DOSADNO POPODNE

[Stipan]

                                                           DOSADNO POPODNE


   - Tak... Tak... Tak... - tišinu vrelog dana remetilo je tek jednolično klepetanje oštećenog krilca vetrenjače, pokretane razvigorcem što je donosio svežinu sa reke. Tina se protegla poput mačke na podnevnom suncu, vitog tela uvaljenog u ofucanu baštensku stolicu stamene predratne izrade.


    Kroz poluspuštene kapke primetila je suvonjavu priliku u dugom mantilu, što se pomaljala iz bagrenjara podno bašte. Poravnala je znojem natopljenu haljinu, dok su potpetice došljakovih kaubojki upadale duboko među zasade, ali bez vidljive štete.

- Br'dan gospoja. - obratio joj se dodirujući široki obod pustenog šešira. Tina diže pogled na vetrom izbrazdano lice i, talasajući bujnim kovrdžama, klimnula je glavom u znak pozdrava.   


- Ako ima kak'og posla da se odradi za 'ranu i prenoćište, rad bih bio da ga se do'vatim. - reče on bez prenemaganja. Lajka skiči, samo lanac što nije otkinula.


- Svinjac bi se mog'o očistit'. Tragač i lopata su onde pod nastrešnicom. Imam paradičkom čorbe i šufnudle, a spavat' mo'š onamo u šupi. - došljak klimnu glavom, pa krenu.


- Ubacivaj đubre tamo u biorazgrađivač, al' pažljivo. - dobaci za njim. Nije se ni osvrnuo na njene reči i mačkaste oči uvređeno zatreptaše svilastim trepuškama. U stvari, Tina nije volela ljude sa reke. Smrdeli su.


- Škrip, krr, škrip, krr, škrip, krr, škrip... - čula je Tina dok je pod velikim loncem u kuhinji pripaljivala gas. Nešto kasnije sto je na tremu bio postavljen i posmatrala je došljakove lagane pokrete. Vetrić mu je pomerao peševe kaputa i primetila je da mu o boku visi ogromni revolver. Da bi umirila leptiriće u stomaku, uključila je tranzistor na stolu i trubači udariše iz sve snage.


   Tren kasnije Lajka je zaurlala trzajući lanac kao pobesnela. Od treštanja ,,Kalašnjikova" sa radija gotovo da i nije primetila gde četiri konjanika uđoše u dvorište. Prvi, visok i upečatljivog lika, jahao je belog konja, na glavi je mesto kape imao venac, a o sedlu mu je visio tobolac sa lukom i strelama. Al' je ovaj demodiran, pomislila je Tina, dok se drugi došljak posred bašte spustio sa svoga crnog konja, pa je stao po jagodama nekakvim kantarom premeravati. Tina je sumnjičavo odmeravala štetu što su činile šljampave čizme i premišljala se kakva li je sad to inspekcija.


- Hej dronjavi, pazi brate na te jagode, sve si ih izgazio! - doviknu mu ljutito, ali onaj ne haje. Lepi joj se obrati, ne sjahavši sa belca.


- Došlo je vreme strašnog suda i prihvatićete bez roptanja ono što vam sledi – sav nasmešen k'o i svi činovnici delovao je prilično naduveno. Očito nije pogrešila, opet neka sanitarna inspekcija. Dosta joj je više bilo i inspekcija i države, a pomalo i od života samog.


- Ma, nosite se bre sva četvorica iz moje bašte, pre no što se sačmare do'vatim! Jeste'l čuli?


- Bojim se, djevo bajna, da ne shvatate svrhu našeg dolaska. - savršeno mirno joj odvrati onaj zavodljivi.


- Ko, bre, ne shvata! Gubite se odatlen i gazdi kaž'te da ovde ič za njega nema. - vrisnula je Tina.


- Djevo bajna, vi mora da poznajete otkrovenje Jovanovo, kad za moga Gospodara znate. Imate moje poštovanje, ali i sami znate da će biti što biti mora...


- Ovaj točak mnogo škripi. Valjalo bi nešto uraditi. - prekinu Stranac došljakovu tiradu.


- Ne ometaj me, smrtniče. - odmerio ga je zavodnik iz svoga sedla.


- Tebe nisam ništ' pit'o, nalickani. - odbrusi mu Stranac i ne pogledavši ga.


- Da ne zažališ zbog oholih reči? - dok je lepi to izgovarao, Tina je kriknula, jer je drugi jahač naglo priterao riđana i zamahnuo je ogromnom katanom. Opomenut vriskom Stranac se okrenuo, potegao je revolver i preciznim hicem pogodio napadača sred čela. Dok se ovaj strovaljivao u prašinu, onaj što je premeravao baštu uz urlik se zalete, ne bi li ga onim kantarom po glavi odalamio. Drugi ga je Strančev pucanj oborio na zemlju. Jahač na zelenku jurnuo je i gotovo oborio Stranca, ali ovaj se nije predavao. Iz okreta ga je sa dva hica oborio iz sedla i u zadnjem trenutku izbegao strelu kojom je prvi uljez pokušao da ga eliminiše. Poslednja dva pucnja dokrajčiše i zadnjeg protivnika. Stranac obrnu revolver, dunu u cev, pa izbaci čaure iz burenceta. Potom je, pažljivo vadeći metke iz opasača, napunio oružje, te ga je vratio u futrolu.


- Pa ondak? Imal' il' nema masti gospoja da podmažem kolica? Poludeh od ovog škripanja. - Tina je rasejano klimnula glavom i pomislila: ,,Dođavola, čorba se ohladila."


- Ako si gladan, izvoli. - ponudila ga je da zauzme mesto za stolom. Stranac je navalio na ručak, a ona se setila da se nisu propisno ni upoznali.


- Ja sam Tina. Može li se znati tvoje ime? - mazno mu je dobacila uz zavodljivi smešak.


- Isus. - procedio je stranac između dva zalogaja. Tina je nezadovoljno odmerila džumbus po dvorištu.


- A one leševe posle turi u biorazgrađivač... – reče.


Trubači sa radija zasviraše ,,Mesečinu".

[Суба]

Богохулно, мада не злонамерно.
Него, преброј придеве. Зар не мислиш да је много? Мени то стварно отежава читање.
Од те равнодушности газдарице Тине могло би се штошта боље направити, то је добра идеја. Армагедон у њеној авлији а њу заболе међуножје. Оно завођење је апсолутно сувишно, чак и да сам атеиста.

[Stipan]

Hvala Suba.

Što se tiče primedbe o zavođenju, po meni je sasvim prirodno da Stranac tako deluje na ljude.
Pa On je oličenje harizme, čak i da jesam vernik.

Uostalom, nigde nema ni naznake da se Stranac pali na Tinu.

[Суба]

Нисам добро објаснио. Мени би било сјајно да је Тина кроз целу причу равнодушна, сем кад је у питању ђубре у дворишту. У стилу "носите се ви и ваш Армагедон, гледај какво ми је двориште".

[scallop]

Dosadno jutro. Stipan je ponovljivo neponovljiv.

[Суба]

Не знам како успева да се не окане тих придева и дочаравања.

[Stipan]

Dosadno jutro. Stipan je ponovljivo neponovljiv.

Šta je sad ovo trebalo da znači? 

[Savajat Erp]

Да ли сте приметили како је неупоредиво лакше прозивати него похвалити неку ствар? Не? Онда сам ја хејтер Елем, причица није лоша, ал` ме је оставила мање-више равнодушним и морам да пребацим Стипанелу оно што сам му пребацивао давно још кад је почињао да избацује своје урадке (уратке? enybody?  ), а то су ономатопеје....мени то углавном звучи дечије, једноставно не волем

Такође, својевремено сам прочитао подоста тих вестерн романчића (кога лажем, чит`о бих и сад да имам ) и овај опис борбе ми штрчи само тако:

Opomenut vriskom Stranac se okrenuo, potegao je revolver i preciznim hicem pogodio napadača sred čela

Толико од мене.

[Stipan]

Hvala Tebra...

[Суба]

Хајде сад признај да си ово написао брзом брзином, по обичају не сачекавши да се мастило осуши. Нити си дао себи шансу да будеш свој први критичар. Успори, брате мили. Буди мало сам свој мајстор.

[Stipan]

Suba, ja ne umem drugačije i ne razumem kako iko može da ispravi sopstvenu priču.

Nikada dosad nisam priču pregledao pošto sam je iskucao, a ovu dužinu obično završavam za par sati.
Jedine dorade sam radio pre no što sam nudio stvari izdavačima, ili po zahtevu izdavača, a i tada najčešće uz nečiju pomoć.

[Суба]

Suba, ja ne umem drugačije i ne razumem kako iko može da ispravi sopstvenu priču.

Шалиш се?
Па то је најнормалнија ствар, бре. Нешто напишеш у тренуцима надахнућа, па кад ватра мало згасне анализираш хладне главе. Пробај, немој да стално добијаш пацке овде само зато што си привезао свежу, невину причу за операциони сто Сагите.

[Stipan]

Ne šalim se.

[Суба]

ОК. Ај рест мај кејс.

[Josephine]

Dosadno jutro. Stipan je ponovljivo neponovljiv.

Šta je sad ovo trebalo da znači? 

Trebalo je da znači da praviš apsolutno iste greške kao i na samom početku. Da kačiš stvari koje nisi pregledao i sredio. Da nemaš nameru da se popravljaš, prepravljaš i poboljšavaš, već samo da silom, vređanjem i smaranjem sa postovanjem priča i pesama svuda pokušavaš da se nametneš.

Hiljadu puta ti je rečeno da smanjiš broj prideva, hiljadu da pregledaš tekstove pre slanja/postovanja. I ti sada ladno priznaješ da ih nikada ne pregledavaš? I šta očekuješ od svojih kritičara? Šta očekuješ od sebe? Da ti beskrajno ponavljaju iste stvari? Da čitaju tvoje skribomanske tekstove (jer, da se ne lažemo, ko izbacuje ovom brzinom kojom izbacuješ ti, i još ne pregledava tekstove, je skriboman. I ne poštuje svoje čitaoce).

Ali neka, bitno da ti imaš objavljenih stvari više nego neki ovde.

[Stipan]

Zahvaljjem na interesovanju za moja dela.

[Josephine]

To nije bilo interesovanje za tvoja dela. Odavno sam skapirala da se ne menjaš, već se samo ponavljaš u nedogled i siliš čitalaštvo.

[angel011]

ja ne umem drugačije i ne razumem kako iko može da ispravi sopstvenu priču.

Nauči drugačije.


Recimo, vidiš da ti kažu da večito trpaš previše prideva, pa probaš ovako: kad iskucaš priču, poizbacuješ sve prideve. Apsolutno sve. One rečenice koje nikako ne funkcionišu bez prideva takođe poizbacuješ, jer su to rečenice koje ne valjaju, a pridevima samo to sakriješ od samog sebe. Ono što funkcioniše i bez prideva zadržiš, i tu i tamo u priču ubaciš poneki pridev.

[Josephine]

To su mu već rekli. Mnogo puta.

[Stipan]

Hvala Angel.

BTW - Dragana, ako te ne interesuje tema topika, budi ljubazna i ne ometaj one koje zanima.

[Josephine]

Ali ti i kačiš priče samo zarad "interesovanja", kritike te ne interesuju uopšte, zar ne, Stevane?

[Stipan]

Kao i obično lupetaš koješta i sve manje strpljenja imam za tvoju ozlojeđenost.

Još jednom ti se izvinjavam za sve uvrede koje sam ti uputio i molim te da od mene ne stvaraš neprijatelja, ako si me već izgubila kao prijatelja.

Zažalićeš.

[Josephine]

Stalno nešto pretiš. Nezdravo je to.

[Stipan]

Ne znaš kad je dosta, a?

[Josephine]

Jel to opet pretnja?

[saturnica]

ja ne umem drugačije i ne razumem kako iko može da ispravi sopstvenu priču.

...pa i ja tu spadam Stipane, u te što korigiraju vlastiti tekst. Nigdje nisam ništa slala a da nisam bezbroj puta prepravljala. Čak i nakon toga, znam da sam mogla drugačije i bolje. Dobro je da priča osim toga, ponekad i odleži i tek s vremenskim odmakom sam u stanju vidjeti njene nedostatke. I tako, spisateljski posao, Stipane, nije baš lak zanat.

[angel011]

Ne ide ti quote, saturnice. 

[saturnica]

Ne ide ti quote, saturnice. 

Ne ide...

[Stipan]

Saturnice, dušo moja, spisateljski posao je gadan posao, jasno je to meni.

I svako ga radi onako kako zna.

[saturnica]

Saturnice, dušo moja, spisateljski posao je gadan posao, jasno je to meni.

I svako ga radi onako kako zna.

Ljudi potkovaniji i od mene i od tebe, pokušavaju ti reći kako da to radiš BOLJE! Zar Radionica ne služi upravo tome? Dakle, faktor slušanja drugih, u ovoj situaciji je presudan.

[Josephine]

I svako ga radi onako kako zna.

Ne radi ga svako. To je prvo. Bar ne bi trebalo da ga radi svako.

Drugo, zato što ga radi svako kako zna, srozao se na nivo manekenskih i šund škrabopisa.

Ne, spisateljski posao se ne radi kako se zna, on se ne zna. On se mukotrpno i godinama posvećeno uči. I nikada se do kraja ne dozna. Zašto misliš da perin još nema knjigu i ne gnjavi nas ovde svojim pričama koje je napisao za minut? Zašto Mims nema svoj roman? Hrundi? Vimen?

[Stipan]

@Saturnica - Naravno lepo moje, Stipan je daleko odmakao od svojih početaka zahvaljujući upravo ovoj radionici. Zna to dobro i moja novostečena krvnica, samo uživa da me kinji, ali neka joj je na čast.

[Josephine]

I ti nas kinjiš svojim skribomanskim pričama koje odbijaš da obradiš pre postovanja. I još nas vređaš izjavama kako to nikada ne radiš i nije ti jasno kako neko može da ispravlja svoje priče? Shvataš li da vređaš svoje čitalaštvo? Pogotovo one koji su se trudili da ti svaki put, na svaku tvoju priču, daju povratnu informaciju.

[Stipan]

Kuš!

[Josephine]

Ah, znači nemaš odgovor na pitanja? I pretpostavila sam tako.

[Biki]

interesantna prica 

[scallop]

Biki, da ti poklonimo tu priču pa je urami kod kuće?

[Stipan]

Hvala Biki.

[Biki]

Biki, da ti poklonimo tu priču pa je urami kod kuće?

Mozete i da je savijete u rolnicu pa da je zavucem kojekude (medj nedra bujna ) , ne marim , samo nek je veselo .

[scallop]

Samo je ti nosi, a turi je gde god ti volja.

[Biki]

Samo je ti nosi, a turi je gde god ti volja.

Ne znam sta da radim, da li da je turim, metnem ili zavucem? Sta vi, o slavni pisci naucne fantastike mislite da bi bilo najpravilnije, onako lingvisticki i gramaticki, a i moralno  ? Nesto se ipak plasim se da se ne okvasi i da joj se ne razmazu slova. Kao sto je neko vec primetio vrucina je pa ko velim ne bi bilo na mestu da se Stipanov trud upropasti. Mozda ipak da prica ostane na radionici? Koliko primecujem cita se .

[Josephine]

Hajde, Biki, obrazloži, ali onako, argumentovano, zašto je ova priča interesantna. Ili to, ili da nam ne diraš scallopa. Može?

[Biki]

Hajde, Biki, obrazloži, ali onako, argumentovano, zašto je ova priča interesantna. Ili to, ili da nam ne diraš scallopa. Može?

A zasto da ne diram scallopa?

[Josephine]

Zato što izgleda kao da ga namerno provociraš jer nisi argumentovala stav, nisi objasnila, odmah si počela sa nepristojnim aluzijama. Eto zato. A scallop je, bar, gospodin čovek. Nije mu na pamet palo da ti kaže da turiš priču u dupe, dok se sama nisi ponudila da je tamo turiš, a onda je sve krenulo nizbrdo. A i poštovanje prema starijima nije na odmet.

[Biki]

Zato što izgleda kao da ga namerno provociraš jer nisi argumentovala stav, nisi objasnila, odmah si počela sa nepristojnim aluzijama. Eto zato. A scallop je, bar, gospodin čovek. Nije mu na pamet palo da ti kaže da turiš priču u dupe, dok se sama nisi ponudila da je tamo turiš, a onda je sve krenulo nizbrdo. A i poštovanje prema starijima nije na odmet.

Iju , tamo je nikada ne bih stavila, sta ti samo pada na pamet?! Nego u vezi price svidela mi se ideja o 4 j@baca apokalipse i Isusu. U prvi mah mi se ucinilo da se radnja desava negde na divljem zapadu, ali je onaj "kalasnjikov" to sve doveo u pitanje. Svejedno slazem se sa ostalima da Stipan preteruje sa pridevima te opsiima i docaravanjima , ali sama ideja i likovi u prici su simpaticni . Toliko.

[Josephine]

Pa pada mi, šta mogu?  Ok, hvala.

[scallop]

Biki, najslabiji deo dosadnog popodneva je baš stereotip sa apokalipsom i Isusom. Već nekoliko dana se pitam: "Kako se dosetio? Oh, Bože, kako se dosetio?" A, onda sam se ja dosetio da je to Stipanu kao Aladinova lampa. Protrlja prstom i evo inspiracije. Da se ostavimo ćorava posla. Biki, zar ti, zaista, nikada nisi naišla na istu priču ili film sa istim likovima? Ako nisi, onda je to poražavajuće. Po tebe.

[Stipan]

E hvala ti Scallope, a hvala i Biki.
Najzad sam dobio odgovor na svoje pitanje šta je Scallopov komentar trebalo da znači.

Naravno, neću se pravdati.
S jedne strane zbog toga što je Scallopovo mišljenje za mene ultimativno, a sa druge da ne prizivam zlonamerne entitete.

[scallop]

Stipane, mora da naučiš da ideje nisu Alajbegova slama koja se rasipa na sve strane. Treba promućkati tintarom i odbaciti sve što već liči na nešto. U takvom slučaju naša priča mora da bude bolja od prethodnih primera, a to baš nismo često u stanju. Sećaš li se kruga o Zemlji bez ljudi? Tvoja priča je tekla savršeno do trenutka kad je podmorski poljoprivrednik obilazio svoje dobro. Onda odjednom pukneš i svedeš sve na delfine koji iskaču iz vode i vole se. Pogledaj tu priču i videćeš prelomnu tačku.

[Stipan]

Da, sećam se, to si mi još onda napomenuo. Interesantno, to je baš priča iz decembarskog kruga.


Jedan od najjačih krugova radionice...