Radionica broj 20 - avgust 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

 Paralelno glasanje sa najmanje priča do sada:

1. Buđenja
2. Milion dece čeka da se rodi
3. Zašto poštar mrzi kišu
4. Posao u Birovoj kupoli
5. Klik-klak
6. Sekač planina
7. Dekompozicija ikebane
8. Slepilo
9. Kyrie Eleison


Da se podsetimo šta je bio zadatak: MUTACIJA LJUDI U BUDUĆNOSTI

Budućnost je i sledeća godina ili sledeći vek ili ko zna kada; ali okrenuti smo budućnosti.
SF tema bez ostatka - više nego dovoljno vremena za osmišljavanje, pripremu i razradu.
Naravno, traži se priča, ne propoved ili futurologija...

Glasa se za TRI priče, s tim da prva dobija 2 poena, a preostale dve po 1. Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete tri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 2 poena, pa 2 preostale po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo. Rok je tri dana, dakle, u 10.00 u ponedeljak stižu rezultati. Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

Malo priča, malo glasača... evo i glasova porukama: http://www.znaksagite.com/D/2012/avgust2012-glasanje.htm pa sabirajte...
Lopate i štangle u ruke pa udrite po piscima.

[Stipan]

1. Sekač planina   6+2+2+2+2+1+1+1   =17
2. Slepilo   7+1+1+2+1+2+2   =16
3. Kyrie eleison   4+1+1+2+1+1+1+1+2   =14
4. Milion dece čeka da se rodi   2+1+2+1   =6
4. Zašto poštar mrzi kišu      2+1+1+1+1   =6
5. Posao u Birovoj kupoli   2+1+1+1   =5
5. Dekompozicija ikebane   2+1+1+1   =5
6. Klak — klak   2+2   =4
7. Buđenja   2+1   =3

[Albedo 0]

Ivica je jedini normalan čovjek u ovoj radionici

[Stipan]

- Buđenja
Pismen uradak, ali je rasula veliki potencijal. Pitanje za autora: da li su svi ovi pridevi bili potrebni već u prvih par redova? "Crna letelica, tanka vrata. stasiti čovek, crna pletena kapa, plavi pramenovi poluduge kose, plitke kožne čizme, nečujno dodirivanje metalnog tla, krupni koraci, mala crnokosa zena, široka staklena vrata"...
Nepotrebno i suvišno u minijaturi do 6000 K - a to je tek prvi pasus. Ni u ostatku priče toga nema ništa manje.
Zašto nepotebno? Svi ti opisi nimalo nisu bitni za daljnji tok priče. Sve bi sasvim lepo funkcionisalo i da ne znamo te detalje.
Zašto suvišno? Pridevi ne mogu zameniti karakterizaciju. Mi o tim ljudima praktično ništa ne saznajemo. Tema priče je dramatičan obrt u njihovim životima. Nisu nam dočarani njihovi osećaji, njihove strepnje, olakšanje, neizvesnost, najzad nije ništa rečeno ni o njihovim odnosima. Prostor zatrpan pridevima mogao se mnogo pametnije iskoristiti za prikaz unutrašnjeg sveta protagonista.

-  Milion dece čeka da se rodi
Interesantna priča. Nenapadno uklopljeno nekoliko večitih motiva. Gubitak, besmrtnost, usamljenost, roditeljski nagon i sve to postavljeno u okvire svemirske tematike sa varijacijom generacijskih brodova. Sve je to vešto ukomponovano u celinu i zaista nemam primedbi.

- Posao u Birovoj kupoli
Brza i neobična priča sa neočekivanim obrtima. Uočljivo je koketiranje sa sajberpankom. Nažalost, priča mi se nije dopala, što nikako ne znači da je loša. Nekako mi sve miriše na holivudske spektakle, a to baš i nije milje koji obožavam. Sa tehničke strane nemam primedbi.

- Klak — klak
Još jedna brza priča, ovog puta sa neprikrivenim asocijacijama na radionicu. Nažalost, storija je opšti haos u kome bi mi bilo užasno teško pohvatati konce da nije toliko oslonjena na radioničarske tračeve. Ima tu štofa, ali ko god da je ovo pisao trebalo bi pre sedanja za tastaturu u sopstvenoj glavi da razradi šta je u stvari hteo da poruči čitaocu.


- Sekač planina
Sjajna priča! Pomalo beznadežna, sa blagi šmekom patetike, taman da je ne bude previše. Lepo napisana, sa finim akcentom na dehumanizaciju. Jako je dobro pogodila moje afinitete, pa je po meni ovo najbolja priča ovog kruga.

- Dekompozicija ikebane
Nije ovo loše napisano, pa ne mogu reći ni da je ideja buđava. Međutim, ovde sam subjektivan. Jednostavno priča mi se ne dopada, ne odgovara mom ukusu i to bi bilo sve što mogu da kažem o ovom uradtku.

- Slepilo
Na ovu priču sam ogorčen, jer autor očito ume da piše, ali je, umesto da napiše nešto interesantno, jednostavno prepričao legendu o autsajderu i to na jedan dosadan i nezanimljiv način.
Vrlo bedasto!!!

- Kyrie eleison
Dobra je ovo pričica, jedino mi pomalo smeta oslanjanje na patriotsko mužjačke lokalne legende o nadarenim Balkancima, ali eto, silom prilika izolovanima u svojoj vukojebini. Kraj mi je u početku bio pomalo nejasan i tek sam naknadnim čitanjem shvatio u čemu se ogleda mutacija o kojoj autor govori.

[Anomander Rejk]

Siromašak krug, kako brojem priča, tako i kvalitetom. Ali, šta je tu je. Leto, avgust, odmori,  vrućine, pa ćemo se time tešiti.

Najviše poena sam dao priči SEKAČ PLANINA. Ta priča mi je ostavila utisak najkompaktnije celine od svih, i solidno je osmišljena. Pripovedanje je lepo, na momente me je podsetilo na priču o živuljki iz decembarskog kruga, stilom. I nakon dva čitanja se utisak nije pokvario. Sviđa mi se ta ideja sa ,, krticom ''. Rečenice teku, nisu smorno nabrajanje ni objašnjavanje.

Jedan poen dobila je priča KYRIE ELEISON. Na duhovit i vispren način je obrađena tema mutacije . Nadam se samo da feministički krugovi neće ovu priču uzeti na zub, već je shvatiti kao živahnu i zdravu zezanciju, što čini mi se jeste  .

Bod je dobila i priča SLEPILO. Jeste već viđeno, ali je ipak ispričana na način  koji kvalitetom odskače od većine priča u ovom krugu. Dopala mi se na samom početku, međutim nisam zadovoljan razrešenjem na kraju i tim preokretom, nekako mi je to previše očekivano i lako rešenje, verujem da bi bilo bolje da se malo rizikovalo i upustilo u hrabriji eksperiment.

Donekle mi se dopala priča ZAŠTO POŠTAR MRZI KIŠU ? Ponegde lep sklop rečenica, probija se seta i osećajnost, ali kako je priča odmicala, sve više se strovaljivala u prosečnost i na kraju mi nije ostavila bolji utisak.

POSAO U BIROVOJ KUPOLI je imala solidnu ideju i potencijala, ali je priča dosta nevešto urađena. Loši dijalozi i slabo se vodi radnja, ali ipak ima i neke svežine u ovoj priči i barem nagoveštaja kvaliteta.

Uz teško ceđenje drenovine, našao sam ponešto pozitivno u pet priča. Preostale četiri bi najrađe zaboravio, ali evo poneka reč i o njima.

BUĐENJA- Poluduge kose ? A može li duge, kratke, srednje dužine ? Nekoliko početnih rečenica su totalno smorne, nepotrebno opisivanje nepotrebnih stvari. Objašnjenje mutacije kao na času dosadnog profesora. Očito početnički rad, trebaće znoja i truda.

MILION DECE ČEKA DA SE RODI- Patetično i dosadno. Daj bože da je početnički rad, onda ima nade, ako je neko ozbiljniji, očito mu nije bio dan.

KLIK-KLAK. Na kraju ni humora, ni filozofije. Eksperiment nije uspeo.

DEKOMPOZICIJA IKEBANE-pati od preteranog objašnjavanja, to je naprosto ubija u pojam. To je čini mi se, mana velikog broja priča zadnjih meseci u radionici.

[Skalar]

БУЂЕЊА
"Kao da su se i more, i zemlja i nebo ućutali u iščekivanju." Патетично, као из Мирјам љибавних романа.
"readera". Потпуно рогобатно изгледа реч написана на страном језику. Нисам у обавези да знам енглески док читам причу, па се може десити да не знам шта је "reader", а тада бих био ускраћен за део информација које ова прича пружа мени као читаоцу. Вероватно бих већ код првог "readera" прекинуо читање.
Некако ми ова прича делује недовршено. Осећа се ентузијазам почетника, али ентузијазам није испраћен довољно добром реализацијом. Мутација је бледа, звучи као да се и не може догодити, па ни у СФ причи.
Треба још много, много, много да се напише, само да би се занат сместио по прстима.

ЗАШТО ПОШТАР МРЗИ КИШУ
"Siđe s motocikla, pa snažno protegnu utrnule udove, a onda se sigurnim koracima zaputi ka oguljenim drvenim vratima. Sve je igra i sve je krug." Иако сам заиста имао добру вољу, никако нисам могао да схватим откуд ту, затим и намену и поруку друге реченице у овом пасусу. Непотребно је накалемљена на том месту и не повећава снагу ауторовог израза. Само штрчи. Сигурно ју је аутор могао на неком другом месту боље уклопити.
"Umesto tople dobrodošlice osupne ga duvanski dim, užeglo pivo, znoj, urin i pritisak pijanih misli." Он је ушао и све ово набројано га је "осупнуло"? Мислим, јел то по њему пао дувански дим, ужегло пиво (иначе пиво не ужегњује, него се укисели или излапи), зној, урин и притисак пијаних мисли? Или га је осупнуо МИРИС овог набројаног?
"—Ne, Karla! Ne ovog puta!—za to joj treba vremena. Previše vremena. Pokušao je, učinio je sve što mu je bilo u moći. U gradovima na Jugu, u hramovima zapadnog sveta. Medicina i vradžbine ostadoše nemoćne." После управног говора и реченице везане за управни говор, обавезно се наставља у новом пасусу. Дакле, реченица " Превише времена" је већ морала да се пребаци у нови пасус.
Новорођени, новорођени слепци, ноћни сој, врста презрених, готово уништена врста, извитоперена врста... Јел то све једна те иста врста?
Добра идеја, лоша реализација.

ПОСАО У БИРОВОЈ КУПОЛИ
"Oko nas, mnogi su zurili u moje bradavice; svi su, međutim, posmatrali Patrika." Нешто у овој реченици не штима. Како су сви могли посматрати Патрика, ако су многи зурили у њене брадавице?
Прича је виц, не баш сјајно написан, али ипак мами осмех на задњим реченицама.

КЛАК-КЛАК
Е још кад би се могло схватити зашто и под деловањем какве силе се тип претворио у шкољку.
Солидно написано, види се да аутор има искуства.

СЕКАЧ ПЛАНИНА
"Pritisnutsa svih strana, čelik smoren pod težinom zemlje, zubi priklješteni i nepokretni." Сморен челик? Шта је то? Због непостојеће речи "сморен" не дам ни бод овој причи. А хтео сам!
Солидно написана прича, има добар ритам. Додуше, не знам баш да ли је киборгизација једнака мутацији, али, хајде нек буде да јесте.

ДЕКОМПОЗИЦИЈА ИКЕБАНЕ
Нисам баш сигуран да сам разумео завршетак ове приче.
Добро је написана.

СЛЕПИЛО
Патетична и површна прича. Требало је више разрадити емотивна стања главне јунакиње. Личи на виц, али мислим да аутор није имао на уму виц кад је писао ову причу.
Сетио једне од епизода "Зоне сумрака", која је имала сличну идеју - мутанти су, у ствари, нормални људи, док су прави мутанти, у ствари, нормални. У тој епизоди је такође било речи од медицинском особљу. Хммм.

КИРИЕ ...
Одлична прича, али на крају упрскана до бола. Сам завршетак је морао бити другачији, не знам какав, али дефинитивно другачији. Два бода ко две куће за ову причу, а крај се може изменити за двадесет секунди. Мислим да знам ко је аутор, али ћу се, из поштовања према правилима радионице, уздржати да кажем на кога сумњам.

[Biki]

Prvo da se izvinem sto sam zabrljala pre nedelju dana pa odmah nakon procitanih prica krenula da ih komentarisem . Sve bih kao u onoj Canetovoj pesmi 1000 godina : "hocu sad i hocu sve", s tim sto ponekad sad hocu i da se desilo juce  . Svejedno, vec sam pomalo i zaboravila detalje iz prica ali znam za koje sam glasala i zato pa da probam opet .

Budjenja
Slazem se sa Stipanom da je previse prideva u prici. Slatko mi je kad vidim da je bas on primetio ono za sta je sam bio kritikovan u predhodnom krugu, ili u jednom od predhodnih. Znaci popravlja se  . Slazem se i sa Skalarom da je prica vise kao neki ljubic, mada Mirjam nikada nisam citala. Nisam dala prici ni jedan bod.

Milion dece ceka da se rodi
Nisu mi se svidela imena u prici. Cim osetim da bih mogla da slomim jezik izgovarajuci imena sticem utisak da je autor time hteo da nadomesti nesto drugo sto nedostaje u prici. Nisam razumela kako je ta "komora za podmladjivanje/regeneraciju" progutala Nebora ako joj je svrha da ih podmladi. Nije losa prica ali ni njoj nisam dala ni jedan bod.

Zasto postar mrzi kisu
Nisam razumela pricu, mozda je previse apstraktna za mene. Da li se radi o mutantima koji komuniciraju mislima? Ne znam. Taj sam zakljucak izvela citajuci pricu ali mozda nisam u pravu. Nista ni za ovu pricu.

Posao u birovoj kupoli
E ovo je bilo dobro. Sve sam se naglas kikotala u pola noci citajuci je. Patrik mi je bio tako smesan pokusavajuci da imitira dete.
Frka u Birovoj kupoli, vodka od Poljaka, ilegalna mutaciona komora,  . Odlicno! Prica mi je drzala paznju sve vreme a tek kraj, kraj je spektakularan. Zamalo dva boda , ali ipak sam joj dala samo jedan. Hvala autoru za smeh 

Klik-klak
Nije mi se svidela prica. Previse psovki i slenga. Tip koji masturbirajuci postaje skoljka! What the hack ?Nista ni ovoj prici.

Sekac planina
Mnogo mi se svidela. Onako kao ona u predhodnom krugu Nad pustinjom "gadjala" me je bas u pravo mesto . Svidja mi se ideja u prici jer je prilicno moguca. Ne bih se slozila sa skalarom da je rec samo o kiborgizaciji. Toga ima dosta , ali da ne zaboravimo da je usled kiborgizacije doslo i do mutacije. Kod "normalnog" coveka udisaj i izdisaj ne traju po tri minuta, kao i da "normalan" covek ne moze da hibernira, dok nas junak sve to moze . Mnogo mi se svidja , prosto mi dodje da zagrlim to usamljeno bice sklepano od celika i mesa, a sa toliko puno duse u sebi  . Elem da ne preterujem vise, ovoj prici sam dala dva boda.

Slepilo 
Svidela mi se prica, ali samo toliko. Interesantan zaokret , svidelo mi se to sto su roditelji i doktor ustvari mutanti , a junakinja "uspavana lepotica", ipak nedovoljno da dam bod. Nista ni za ovu pricu.

Dekompozicija ikebane
Nije mi se svidela. Nekako sam je jedva procitala. Cim sam stigla do leseva i masine koja ih secka , nije mi se vise citalo. Procitala sam pricu do kraja ali osim uzasa nije probudila nikakvo osecanje u meni. Cenim da ima onih kojima se svidja, ali nije moj cup of tea. Nista ni za nju.

Kyrie Eleison
Jos jedna prica koja me je nasmejala skoro do suza. U budicnosti Srbi mutirali u kurcevite mutante koji moraju biti ogradjeni zidinama  . Svideo mi se dijalog, mislim da sam ciknula u smeh kad sam procitala ono narednikovo :" Svetih mi muzara Indije, sta to imamo ovde?!" Odlicno! Ovo je bila poslednja prica koju sam procitala pred spavanje, ali ne  nisam sanjala mutante  . Hvala i ovom autoru za dobar smeh.


Eto tolicko od mene

[Biki]

muzicki intermeco 
Partibrejkers-1000 godina

[saturnica]

Znači, slepilo vam se dopalo?...ajde neka...

[pokojni Steva]

Bobane, do neba ti se izvinjavam što srah koješta. Evo, sve ću izedem. Pročitao priče.


Raskuživanje.


Valaam Chant - "Rejoice, Thou Bride Unwedded"

[Stipan]

Ti bi Stevo mogao da iskomentarišeš priče umesto što tu postavljaš ove besne gliste.

[Stipan]

Slazem se sa Stipanom da je previse prideva u prici. Slatko mi je kad vidim da je bas on primetio ono za sta je sam bio kritikovan u predhodnom krugu, ili u jednom od predhodnih.

Nije Stipan za prideve kritikovan u predhodnom krugu, niti u jednom od predhodnih.
Stipanu prideve obijaju o glavu otkad zna za sebe...

[Plut]

Slepilo - Može se reći da je priča korektno ispričana i ništa više od toga. Ima početak, sredinu i kraj. Uvod poduži i razblažen, nakićen patetičnim momentima. I kraj obiluje istim, doduše, i sredina. Mogli smo odmah pretpostaviti i kako će se završiti. Ima i mutacije, ali tek onako...reda radi pomenuta katastrofa o kojoj ništa ne znamo. Ok, ni ne moramo je znati u detalje, ali koliki je uticaj imala na njihov fizički razvoj mislim da zaslužuje da saznamo nešto više.
Jedan od velikih minusa u ovoj priči je njena lepota. Zanima me kako je ona samo jednim pogledom u ogledalo mogla konstatovati da je prelepa, ako ne zna kako bi trebalo da izgleda i ako je ceo život proživljavala imajući neprestano na umu da je izuzetno ružna i nakazna. Moglo se reći da se u tom trenutku dopala sebi, samo to. Ako je normalno bilo izgledati kao svi oko nje iz koje vizure su oni spodobe? Nemaju usta ni noseve, ćelavi su...ali to je u njihovom svetu normalno, ne? Kako ona zna da nemaju noseve, usta i kosu i zašto bi pretpostavila da treba da ih imaju?
I koje su to rane koje je njena majka stalno morala čistiti? Puno pitam?
O stilu ne bih, to nam nekako i nije tema, ne? K'o što rekoh korektno napisano, ali me nije dirnulo.

[Lord Kufer]

Plutine primedbe su na mestu.
Rane bodu oči, osim ako majka zdravu kožu u deteta ne smatra ranama. Ali to nije jasno iz priče.
Slepac od rođenja, kad nekim čudom progleda, mora prvo da nauči da gleda.

[Plut]

Rane bodu oči, osim ako majka zdravu kožu u deteta ne smatra ranama. Ali to nije jasno iz priče.

To je i meni palo na pamet, ali moglo bi biti i moje učitavanje kojeg nema.

[scallop]

Plut, sve si u pravu. Ipak, ja bih sačekao da vidimo koliko je autor frišak. Ako jeste, progledaćemo kroz prste, a ako se švercuje neki od "bajatijih", e, onda ćemo drugačije.


U okviru samopromocije: Pre tridesetak godina smo pisali radionicu na temu "Oni izlaze samo noću". Bio je to jedan od kalambura sa ABN-om, a pisanje je bilo na samom okupljanju, tako se to tada radilo. Ono šta sam nadrljao hemijskom olovkom za nepuna dva sata, kasnije sam doterao i mislim da je negde čak objavljena. U Emitoru svakako jeste, jer je BoB narisao sjajnu ilustraciju za tu pričicu. Mislim da je bila ispod 6Kk tako da bi zadovoljila i naše uslove. Zvala se Ogledalac i glavni junak je bio progonjen od svih jer je jedini bio isti, izgledao kao današnji ljudi. Svi ostali su se razlikovali. A prva rečenica je glasila:
"Stani, Ogledalac, mnogo mi sličiš, volj' mi da te recnem!"

Radmilo Anđelković

OGLEDALAC

"Stani, Ogledalac...! Mnogo mi sličiš, volj' mi da te recnem!" Batat se isprečio ispred mene, a međuzid otešnjao. Šifonjer leđa, ruke kao raskriljena vrata. Zubima može da se brije, ne treba nož.

A nekad živuljke bejahu srećne kada prepoznaju svoj rod. Pleme Šahist ponosno izjavljivalo - Gens una summus. Ili, tako nekako. Jedan smo rad znači, pričao mi Pregorko. I kaže - bili su. Pričao mi sećanja: sedeli na klupama po parkovima, na ćebencetu ispred zgarade, obavijeni proročkim izrekama i dimom, zakockani uz "topa fore" za pregršt kinti na splavovima Ade. Video Pregorko sliku, kleo se. Tako se lepo prepoznaju, očekuješ da vidiš tragove drebanga na naborima njihove odeće. Kao da su izdeljani istovremeno sa svojim figurama.

Lepo mi pričao Pregorko o danima koje su vekovi izbrisali iz svojih sećanja. Naučio me da čitam i pokazao ispod hrpe ruševina mesto gde se nalazi kiosk. To ti je banka podataka ili slično, stovarište za gomile novina. Tu iza trećeg grebena zgarada, naučio sam kako se može ući, a da se ne porežeš na skršene prozirne ploče. Pre nego što je odapeo Pregorko je izgovorio, kroz duboko razderane i landarave zečje usne, najgolemiju laž u svom predugom životu; škrbavo i šuštavo: "Slušaj, klinj', ovo tu, to ti je bila otpadna stanica. Stare novine za kese za đubre..."

Koješta, mislio sam tada. Kese za đubre! Kao da je iko ikada sklanjao đubre. Da jeste, sada bi žderali kamenje, a ne najfinije gnoj-gljive, koje se mogu naći samo tamo gde su smetlovi najdublji.

Šahisti su mi pali napamet zbog toga što danas više ne možeš da raspoznaš ko ti je rod. Neuljudno je ličiti na nekoga. Čak opasno. Kao kad bi pred sobom stalno imao ogledalo. Zato, čim primetiš da neki bagronja sliči, recneš njega ili - sebe. Jasno je da sam ja reckao sebe. I tutanj u polusenke grada. A čuo sam priče o nekima koji su mesecima tragali za sličnima, da bi ih recnuli. Oni najopasniji bi zauzeli busiju, negde na visokim oknastim otvorima zgarada, čekali da prođeš i - ako makar malkice sličiš...

Blago onima koji su različiti. Oni su Pritke našeg skljokanog socera i slobodno se kreću. Ja samo sa krvavim krastama. Veže, na primer, Kodam uši iznad glave da mu prave senku i - piči, piči... Sogrogr tutnji trap-tat-rap na svoje tri noge. Kad krene u pljačku, turi srednju u najdublji džep, da se za njim ne vuku izdajnički, sluzavi tragovi...

A, Batat grozan, isprečen.

Pretnja odzvanja u ušima. "...Volj' da te recnem!"

Meni ne volj'. Ja uvek recnem sam sebe, znam gde treba. Teče malo krvi i pravi lepu krastu, ponekad žutu i bubravu, ali češće suvu. Ta kraće traje, ali mrzim miris žutavih.

Mrzim i Batata. Njegove sabljaste zube i mišiće od dasaka. Misli da ima pravo da me recne. Jedno uvo, pa da ga čvrgom hitne preko ciglenog zida. Od šake da mi napravi rakovska klješta pa da klopoćem klap-klap...

Tresnem ga kamenom koji teglim kao grbu na grudima. On se smeje. Mora da mu još više sličim. Sad sam lagan i trkom preko oborenog zida. Zatim, uz deo koji još stoji, napukao, klimav, raščerečen korenjem kiselog drveta. Debela grana čvrsta, tanja pucketa, skršila bi se da još imam grbu-kamen. Batat ne mora da se vere, on razgrće sve pred sobom. Bager-Tata, zvali ga pre. No, ja znam gde ću.

Najpre oko grebena zgarade, kiosk je sasvim blizu. Već ga vidim i usporavam. Neka pristigne on, neće valjati ako bude spor za mnom. Prosto ulećem kroz otvor koji vodi do unutrašnjosti kioska. Novine na koje padam ublažavaju udarac. On sigurno misli - miš u stupici.

Odjednom, jezivo vrišti Batat. Aaaaaaaj! U glasu se mešaju iznenađenje, parajuća bol, psovka... Kontrapunkt škripe staklenih bodeža, paranja uštavljene kože i vretenastog mišićnog tkiva, piskanje vazduha iz plućnih alveola, ritam sekcija isprekidanog jauka, bas hvatanja daha. Staklene cepke preludiraju po zidovima sasipajući se kao meni.

Tada, po meni počinje da kaplje krv. I još nešto. Bistra kap na doručju, kao suze. Zna li Batat da plače dok se razdvaja, tamo gore, na oštricama koje ništa ne može da zaustavi. Muklo tresne telo koje se predalo i sad mogu da se namažem. Biće sve lepo kad pocrni na meni i moći ću uspravno da se pojavim među Pritkama.

Ne znam zašto sam pokrio njegovo telo novinama. Ni zašto sam zgužvao druge i počeo da se brišem. Možda dolazi vreme o kome je govorio Pregorko, kada ću se odlučiti da siđem još dublje. "Premalo se razlikuješ, klinj', jednog dana će ti dojaditi da se reckaš." Posmatrao me je bez mržnje što sam takav. "Potražićeš svoje mesto među onima koji izlaze samo noću. Među sličnima zbog kojih je zabranjeno sećanje..."

Smejao sam se, tad.

A on pričao, da se dole ispod Grada, u kanalima i zaleđenim depoima, okupljaju oni koji se ne razlikuju i koji nemaju hrabrosti da se dovoljno recnu i izađu među ljude. Rekao mi je još, da samo ponekad, za mladog Meseca, zmaju da se popnu gore. Kreću se nečujno, sumnja se da puze i laze, i da su ljigavi. Posle ovog danas, sasvim sam siguran. Vreme je da probam. Moje ljige sigurno nisu lošije, mogu i da ih sperem, a poslednje recke već su potpuno zarasle.

Zadnje dve noći duboko su crne, koprena Mlečnog puta razastrla se među zvezde. Treba sačekati da se neprekinuti mrak zatalasa. Da neki abonosni ugao postane malo crnji. Neko će sigurno išetati, a ja umem da se pritajim i čekam...

[Lord Kufer]

Ustvari, ovo je tipična šizofreničarska priča 

[Plut]

Jest, slažem se sa Lordom, najšizofreničarskija su mi imena.
Ali je atmosfera na mestu.   Frka, frka, frka, unervozih se od reckanja, hitanja i krasti, a to je ono što nam treba. Da nas ispomera.
Kakva prva rečenica, takav i nastavak.
Zaključak: meni sviđa.

[Mica Milovanovic]

U Emitoru svakako jeste, jer je BoB narisao sjajnu ilustraciju za tu pričicu.
[/size]
[/size]Možda jeste, ali je verovatno zanavek izgubljena. Ovu priču si objavio u Emitoru tek posle mnogo godina među "Odbačenim pričama"... Emitor 188...

[Lord Kufer]

Sekač planina je isto zanimljivo (solidno) napisan, ali pati od nedostatka prave priče i preteranog pokušavanja da se objasni šta se to dešava.
Trebalo je slediti više intuiciju a manje prinudu.
Recimo, autor je trebalo da produži pisanje sve dok se ne pojavi zaplet ili trik. A zatim skreše ono što je nepotrebno. Ako je ideja dobra, zaplet i rasplet se obavezno pojave.

[scallop]

Zapamtite ovaj Kuferov sjajan savet: Ako je ideja dobra zaplet i rasplet se obavezno pojave.

[saturnica]

 

[Lord Kufer]

Treći glas sam dao priči Posao u Birovoj kupoli. Hteo sam da ga udelim priči Kyrie eleison, ali ta priča, iako je dosta dobro ispričana, nije priča nego vic. I to banalan.

Birova kupola teško može da se ispriča na tri strane. Ima previše scena, koje su smandrljane u kratka objašnjenja. Ali je ideja zanimljiva i duhovita.
Ustvari, samo zbog toga je dobila moj glas.

[scallop]

U Emitoru svakako jeste, jer je BoB narisao sjajnu ilustraciju za tu pričicu.

Možda jeste, ali je verovatno zanavek izgubljena. Ovu priču si objavio u Emitoru tek posle mnogo godina među "Odbačenim pričama"... Emitor 188...

A, ako nađem original u mojim preživelim pusulama? Ogledalac je objavljen 1988. u Superpipu, Ljubljana, na slovenačkom.

[Biki]

U Emitoru svakako jeste, jer je BoB narisao sjajnu ilustraciju za tu pričicu.

Možda jeste, ali je verovatno zanavek izgubljena. Ovu priču si objavio u Emitoru tek posle mnogo godina među "Odbačenim pričama"... Emitor 188...

A, ako nađem original u mojim preživelim pusulama? Ogledalac je objavljen 1988. u Superpipu, Ljubljana, na slovenačkom.

nisam ovu rec cula od detinjstva. Samo ju je moja mama koristila .
Joj pusule, joj moja mila majcica

[Džek]

Buđenja – Lepo zamišljena priča koja je traljavo i početnički odrađena. Najveća mana je potenciranje suvišnih detalja koji nemaju nikakvu funkciju, a u kombinaciji sa čestim ponavljanjem reči na samom početku priče odbija čitaoca. 

Milion dece čeka da se rodi – Po meni, najlepša (namerno nisam napisao –najbolja) priča kruga. Sadrži neku toplinu u bezdušnom Klarkovskom SF setingu. Sasvim lepo sam mogao dočarati ogroman svemirski brod u beskraju svemira koji nosi junakinju i njenu usamljenost.
Miriše mi na pravu žensku priču, i da je malo duža, da ima prikvel, sasvim lagodno bi je mogli turiti u neki ljubavni vikend roman egzotičnog tipa za profinjene konzumentkinje.

Ne znam tačno šta me očaralo u toj priči, verovatno sam mutirao u nekog sentimentalnog cmizdravca. Vele da to ide sa godinama. Fino napisana i uz male korekcije bi bila i više od toga.

Glavna mana priče (ako se to manom može nazvati) je nepoštivanje zadatka. Elem, koliko se ja kontam, regeneracija nije mutacija. Možda bi mogli raspredati da je i to jedan oblik mutacije, al' sve u svemu mislim da nije.

Onda, čemu na generacijskom brodu skalamerija za podmlađivanje? Ako je medicina dosegla taj stadijum, mogli su 'ladno da zaustave starenje i naprave besmrtnike.
No, nećemo u sitna crevca.  Mislim da znam ko je napisao priču.   

[Anomander Rejk]

Ili si možda potpao pod uticaj cmizdravih turskih ljubavnih serija...

[Džek]

Jok jok bolan, taj projekt gledanja raznih melodramatičnih i patetičnih cirkusa sam odradio iz edukativnih i fenomenoloških razloga. Elem, da upoznam pravo lice patetike radi identifikacije u mojim pokušajima i uništavanje iste a i zarad fascinantnog podatka o količini srpskih reči u turskom jeziku.

Priznajem da sam ipak sa dozom zadovoljstva i zluradosti pratio seriju o Sulejmanu Veličanstvenom; naime, držati onoliki harem je stvar vredna poštovanja a zluradost... samo papak poput Sulje može ostaviti onolike lepotice zarad nekakvih osvajanja.   

[scallop]

Onda, čemu na generacijskom brodu skalamerija za podmlađivanje? Ako je medicina dosegla taj stadijum, mogli su 'ladno da zaustave starenje i naprave besmrtnike.

Džek, ovo ima veze sa tvojim komentarom utoliko što se ova vrsta primedbe često ponavlja na radionici - sugeriše se drugačiji ili negira postojeći  novum. Aman!  Autor bira postavku i ako se odlučio za generacijski brod, a ne i za besmrtnost, onda je, valjda, imao za to razlog. "Skalamerija za podmlađivanje" mu/joj je bila potrebna za ukupnu realizaciju. Kako bi ukazao na neophodnost da se preživi iako se ne želi, da je kojim slučajem sledio tvoju logiku? Muž bi joj bio besmrtan i mi bismo čitali apsolutno dosadnu priču o generacijskom brodu na kome njih dvoje putuju, putuju, putuju, putuju... eno ih i sad putuju.

[Lord Kufer]

Generacijski brod je setting a ne glavna ideja priče. Priča je o nekoj vrsti lične drame.

[Džek]

Besmrtnost ne znači neranjivost. Nesrećan slučaj i ode joj dragi. Ovako, imamo misteriju zašto je brod uzeo voljenog...
Te misli su mi prošle kroz glavu dok sam čitao priču. Dakle, čisto subjektivan kont, iniciran mojom percepcijom priče za koju i dalje smatram da je naj (da se tako izrazim) duševnija u ovom krugu.

[Lord Kufer]

Meni se nije naročito dopala ta priča. (Milion dece čeka da se rodi.)
Pre svega, zasniva se na prepričavanju događanja koja su posledica nekakvog nazovi-usuda, ranije donete odluke i slično.
Tu nema šanse da se dogodi neki prevrat, rasplet itd.
Nema prave drame.

[scallop]

Složiću se sa Kuferom da je tu drama tanka. Nema obrta. Bilo je tu aktivnijih rešenja, ali to bi bila druga priča.

[Lord Kufer]

Moglo je da se dogodi nešto što bi ugrozilo ta silna jajašca i da započne borba. Ove nezgode s fizičkim problemima bi dobile svoj prostor, ali u boljoj meri.

Moglo je, recimo, da se glavnom liku dogodi stvarna mutacija i da tu krene zaplet.

Mislim da je ovde došlo do tipične greške, gde pisac pomisli da je iskazivanje emocije isto što i drama. Briga za potomstvo nije nikakva drama. Borba za potomstvo je već nešto drugo, u najgorem slučaju akcija.

[Džek]

Mislim da je drama unutrašnja borba junakinje između odgovornosti i straha, a inicirana nestankom dragog. Ta drama se, u nekom obliku, vodi u svakom od nas. Sad znam šta me toliko privuklo priči.

[scallop]

Slično je i pričom Buđenje, ima emocija, ali nema drame, odnosno, ni zapleta ni raspleta. Ako bih bolje pogledao, praktično sve priče imaju taj nedostatak.


Džek, ti bi sad malo introspekcije? Mogu samo da kažem: Tu se Mujo osoliti neće. Odabrani seting je mogao da proradi samo da se pjavio Alien.

[Džek]

Ma ne bih, Scallope, umoran sam kao pas... ipak, diskusija mi je pomogla da shvatim zašto me priča toliko dojmila. Da li je to bila namera autora ili ne, samo autor(ka) zna. 

Odoh sad da čuvam krevet da ga neko ne odnese Laku noć.

[Lord Kufer]

U principu, drama je sukob ličnosti i institucije. To je u antičkim dramama pravilo. Institucija u bilo kom obliku, može i unutarnja, emocionalna (kod Medeje, recimo, u kombinaciji s otporom društvenom poretku). Ideološka, moralna. Sve ono što uništava ličnost proizvodi dramu.


S druge strane, spasavanje emocije, umiranje i žal sa svim i svačim, nije prava drama. To je muka, trpljenje, patnja, ali nije drama jer se tu ne adresira pitanje same postavke suprotnosti. Nije nužno da čovek pati zbog ljubavi, ili zbog nečije smrti. Ali je nužno da čovek pati zbog opresije, zbog pravila koja ga guše (Antigona), zbog toga što je učinio nešto protiv zakona (Prometej). Nije kod Prometeja drama to što ga orlovi kljuju, nego njegov otpor autoritetu.

U Buđenju postoji opresija okoline jer je dete odbačeno kao izopačeno.

U priči o Jovu, recimo, iako trpi udarce sudbine, Jov ne doživljava dramu. Jov je spreman i učvršćen na drugom mestu.

[Biki]

Da li svaka prica mora da sadrzi zaplet i rasplet i zasto?

[scallop]

Pa, valjda očekujemo da se nešto dogodi. Nažalost ta očekivanja od literarnog dela su sve intenzivnija, pa bez šore, ševe i šege gotovo da ne može da se prođe.

[Lord Kufer]

Mora. Bitno je da se ostvari mehanizam tipa alternacije - to je ono što proizvodi napon (kao dinamo mašina koja proizvodi naizmeničnu struju). Potrebno je da postoje makar dve suprotnosti koje se nadmeću. Mogućnosti vrste nadmetanja su mnogobrojne.

Poređenje s naizmeničnom strujom je adekvatno. Jednosmerna struja doslovce gubi snagu jer je provodnik troši. U priči, to se dešava tako što se eksploatiše, recimo, jedno osećanje. Što više opisuješ to osećanje, to priča postaje dosadnija. Potrebno je da se nađe način da se uvek nešto novo dešava, i onda se to novo eksploatiše taman koliko je utisak na vrhuncu. Zatim se traži nova tačka koja će da primi taj vrhunski napon.

Ritam pripovedanja igra veliku ulogu u ovome. Čak i kad bi eksploatisao samo jednu stvar, pisac mora da u toj stvari nađe mnogo toga, najbolje suprotnosti, kontrasta, promene, da bi priča bila zanimljiva.

[Albedo 0]

nije bilo raspleta u Prometeju

[Mica Milovanovic]

U Emitoru svakako jeste, jer je BoB narisao sjajnu ilustraciju za tu pričicu.

Možda jeste, ali je verovatno zanavek izgubljena. Ovu priču si objavio u Emitoru tek posle mnogo godina među "Odbačenim pričama"... Emitor 188...

A, ako nađem original u mojim preživelim pusulama? Ogledalac je objavljen 1988. u Superpipu, Ljubljana, na slovenačkom.

Imaš piće...

[scallop]

Popićemo i to piće u četvrtak.

[Sinlen]

1.Buđenja
Previše prideva. Jedan susret se ovde razvlači u čitavu priču, a onda se na kraju nudi
objašnjenje. Ne treba to tako. Rekao bih da je ovo pisao neko nov, ko nije pratio prethodne
krugove. Čitalac treba u toku priče da shvati o čemu se tu radi, osim ako nije neka fora,
ali ovde nema fore. Čitav taj susret je jednostavno dosadan, kada je u pitanju kratka
priča, jer se tu ništa ne dešava. Letelica je sletela, on je nosio to, ona je bila slatka,
oni su se poljubili i tako dalje. Ovde ne pišemo romane. Treba prelistati prvih nekoliko
krugova ove radionice. Valjalo bi pročitati priče koje su završile u vrhu i priče koje su
završile u dnu, kao i komentare na njih. Onda bi trebalo da se dobije ideja o tome šta i
kako treba, ili bar šta i kako ne treba.



2.Milion dece čeka da se rodi
Ovoj priči sam hteo dati bod, lepo je napisana, i u toku čitanja sam uspeo da se saživim sa
protagonistkinjom. Ali ovde nema preokreta, priča kako počne tako se i završava, takođe
nema ni mutacije. Prošla je sama jednu rotaciju, rezmišlja i o narednoj samotnoj rotaciji,
i onda uskoči u tank i ode u još jednu samotnu rotaciju. Nešto je tu trebalo da se dogodi,
neku drugačiju odluku je ona morala doneti da bi ova priča uopšte imala razlog da bude
napisana.



3.Zašto poštar mrzi kišu - bod
Otišlo je dete, vraća se čovek. Klasična postavka o liku koji je postao opak i sad se
vraća u rodni grad da postavi stvari na svoje mesto, u stilu Dvejna Džonsona. Obožavam
jednostavnost takvih scenarija, i nikada mi neće dosaditi. Opet i ovde se na kraju
objašnjava, no lik je pobio čitavu kafanu, pa mu opraštam.



4.Posao u Birovoj kupoli
Ali, ali, ali...ovo je metamorfoza, a ne mutacija. Njihovi organizmi se ne prilagođavaju
nikakvim uslovima, oni se preoblikuju i onda vraćaju u pređašnje stanje. Metamorfoza. Pored
toga, ovo je opis jedne akcione scene, kao i poštar, ali kod poštara je bilo i malo pozadine,
malo ličnog, ovo je isključivo opisno. Akcija i ništa više.



5.Klak-Klak
Imamo promenu, ali ne znamo kako ni zašto. Karakterišem i ovo kao metamorfozu. Ničim izazvana,
bez ikakvog vidljivog uzroka, može samo to biti. Nema boda, ali mi se dopala fora. Par delova me
je slatko nasmejalo, a psovke su mi ovde sasvim na mestu, jer upadaju na mesta gde bi ih
i sam uglavnom koristio.
"A ti, filozofe, ti mi puši kurac."  Koliko sam samo puta prisustvovao ovakvoj sceni. Ili kad
previše pametujem u kafani, ili kad sam mnogo pijan, a neko drugi počne da pametuje 

[Albedo 0]

Klak — klak
Još jedna brza priča, ovog puta sa neprikrivenim asocijacijama na radionicu. Nažalost, storija je opšti haos u kome bi mi bilo užasno teško pohvatati konce da nije toliko oslonjena na radioničarske tračeve.

ok, ovo već postaje masovna pojava, opšta paranoja na forumu


pa bih te molio da mi objasniš šta su u ovoj priči ''neprikrivene asocijacije na radionicu'' i šta je ''oslonjeno na radioničarske tračeve''.

[Stipan]

Ah, dakle to je tvoja priča! Ne bih tako nešto očekivao od tebe, mislio sam da je Sonjicina.
Ozbiljno si uznapredovao u pisanju, mnogo bolje od svega što sam dosada čitao od tebe.

Malo kasnije ću ti obrazložiti svoje mišljenje o sprezi sa radioničarskim tračevima.
Sad sam samo na brzinu i u prolazu pogledao dešavanja na forumu, imam neke obaveze.

[Albedo 0]

to mišljenje će stvarno biti zanimljivo, pošto je Sagita u priči zastupljena sa 0%

[Stipan]

Pročitao još jednom, i zaključio da si u pravu.
Nema ništa o radionici, samo je priča konfuzna.

Biće da su u pitanju neke moje predrasude.