Radionica broj 21 - septembar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Stipan]

PUSTO OSTRVO
Na momente me podsetila na Skrobonjin u 5 i 15 za Nekropolis, mada je ovde reč o drugom prevoznom sredstvu...

PA DA! Eto odakle mi je bila tako poznata!!! Bravo Anomanderu!

[Lord Kufer]

Pusto ostrvo je tipična ćorsokak-priča jer autor nije uspeo da stvori novi sadržaj nego je ostao fasciniran prazninom...

[Lord Kufer]

Konopci pate od stare boljke. Prvi deo priče dobro ide, ali kad dođe do raspleta izgubi se fokus i stvar se raspline. Rasplet nikako ne može da bude introvertan. Trebalo je to odlučnije. Kraj je trebalo maksimalno skratiti.
Psovke ne odaju pravu dramu, a ovde se upravo čini ta greška. Vikom i psovanjem ne podiže se napetost u priči.

[Lord Kufer]

Četvrto plivanje je kod menje najgore ocenjeno.
Pre sveta, autor se koristi privatnim žargonom koji nije jasno u sebi izdiferenciran i smo zbunjuje čitaoca.
Unutrašnji krš od asocijacija čitaocima ne može da bude zanimljiv.

A šta ako kod nekog čitaoca umesto bambusa figurira trska? Trebalo je bambus makar staviti u navodnike.

"Džgiljnuo je šta pod gaćama sendvič krije, mljacnuo, uredno ga nanovo zamotao i vratio u ruksak."
Ovde se pisac mazi sam sa sobom... 

"Potegao je iz pljoske. ,,Aha-ha!", rukavom je sa usta otro, a pređašnja para iz njih lebdela je sve niže, sve do
vode. Tu se žacnula, rod al' ne rođeni od dole joj se umiljavao, draškao gde ne sme, da joj je sve lepše bivalo."

Jel kažem ja da se pisac mazi sam sa sobom 

[Josephine]

 

[Džek]

Smešiš se zbog Biki, D.? Ponosna?

[Anomander Rejk]

IZGUBLJENI KONOPCI- Brate , tj.sestro Saturnice šta ovo napisa  Pismeno je to, ima i mašte, ali em što se raširilo ko Glamočko polje, em sam ja jedva uspeo da pročitam... Ubila si radnju u pojam, priča skroz skliznula u dosadu, daj more malo dinamike nek makar neko nekoga buzdovanom opauči po glavudži, ako ništa drugo
...
82LJ-Ne sviđa mi se koncept ove priče. Na silu ubačen pasus zadatka. Razbijen ritam priče haotičnim i iscepkanim dijalozima. Što se tiče ljubavno seksualnih detalja, ne vidim da imalo doprinose priči. Konfuzno.

KAKO JE UMRO PROTAGO NISTA-I u ovoj priči mi je zadatak na silu odrađen. Pokušaj da se igrom rečima da polet priči, po mom skromnom mišljenju, nije uspeo. Kao i prethodna, pretvorila se u konfuznu mešavinu.

KUĆA BOLA-Zanimljivo, ali previše skraćeno i zbrzano. Ostaje nejasan motiv protagonista.

ĆELAVA IGRAČICA-Priča jeste mračna, i maštovita, ali ubio me u pojam ritam priče, i nedostatak osećaja za isti... Vrti se, vrti, igraj, igraj, vrti se, igraj, vrti... aman, meni se zavrte u glavi dok pročitah priču.

RIZNICA-Donekle funkcioniše, u onim delovima gde autor nije stegnut, ali prečesto sklizne u objašnjavanja. Kao da se plašio da malo pusti ruku, i pruži maštu... ne smatram je toliko lošom kao neki drugi, ali nije dobro odrađena.

ČETVRTO PLIVANJE-Eh, fino je to na kraju, ali dok on šta upeca, prođe priča. Kratka priča mora imati neku dinamiku, da zgrabi pažnju, nije to roman gde se može dati lufta, da na pedeset strana gleda u nebo, češe gaće i razmišlja o univerzumu...

MAMUTSKA PRIČA-Eh, početak je baš obećavao, sa onim istresanjem balege  :)ličilo je da će biti vrcavo i duhovito, ali priča je pala u nastavku, dijalozi su je slomili, očekivao sam da će ići u sasvim drugom pravcu. Ne umem tačno odrediti tačku gde mi se prestala sviđati, negde na tim dijalozima.

Neću vas više daviti za ovaj krug, nadam se da se niko nije našao uvređen.

[saturnica]

Anomanderu......sve moje priče tebi su dosadne. I za "Pokojnikove ruke" istu stvar si rekao, ipak moja priča, na drugoj poziciji Pitchwisea festivala čini se da govori nešto sasvim drugo. Njima uopće nije bilo dosadno. Zahvaljujem ti se na mišljenju i kritici...

[saturnica]

Konopci pate od stare boljke. Prvi deo priče dobro ide, ali kad dođe do raspleta izgubi se fokus i stvar se raspline. Rasplet nikako ne može da bude introvertan. Trebalo je to odlučnije. Kraj je trebalo maksimalno skratiti.
Psovke ne odaju pravu dramu, a ovde se upravo čini ta greška. Vikom i psovanjem ne podiže se napetost u priči.

...nije problem skratiti priču, riješim se ja viška za tren, ali na što ste mislili kad ste rekli odlučnije?...

[Lord Kufer]

Konopci pate od stare boljke. Prvi deo priče dobro ide, ali kad dođe do raspleta izgubi se fokus i stvar se raspline. Rasplet nikako ne može da bude introvertan. Trebalo je to odlučnije. Kraj je trebalo maksimalno skratiti.
Psovke ne odaju pravu dramu, a ovde se upravo čini ta greška. Vikom i psovanjem ne podiže se napetost u priči.

...nije problem skratiti priču, riješim se ja viška za tren, ali na što ste mislili kad ste rekli odlučnije?...

Ovi delovi, J i E, najviše smetaju.
To što su protagonistu uhvatili s konopcima sada postaje ZABUNA koja se rešava birokratskim postupkom, što po mom mišljenju nikako nije dobro za priču.
Trebalo je da tu bude neki trik koji će da oslobodi priču od dotadašnjeg toka i da pruži novi kvalitet u obliku pravog finala. Ovako, priča je zapala u objašnjavanje situacije koja će se "razrešiti u policijskoj stanici"...

[saturnica]

Ja ću sutra komentirati vaše priče, sad me nije volja...ništa...

[Džek]

Čelava igračica – Neispunjen zadatak, ,,falš" pripovedanje a pride i nema priče, a opet joj dadoh bod zarad dobro izgrađene atmosfere.
Priča odskače od ostalih, po atmosferi, pripovedanju i načinu na koji veže čitaoca. Znam da to nisu primarne vrednosti po kojima bi trebalo ceniti priča, naročito što nije ispunila zadatak, al' potencijal u njoj je ono što u stvari vredi više nego u ostalim zajedno.

Uvek poslušaj sebe – ovoj priči je poenta već u naslovu. Sem nekoliko sitnica, priča je lepo i tečno ispripovedana. Ipak, mnogo je, u nedostatku boljeg izraza, naivna a rešenje bi trebalo biti kompleksnije, ne onako elegantno lagano, kao da su se piscu sve kockice složile pa se samo kliznuo niz finiš.
Mislim da će Scallop imati što šta da kaže o ovoj priči, jerbo glavni junak sam sebe sreće u budućnosti. Lično, nemam problema sa tim, pravdam iskliznućem iz SF u F.
Osrednja i naivna priča kojoj nisam dao bod upravo zbog lakoće kojom se završava.


Riznica – Ovo nije priča, nego opis pronalaženja zakopanog blaga u vreme gladi.
Interesantniji detalj je policajac, daje naznake o kakvom se svetu radi. Funkcionisala bi kao prolog, ali kao samostalna priča nema smisla.

[saturnica]

Konopci pate od stare boljke. Prvi deo priče dobro ide, ali kad dođe do raspleta izgubi se fokus i stvar se raspline. Rasplet nikako ne može da bude introvertan. Trebalo je to odlučnije. Kraj je trebalo maksimalno skratiti.
Psovke ne odaju pravu dramu, a ovde se upravo čini ta greška. Vikom i psovanjem ne podiže se napetost u priči.

...nije problem skratiti priču, riješim se ja viška za tren, ali na što ste mislili kad ste rekli odlučnije?...

Ovi delovi, J i E, najviše smetaju.
To što su protagonistu uhvatili s konopcima sada postaje ZABUNA koja se rešava birokratskim postupkom, što po mom mišljenju nikako nije dobro za priču.
Trebalo je da tu bude neki trik koji će da oslobodi priču od dotadašnjeg toka i da pruži novi kvalitet u obliku pravog finala. Ovako, priča je zapala u objašnjavanje situacije koja će se "razrešiti u policijskoj stanici"...

...o, hvala, budem malo razmislila

[Plut]

Saturnice, ne možeš kriviti nekoga ako mu je tvoja priča, ili kako ti kažeš pisanje, dosadno. Ukusi se razlikuju, neko voli više dinamike, neko emocije, itd.
Ja sam bila ljuta što ti je priča premašila broj karaktera za toliko i baš nisam htela da glasam za nju, ali na kraju jesam jer mi se najviše dopala. Inače, prostora za kraćenje ima koliko hoćeš, pitanje je da li bi izbacila baš ono što priču opterećuje, ali to nećemo saznati.

Meni ne smeta ni ovakva, ali kad već pričamo o propozicijama... Ti fino pišeš i lepo gradiš atmosferu, a usporeniji ritam ovde ima šarma. Slažem se sa Kuferom oko završnice, nešto mi škripi, a nisam baš sigurna šta. Kao da poslednja dva pasusa odudaraju od ostatka. Nekako je sve nabacano i čini se ofrlje odrađeno, tek da bi se reklo da ima kakav-takav kraj.


Što se tiče ispunjenja zadatka, slobodno mogu reći da sam ga razumela na svoj način, koji se verovatno ne slaže sa onim što si htela.

[saturnica]

Plutice, zahvalila sam mu se na mišljenju, što sada...:)nisam bila bezobrazna

[Lord Kufer]

Pa, ako bi otfikarila ova dva poslednja pasusa, moglo bi da prođe i ovako kako je. Možda treba to da učini i da malo razmisli i  s a č e k a da se samo razreši jednim panč-lajnom. 

[Plut]

Plutice, zahvalila sam mu se na mišljenju, što sada...:)nisam bila bezobrazna

Aman, samo kažem da se ne nerviraš i vređaš.

[Lord Kufer]

Kod pisanja je bitna sledeća stvar. To svaki pisac treba da zna...
Priča ima svoj život.
Ona nastaje, narasta i sazreva u podsvesti.
Pisac treba da vodi računa da OSETI kada je priča zrela i tek onda da piše.
Ako pokuša pre vremena da je istera, velika je šansa da se upadne u racionalizaciju i banalizaciju, a to je garant loše za priču.
Dakle, o priči se najviše treba brinuti dok je u stanju gestacije.
Kad krene da se porađa, treba voditi računa da se ne iščaše neki bitni delovi.

[Džek]

Saturnice, ti si fino čeljade i ne stoji ti mrštenje.
Pogledaj D. Priča joj je ubij bože pa ujeda, grebe i laje na sve oko sebe, ponižava učesnike i tera ih odavde. Kao da su oni krivi.
Nemoj da budeš kao ona

Anomander nije mislio ništa lično, jednostavno mu je ukus takav a za to ne možeš da kriviš čoveka. Drugo, oprošten ti je "mali višak" karaktera, što je presedan u Radionici a nisi ni tako loše prošla. Svaka strana ima dve medalje. Aj' sad osmeh na lice i kaži "U pravu si Džek!"

[saturnica]

Kod pisanja je bitna sledeća stvar. To svaki pisac treba da zna...
Priča ima svoj život.
Ona nastaje, narasta i sazreva u podsvesti.
Pisac treba da vodi računa da OSETI kada je priča zrela i tek onda da piše.
Ako pokuša pre vremena da je istera, velika je šansa da se upadne u racionalizaciju i banalizaciju, a to je garant loše za priču.
Dakle, o priči se najviše treba brinuti dok je u stanju gestacije.
Kad krene da se porađa, treba voditi računa da se ne iščaše neki bitni delovi.

Ma naravno, ali kad na Radionici ponekad nemamo vremena čekati prirodan porod, već posežemo zbog kratkih rokova prisilnim metodama...e onda se porodi svašta...nešto

[saturnica]

Saturnice, ti si fino čeljade i ne stoji ti mrštenje.
Pogledaj D. Priča joj je ubij bože pa ujeda, grebe i laje na sve oko sebe, ponižava učesnike i tera ih odavde. Kao da su oni krivi.
Nemoj da budeš kao ona

Anomander nije mislio ništa lično, jednostavno mu je ukus takav a za to ne možeš da kriviš čoveka. Drugo, oprošten ti je "mali višak" karaktera, što je presedan u Radionici a nisi ni tako loše prošla. Svaka strana ima dve medalje. Aj' sad osmeh na lice i kaži "U pravu si Džek!"

Tako je šefe!...

[Anomander Rejk]

Dobro, ne vidim sad kakve veze ima to drugo mesto koje pominješ.
To što je meni dosadna, naravno da ne znači da mora biti i drugim ljudima, ne smatram da je moje mišljenje amin.
Ajde stvarno, malo da prestanemo biti uvredljivi na svaku rečenicu. I ja sam imao priče za koje su ljudi govorili da su dosadne, nezrele, svakakve već, bio predzadnji svojevremeno, pa nisam se ljutio ni pravio scene.
Makar na Radionici, jesam ranije  .

[saturnica]

Anomaderu, sve je u redu...ti si rekao što misliš o mom pisanju...i sve OK! Moja intuicija mi samo govori da se ono dok god budem tu neće nikada promijeniti. Nije u pitanju moja uvrjedljivost, već činjenično stanje. Nitko ti ne brani izraziti svoje mišljenje. U čemu je dakle problem ako sam se na njega osvrnula i to sasvim fino i ljubazno......zapravo ja to zovem komunikacijom.

[scallop]

Pročitao sam 82LJ.


Meni je cela i dopala mi se. Za psovke konsultovati Kuferovu primedbu. Nikada psovke nisu dodale priči. Zapravo, u dobrim pričama ni nema banalnog, ali ima kolokvijalnog.

[Lord Kufer]

Kod pisanja je bitna sledeća stvar. To svaki pisac treba da zna...
Priča ima svoj život.
Ona nastaje, narasta i sazreva u podsvesti.
Pisac treba da vodi računa da OSETI kada je priča zrela i tek onda da piše.
Ako pokuša pre vremena da je istera, velika je šansa da se upadne u racionalizaciju i banalizaciju, a to je garant loše za priču.
Dakle, o priči se najviše treba brinuti dok je u stanju gestacije.
Kad krene da se porađa, treba voditi računa da se ne iščaše neki bitni delovi.

Ma naravno, ali kad na Radionici ponekad nemamo vremena čekati prirodan porod, već posežemo zbog kratkih rokova prisilnim metodama...e onda se porodi svašta...nešto

Radionica i služi brzom testiranju. Prave stvari se pišu natenane.

U ovom krugu, mislim da su priče ujednačene pre svega boljim baratanjem rečenica nego što je bio slučaj do sada, što je već pola posla odrađeno, pa sada može više pažnje da se posveti samoj priči.

Priče od 6.000 znakova su zapravo teške za pisanje, jer ne trpe previše komplikovane ideje, a opet, treba izvesti efektan rasplet kako bi priča bila dobra.
Zbog toga je važno da se ne ide grlom u jagode i ne čeka poslednji trenutak da se priča napiše. Ima tu par nedelja za razmišljanje i pisanje.

Priča može da bude dobra iz više razloga. Da je pisana slovesnim jezikom, da ima zanimljivu ideju iz koje vrcaju raznovrsne mogućnosti, da ima dobru atmosferu, da ima zanimljive likove i tako dalje.

Najvažnije je da je pisac zagrejan za priču - a to znači da ima ideju koja mu nije do kraja jasna i da se pisanjem služi kako bi tu ideju razradio.
Oni koji koriste šablon nikada neće napisati nešto bolje od solidne priče - a solidna priča se najbrže i zaboravi.

Ja sam bodove davao upravo takvim pričama, gde sam osetio da je pisca ponela ideja...

[Plut]

A sad malo o onom što se noću vraća tj već se vratio i puši li puši. Ovo je priča koja me je najviše iznervirala i bacila u očaj. Pored konopaca, ali to sad već znamo, samo brojem karaktera.


Dakle, ako je autor onaj na koga mislim, mora malo da se pozabavi svojim mentalnim stanjem. Čitam priču i mislim se Vidi! Gle!Od ovog će nešto biti! i tako ja čitam i mislim se i stignem do pola, a kad tamo bam! Kakvo, bre, venčanje, trosed, umrla majka ko nezbrinuta biljka, živčani slom, psihijatrija, aman-zaman. Nastavak čitanja mi se sveo na ponavljanje tipa uh! uh uh! uhuhuhu uh! Šta je, bre, ovo?!


Kao da su pisale dve osobe, jedna koja ume da gradi atmosferu i fino opisuje ono što vidi, a onda predala olovku drugoj koja će se posvetiti emocijama. Samo što ta druga nema blage veze sa emocijama i vrlo brzo zapada u jeftinu patetiku i teški patos. Moj savet: ako pisac ne može da se otrgne od stvarnih emocija uzrokovanih bolom iz realnog života, neka se jedno vreme ne bavi time u pričama. Ima vremena za tako nešto. Izgleda mi kao da u ovoj priči imamo takav primer.


Delovi koji su mi se dopali u priči su npr. osećaj nepristojnosti zbog vojnih cokula na umornim nogama, rečenica koja nam je toliko toga rekla bez mnogobrojnih slova, pa onda ono što se Skalaru nije dopalo, a to je uredna kuća u kojoj se osećaju plesan i vlaga. Opet puno rečeno sa malo teksta. Saznajemo da je kuća nekad davno bila lepa i uredna, da je već dugo prazna i da u njoj niko vrata ni prozore dugo dugo nije otvorio. Rađa nam se empatija prema osobi koja je živela i uređivala tu kuću i koje sada nema zbog nečeg lošeg što joj se desilo.
"Tek da me podsete kako zima ubija" - rečenica čije ponavljanje mi opšte nije zasmetalo. E to je emocija, a ne ono što sledi.
I tako... mogla bih do sutra, al' mislim da nije red. Priča je mogla biti mnogo, mnogo bolja, šteta pa nije. I samo zbog tih sitnica i potencija (što bi neki rekli) dobila je od mene bod.

[Plut]

82LJ
Ovoj priči sam dala bod više na osećaj i ritam koji je dobar nego zbog priče ili nečeg trećeg. Delovala mi je pomalo konfuzno i nije mi se posebno dopala. A onda sam je pročitala drugačije nego što je to uobičajeno.
Dakle, priča je vrlo zanimljivo konstruisana. Imamo dve priče u jednoj, koje se mestimično prepliću da bi se na kraju spojile.
Pokušajte da pročitate odvojeno prvo Njen deo, a potom ono što pisano italikom i biće vam sve mnogo jasnije.
Mogla bih reći da je ljubavna, u stvari, i rekla sam, ali da li sam smela, ko će ga znati.
Lepo je to urađeno i, rekla bih, pažljivo. Nije ovo priča za čitanje u gomili drugih, zahteva malko napora, a kad se čita mnogo toga odjednom i koncentracija se rasipa.

[Josephine]

Smešiš se zbog Biki, D.? Ponosna?

Biki mora na turu... desenzitizacije. 

[Josephine]

pa ujeda, grebe i laje na sve oko sebe, ponižava učesnike i tera ih odavde. Kao da su oni krivi.

Ako prestanete malo da kokodačete i izađete iz tripa pisanja i analiziranja priča za jedan dan/noć, shvatićete šta sam htela. Vi ste već (kao) pisci. Objavljivani ili sa željom da to budete. Ne mislite li da vaši komentari već treba da budu analize? Batalite komentare koji ponižavaju autora, a ništa mu korisno ne govore. Vi već treba da budete sposobni za ozbiljnije analize strukture, kompozicije, stila, fabule, elemenata, uticaja, originalnosti itd. A vaši komentari su banalni i na nivou "sviđa mi se ili ne". To je ono što (me) iritira.

Novi učesnici su druga stvar, oni mogu tako. Ovi što su ovde godinu i kusur dana, oni treba da zvuče drugačije i da se ponašaju drugačije. Napor za analizom vidim kod Plut. Steva se zafrkava, ali ko ga kapira shvata da kroz zafrkavanje kaže inteligentne stvari.

Ko ne shvata da je dobra priča objektivna kategorija, bolje da ne komentariše. Treba da razdvojite subjektivno i ono što ste u priču upisali, od njene objektivne vrednosti.

Vi ovde treba manje da analizirate kao čitaoci, a više kao pisci. Zapamtite to.

[scallop]

Ne treba baš anaaaliize, ali tu negde. Učitavanje ili sviđanje i nije neki vajni doprinos.

[Josephine]

pa to...

[Stipan]

Ko ne shvata da je dobra priča objektivna kategorija, bolje da ne komentariše.

Odlično! Ovim si me ubuduće oslobodila obaveze da komentarišem tuđe priče.

Zahvaljujem.

[Skalar]

Ko ne shvata da je dobra priča objektivna kategorija, bolje da ne komentariše.

Odlično! Ovim si me ubuduće oslobodila obaveze da komentarišem tuđe priče.

Zahvaljujem.

Ма дај, Стипане, не користи слаб разлог да би се ослободио дела обавезе  ! Откад мишљење Д. треба било кога да на нешто обавезује, или ослобађа?  Да није таква каква јесте, мислим, са том количином интелигенције, још би и могло, али, са толиком количином фрустрације - ц,ц,ц,ц,ц,ц.

[Stipan]

Pa ja u stvari i ne vidim čime sam je u svome komentaru ponizio (ako sam uopšte pogodio koja je njena priča), ili čime sam bilo koga ponizio.
Napisao sam komentare najbolje što sam znao.
Ako je to banalno i neprihvatljivo, zašto bih gubio vreme i naprezao mozak da ih pišem?
Zato da se neka uvredljiva Lejdi Di okomi na mene? Zato da nekog uvredim?

Jednostavno, ova radionica može da se oprosti od mojih komentara.
Loš sam analitičar i to je to. A pravo da ti kažem i ne volim da komentarišem.
Jedino što me zanima u celom ovom cirkusu je pisanje.
A ni to ne radim dobro, pa bi mi bilo bolje da se posvetim kopanju ili šivenju.
Uzmimo na primer kako si ti (Skalar) iskomentarisao moju priču.
Da reagujem kao ona, sad majci ne bi živ ostao.

Ali ja to vidim drugačije.

Zasrao sam, nisam u nekom trenutku imao volje ili snage da napišem (objektivno) dobru priču i šta sa tim?
Treba da pravim scene zato što sam se plasirao u dno tabele, ili što mi je neko opleo po priči?

Ma idi molim te...

[saturnica]

Pusto ostrvo – kao što sam već rekla, ova priča me podsjetila na Blacwoodovu horror priču ,,Vrbe". I tamo, na tom otoku, protagoniste su dočekale strašne Vrbe s namjerom da ih se dokrajči. Na ovom ,,Pustom ostrvu" to će tek učiniti Praznina ili što god da se krije u njoj. Smatram da i ova priča kao i još neke u ovom krugu, pate od boljke zvane ,, dajte mi malo više prostora", pa smo zbog toga dobili tek naznaku jeze začinjenu nedovoljnom količinom straha i napetost, i na kraju krajeva voljela bih znati tko je koga nadmudrio i da li su se protagonisti izvukli iz ćorsokaka u kojem su se našli( U Vrbama jesu). Imala bih i jednu primjedbu na ovu dolje rečenicu :
,,Rile posmatra njeno telo u trenerci, utegnute butine, snažne mišiće, razmišlja kako bi bilo lepo uvijati se sa tim žilavim, spretnim telom."...u jednoj finoj horror priči mračne atmosfere, po meni, nema mjesta za razmišljanjem o ženskim butinama i mogućem uvijanju oko njenog tijela. Erotska maštanja ubaciti u ovakvu priču, dok zlokobno NIŠTA rastegnuto na 150 km čeka na tebe...ovo može samo muškarcu past na pamet...
Po meni, najbolja priča ovoga kruga, koju bi ja rado vidjela u malo proširenijem izdanju..

[Džek]

Stipane, pusti D i njene baljezgarije.
Neće ona nikome govoriti šta i kako da radi, vidiš da je niko ne jebe i da je sa pola foruma na nož. Oće ljudi da je biju.
I kako takvu osobu, koja se upinje da bude pametna, da se uguza među Olimp preko tuđih leđa i junačkim spelološkim istraživanjem ikome da govori šta da radi? Odakle njoj uopšte ideja šta pisci treba da rade, i da li žele to da rade?

Da bi neko komandovao, mora da stekne poštovanje. Prema njoj ga nemam ni malo, juče je istopila poslednje.
Dakle, D. ovako: Komentarisaću kako sam komentarisao, pisaću kako pišem, prozivaću tvoj bezobrazluk kad mi se ćefne i serem se na tvoja komandovanja, naredbe i htenja.. Nije ovo tvoja prćija. Mislim da ne mogu biti jasniji.

Kako te nije sramota da teraš narod odavde, zašto? Da bi bila glavna riba ovde? Idi bre psihologu, nisi marka za koju misliš da jesi. Glupa si kao ona stvar, čak i gluplja kada si dozvolila da te niko ne šljivi.

Rekao sam svoje, ne trudi se da mi palamudiš ni sada, ni buduće..


Popodne nastavljam sa komentarima. Mojim starim, dobrim komentarima.

[Džek]

Saturnice, mislim da grešiš u vezi erotskih opisa u horor delima. Smatram da ista daju snažnu potporu, budu katalizator jeze i straha. Emocije i stanja su širok spektar, nekako erotika i horor idu tu zajedno. Mislim da je u mnogim delima to lepo spojeno a i neprimetno. Ne mogu sada da se setim kojim.

[saturnica]

Saturnice, mislim da grešiš u vezi erotskih opisa u horor delima. Smatram da ista daju snažnu potporu, budu katalizator jeze i straha. Emocije i stanja su širok spektar, nekako erotika i horor idu tu zajedno. Mislim da je u mnogim delima to lepo spojeno a i neprimetno. Ne mogu sada da se setim kojim.

...možda griješim, meni su ovdje u ovoj priči zasmetali...

[Džek]

Moguće, nisam ni govorio o ovoj priči. No, mislim da je to individualno; muškarci nikad ne propuste priliku da skeniraju (neko napadno, neko diskretno)  lepo žensko telo, sem u neposrednoj smrtnoj opasnosti. To je valjda urođeni refleks, šta li, kao kada nekom kažeš da na nebu ima milijardu zvezda i poveruje ti a kada mu kažeš da ne dira ogradu jer je friško farbana, on je mora dodirnuti.

Znam iz iskustva.

[saturnica]

Ispovest u jednoj funkciji – e ova priča je po meni čista bomba od emocija. Majstorski izvedena tako da niti malo, zbog toga, nije ni sladunjava ni patetična. Najbolje je stilski izvedena u ovom krugu, i prepuna je divnih rečenica. Dala sam joj dva boda premda najiskrenije velim, nemam pojma o čemu se tu radi, u kakvoj su vezi likovi, tko je Anđela i što joj je glavni lik sad a što joj je bio prije? Zašto ga mrzi? Zašto ga Anđela pokušava izbaciti? Iz čega to zapravo i na što to glavni lik aludira? Da li iz života, grada, misli... Sve je meni tu nejasno i nedorečeno te se ne mogu pohvaliti vlastitom pameću i reći da sam priču u potpunosti razumjela. Svejedno, u njoj sam uživala. Rekla bih da sam, dok sam joj dala dva boda, pala na stil.
Voljela bi da nas, nakon što se objave imena pisaca priča, autor/ica počasti odgovorom.

[Josephine]

Džek, zašto misliš da tebe neko šljivi? Da tebe neko poštuje?

Spisateljski mediokritet, koji ne zna ni analizu priče da napiše. Ti si najgori od svih. Imaš objavljenu knjigu, a ne umeš da sagledaš tuđe priče, oceniš im elemente.

Pametni ljudi iz tvojih komentara nemaju šta da nauče. Samo da se uvrede i odu.

Na kraju si na radionici ostao ti, da lupetaš i vređaš u komentarima i govoriš drugima kako da se ponašaju prema radioničarima.

Istina je da pisac mora da zna da analizira priču, ne? Ako ne može tuđu, ne može ni svoju. Nikada. Ako jeste istina, ti nisi pisac. I nećeš ni biti sve dok ti je ponašanje na nivou deteta.


Ne vredi ti da me psuješ, vređaš i slično. Potrudi se da analiziraš umesto toga. Daj konstruktivan doprinos. Posle godinu dana radionice, gore je nego na njenom početku.


Nismo ovde radi uobičajenog sagitaškog pljuvanja. Ako ćeš tako da komentarišeš, otvori svoju temu i pljuj do mile volje. Ovde smo došli da pišemo i analiziramo. Kulturno i konstruktivno.

[Stipan]

[Josephine]

Još jedan koji POSLE GODINU I PO DANA ne zna da analizira, pa je zbog toga agresivan.

Potrudite se, skribomani. Napravili ste svoju kliku i sada udruženi vršite verbalno nasilje po radionici.


Ova radionica je zahvaljujući vama u blatu. A gotovo svi koji su znali da pišu - otišli su. Tu su još samo neki, iz lojalnosti...


Ja sam možda drska i svađam se, ali iz mojih komentara autorima ponešto i bude jasno. Vaši su na nivou sedmogodišnjaka. A opet nalazite za shodno da se svađate.


Ko ne zna da analizira priču, ne zna ni da je napiše. Analizira se iz aspekta pisca, ne čitaoca.

[Stipan]

Ma ko je od nas dvoje ovde agresivan?
Jesam li ja tebe vređao, nazivao te skribomanom, rekao ti da kokodačeš?

Malo pomalo me vrlo efikasno izbacuješ iz takta.

[Josephine]

A tako ne poštuješ druge, ni sebe, i upadaš u vrzino kolo slabog samopoštovanja jer si tome sklon i jer ti se priča našla na poslednjim mestima. Kažnjavaš se. Zbrzavaš.

Kada analiziram, i do nekoliko puta čitam priču. Posvećujem joj pažnju. Nebitno je koliko su moje analize relevantne. Trud je evidentan. Lord sa malo reči mnogo kaže. Nisam videla da ga je iko išta pitao ovde. Poveo diskusiju o nečemu što je rekao. Isto važi i za scallopa koji do besvesti ponavlja iste stvari.

Uvek je postojala opasnost da radionica zapadne u žabokrečinu. To se desilo onda kada su kriterijumi opali, kada se napravila čvrsta klika određenih ljudi koji se međusobno podržavaju i ne dozvoljavaju nikakvu sugestiju, kritiku o svom načinu rada.

Ja svakako umem i lepše da kritikujem, ali pitanje je - čemu, kada će me Džek, na primer, uvek udariti uvredama, šta god i kako god da mu kažem? Kao da su moji sukobi sa drugima relevantan argument na radionici?

Nije piskaranje i ponavljanje komentara iz kruga u krug cilj. Cilj su stalne promene, rad na sebi, trud. A ovo postaje dan mrmota.

[Stipan]

Svejedno, obrisaću ovo...

[Lord Kufer]

Kako to vi svi znate čija je koja priča?
Pa, jebiga, neka onda Boban odma objavi imena autora, pa da znamo tačno ko koga ovde pljuje i u šta se pretvorila "Radionica".

[scallop]

Kufere, ne zna se čija je koja priča, ali se zna ko koga pljuje.

[Plut]

Bože me prosti, evo dokaza da sve što napišeš moraš ne više, već mnogo puta pročitati, a najbolje i ostaviti da odspava. Doduše, samo ako nije komentar koji može biti dvosmislen.

...I samo zbog tih sitnica i potencija (što bi neki rekli) dobila je od mene bod.

Dakle, potencija je trebalo da piše potencijala, da ne bi neko, nešto, jel... to.

[Lord Kufer]

Mislim da ovde upravo neko koristi svoju potenciju za javno masturbiranje.

http://edition.cnn.com/2012/09/10/justice/colorado-plane-lewd-allegation/index.html?eref=mrss_igoogle_cnn

A to je baš tako - lewd