).

[Skalar]

Ah, Steva bi, da je hteo da napravi diverziju na radionici, samo objavio svoje ime uz naslov priče. Koja je motivacija da se otvori zaseban topik SA celom pričom?

A Stipan koristi prejake reči i kvalifikacije. Osim toga, zdušno podržava diverziju. U par konkretnih reči: nije Steva svetlosnim godina ispred svih ostalih koji su "ikada turili nos" na radionicu. Kada bi (Stipan) bio zadovoljan i kada ga ambicija ne bi razjedala, bio bi objektivniji. (evo materijala za Skalara).

Јок! 

[Stipan]

A Stipan koristi prejake reči i kvalifikacije. Osim toga, zdušno podržava diverziju.
Kada bi (Stipan) bio zadovoljan i kada ga ambicija ne bi razjedala, bio bi objektivniji

Dobro, jel' ti to pokušavaš da izazoveš neku moju ishitrenu reakciju? Hoćeš da se opet posvađamo kao pas i mačka?
Kad sam ja to tebi prebacio neku tvoju analizu, pa makar i mislio da lupetaš bez ikakvog smisla?
Da draga moja, nekoliko puta si tako omašila neke priče u komentarima da mi je došlo da ti kažem baš nešto ovako kao što si ti upravo meni nabila na nos, samo sam oćutao, jer sam smatrao da svako treba da iznese svoj stav i da je mnogo korisnije za radionicu da komentari budu iskreni nego da ih nema.
Imam li ja pravo na svoje mišljenje? Imam li pravo da ga iznesem na neutralnom topiku, van glavnog radioničarskog toka?
Ili sam i ovde nepoželjan? Poslušao sam te, makao sam se sa mejn topika, ne ometam vas, ne kenjam, ne lupetam.
Šta još dođavola zahtevaš od mene? Da se izgubim sa Sagite?
Nisu li ovo bile tvoje reči?

Ti si, Stipane, nekontrolisana sila sirove emocije. Radionica ne može da te nosi. Skloni se na neko vreme, molim te.

Hajde, pokušaj malo da uskladiš svoje izjave, ili makar probaj da se odnosiš prema drugima onako kako bi želela da se oni ponašaju prema tebi.

I za kraj: Ne podržavam ja nikakvu diverziju.

Ja jesam diverzija.

[Savajat Erp]

Чооовече....take it easy...

[Josephine]

Ah, Stipan se uobrazio. Dođe mu komično.

Nisam se složila sa tvojim rečima o Stevinim pričama. Svakako da imaš pravo da kažeš i niko ti ga ne oduzima. I ja imam pravo da se ne složim.  Da si objektivan i ozbiljan nikada ne bi izjavio da je Stevino pisanje "svetlosnim godinama" ispred svih koji su "ikada promolili nos" na radionici. Eto, na primer, ako se setimo samo scallopa, znamo da si lupio.

A ovo o diverziji? To je jednostavno infantilno i smešno.


I, na kraju, gde si bio kada su Stevine priče redovno zauzimale poslednja mesta? Tada nisi smeo da se oglasiš i kažeš da je ispred svih svetlosnim godinama? 

[Stipan]

I, na kraju, gde si bio kada su Stevine priče redovno zauzimale poslednja mesta? Tada nisi smeo da se oglasiš i kažeš da je ispred svih svetlosnim godinama? 

Molim?!

Moj pobednik je Stevina prica. Jeste malo zbrzana, jeste da zbunjuje izmena pogleda, jeste da deluje kao da je istrgnuta iz konteksta...
Ali ima suludu atmosferu koja je na mene ostavila opasan utisak. Neobicne konstrukcije recenica (ma neka me sada popljuju) ne samo da ne smetaju, nego su sasvim primerene toj non-stop akciji koja razbija...

[Josephine]

To ti je, otprilike, bio i jedini put. I ne vidim da si igde rekao da je priča dobra i da je svetslonim godinama udaljena od drugih i da je Steva genije.

I to nije bilo na radionici.

[Stipan]

To ti je, otprilike, bio i jedini put.

Molim?!

Nego, Stevu sam lako poznao, ali sam primetio nešto novo kod njega.
Kao da se ovde pomalo otvorio čitaocu, kao da ne piše samo za sebe.
Kad se to upari sa njegovom virtuoznom tehnikom rezultat je spektakularan.

[Josephine]

Dakle, i dalje ne vidim ovo što si napisao u prethodnom postu. Ne vidim ni argumentaciju te virtuoznosti. Ne vidim ni argumentaciju stava da je svetslonim godinama ispred ostalih na radionici. Možda ispred tebe jeste, ali ispred scallopa, vimena, hrundija, plut itd. svakako nije.

To su sve neke bojažljive izjave o Stevinoj virtuoznosti. Da ti sada ne čitam svoje. Pogotovo u krugu za Politikin Zabavnik.

[Stipan]

Slušaj mala, postaješ nesnošljiva. Koja je to tvoja argumentacija i po kojem merilu su Hrundi i Vimen bolji od Steve?

Znam ja dobro za tvoje bljuzgave izjave o Stevinoj genijalnosti. Sve u svoje vreme, nije li tako?

Za razliku od tebe nisam i nikada neću reći da je Steva genije. Nemoj ti meni da pričaš o bogobojažljivim izrazima.
Ako je ovde iko talenat za obožavanje probranih likova, svakog u svoje vreme, onda si to ti.

I šta si htela da kažeš sa onim "možda ispred tebe jeste"? Da izazoveš nekakav egotrip?
Misliš da si elokventna? Da si superiorna?

Ali iza onoga što sam rekao stojim. Steva je jedini koji je ovde izgradio prepoznatljiv izraz.
To ga čini svetlosnim godinama ispred svih ostalih sitnih plagijatora i nadobudnih piskarala.

[Josephine]

To znači da Steva ispred tebe jeste svetlosnim godinama. Ispred nekih drugih učesnika radionice nije.

[Stipan]

Nekih drugih? Tebe možda?

[Josephine]

Već sam pomenula neke nikove. Samo nepismena osoba ne vidi kvalitet i autentičan stil u nekim drugim učesnicima radionice.

[Stipan]

I ko je, po tebi, ta "nepismena osoba", ako nije tajna?

[Josephine]

Ti, očito.

[Stipan]

Sumnjam da si sposobna da razaznaš smisao reči "očito".

A ponekad mi se čini da baš i ne znaš šta pričaš.

[Anomander Rejk]

Ali iza onoga što sam rekao stojim. Steva je jedini koji je ovde izgradio prepoznatljiv izraz.
To ga čini svetlosnim godinama ispred svih ostalih sitnih plagijatora i nadobudnih piskarala.

A Džek, Ivica, Hrundi, Vimen, Midoto, SuperSintetik, Suba, itd, itd ? Niko od njih nema nešto specifično svoje ?
Malo objektivnosti stvarno ne bi škodilo.

[Josephine]

Bezobrazan je i ne poštuje učesnike radionice.

[Stipan]

ON je bezobrazan? ON ne poštuje učesnike radionice?

Hajde pogledaj se malo u ogledalo, pa mi kaži šta vidiš, dosado nijedna.

[Džek]

Mene pojedini redovno provale, tj, skontaju koja je od pristiglih moja priča. Moreli da bidne da ja nemam svoj stil, ili specifičnost, pa me zato prepoznaju?

Ili se u pozadini Radionice kotrlja zavera sve u 16, ono, ferceraju PP ovi po Olimpu "Ono je poslao plagijator Džek, malo nadobudno piskaralo, javite ostalim da ne glasaju, al' sledeći krug neka mu poklone bodove da se malo usqurtchi"

[Skalar]

Ili se u pozadini Radionice kotrlja zavera sve u 16, ono, ferceraju PP ovi po Olimpu "Ono je poslao plagijator Džek, malo nadobudno piskaralo, javite ostalim da ne glasaju, al' sledeći krug neka mu poklone bodove da se malo usqurtchi"

Сад ће да се јави Д. ...

[Stipan]

Ajde Džek, nemoj da skačeš, kad dobro znaš da pola od onoga što sam napisao nisam ozbiljno mislio.

Počelo je od posta gde sam napisao zašto mi se dopala Stevina priča, posle čega se mala beštija zakačila za mene i provocirala me sve dok se nisam izleteo sa gomilom gluposti.

Naravno da svako ima svoje osobenosti, i vrlo dobro znaš šta mislim o tvome pisanju. Rekao sam ti to već hiljadu puta i nemoj da se praviš blesav.
To što se pola Sagite, uključujući i tebe, ljuti na mene uglavnom je moja krivica, ali ne i u ovome slučaju.

Ne znam ni sam zašto ti odgovaram. Ionako ćeš se najverovatnije okomiti na mene. Trenutno sam crna ovca radionice, u trendu je sjebati me...

[Stipan]

E da,  čestitke za prvo mesto. Dobra priča.

[Džek]

Nisam ljut ni na koga i ne pada mi na pamet da se okomim na bilo koga. Za to imam forum Krstarice i likove sa mozgom veličine andola koji mi daju posebnu inspiraciju za to

Ali pazi brate ta pišeš. Ja te nisam shvatio ozbiljno, i mislio sam da si se izleteo, ali nazvati radioničare gomilom plagijatora i nadobudnih piskarala ostavlja trajan trag. Ne u dušama istih, boli njih uvo za tvoje prozivanje, nego trajan trag na forumu. Ostaje bre zapisano na u SQL bazi foruma koja se redovito bekapuje. Znači, ostaje trajan trag do kraja vremena šta si napisao...

Hvala na čestitkama.

[Stipan]

I treba da ostane kad nisam znao ćutati...

[Savajat Erp]

u trendu je sjebati me...

Хтедох и ја нешто да просерем, али сам одустао кад сам видео ово...шта`ш, никад нисам био trendy