Radionica broj 19 - jul 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Stipan]

Grčka misao se uvek zaklanjala iza pojma Granice. Ona ništa nije isterivala do kraja, ni svetinju, ni razum.
Ona je svemu dala svoj deo, uravnotežujući svetlost senkom.

ALBER KAMI, Leto, Jelenino progonstvo
(prevela Ivanka Marković)

[Džek]

Scallope, imam sva prava da besnim al' posto nisi ti napljuvan i prozivan obnevidjas namere male trolerke. Procitaj obrisani post, mozda uvidis trulez koju zeli da unese ovde i uspeva u tome. Toliko.

[scallop]

Jebote, jel' ti zaista misliš da sam ja tupavo čeljade koje ne zna ni da čita ni da razume pročitano? Hej, ja sam onaj koji ti je žvrljanje pretvarao u pisanje. Ah, da. Prekinućeš i skretanje naše pažnje sa sve u 16. To je tako gnja. Hoćeš još jedan krug?

[Суба]

scallop, коментари? 

[Sinlen]

Samo ću nakratko da se ubacim, pa vi nastavite 

1.Slikar i papir
Ako čovek ne želi da bude prozivan u javnosti, on će se povući, zar ne?
Odvući će onog koji ga proziva dalje od očiju javnosti i tamo će potegnuti polomljenu
flašu(u ovom slučaju) na njega. Svakako to neće uraditi naočigled čitavog restorana.
Da je imao pištolj, recimo, onda bi mogao da ga potegne u napadu panike, ali razbijanje
flaše mi tu nekako ne leži. No, to je presudno za zaključak priče, tako da ajd' neka bude.
Nisam nešto oduševljen, ali ne mislim ni da je ovo loše. Nijedna priča me nije nešto
naročito privukla u ovom krugu (uključujući i sopstvenu), tako da sam odlučio da ovde dam
bod.

2.Pored parka
Ovo je onaj trip koji se ispriča ortacima, pa se onda svi smeju budalaštini. Ali ovo nije
za priču. Nemam sopstvenog iskustva u korišćenju halucinogenih sredstava, ali imam
popriličan broj alkoholisanih izdanja i mogu reći da me ovo nije zaintrigiralo. Od svega
ispade samo jedan ork? A gde je drveće koje postaju Enti? Hobitska stopala? Balrog koji
iskače iz mračne ulice? Toliko neiskorišćenih mogućnosti...

3.Sivi
Ovo je sabijeno. Akcenat se stavlja i na Nikolu i na Anu. A ne mogu oboje da stanu na 6kk.
Zbog toga se poseže za prepričavanjem, a to je uvek loše. Dešavanja su isuviše blaga da bi
bila interesantna, jer je ovo već viđeno milion puta. Da je priča napisana kao horor, ili
da je nešto novo ubačeno, onda bi stvar bila drugačija. Ovako je moja reakcija bila:
bleh...

4.Talac
Bube koje zaposedaju ljudski um. Iskreno mislim da ne postoji izlizanija tema od ove.
Stoga da bi ovo bilo zanimljivo, priča mora biti napisana na neki epohalno originalan
način. Ali nije. Sama radnja me zbunjuje. Zapravo, nema tu šta da me zbuni, ali pitam se,
zašto? Zašto taoci? Koja je svrha onih kriminalaca? Da uzmu taoce i poginu? Zar
protagonista nije mogao jednostavno da pukne jedan dan i sve ih pobije tražeći bube? I to
ne bi bilo originalno, ali bi bilo zanimljivije, i logičnije.

5.Doba sabljozuba
Malo me podseća na Zelenu Milju. Crnju jure zbog ubistava, a on zapravo samo želi da
pomogne... Protagonista kaže da zna odakle su došli. Pa što to ne podeli i sa nama? Takođe
kaže da ih on ubija i ubija, ali uvek prekasno. A zašto je on jedini koji može da ih ubije,
i to s mačetom, a drugi ne mogu puškama? Kakva je to povezanost između njega i sabljozubih?
Zašto oni ispare kada svane? A možda sabljozubi zapravo i ne postoje, već samo u njegovom
mozgu, pa ih koristi kao izgovor da ubija ljude. Ali ja ne vidim nijedan nagoveštaj za to.
Iskreno ovu priču shvatam kao da sabljozubi zaista postoje i da ih protagonista ne umišlja.


Ostale ću poslepodne...

[ALEKSIJE D.]

E, kad su tebe Skalope iznervirali, onda je stvarno doteralo cara do duvara.

[Stipan]

5.Doba sabljozuba
Zašto oni ispare kada svane?

Stvarno zašto? Dobro bi bilo kada bi nam to autor objasnio.

[saturnica]

Ma možeš misliti kako je čupanje posta i javno objavljivanje svinjarija veća od one da nekoga nazoveš pičkom od čovjeka ili supičkom kao mene. Ali to naravno ovdje izgleda nikome ne smeta. Prostakluk i vulgarizam prirodno je stanje ili sranje na Književnoj Radionici, samo kad komentiraš, moraš jako paziti tko stoji iz koje priče jer bi mogao u protivnom dobiti po pički!

[Sinlen]

5.Doba sabljozuba
Zašto oni ispare kada svane?

Stvarno zašto? Dobro bi bilo kada bi nam to autor objasnio.

I ne mora. To je očigledno taj nagoveštaj da su sabljozubi samo u glavi protagoniste, ali meni to nije dovoljno. Mada ja i nisam nešto mnogo pametan 

[scallop]

scallop, коментари? 

Suba, ništa od komentara dok ne upristojim sabljozube i nadrkosauruse.


A, ti, Saturnice čekaj na svoj red. Ja imam utisak da si ti pristojna devojka i to bi mogla da nam to pokažeš.

[saturnica]

scallope, a koga sam ja to uvrijedila, osim što sam "bezobrazno" komentirala tuđi uradak? Moram li po još koji put upitati, zar ne smijem?

[scallop]

Ne, sad. Svako od vas zna kad je preterao. I svi znate da druga strana neće oklevati da uzvrati. Net je prilično bezbedno mesto za izvaljivanje biločega.

[Суба]

scallop, коментари? 

Suba, ništa od komentara dok ne upristojim sabljozube i nadrkosauruse.

Мислиш, док не натераш размажену дериштад да оставе сујету по страни због могуће користи по писање свих нас? Срећно.

[scallop]

Aha.

[Džek]

Scallope, nisam zaboravio tvoju nesebicnu pomoc, ali ako je cena ozbiljne pisanije i ucesca ovde gutati uvrede i izvrsavati naredjenja samo zato sto sam ukazivao na postivanje pravila onda hvala. Nisam tako jeftin. Ne moram da budem pisac. Moje dostojanstvo je bitnije od objavljene knjige.

[D.S.B.]

Šta sam sinoć propustio?

[Stipan]

Niiištaaa...

[D.S.B.]

Hm...da ne čitam propušteno znači.

[Tex Murphy]

Niiištaaa...

Joooooooooj!

[D.S.B.]

Slikar i papir- ovde mi je pala u oči naivnost i glupost glavnog lika, što je nepotrebno. To se može uočiti iz razgovora sa konobarom. Nasuprot tome sviđa mi se ideja, sve je u njegovoj glavi.

Pored parka- ovo me podsetilo na pesmu Ede Maajke ,Prikaze,. Nije loše napisano ali ovakva radnja nema potencijala za neke veće domete.

Sivi- kao što neko reče, veoma duga priča spakovana u skučen prostor.

Talac- mnoštvo likova, haos, itd. i nije to sve loše ali mene podseća na početak jedne epizode Dilana Doga, a to je ipak strip. Nema mesta za dobru priču u 6k pored toliko likova u njoj.

Doba sabljozuba- zanimljiva priča, ako su zveri samo plod mašte glavnog aktera.

Idol- za mene nerazumljiva i nepotrebno zamršena priča.

Uljezi- dopao mi se opis potpunog ludila glavnog lika, kao i prikaz razmišljanja čoveka u takvom stanju. Bod.

Moji su neprijatelji...- nije mi se dopao ovaj način pisanja. Izvodi iz dnevnika su O.K. ali moralo bi to bolje da se postavi.

Birokratske kancelarije i obično ludilo- dopao mi se prikaz onog puzanja ispred direktora na početku, to je manje-više današnja tužna realnost, ostatak me je ostavio nekako ravnodušnim, kraj razočaranim. Ako je ovo napisano da bi prikazalo korporativni pakao (a tako naslov kaže) kraj bi trebalo da ponudi neki izlaz, alternativu svom tom ludilu. Kroz većinu priča provlaći se nit epske borbe dobra i zla, skrivena u običnim događajima i ljudima, treba toga biti svestan i ponuditi svetlo na kraju tunela makar malu zraku. Mračan kraj nije uvek najbolji.

Starica koju čuvam- najorginalnija i najbolje napisana priča ovaj krug, po mom mišljenju. Dva boda.

U ime svih nas- ima grešaka i prilično naivna ideja, ali probudila je nešto dečačko u meni, možda sećanje na Mirka i Slavka, a možda sam samo jugonostalgičar. Bod.

[Stipan]

Evo Scallope, dobri smo. Možeš odložiti tu šibu i komentarisati priče...

[scallop]

Jel' izgleda malo mirnije? Tako je izgledalo pre pola godine kad su učesnici Radionice ozbiljno shvatali ovu igru. Morao sam malo da dignem dževu, jer više niko nije bio stanju da nešto suvislo napiše. Ima još "jakih" radioničara, ali bih se obratio novim radioničarima. Ovo nije Radionica u kojoj najdrskiji pobeđuju, nego mesto na kome će neko pročitati vaše priče, imati o njima mišljenje i ujedno preispitati koje od primebdi pasuju i za njihovo pisanje. Rasterali smo nekoliko vrlo korisnih komentatora, neki radioničari ne bi ni da čuju za nas, ostrvljuju se i lokalni "borci za pravdu", kao da im nije dovoljno 90% foruma da se po njemu ganjaju.


Ovog meseca ćemo svi biti zakinuti zbog toga, a sledećih meseci možda još i više ako se ne urazumimo. Ej, bre, i Aleksije D. se zabrinuo za mene. Hvala mu.


Poslednja tri meseca imamo nekoliko radikalnih učesnika i moji ljubimci su morali da plate što su tako nepristojno na "braniku" Radionice. Nadam se da će i Red Sonja da shvati da ovde ništa ne uspeva na duži jezik. U onom opskurnom topiku, za koji i dalje tvrdim da je zloupotrebljen, imala je i neke primedbe na moje predloge njoj. Volim ja kad su učesnici nezavisni, ali je posle dve priče koje nikom nisu bile prihvatljive napisala konzistentnu priču, čitanu i odabranu. Ja imam osećaj da je čula poruku, iskoristila je, a sve ostalo nije važno.


Još sam duboko nezadovoljan i svi koji misle da je respekt prema njima ugrožen, mogu slobodno da nas napuste.


Možda sutra ujutro budem bolje volje, ovako, mislim da sam sad komentarisao samo jednu priču.


Eh, Stipane, taman si me preduhitrio.

[Boban]

Zar Stipan ne bese napustio ovo mesto?

[angel011]

Nekoliko puta.

[Džek]

Slikar i papir Pokušaj nije ispunio zadatak, nema ni zero fantastike.
Sama priča mi ne drži vodu. Zašto bi lik drpnuo keš kada mu je upala kašika u med, postao je boss firme... Sem nekoliko nezgrapnih i loše upotrebljenih reči, nemam zamerke na ispis pokušaja. Jedna od pismenijih, ako ne i jedina, priča na radionici. Bod.


Pored parka  Ovaj pokušaj je omašio duplo; nema fantastike, nema paranoje. Prepričavanje lošeg sna ( loš san nije paranoja) i davanje recepture za hepi-kolačiće svakako mi ne vuku daljne komentarisanje. Jbga.


Sivi E ovde imamo jednu finu paranojicu, al' opet, nema ni grama fantastike.
U delima i pokušajima u kojima lujke vide vanzemaljce, ili primaju radio signale iz svemira direktno u mozak, ili umišljaju da su sa planete K-Pax, nije fantastika nego drama o nekom obolelom jadniku.
Pripovedanje lepo i tečno sa otklonom ka prepričavanju; poneka suvisla reč ili rečenica ne kvare toliko klizanje preko glatkog teksta. Fina priča, al' kao što rekoh, preferiram fantastiku.

[Stipan]

Načekaćeš se ti još Bobane na to zadovoljstvo da se Stipana otarasiš.

Doduše, uvek možeš da me banuješ ako si baš nestrpljiv.

[D.S.B.]

Prot je sa K-PAXa, samo mu niko nije verovao.

[scallop]

SLIKAR I PAPIR

Loše se osećam kad treba komentarisati lošu priču. Ova priča nije čak ni loša, ona je beznadežno trapava. Posle prvog čitanja sam zaključio da je pogođena jedino tema. Paranoična je. Ipak, da malo pogledamo po tekstu.
Naslov se kasnije opravdava papirom (novcem), a slikara imamo samo na zidu, kraj čiviluka. Sama priča je savršeno nelogična. Od početka, kad je ukraden novac ,,sto šezdeset milimetara površine" (novčanice od 500 evra) u koferu, do momenta kad saznajemo da je to sto hiljada evra, dakle dvesta novčanica, dva paketa para, u aktovki, a sve može da stane u unutrašnji džep. Čovek koji poseduje firmu krade mnogo više i ne trese se zbog toga.
Smeštanje radnje u elitni restoran je apsurdno. Kavijar i šampanjac, a kelner ga pita za aperitiv. To je nemoguće u elitnom restoranu. Šampanjac je po karakteru – aperitiv. I vlasnik firme bi znao kako da se u njemu ponaša. Bre, ja nemam firmu, a znam.
Ako neko pomisli da se bavim sitnicama u pravu je. Sitnice život znače, a ove sitnice isključuju priču iz života

[scallop]

Uh, pomerih se s mesta.


Za divno čudo sa sledećom mi je lakše.


PORED PARKA


je priča izvan teme, bez fantastičnog u sebi, bez sadržine, uz relativnu pismenost. To je nekoliko komentara pomenulo, a i bodovna uspešnost je odgovarajuća. Neki novi učesnici na radionici bi morali da pročitaju stotinak priča sa Radionice da bi videli šta se, priblično, očekuje.

[Plut]

Da se nadovežem. Kad se krenulo redom, i ja ću.


Slikar i papir - Prvi komentar koji sam zapisala sebi je "traljavo i loše". Vidim da se, uglavnom, svi slažemo. Previše nelogičnosti, od količine para i opisa istog, restorana a posebno priče o tome kako je frajer direktor, verovatno i vlasnik jer mu je otac sve ostavio, bogate firme i onda još krade od sebe. Ovde se baš nije vodilo računa o ičemu. Upotreba besmislenog prepričavanja u dijalozima kako bi autor bio siguran u to da smo sve shvatili i uvideli koliki je gubitnik glavni lik. Odnosno, silovanje čitalaca da bismo doživeli baš ono kako je on zamislio, a to tako ne ide.

[scallop]

Osnovni problem priče


TALAC


je što potroši priču držeći na uzdi pet likova. To ne ide. Ako pogledate sve dosadašnje slične priče nijedna se nije izvukla. Priča je vrlo paranoična, ali, što bi D.S.B. rekao - nije po mom meraku. Ne mogu da pohvatam ko je gde, ko je sa koje strane, ko koga gazi i na kraju, kad stigne policija, nisam imao nikakvu ideju o čemu je priča.

[scallop]

Đe mi je


SIVI


Mora da to ima neke veze sa pilulama ili sa očnim živcem, ali ja više ne vidim komentar. Ili ga nije ni bilo. Ili su ga Sivi obrisali da iz moje brljantne analize drugi ne bi spoznali koliko su stvarni.


Kod ove priče mi se dopala kompozicija priče, kao i neke poruke u njoj. Svi koji prepoznaju neke druge priče i stereotipe su u pravu, ali je doza originalnosti ipak zadovoljavajuća. Moguće je da je suviše karaktera potrošeno na postavljanje priče, pa nije bilo mesta za neka neophodna razjašnjenja, ali trudimo sa da to ispravimo. Propuštena šansa je sa bebama u porodilištu, tako da je režanje kera, u odnosu na tu scenu, slabunjavo.

[Plut]

Pored parka - Po meni još jedna loša priča. Pretpostavljam da je ovo nov autor na radionici i to vrlo mlad i neuk. Mali Perica nam prepričava kako on zamišlja utripovani san, tja... niš' posebno. Em što nema veze sa zadatkom.
Trebalo bi, takođe, malo poraditi na "bih trebalo". Čini mi se da sam još u jednoj priči naišla na to. Trebalo bi malo obratiti pažnju i na poređenja, žao mi je ali nisam baš najsigurnija kako izgleda nafta kad ključa (ok, možda sam i videla negde na tv-u ili mogu da pretpostavim) pa da mogu da zamislim senke koje se na taj način pretapaju. U stvari, lažem. Nikako ne mogu ključanje nafte i pretapanje senki da dovedem u vezu.


Sivi - Nije ovo loše napisano, ali mi nije leglo. Opet paranoja kroz ludilo.
Mislim da bismo ovde mogli izbaciti neka prepričavanja, a posebno deo o njihovoj saobraćajki, njegovom slepilu, lečenjem matičnim ćelijama... Ova priča u priči mi je malo skrenula pažnju sa bitnih stvari. Ne deluje mi kao da je to previše bitno za sve što se dešava sa glavnim likom. Ok, možda to i jeste uzrok njegovog ludila, ali je onda trebalo biti jače naglašeno. Slažem se sa nekim komentarima i u vezi sa crtanjem već shvaćenog, tj. pominjanjem psa koji vidi isto što i on. I za kraj, ostalo mi u sećanju kako joj on udara injekciju. Mislim da je čitava priča zaslužila malo lepši termin. Sve u svemu, rekla bih da pričica ima potencijala, ali je treba dobro protresti.

[scallop]

DOBA SABLJOZUBA


ima jako dobar i neodgovarajući naslov. Da odmah napomenem, za ovu priču sam glasao. Sve mi se prilično dopalo, od lepe rečenice do ugrađene atmosfere. Sad o onome šta mi se nije dopalo. Već su napomenuli o šibicama, ali jedino je valjano o poslednjoj šibici, tako da je mogla da bude samo jedna, ta poslednja. Zadovoljno sam se iscerio. Pitao bih autora da li je mogao bez okršaja? Pitao bih ga, ako već nije mogao bez njega, nije morao da mi razbije iluziju, ujutro, sa raskomadanim leševima? Zapravo, taj deo priče izbija mi svaku ideju o paranoji. To znači da logika priče posrće i da na kraju ne znam šta se dogodilo.

[scallop]

IDOL


Ovu priču sam stavio na prvo mesto, a prva impresija je bila: Cakano. Kraj je malo bez energije, ali, to je jedina zamerka. Kad napišem "bez energije" onda to znači da mi je ponešto "prepričano" i "objašnjeno". Da ne govorim o obaveznom pominjanju ljudskog mesa (to mu dođe kao zaštitni znak?).

[scallop]

УЉЕЗ


Ех, јебига! Какав фини заплет, а како млитав расплет. Потпуно одрађена параноја, а онда лагани суноврат. Не знам зашто се верује да неколико лешева најбоље набија адреналин? Дули га је имао, вирио сам са њим кроз рупу. Кад се рашчисти ова фаза питаћу аутора да ли му пада на памет расплет са мање крви, а више набоја. И мало више фантастике.

[Plut]

Talac - Kako se vepar znoji?
Sve mi ovde nešto na frku i zbubeckano. Je l' to opet neko ludilo u pitanju? Zasmetalo mi je pomalo novinarsko izveštavanje, te Dragana - sekretarica, te Marko - komercijalista... Mislim, a je l' za priču bitno ko je na kom radnom mestu?
I nije mi jasno zbog čega je Stojan upao sa ekipom i uzeo ih za taoce? Totalno su mi motivi u ovoj priči pobrkani.


Idol - Mislim da sam ovoj priči dala 2 poena, boda, kako god to nazvali. Morala bih je ponovo pročitati da bih je iskomentarisala ko svet, ali nemam vremena a baš 'oću da pustim komentar, tako da... Ima tu nekog finog šmeka i atmosfere, ali mi je i ova priča na momente nervozna i razbacana i nisam sigurna da sam sve shvatila kako bi trebalo. Kako god, ona mi je odskočila od svih, ali ne mogu reći da sam oduševljena kako su me umele raspametiti neke druge priče iz ranijih perioda.

[scallop]

Kako se navrzla, Plut će me do kraja pretrčati. Pa, da mrdnem.


MOJI SU NEPRIJATELJI BISERI RASUTI PO CELOM SVETU


Tako to ide kad se naslov ne računa u 6Kk. Dnevnička forma mi je jako zgodna kad se dobro upotrebi. U ovim dnevnicima najbolje je što su datumi "tad i tad". Zadivljen sam obostranim pisanjem dnevnika za vreme gušanja oko kese za đubre. Ti delovi su jako dobri. Inače, ja nisam video ne samo ispunjenje zadatka, autor je ubio paranoju, nego nema ni priče. Uopšte ništa nismo saznali šta muči glavni lik, osim jednog sumanutog iseška iz novina, koji ništa nije objasnio. Ipak, taj isečak je doneo tešku materijalnu grešku tvrdnjom da se u Zapadnoj Virdžiniji može videti Jeti, ali ne i Himalaji. Na kraju sam zabeležio da nismo saznali o čemu je priča.


Plut, ovih dana je tako vruće, a imam i obloge na sebi tako da se znojim kao vepar. Nemoj zamerati ono što ne znamo.

[Plut]

Ko zamera? U svom sam se životu, fala bogu, nagledala nerastova,   ali nikada nisam videla da se oni znoje. I milion puta čula istu konstataciju, a nikad se zapitala "što baš vepar?" i tako... Da nastavim.


Uljez - Da li je ovo još jedan ludak? to je bio prvi komentar u mom tefteru. Fino se ovde dizala tenzija i oslikavala atmosfera, barem se prilično dobro počelo s tim, a završilo neslavno. U tom početku mi je nepotrebno objašnjavanje porela fotografije, em mi nije jasno zašto je to važno, em mi autor još na sve to doda i "verovatno". Skreće mi pažnju sa glavne priče na nešto drugo i još na kraju ispadne da to možda i nije tako.
Nejasno je i zašto su doktori došli. Ako su došli zbog njega i njegovog ludila onda ih je neko morao zvati, a on živi sam. A opet, ako im je od ranije poznat pa su naišli u slučajnu kontrolu trebalo nam je to nekako naglasiti.


Moji su neprijatelji biseri rasuti po celom svetu - Dala sam bod ovoj priči čiji je naslov potpuno bezveze i ne mogu da ga povežem s pričom. Ja volim pisanje u formi dnevnika što ovde, takođe, nije loše odrađeno. Verovatno je zato dobila od mene to što je dobila. Moram priznati da me je drugi deo priče sasvim zbunio, sve je nekako išlo ovako i onako, držalo mi pažnju i onda dođe do tog isečka iz novina, tuče, istovremenog pisanja i na kraju di sam bila - ne znam, šta sam radila - ne znam.

[Plut]

Doba sabljozuba - Nije mi jasno kako sam je preskočila. Nema je ni u mom tefteru, a glasala za nju. Pitam se imam li ja problem s pričama ili tu stvarno nešto ne štima? Najčešće mi se prvi deo priče svidi a od polovine to više nije to. Slično je i sa ovom. Prilično mi se dopala gradnja napete atmosfere, jes' malo preterano sa tolikim brojem šibica, mogli smo i punu kutiju da zduvamo, al' ajd' sad. Od kad se susreo sa poterom meni ova priča nije ono što sam očekivala, a najveća zamerka mi je što je izletela iz zadatka. Od polovine priče shvatamo da se ovde ne radi o paranoji već o borbi za goli život i vrlo izvesnoj pretnji. Ili sam to samo ja umislila? Možda je sabljozub u njegovoj glavi? Ja skontala da postoji.
E sad, ako priča nije izletela iz zadatka i sabljozub postoji samo u glavi glavnog lika, čemu potera? Ko ga i zbog čega juri? Po koga je opasan?


Birokratske kancelarije i obično ludilo - čini mi se da je bilo u pitanju ovo drugo. Rekla sam napred da ovo neću komentarisati, jer i da hoću ne znam šta bih konstruktivno rekla. Apsolutno ništa nisam videla u priči, i manite me tih priča kako su greške i nakaradne rečenice namerno tako pisane. To može, ali u drugačijem kontekstu. Samo toliko.


Pretekla scallopa!

[Džek]

Talac Zovem se Saša i odrađujem ovo što se životom zove. Znan sam ovde i kao Džek svih zanata, nadrndani pisac u pokušaju sa ispoljavanjem letargije ka istome.
Sad se vi pitate čemu ovaj intro, i znam da vas boli uvo za ove info, a ja ću, eto, da vas prosvetlim sve u 16. Mene boli uvo za radne zadatke i zaduženja u kolektivu, jer nije u pitanju školski sastav sa temom ,,Zanimanje mog taje", nego paranoja u fantastičnom okruženju. Predstvljanje likova je otišlo naširoko.
I ova priča je zvizzz u Bobanovu zamku. Naime, ako je neko paranoičan, tj, ima maniju gonjenja, onda će da zamisli svakakve spejs ale i hajvane kako ga jure i to nije, ponavljam nije, fantastika. Obična drama and ludilo krimi storija gde jedan od talaca odlepeo u hepilend. 

Dopadaju mi se oštre i jasne rečenice koje lepo balansiraju u priči, daju dinamiku. Nemam zamerki na pripovedanje.


Doba sabljozuba Uradak koji je možda mašio temu. Nejasno mi je da li su aždaje stvarne ili obitavaju u tintari idiota koji zezne preostale tri šibice. Ako je prvo u pitanju, imamo fantastiku al' nemamo paranoju. U obratnom slučaju, imamo klasičnu maniju gonjenja al' nemamo fantastiku. Nikako to dvoje sastaviti.

[Stipan]

Još malo pa će i Džekonja preteći Scallopa...

[Džek]

Džek ne jurca, ne pada mu na pamet da pretiće ikoga. Vozi meraklijski, sa izbačenim laktom i odvrnutom muzikom. Još da se može automatikom kroz život, bilo bi lepo al' ne ide, kamenčić u cipeli pulsira i svetli svim bojama. Uteha je što ga ja gazim dok on žulja...

[scallop]

Sve zavisi ko će pre teči, a ko pretetki.


BIROKRATSKE KANCELARIJE I OBIČNO LUDILO


Ovde, po difoltu, znamo ko je autor. Prepoznaje se po ispisu koji je savršeno individualan i otkačen. U prethodne dve priče je bio prazan i nerazumljiv. Ovoga puta smo dobili suvislu priču, od početka do kraja. Čak je, po meni malo nevidljiv, punch line najbolji u ovom krugu. Udara tešku tačku. Ja ću ostati u ubeđenju da je autor pazario od mog sveta.   Eh, sasvim drugo pitanje je nešto što niko nije napomenuo, da ne kažem primetio. Priča apsolutno nije "politkor" i takvu najverovatnije niko s dve kašičice mozga ne bi objavio.


STARICA KOJU ČUVAM


Negde na početku postoji nemogući deo rečenica - "koju bih ja trebalo čuvati". Nadam se da je to omaška koja zaostaje posle ispravki priče. Sama priča ima sjajan tempo, horor koji i ja mogu da čitam, sve u svemu dobra priča. A, onda me upljeska sa punch line-om, pa mi balon puko. Čak nisam ni poen mogao da joj dam.


Priču broj 11. sam komentarisao negde na samom početku. Nadam se da je autoru jasno zašto je njegova vremenska petlja nemoguća misija. Ako nije, možemo da razglabamo, ovde.


A sad nek me pretiče ko god 'oće.

[Džek]

Idol Ova priča ima poseban šmek ne baš po mom ukusu. Nakaradna imena karaktera me nisu, po autorovoj želji, animirala. Možda da su manje nakaradna navelo bi na humoresku, ovako više na grotesku.
Pripovedanje ide glatko, nema nekih oscilacija. Ritam priče drži, sama radnja takođe.
I konačno imamo i fantastiku i paranoju ujedno (ne samo fantastični seting, nego i priča bi bila neodrživa bez fantastičnog)

Uljez Mnogo mi se sviđa. Seting, karakterizacija, ludilo junaka.
Ali opet nema fantastike, ni jednog jedinog grama. Već sam napomenuo kako je vešto i naizgled bezazleno postavljen zadatak, nisam verovao da će toliko uradaka da padne na poštivanju istog.

Doktorka mi je skroz slabo karakterisana. Kada pogode kolegu do vas, a vi ste na nišanu lujke, svakako ne razgovarate sa njim kao što je ona razgovarala i zato jeste završila u prašini.

Moji su neprijatelji biseri rasuti po celom svetu Opet nema fantastike.
Rekao sam sebi da neću komentarisati priče koje nisu ispunile zadatak, al' onda ne bih imao šta da komentarišem.
Ovo mi je sumanuto. Nema kraja, samim tim ni priče. Nakaradna imena mi bez veze, nemaju ulogu u priči. Lepo me uvede, ugosti, sedam za postavljeni astal, beli stolnjak, sve keramika, srebro i kristal i na kraju ništa, ostah gladan.

Starica koju čuvam Ovoj priči sam dao dva boda. Dopala mi se atmosfera sve u 16. Takođe i horor začin. Vrlo dobro.

U ime svih nas  Previše likova za minijaturu, previše menjanja scene (kancelarija, Sarajevo sada i Sarajevo prošlost). Priča je prekršila sva pravila koja važe za minijature. Prenatrpano, ne čudi što ima nezgrapnih rečenica, grešaka i falš pripovedanja.
Podseća me na kultni film Terminator, gde pokret otpora šalje svog Gavrila nazad kroz vreme da osigura svoj nastanak. Identične priče. Terminator, kada je izašao bi proglašen za najbolji SF film godine a 1985 nagradu Saturn za najbolju priču.
I ova je mogla da bude najbolja u radionici da je autor znao ili umeo izvesti. I imao koju hiljadu karaktera više.

Ipak, jedina priča gde je junak sasvim normalan (ako izuzmemo da je mladi poručnik KOS-a) a ispao žrtva paranoje koja se nazire u Rankovićevom govoru i samom naređenju da se vrate u prošlost i ubistvom Ferdinanta osiguraju nastanak Juge i to sve –za svaki slučaj. Ovde čak nije ni paranoja pojedinca u pitanju, nego svih čelnih ljudi SFRJ.
Nastanak i očuvanje SFRJ im bi toliko bitno da su vršeni i zločini u ime države.

[Savajat Erp]

Није ми јасно шта то толико није јасно у причи Доба сабљозуба Ценим да сам је олако сконтао...људи се овде превише осврћу на детаље који се могу наједноставније објаснити - јеб` га, десило се...не стижем да коментаришем...so very tired...константно...

[Stipan]

U ime svih nas  Previše likova za minijaturu, previše menjanja scene (kancelarija, Sarajevo sada i Sarajevo prošlost). Priča je prekršila sva pravila koja važe za minijature. Prenatrpano, ne čudi što ima nezgrapnih rečenica, grešaka i falš pripovedanja.

"U ime svih nas" je priča za koju sam glasao i meni uopšte ne deluje prenatrpano. 
To posebno važi za likove. U priči je važan samo jedan protagonista, odnosno poručnik.
Tito i Ranković spadaju u sistem i uopšte ih nisam doživeo drugačije nego kao deo dekora.
Što se tiče lokacija, ima ih više, ali kogod je ovo pisao imao je dovoljno veštine da ih postavi kako valja.

Jedino u čemu se slažem je da ima nezgrapnih rečenica, ali to bih pre pripisao brzanju, nego tome da je radnja prenatrpana.

Jbt. da nisi ovoliko ocrnio ovu priču, zakleo bih se da je tvoja...

[scallop]

Stipane, nemoj mnogo da mi se praviš blesav. Ova priča ne stoji u svojoj osnovi. Zašto bi neko šezdesetih godima slao nekoga vremeplovom u desete godine da bi ostvario ono što je stanje i u trenutku kad se priča događa?

[Stipan]

Dobro, to je već stvar logike priče i nije to bilo ono na šta sam se osvrnuo.
Mada, tu je Džek prilično vispreno pomenuo film "Terminator", koji barata sličnom idejom.
Uostalom tema kruga je bila "paranoja", odnosno smrtni strah od nepostojeće opasnosti.

Pa ipak, moj post se odnosio samo na primedbu da je priča prenatrpana.
I dalje tvrdim da to nije tačno.

[scallop]

Pozivanje na filmove je uvek traljava rabota. Sve ti se dopadne, a posle počnu da niču nelogičnosti. Čitanje je sasvim drugačije. Tu neko zavrljači knjigu u zid je je nešto apsurdno. Zamisli da ti ili ja sedimo sa svojim ocem i dogovaramo se da tatko ode u prošlost da bi sredio kevu. A, ti ili ja već tu za stolom. Onda napišeš da je tema "paranoja", odnosno smrtni strah od nepostojeće opasnosti. Gde si ti video strah?