Radionica broj 18 - jun 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Josephine]

8. Uslov

Da li je ovo Lilita?

Sada sam u procepu. Ne bih da budem stroga kao sa prethodnim pričama, ali me utisak nakon čitanja na to vuče. Mislim, ukoliko je u pitanju iskusniji autor, imala bih svašta da kažem.

Jeste ideja uvrnuta, ali ovde se opet vraćamo na tragikomične izvedbe teških tema. Ovo je jedna od takvih. Scallop je već primetio da je nerazumljiva. To je zbog lošeg vođenja priče (neiskustva u pisanju?) i činjenice da, opet ponavljam, čitaoci ne mogu da čitaju autorove misli.

Prvo lice je dobar izbor, donekle vadi priču. Onaj kome se u prethodnim komentarima rekla da je trebalo da bira prvo lice (Treća kuća...), treba da se ugleda na mudrost ovog autora.

Rečenice su ok, tu i tamo poneki kliše: "Narastajući bol mi razara utrobu".

Iako mi tu nešto nije jasno, priča me nije izazvala da je pročitam opet. Izvedba je ritmički ravna, rečenice kratke, neposredne, ne igraju se, ne lepršaju.

[scallop]

Izgleda da moram da ponovim. Rečenica:


(cit.) Najuren sam s posla za koji sam školovan ni za šta, osim što sam, možda, bio loš muž.


je katastrofa za priču. Narator nas - laže. E, baš nas je iznenadio poentiranjem - slagao sam vas.
Ima tu i za ispravljanje, stil je drvenast i nategnut, ali, kritična je i prepunjena čaša, preliva se.
Nije Lilit.

[Josephine]

A zašto morate da ponovite? Nisam rekla što i vi da se ne bismo ponavljali... Slažem se sa vama.

[scallop]

Da bi se ti bunila.   I ja se slažem sa tobom.

[Skalar]

Хајде, Д. дај даље критике. Волим тебе да читам, јер умеш увијено да оплетеш. Иако си ме саранила (или ћеш ме тек саранити)  , опраштам ти све  .

Horror Bishke - Horror Strah Uzas Kraj

[Josephine]

Radim i nedeljom (imam kurs, doduše - ne držim ga ja). Kritikovanje nastavljam posle 12h.

[Skalar]

Radim i nedeljom (imam kurs, doduše - ne držim ga ja). Kritikovanje nastavljam posle 12h.

А да би се духови узбунили и вода узбуркала тј. да би сујета аутора, као рањена гуја у процепу, цикнула до неба, молим те, дај да буде "масовна сарана" 

Horror Bishke - Masovna Sarana

[scallop]

ŠEJN


I ovu priču sam morao ponovo da pročitam. I opet mi nije jasno zašto smo na kraju dobili dodatno objašnjenje objašnjenog. Kao i u Uslovu i ovde je žena zatrudnela sa nekim drugim. Ovoga puta sa šefom. I ne opisuje se biblioteka nego sto i lampa na stolu. Nepotrebno. Ima i jedna nepismenoća koja me je ubila u pojam - šef je ušao u crnog mercedesa!!! Mislim da je ovo novi učesnik u Radionici i, ubuduće, moraće više da se potrudi.

[Džek]

Šejn- Sama priča, iako već viđena, mi se sviđa. Običan, mali čova kome podsvest podilkani usled svakodnevne rutine pa napravi cirkus u svom neposrednom, imaginarnom okruženju. Obrt neočekivano šablonski, horor vizije i predskazanja come true. Mnogo suvišnih detalja koji ne trebaju priči, autor htede da nam opiše seting umesto da seting opiše kvalitet autorovog izraza. Pripovedanje mora da bude mnogo bolje a priči dobra generalka, ako se misli pričom zvati.
Ostalo je Scallop napomenuo, ne bih da ponavljam.

Ipak,  lep pokušaj, hrabar ako je autor početnik na radionici; priča koju je zamislio a nije realizovao jeste mnogo kompleksna i zahteva opis karaktera do dubljeg psihološkog nivoa, na nešto mora da ide težište koje u ovom obliku ne postoji. Takođe smatram da je 6 milja K za takav poduhvat malo.

Ljudi, shvatite da se pružamo koliko smo dugi. Nemere svanuti pre zore, niti se roman natrpati u 6000 slovnih mesta.
(mada to sam ponekad činim)

Udvaranje-  Ovaj uradak me oduševio autorovom imaginacijom, kao i pojedinim banalnostima koje, ako su pravilno servirane, obožavam. Jeste da prava priča ne postoji, nisam video pančlajn ni neočekivani završetak, no ipak ima nešto u njoj što ne mogu da dokučim a što mi se dopalo.
Kićenje rečenica i opisa koje sam kritikovao u jednoj prethodnoj priči ovde je savršeno leglo. Iako me to smara u drugim pokušajima, ovde začudo nije. Lepe kompozicije i nizanje istih, uz spomenute kvalitete su mi pružile zadovoljstvo čitanja i zato sam joj dao tri poena. 

Karakterizacija i interakcija dvoje vinovnika priče je lepo izbalansirana, seting nenametljivo prezentovan. Spomenutim banalnostima se briše gruba nit između suvislih i bitnih objašnjenja u ovom pomalo fantazmagoričnom i irealnom pokušaju koji je, po meni, uspeo sve u 16.
Bravo, autore.

[scallop]

Džek, ja bih Udvaranje opisao kao deset zgodnih načina da se vidi osoba kojoj se jedanaest godina udvaramo. Ta udvaranja još kojekako, ali, završnica... Daj, molim te, opiši mi te karaktere koje si video. Muškarca još vidim kao upornog radoznalca, ali žensku nisam video. Nevidljiva je.   Znam ja da su te privukli patetika i obline.

[Džek]

Jok Scallope, obline su bile nevidljive a kada su postale vidljive, pripale su patetićnom Bentu, tako da niš' od toga. Što se tiće karakterizacije i patetike, možda si u pravu ali samo delimićno. Pazi, Bent se uvaljuje gospođici nedodirljivoj 11 godina. Nigde u priči ne stoji da ima drugih žena u tom svetu a koji se sveo na zamak. Možda jadan konta "daj šta daš, makar i na neviđeno."
Na kraju mu se upornost isplatila, a itekako isplatila ako sam u pravu sa tim, da drugih žena nema. Spominje se služavka koja ima svoju ulogu. Sumnjam da je Bent apstinirao tolike godine

Ma, meni se ova uvrnuta i luda priča dopala radi tih banalnosti, prikrivena zajebancija sve u 16, a dobro znaš da to volim. Momenat koji me definitivno kupio je onaj kada Bent ostaje bez doručka. Takođe znaš da u mojim pričama junaci krkaju, rekoh ti jednom da gladnog čoveka ne možeš oživeti, nemere gladan da animira čitaoca  

[scallop]

Ne branim ja tvoje pravo da ti se dopadne, ali mi je sumnjivo kad se pozoveš na karakterizaciju. Onda pomislim da ni ti sa karakterizacijom nisi raščistio, pa mi dođe neugodno.


Kod priče Okupljali su se na Sušičkom i govorili odvratne reči imam samo jednu poruku, jer mi se čini da već drugi put imamo priču sa kojom ne uspevam da se izborim. Molim autora da pokuša da nam napiše par jednostavnih priča u kojima bismo mogli da prepoznamo elemente koje očekujemo na Radionici.


Za priču Tako je govorio tata već sam dao kraći komentar, a čini mi se da sam je stavio na prvo mesto. To prvo mesto ne znači mnogo nego samo da je priča zadovoljila većinu očekivanja. Napisao sam da bih više voleo da ju je onako kljakavu bar poljubio i da mi je zasmetalo što su za nuklearnu katastrofu krivi Rusi. Ni u ovoj našoj, nešto boljoj situaciji, ne znam kome je tata sve rekao i on bio poslušan.

[Džek]

Ostao sam dužan da odgovorim na tvoj upit o karakterizaciji, mislio sam da sam sve u vezi toga rekao u prethodnom postu.

Elem, karakteri su razrađeni taman toliko koliko treba za ovu priču; sa onim balansom između vinovnika sam to naglasio ali očito nejasno.
Da mu se dalo malo više po karakterizaciji, izgubila bi se atmosfera irealnog u celom tom cirkusu. Ovako je (ne)dato čitaocu taman koliko treba. Bent može biti najveći magarac na svetu, očajnik ili nema izbora. Njegovi postupci nisu baš toliko fokusirani na nevidljivu; doručak mu je itekako važan. Autoritet je, očito, čim su pohitali da mu spreme drugi. Šale koje prosipa pred neviđenom i ideje koje mu padaju na um takođe govore dosta o njemu, ali ne sve. Taman koliko treba.

Okupljali su se na Sušičkom mi je skroz nejasno, isprva mi se činilo da je neka parodija ili zajebancija na račun radionice, a za Tako je govorio tata nisam video naznaku da su za belaj krivi rusi?
To što je nije poljubio sam shvatio da mu je ćale lik pre apokalipse koji ne da sinu (koji ne zna za bolje, zdrave) da se pandža sa mutantima i bolesnima. Ipak, ko će ga znati šta je autor mislio dok je pisao Tatu...

[scallop]

Najpre, da ne ispadne da izmišljam:

(cit.) ...dok oni dilberi leta '62 nisu postavili rakete na Kubu...

To sa nevidljivom dragom je OK, ali kad bih ti ja postovao sekvencu iz jednog mog teksta o tipu koji se tušira sa nevidljivom curom - duhom, video bi da to može da bude i sočnije.

[Džek]

Citat je na mestu, no ipak kazuje da je to razmišljanje tate, a ne naratora. Ipak, sovjeti jesu hteli da postave rakete na Kubu, i doveli svet na ivicu nuklearnog rata. Lično i personalno, trebali su. Ako jedna suverena zemlja dozvoli drugoj da postavlja na svojoj teritoriji šta hoće, ima da postavlja. Nisu rusi krivi što je Kuba tako blizu amerike
Drugo, Kosmet je i dalje naš a ti isti ameri postavljaju tamo šta i kako žele. No, nije tema globalna politika, nego deo iste u funkciji priče.

Nemoj da zameriš taji, Scallope, vidi to sa njegovog aspekta. Svet je otišao dođavola, žena mu je umrla u skloništu prilikom porođaja malog Đurkana, sve manje dece se rađa i u njemu se ustoličilo beznađe. Nasuprot Đuro koji ne zna za bolje a kome je za 44 godine dojadila monotonija i rutina (i Pašina kobila ) isecka taju na komade da bi nešto promenio; on nju ne vidi kljakavu, on u njoj vidi promenu.
Beznađe se toliko ukorenilo u njihovom malom svetu da ubistvom nije ništa postigao; tajo je ipak još uvek tu

Dakle, Đuri i samoj priči nije bitno ko je pokrenuo propast. ona je tu i neumitno završava svoj pohod.
Tako je govorio tata a Džek je tako skontao priču.

[scallop]

Eh, sve je važno. Zašto je narator pomenuo da je Đurkanov tata to rekao? Da potroši 25 slovnih mesta? Možda sam ja sitničar, ali, ovako kondenzovana priča služi Radionici da naučimo da sve pretvorimo u hintove. Vodonoša reče magarcu "snago moja" i eto karaktera. U Uslovu ili Udvaranju ili u većini priča, ubiše se od karakterizacije i ćorak. Na sitnim detaljima dobijemo ili izgubimo čitaoca.

[saturnica]

Pa čestitam Džekiju!...znači Tata je tvoj?...toliko nahvaliti i objasniti priču, a ne dodijeliti joj niti jedan bod, može značiti samo to?...ne?...

[Josephine]

 

[saturnica]

Što je D?

[Josephine]

Nismo još otkrili autore. Ja to lupam o zid Džekove kuće, ne brini.

[saturnica]

Nismo još otkrili autore. Ja to lupam o zid Džekove kuće, ne brini.

Pa znam da nismo, ja samo malo lupetam unaprijed...gušt mi je nagađati...

[saturnica]

Drmusanje - Nakon svih pomalo čudnih i nejasnih priča u ovom krugu i to začinjenih papanjem ljudskog mesa, LJUBAVNA za kraj. Majstorski napisana, stil prepoznatljiv. Baš mi je legla fino...dobro!

[Džek]

Zar nisam udelio Tati bodove? Sad proverih, nisam fakat. Sigurno su mi se priče koje sam bodovao više dopale. U Tati mi je zasmetala Đurina letargija, njegove 44 godine i samo pripovedanje koje je moglo mnogo bolje jer sam video nekoliko nezgrapno napisanih rečenica. Da li je Tata moj? Ne bih znao da kažem, verovatno nije. Svaki krug dobijem amneziju, ne mogu da se setim šta sam pisao. Rekoše mi da je Šejn moj konj za trku  , nisam siguran, rezultati će uskoro pa će biti sve jasno.

Nismo još otkrili autore. Ja to lupam o zid Džekove kuće, ne brini.

Nemoj glavom. Zalupaj novim patikama i oznojenim Jelenkom sa grejpom. Može i šerpa sarme pride a ako ne i palačinke će biti dovoljne.

Odoh sada da besedim sa Anomanderom u nekoj NS bašti, da tračarimo Radionicu i dajemo bodove telima koja budu gazila u štiklama kraj astala...

[saturnica]

Belosneška Mcenskog okruga - netko će valjda biti ljubazan pa mi rastumačiti radnju u ovoj priči...

[scallop]

Malo se pravimo važni sa znanjem i poznavanjem svega i svakoga. Sad smo na Šostakoviču. Sledeći put ćemo o Konfučiju ili Hošiminu.

[saturnica]

Malo se pravimo važni sa znanjem i poznavanjem svega i svakoga. Sad smo na Šostakoviču. Sledeći put ćemo o Konfučiju ili Hošiminu.

Scallope, uzeo su mi riječi iz usta, nego, nisam se usudila izreći ih na glas...

[scallop]

Nego, šta je sa komentarima. Ja sam preskočio tvoju. Za sada.

[saturnica]

Pa zar upravo ne komentiram?...doduše skromno al ipak....

[Josephine]

scalllop, saturnica, scallop, saturnica, scallop, scallop, Džek, Džek, D., saturnica, D., saturnica, scallop, Džek, scallop, Džek, saturnica...

17 priča?

[saturnica]

scalllop, saturnica, scallop, saturnica, scallop, scallop, Džek, Džek, D., saturnica, D., saturnica, scallop, Džek, scallop, Džek, saturnica...

17 priča?

a dobro onda, nemojmo više ni mi, kad već nema ni drugih...

[scallop]

Kako smo žnjeli, tako i sejemo.

[scallop]

Meni je ostao Zabavni rat. Za sutra? Dok se ostali ne pokrenu? Neki su komentarisali samo priče koje su bodovali. Rekli smo da je to rđava praksa. Komentar je potrebniji slabije plasiranim pričama. Ako nas je Džek sredio, onda mu svaka čast na amneziji.


Da dopunim. I D. je zaribala na osmoj ili devetoj priči. Izgleda da više voli da se nateže po drugim topicima.

[Josephine]

Zabušavam malo.

[Džek]

O Lenki Peri i Kuriji- O iskazu sve naj. Originalno i samo Stevi svojstveno. Za ostalo pogledati topic sa njegovom pričom, da se ne ponavljam.

Pokojnikove ruke –Sasvim lepo pripovedano, bez neke bitne zamerke, ali pripovedano –šta? Ceo 6K set karaktera ispucan da se opiše njena patetična usamljenost kroz dupli handshake sa mrtvacom koji se sjargao niz padinu?
Mislim da bi priča mnogo bolje funkcionisala da je pisana sa kraja na početak, kao, držim slučajnog mrtvaca za ruku, a evo kako je to bilo. Takođe, da bi pokušaj bio priča, trebalo je (opet velim, po meni) ispisati uzrok njene usamljenosti, ako već imamo tako banalno-morbidnu posledicu.

Sve u svemu, lepo pripovedanje sa malo slabijom pričom.

Okupljali su se na Sušičkom i govorili odvratne reči – Mislim da je ovo čisto izrugivanje, doduše simpatično, Radionici. Ima zanimljivih momenata, i zanimljivo pripovedanje koje ipak u pojedinim momentima smara prenatrpanim rečenicama. Možda nekome ne deluje tako, al' lično preferiram jednostavnije rečenice. Ne vidim priču, možda je i ima al' ne u mojim očima.

[saturnica]

Džeki... ...s obzirom da ne volim biti patetična i da u svojoj priči vidim svakakve druge nedostatke ali nju ne, može biti da mi se i omaklo. Izgleda da ni tebi previše ne smeta kičerajska patetika iz Rekvijema kao ni ova moja, patetična samoća.

[M.M]

U dva kruga Radionice dobila si ukupno šest bodova od mene, a ja patetiku ne mirišem. Ako je tvoja priča patetična, onda samo nastavi tako. Inače, u potpunosti delim Scallopovo mišljenje u vezi tvog pisanja.

[scallop]

Saturnice, ovde se otvara vrlo zgodna dilema. Ako se dobro sećam, i Mića je video priču o usamljenosti, ali i brojne nedostatke u rukopisu, koje ja nisam video. Ali, nisam video ni dovoljno osmišljenu priču. Cic! Kao što se obično dešava kod dobrih priča, drma ih neki mali nedostatak koji se da podesiti ili ukloniti. Malo teže se povezuje cura koja vadi vrše i držanje pokojnika za ruke. Potezao sam ja i mreže i parangale, a bogami i vrše i znam dobro priču o žuljevima. I o čemu razmišlja takva osoba. Mnogo čvršće se stoji na zemlji i palubi. Ti si odabrala takvu motivaciju za otvaranje sanduka, da je prirodno da svi prepoznaju patetiku. Zato sam napisao da mi je priča u priči malo tanka. Naravno, poenta stoji mnogo čvršće, ali loš momenat je već prošao. Jesmo li se razumeli?

[saturnica]

Saturnice, ovde se otvara vrlo zgodna dilema. Ako se dobro sećam, i Mića je video priču o usamljenosti, ali i brojne nedostatke u rukopisu, koje ja nisam video. Ali, nisam video ni dovoljno osmišljenu priču. Cic! Kao što se obično dešava kod dobrih priča, drma ih neki mali nedostatak koji se da podesiti ili ukloniti. Malo teže se povezuje cura koja vadi vrše i držanje pokojnika za ruke. Potezao sam ja i mreže i parangale, a bogami i vrše i znam dobro priču o žuljevima. I o čemu razmišlja takva osoba. Mnogo čvršće se stoji na zemlji i palubi. Ti si odabrala takvu motivaciju za otvaranje sanduka, da je prirodno da svi prepoznaju patetiku. Zato sam napisao da mi je priča u priči malo tanka. Naravno, poenta stoji mnogo čvršće, ali loš momenat je već prošao. Jesmo li se razumeli?

...aha...

[saturnica]

U dva kruga Radionice dobila si ukupno šest bodova od mene, a ja patetiku ne mirišem. Ako je tvoja priča patetična, onda samo nastavi tako. Inače, u potpunosti delim Scallopovo mišljenje u vezi tvog pisanja.

...Miljane hvala...

[ivica]

Evo gde su otišli moji bodovi:

07 — SAČUVAJBOŽEISAKLONI – 3 boda – Veoma zabavna priča koja mi se najviše dopala u ovom krugu. Opičeno, na početku implicira horor atmosferu, pa nekakav psihološki triler, i na kraju se vrlo elegantno izvlači u totalnu zajebanciju. Polupan miks ideja, ali koji funkcioniše za mene u potpunosti. Mislim da me privlači kako vodi čitaoca, odmah ga zainteresuje, i ima u sebi te mini obrte koji drže pažnju.

06 — Nad pustinjom – 2 boda – Sjajno napisano, iako, nisu mi (kao ni u priči 07) baš najjasniji elementi fantastike, osim ne baš svakidašnjeg okruženja, likova i njihovih odnosa. Lik magarca je vrlo dobro zamišljen, i funkcioniše, za mene, kao ogledalo čoveka u priči. Melanholično, ali ne na onaj agresivan, nametljiv način koji me uvek odbija i obično postaje tvrda patetika. Tužno i mirno, i veoma dobro.

04 — OSTATI GLADAN – 1 bod – Ovo je dosta trapavo napisano, ali mi se čini da prepoznajem jasan nagon da se ispriča celovita priča. Iako ima šok-elemente sa kanibalizmom, ali se ne trudi da šokira, već prenosi svoje zamisli o prirodi ljudskih odnosa u isčašenom društvu, bar kako ih ja tumačim, dobro i jasno. Stilski daleko od upečatljivog, ali za mene kompletno. Uz malo korekcija, malo smanjivanja kanibalskog momenta, mislim da bi ovo mogla da bude mnogo bolja priča.

05 — TREĆA KUĆA S LEVE STRANE – 1 bod – Potpuno suprotno od 04 priče, ovde je stil veoma kul, sve je polirano i glatko se čita, zanatski dobro postavljeno (lik 1. i lik 2), tenzija raste, očekuje se kulminacija, ali onda bude nekako ništa. Moguće je da priču nisam dobro razumeo. U svakom slučaju, pala mi je za oko u ovom krugu.

08 — Uslov – 1 bod – Ovo mi deluje kao vrsta priče koja bude u većini krugova – zbunjen, izbezumljen tip koji ima devojku-čudovište. Horor i psihološka tortura, sve nekako standardno, ali opet, sasvim OK, i za mene bolje od većine priče u ovom krugu. Verovatno zato što ne pokušava da bude previše grandiozna, i drži se svog lika.

[saturnica]

Udvaranje - zanimljiva priča koja vuče čitaoca napeto do kraja. Ipak, imam jednu zamjerku a odnosi se na taj ženski lik u koji je muškarac 11 godina zaljubljen. Osim što djeluje pomalo opsesivno, voljeti nekoga toliko dugo, a da ti ljubav ne bude primjereno uzvraćena. Voljela bih znati u što se muškarac točno zaljubio, jer ako je ta žena nevidljiva, znači da fizički atributi sigurno nisu u pitanju. Ma bilo bi blesavo i da jesu i da ljubav pozicionirana samo na to, toliko traje. Znači da mora biti nešto drugo! E sad, što je to drugo i da li je to pamet, ili nešto čak treće, pisac se mogao malo više potruditi da se s tim upoznamo...jesam li u pravu, ili mudrujem bezveze...?

[scallop]

Meni prija što u komentarisanju forsiraš dijalog a ne monolog. Na ovoj Radionici postoji uvrnuta potreba učesnika da čitalac sam prokljuvi šta su zamislili. Moguće zbog toga što su svi u jedinstvenom procesu, ali pisac mora voditi računa da čitaoci, oni drugi kojima ćemo se jednom obratiti sa pričama, baš i nisu jednodušni u spremnosti da se založe za priču. Tako, uglavnom, saznamo kako, ali ne i zašto.

[Mica Milovanovic]

Ako se dobro sećam, i Mića je video priču o usamljenosti, ali i brojne nedostatke u rukopisu, koje ja nisam video.

Evo već od prve rečenice jezik škripi:

Moja priča počinje onog trenutka kad se na cesti, ispred mene, iznenada prepriječio kombi pogrebnog poduzeća, što nisam držala dobrim znakom.

Već prva rečenica je potpuno nepravilna. Dacko bi verovatno bolje umela da kaže šta sve tu ne valja, ali ima i nesrećnog mešanja vremena, ponavljanja "moja" "mene", itd.
U celoj priči zareze stavljaš gde ti se svidi, a ne gde treba. Ritam rečenica nije dobar.

Možda iz dosade ili čega već[/size], napokon sam uzela pokojnikovu ruku među svoje

[/size]Ovo ti ne treba. Namećeš čitaocu...
Generalno nisi dosledna u pripovedanju. Moraš se odlučiti da li pripovedaš iz vizure relativno neuke žene, pa se možda može razumeti nizanje jednostavnih i ne previše mudrih rečenica na početku ili iz vizure žene koja je sposobna za ovakva razmišljanja:[/font]

Biti mrtav, možda samo znači imati svezan jezik za svijet živih, ništa drugo. Kao što i biti živ možda samo znači imati gluhe uši, za jezik mrtvih. Trećeg nema.

[/size]Meni je ovo lepo, ali mi nekako ne ide uz pripovedača koji do tada samo niže ono što je video, i to relativno jednostavnim rečima.
[/size]Priča je, kao što sam rekao, zanimljiva, ali zahteva dosta rada na ujednačavanju stilova i, pogotovu, lekturi.
[/size]

[scallop]

Ja sam do sada mislio da su samo žene sklone beskrajnom naterivanju na topicima. Izvinjavam se ženama.

[M.M]

 

[Mica Milovanovic]

Pa pošto nisi vid'o, reko' da ti otvorim oči... 


Da mogu da se naljutim, sad bih se naljutio... 

[Josephine]

Da mogu da se naljutim, sad bih se naljutio... 

[saturnica]

Više ljudi je pročitalo moju priču, ne samo na Radionici, već i neki moji poznanici koji se također bave pisanjem. Najzanimljivija su ona mjesta u priči gdje su se ljudi zajednički složili da ne valjaju. Jedno od tih zajedničkih je baš taj početak " Moja priča počinje..." ( promijenila sam ga ). Drugo je gomilanje zareza, priznajem s njima nisam baš sva svoja, ali tome služe lektori. Treće je upravo to, da li je žena obrazovana ili ne. Odlučila sam se na kraju za poluobrazovanu čudakinju koju je čovjek u kapsi odveo u neki njen svijet i razmišljanja... Neke rečenice pa i cijele pasuse sam izbacila zamijenila novima....itd, da ne nabrajam sad......nema razloga za ljutnju, sve je OK!

[Džek]

Džeki... ...s obzirom da ne volim biti patetična i da u svojoj priči vidim svakakve druge nedostatke ali nju ne, može biti da mi se i omaklo. Izgleda da ni tebi previše ne smeta kičerajska patetika iz Rekvijema kao ni ova moja, patetična samoća.

Verujem da nisi htela da zglajzaš u patetiku, al' u mojim očima jesi. Ne mnogo, sasvim malo i to na samom kraju. U stvari, njen postupak nagoni na takav kont.
Slike koje oslikavaš rečenicama a koje se lepo vide samo u tvojoj imaginaciji mi ostali ne vidimo, ili vidimo iskrivljeno. Znači da ih nisi oslikala dobro i to je generalni problem svih nas pisaca u pokušaju.

Imaš lep dar za pripovedanje i ne sumnjam da ću uživati u tvojim radovima. 

[Džek]

Tako je govorio tata –pogađam ko je autor i ako sam u pravu, ovaj put se potrudio sve u 16. No, ima nekoliko nezgrapnih rečenica a i blaga doza patetike, prikrivena banalnim humorom koji pred kraj prelazi u bizarnost, isijava iz pokušaja. Zaista, lik ima 43 godine i sluša sve što mu govori tata? Smešno.


Zabavan rat – Prvo, u ovom pokušaju ne vidim rutinu. Ako je predatoru zabava rutina, onda rutina prestaje da bude rutina. Podrazumevam da se rutinom zove nešto što se svakodnevno radi bez trunke zabave, nešto što se otaljava preko klinca i prihvata zdravo za gotovo.

Takođe, ima mnogo nezgrapno napisanih rečenica a bogme i nedoslednih. Snajperski metak se ne čuje, iznad glave, nego se čuje fijuk kada već daleko odmakne tako da nema šanse da (pod uslovom da ima nekakvo punjenje a pravi snajperski meci, tj zrna na njima nemaju punjenje jer su dodatno balansirana za manju parabolu i stabilniji let) se čuje dolet zrna pa da eksplodira iznad tintare. Može samo eksplozija da se čuje.

Loše napisano, mnogo škripi al' sasvim upotrebljivo uz jače intervencije. Priča kao priča već viđena (Predator kog spomenuh, na primer) zabavna i pitka, al' loše ispisana. Motiv mi je nejasan, al' dobro.