Radionica broj 21 - septembar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

 Paralelno glasanje sa najmanje priča do sada:

1. Izgubljeni konopci
2. 82LJ
3. Kako je umro Protago Nista
4. Noć kada sam se vratio
5. Kuća bola
6. Ćelava igračica
7. Uvek poslušaj sebe
8. Riznica
9. Četvrto plivanje
10. Pusto ostrvo
11. Ispovest u jednoj funkciji
12. Izvršenje pravde
13. Mamutska priča



Da se podsetimo šta je bio zadatak: VI STE OVDE
Protagonista zastaje kod mape svog grada na kome je označeno VI STE OVDE ali to što vidi kosi se sa onim što prepoznaje oko sebe.

Glasa se za ČETIRI priče, s tim da prva dobija 3 poena, DRUGA 2 a preostale dve po 1. Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete četiri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 3 poena, pa 2 i na kraju dve po jedan. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo. Rok je četiri dana, dakle, u 10.00 u ponedeljak stižu rezultati. Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

[Boban]

Glasanje završeno... možete krenuti sa komentarima.

A ovde su glasovi iz poruka: www.znaksagite.com/D/2012/septembar2012-glasanje.htm

[pokojni Steva]

Ajd' ti prvi.

[Josephine]

Ajd' ti prvi.

 

[Josephine]

Boban je poslao priču u krug, morao bi da se uključi. 

[saturnica]

Boban je poslao priču u krug, morao bi da se uključi. 

...a naslov te je?....

[Stipan]

IZGUBLJENI KONOPCI
Vrlo interesantno. Od početka, u kome mi je delovalo kao neka storija o prefriganoj lopurdi, preko zbunjujuće izmene asortimana u prodavnici, sve do transformacije protagoniste u frustriranog gubitnika, priča mi je čvrsto držala pažnju. Sa tehničke strane nemam nikakvih primedbi. Ah, da, štos sa izdvojenim slovima mi se veoma dopao.

82LJ
Ne znam u koju bih fioku tutnuo ovu priču, nekako mi je sva nadrealna. Paralelna potraga dva protagonista u dva različita sveta za jedinom stvari koja ih može spasiti? Ili nešto sasvim drugo? Nisam siguran, ali sve je to sasvim lepo izvedeno. U stvari kad malo bolje razmislim, ovo je sinteza nekoliko priča jednog meni dragog autora, ali o tom potom...

KAKO JE UMRO PROTAGO NISTA
Zezanje sa pomalo tmurnom pozadinom, povremeno smešna, povremeno opora. Dobro napisano, ali ja ne razumem ironiju, sarkazam i cinizam; metafore su mi strane, a komparacije nepojamne...
Kako uopšte mogu da procenim ovako nešto?

KUĆA BOLA
Dobra stara tema, nažalost pomalo izanđana. Eros je čežnja, čežnja je bol, svako vidi ono što želi, a onaj ko zna vaše želje postaje gospodar vaše duše. Ambiciozno napisano u HF ključu, ali nedovoljno za bod. Više orginalnosti idući put.

ĆELAVA IGRAČICA
Nisam siguran da li sam shvatio ovu priču, ali je sasvim sigurno da ima nekakvu samo sebi svojstvenu magiju. Ne znam u stvari šta je u meni proizvelo taj utisak, ali ova priča mi deluje mračno da mračnije ne može biti. Koliko veze ima sa zadatom temom priča je za sebe. Moram priznati da je u stvari nisam razumeo. Pre bih rekao da sam je osetio, a zatim izgubio.

UVEK POSLUŠAJ SEBE
Ideja priče nije loša, ali je vrlo nespretno izvedena. Sve je u prepričavanju i u opisima. Imam utisak da bi za ovakvu priču trebalo mnogo vise prostora da bi zvučala koliko toliko podnošljivo.

RIZNICA
Ova priča mi je potpuno bemislena. Celokupna se radnja svodi na  napad na policajca koji je doduše lepo opisan, ali ništa se drugo ne dešava. Možda je zmisao pisca bila u skladu sa naslovom, riznica konzervi nasleđena od pokojnog oca, ali sve se to izgubilo u predugom oklevanju oko policajca i opisu predomišljanja i dvoumljenja. Možda bi ovo bilo dobro u nekoj mnogo dužoj formi, ali ovako je vrlo slabo. Niti sam u stanju da se saživim sa protagonistkinjom, niti mi je jasno o kakvom se svetu radi, niti sam imao prilike da ispratim potragu o kojoj bi priča trebalo da govori.

ČETVRTO PLIVANJE
Mislim da je svim decama jasno ko je ovo pisao. Neću pomenuti autora, ali ću reći da ovako specifično i orginalno niko drugi na radionici ne piše. Priča kao priča, ništa naročito, ali kako je to napisano! Ovo ili voliš ili mrziš, srednjeg puta nema. Teško da neko može ostati spram ovoga ravnodušan. O da, ovo je moj omiljeni Pisac od ovde dostupnih i mogao bih do besvesti da čitam njegove škrabotine, makar doveka pisao o pecanju i sendvičima.

PUSTO OSTRVO
Poznat zaplet i rasplet, ali da autor nije toliko zapeo da ispuni zadatak po svaku cenu, bilo bi prilično dobro izvedeno. Kraj je suviše lakonski izveden za ovako misteriozno postavljenu priču. Mislim da bi ovo sasvim dobro moglo da se odradi u nekoj dužoj formi.

ISPOVEST U JEDNOJ FUNKCIJI
Uh, šta li ovo bi? Kibernetička poezija? Lepo napisano, elegično i prilično nerazumljivo za mene, običnog smrtnika.

IZVRŠENJE PRAVDE
E ovo je sjajna priča. I inače volim tu vesten atmosferu koju je lukavo uvukao u kompleksnu storiju o duhovima, ljudima, trgovcima robljem i osveti, a sve to smestio u poznato okruženje. Posebno me je dojmio prelazak reke – neprimetno provučen moćan simbol. Za tu sitnu, gotovo neprimetnu diverziju skidam kapu autoru! Mnogi bi se, sa mnom na čelu, izgubili u pisanju ovakvog konglomerata svega i svačega, ali ovde je priča besprekorno izvedena do kraja.

Svaka čast majstore!

MAMUTSKA MREŽA
Dobro napisano, lepe slike, ali ništa nisam razumeo.

[Džek]

Ne razumem potrebe glasača da dodeljuju bodove pričama koje su omašile zadatak; uključujem tu i sebe.

Mislim, strašno da se sve to ponavlja iznova i iznova.
Dakle, jebeš zadatak i pravila, pišemo slobodno, lišeni stega Bobanovih megalomanskih izvoljevanja?

U startu bih eliminisao takve priče, al' onda ne bih imao za šta da glasam, a to je alarmantan indikator.

[Josephine]

Pa ovde se ionako već pretpostavlja čija je koja priča i tako se glasa. Neminovna stvar kada ostane malo ljudi.

[scallop]

Još će me Stipan prevariti da nešto pročitam. Ne znam kad se toliko divio pričama.

[Plut]

I ja sam mislila da ne razumem sebe kad dam glas priči koja osnovni uslov nije ispunila, ali za ovaj krug sam se razumela.
Dakle, samo da poručim autoru Izgubljenih konopaca da sam za njega glasala jer nisam uspela da pronađem ni jednu priču koju bih mogla da ubacim umesto njegove.
Dakle, izbor je bio takav da sam ovih 4 jedva odabrala. A dotičnom autoru poručujem: aj' budi faca pa slupaj tu priču u 6.000 karaktera, da vidimo onda koliko si spretan.
O samoj priči ću kasnije.


Ko zna koliko bi ostale priče bile bolje da su se rastegnule malo, za cca dvije tisućice.
U stvari, mnogim ni to ne bi pomoglo, al' ajd'.

[Josephine]

Pusto ostrvo je odlična priča. Treba joj promišljati kraj. Ona, zapravo, ima veoma originalan kraj. Odavno nismo imali toliko mističnu i zrelu priču. Tesno joj je, da. Ali je, u najavi, bolja od bilo koje druge priče iz kruga, uključujući i moju.

[Boban]

mda... taman pomislim da smo se uštosili po pitanju dužine, kad ono neko istrči. I uglavnom to budu početnici na radionici.
Dakle, od sledećeg kruga opet brojim karaktere pre postavljanja i tolerešem jednom godišnje svakome po 5%.
Što se tiče omašivanja teme, toga je bilo i biće; ponekad nije tako lako (sada slučajno jeste) detektovati omašivanje, pa bi to u glasanju svako trebalo da uračunava po sopstvenom utisku.

[saturnica]

Znači opet ja? Zar je moja priča najduža? Ja se to samo zanesem u pisanju i ne obraćam pažnju jel dugo ili kratko...... Slobodno me izbacite iz kruga glasanja, bolje i to nego li da sad slušam vaša predbacivanja...

[pokojni Steva]

Pusto ostrvo je odlična priča. ... Tesno joj je, da. Ali je, u najavi, bolja od bilo koje druge priče iz kruga, uključujući i moju.

Od svega, ostaje samo naznaka. Boldovano.
Uz, mislim, Stipanovu, priča na koju sam najvećma bestan.




Ako sam dobro razumeo, ti si konačno napisala "ljupku" priču. Uz bezvezna, valjda, poentiranja. To ti neću oprostiti.
Svakako, 

[pokojni Steva]

Znači opet ja? Zar je moja priča najduža?

[Josephine]

poenta u mojoj priči je najbolja. i najiskrenija. 

[saturnica]

Pusto ostrvo je odlična priča. Treba joj promišljati kraj. Ona, zapravo, ima veoma originalan kraj. Odavno nismo imali toliko mističnu i zrelu priču. Tesno joj je, da. Ali je, u najavi, bolja od bilo koje druge priče iz kruga, uključujući i moju.

Da, isto mislim i ja. Mene je snažno podsjetila na Blackwoodove "Vrbe"...

[Josephine]

Zar je moja priča najduža?

I ne samo najduža, već i pretrpana viškom i šumovima. Kraj je posebna priča. Od 6000k.

[saturnica]

Ok, idem se pokriti ušima, i odjaviti...

[Džek]

Izgubljeni konopci-  Osam hiljada karaktera plus neispunjen zadatak. Ne vidim da protagonisti, dugoprstašu koji ima svoje emocionalno-psihološke probleme mapa pokazuje gde se (ne)nalazi. No-no, nije lepo, autorice, nas uboge pravednike u iskušenje greha uvoditi
Šaljem zvaničan zahtev na Olimp da mi se odobri osam milja K a ostalim ne.

82LJ- Prespavala bi PMS i činjenicu da joj ljubav nedostaje? Dirkanje po bolnim bradavicama? Ruka klizi niz stomak, razmiče kolena?  Ljubavni vikend roman, edicija ,,cmokni me tamo gde najslađe", a zadatka nigde. Možda sam ćorav, ne znam da čitam i prepoznam drugi sloj koji dah oduzima?
Ma daj...

Kako je umro Protago Nista – A kako sam ja umirao čitajući ovu zajebanciju? Ne od smeha, naravno, nego od dosade. Nema priče, nema radnje, nema ni pripovedanja da vadi ovaj bućkuriš. Igranje sa pojmovima nije pisanje priče.
No, učinilo mi se kao hrabar i promašen pokušaj, i mislim da sam zbog toga dao negde bod.

Noć kad sam se vratio – Eto, priča koja mi se dopada, vrlo lepo ispisana, rečenice klize, sve je utegnuto kako treba a opet, nije baš sve.
Gde zadatak, autore, a? Sunce li ti tvoje... Bog te, u ovom krugu svi se voze bez karte.

Kuća bola – zašto autor nije iskoristio preostale karaktere i malo bolje izvajao priču, nije mi jasno. Doduše, ni ostali mi nisu jasni ali opet svako ima pravo na svoje malo ludilo.
Fantazmagorična priča, legla mi je sve u 16. Ispis bi mogao bolje, kraj mi naivan. Ili sfušeren samo da iz šaka ispadne. Još da su se kresnuli, izmamila bi setnu suzu autoru 82LJ i pokupila glas (možda i jeste)
Volim priče koje naginju fantazmagoričnim cirkusima, daju mi jasne slike u glavi. (rekoh, svako ima pravo na sopstveno, malecko ludilo)

[Plut]

U ovom krugu, po mom mišljenju, nema ni odlične ni sjajne priče. Padaju vam kriterijumi, dragi moji. Što se Pustog ostrva tiče, nabrojala sam...koliko ono Rileta? 17? Ako ga i mašim, mašim ga za komad-dva. Jeste, glasala sam za njega, ali mi je trebalo 4 cela dana da se prelomim i odlučim i nisam srećna ni jednim svojim izborom, ali kad se mora. Dobro, i o ovoj priči kasnije.
Volim da najavljujem, biće.
Stara profesionalna deformacija para vredi, ihajhaj!!!

A da, Stipan? Ako to jeste njegova onda će se i sa mnom ne gadno, već ogavno svađati.


A ti Saturnice, prvo: opet si se izlajala, drugo: ima da ćutiš i trpiš, šta sad kukaš. A baš nisam htela da glasam za tebe, iz inata. No eto...

[Džek]

Ok, idem se pokriti ušima, i odjaviti...

Nemoj, boli te uvo. Budi jaka! 

[Džek]

poenta u mojoj priči je najbolja. i najiskrenija. 

Hvalite me usta moja, i nikad ne prestajte...

[scallop]

Ja odma' nabo' Stevu. Ni cela, ni zadatka, al' prija. Hajde da se dogovorimo: u sledećem krugu ja napišem k'o Steva, a neka on, čik, napiše k'o ja. Dosta mi je foliranja.


Džek, ti si prvak u hvaljenju svoje priče i niko te ne može dostići.

[Skalar]

Дај да и ја малко коментаришем  .


ИЗГУБЉЕНИ КОНОПЦИ
Мучна атмосфера добро дочарана, добра идеја фетишизиране склоности према конопцима, а онда недовољно објашњена траума главног лика у односу на деду... Не допада ми се, јер само кокетира са фантастиком, које заправо и нема, а нешто не видим ни назнаку, или бар вешту превару у испуњењу задатка.

82ЛЈ (Љ)
Бесмислен увод у цитирању задатка. По мени, тотално погрешно увођење у причу.
Не бих рекао да има ишта узбудљиво у особи којој се не виде очи. И ако неко мисли да има, баш бих волео да нам се објасни шта је то чега има.
Као, тражи кендид камеру. Ваљда скривену камеру, већ ако је написано као што се изговара. Овде сам себе једва натерао да наставим читање.
"Zeva.
Spavala bi.
Da prespava PMS.
I činjenicu da joj ljubav nedostaje."
Е, овде сам опет замало одустао - зевање и потреба за спавањем, у реду, повезано. Преспављивање ПМС неповезано са зевањем и потребом за спавањем. А чињеница да јој недостаје љубав ама баш никакве везе нема са овим наведеним.
Понављање речи "протагониста", па ма у ком контексту, смара и звучи рогобатно.
"Bradavice je bole i kada ih ne dodiruje. A ona ih dotiče, miluje, kruži." Ако је боле и кад их не додирује, како онда издржава бол од дотицања, миловања, кружења? Не бих баш назвао "препуштањем самоћи" мастурбацију. Некако ово "препуштање самоћи" звучи јадно, бедно, несрећно, а нисам баш сигуран да се иједно људско биће, било мушко, било женско, баш осећа јадно и несрећно кад то ради.
"Odjezde u sumrak svetova." Хм, аутор је очито мислио да је ова реченица моћна да моћнија не може бити као завршетак приче. А у ствари је патетична и не објашњава куда су то они у ствари отишли. Какав, бре, сумрак светова? Шта је то? Апокалипса неких светова, или завршетак дана и почетак вечери на неким световима. Ух!

КАКО ЈЕ УМРО...
Е, несрећно ли изабраног имена за главни лик. Можда је требало бити смешно, не знам. А не да није смешно, него је очајно.
"Ja sam, ja, Protago Nista, sunce vam sprženo!" Неко ко се овако зове неће опсовати сунце спржено. То ће опсовати неки Пера Петровић, Сима Симић, али Протаго Ниста неће.
Интересантна употреба анаграмских фора.
Стил је необичан, а сама прича конфузна, без ушију и без репа, али може функционисати. Код оног ко воли овакву књижевност. Ја баш и не волим.

НОЋ КАД САМ...
Прва реченица, па прст у око - нисам имао појма да ореол разапетог свеца несигурно трепери. Тачније, нисам имао прилику ни да видим ореол, осим на иконама и фрескама, а тамо не дрхти несигурно, а не знам ни који је то разапети светац у питању.
"Tama beše potpuna, neobična na tom devičanskom mestu." Шта је необично у потпуној тами и зашто је то место девичанско?
"Kuća zamirisa na plesan i vlagu, uredna i nedirnuta." Катастрофална реченица! Кућа која мирише на плесан и влагу није уредна! Недирнута четкама, метлама, усисивачима и средствима за чишћење да, али не и да буде уредна! Уредне куће миришу другачије. Плесан и влага смрде.
"Sretna nova godina, telegrami, pozdrav iz Vrsara. Tek da me podsete kako zima ubija." "Svuda ti,svuda matori, svuda prošlost. Tek da me podseti kako zima ubija."  "Ali noćas... Noćas ću se podsetiti kako zima ubija." Хајде да и ми схватимо како то зима убија. Овако, добисмо пар пута информацију да зима убија, а бар неког објашњењца како то зима ради не добисмо.
И још нешто - добра ракија не пали у грлу, него клизне остављајући арому у устима, а онда се топлина разлије стомаком.

КУЋА БОЛА
"Ako oni kažu da je ta kuća Ežad — kuća beskrajnih strasti i uživanja, onda je nesumnjivo tako." Ова ми се реченица допала због речи "Ежад" и било ми је криво што је ја нисам смислио.
Прича успева да читаоца држи напетим, а то је, претпостављам, и био циљ. Али, огромну замерку имам - добро истрениран убица, какав је Шела, никада, ама баш никада неће вриштати због призора крви, мучења, касапљења, куће од костију и сличних врцкавих призора које нам у причи сервира аутор, у оном моменту кад Шела вири кроз прозор куће. Због овога прича пада.

ЋЕЛАВА ИГРАЧИЦА
Прича је написана изузетно добрим, али и необичним стилом. Писмено. Аутор нас вешто води кроз лудило до самог финала. А финале је маестрално.
Једино што не видим испуњење задатка, али ни код већине осталих прича нема испуњења задатка, тако да ово не узимам за грешку.

УВЕК ПОСЛУШАЈ СЕБЕ
Сјајан почетак приче ме је усисао, а онда је уследила катастрофална разрада и завршетак. Идеја са клоновима је грубо накалемљена на добар почетак и покварила је причу. Читајући почетак, био сам убеђен да овде иду два бода, но код невешто сервираног рогобатног објашњења о клоновима предомислио сам се.

ЧЕТВРТО ПЛИВАЊЕ
"Iz naramka je izvukao jedan, i još dva bambusa." Ваљда три бамбуса?
Добро написана прича. Немам озбиљнијих замерки. Бод.

ПУСТО ОСТРВО
На једном месту атор каже да "мали моторни чамац иде брзо"... Па, чамци баш и не иду, него плове. А ако је већ мали, како то да у њега стаде шест одраслих људи, све са бициклом?
Па даље каже да "Риле долази на острво углавном лети, кад је ту понтонски мост". Претпостављам да је то понтонски мост који повезује острво са обалом. У реду. Али, колики је то мост, кад је малом чамцу, са шест путник и бициклом, који иде брзо, требало пет минута да од обале стигне до острва. Па тај понтонски мост је онда дугачак више стотина метара, можда и километар! Е, да ми је видети инжињерце који ће га толиким сачинити!
Слаба прича.

ИСПОВЕСТ...
Допала ми се форма писма. Оваква писма су некада писали надахнути војници својим драганама.
Шта је главни лик? Шта је Анђела? Каква су они бића? Електронска? Ово су нека питања на која се не даје јасан одговор, што умањује вредност иначе добро написаној причи.

ИЗВРШЕЊЕ ПРАВДЕ
Ова прича је промашај. Духови који отимају душе и продају их неком негде преко Дрине. Да ли треба да тражимо и политичке конотације у овој причи? Одбио сам ову помисао и нисам их тражио. Али нисам могао да прогутам духове који јашу мотоцикле, или већ шта су те машине, и крећу на њима у извршење правде, наоружани људским ватреним оружјем до духовских зуба. О, добри, стари духови, где нестадосте?

МАМУТСКА ПРИЧА
Занатски добро урађена прича, чудна, налик усисавајућем вртлогу, али мало превише психоделична за мој укус. Као да сам, читајући, могао чути неки индијански ритам бубња. Џим Морисон би био идеалан главни лик ове приче. Немам замерки на писменост.

[pokojni Steva]

Ja odma' nabo' Stevu. Ni cela, ni zadatka, al' prija. Hajde da se dogovorimo: u sledećem krugu ja napišem k'o Steva, a neka on, čik, napiše k'o ja. Dosta mi je foliranja.

Ono: "Ni cela, ni zadatka, al' prija", hiljade violina mi zagudelo, sve oko glave 
Kako ja da napišem priču "k'o ti", kad si ti tek od skoro počeo da pišeš baš kako se meni sviđa?


Kakođ, danas sam nešto sentimentalan, evo vam svima po neobrijani roze zeka. Sutra, sutra...
Pun Kufer - Norma Belle

[Josephine]

Ahahahaha! Nemate vi pojma (a propo komentara). 

[pokojni Steva]

Ahahahaha! Nemate vi pojma (a propo komentara). 

Pa, ajde cici, pokaži šaru 

[Josephine]

masturbacija. hihihihihi 

hoću, čistim kancelariju. uveče.

[scallop]

Sada, bez čitanja, moram da se nesložim sa Skalarom. Sigurno u pričama ima mnogo toga što nam bode oči, zato priče i oči služe, ali od njega dobijam primedbe sa kojima se ne mogu složiti i da ne čitam. Bodu mi oči tek tako.


Najpre, Skalare, ti ko akušer: "Nemate vi pojma kako je biti majka!" Otkud ti znaš kako se prespava ili ne prespava PMS? Koliko puta sam ja poželeo da prespavam glavobolju ili, bar, pomisao da neću spavati! Dalje, zašto Protago Nista ne bi psovao sunce sprženo? A, potom, zašto neko ne bi iz naramka izvukao najpre jedan štap za pecanje, pa onda još dva? To je fina pauza za čitanje, kao što sam ja najpre strpao u torbu dve knjige da pročitam na letovanju, pa onda još jednu. To je trenutak oklevanja i predomišljanja i tako bih uvek napisao. Pa, onda, zašto da oreol oko sveca ne treperi nesigurno? Jel' trebalo da sigurno treperi? I, zašto ne bi uredna kuća mirisala na plesan i vlagu? To u mom svetu čitanja znači da je kuća bila sređena, a neposećivana. Ne znam da uopšte može da bude drugačije. I, da, zima ubija. Ili, starost ubija zimom. Krvotok slabi i najpre su ti noge hladne, pa u avgustu, koristiš ćebe do pojasa.


Sve u svemu, ne stavljaj primedbe koje ne stoje. Može da ti se ne svidi, ali ne možeš tvrditi da je neprihvatljivo ono što je protagonistima prihvatljivo.

[pokojni Steva]

hoću, čistim kancelariju. uveče.

Ej, i okreči o'ma! Posle moraš da se cimaš s regalima i resto belom tehnikom, pa bude Bogu dušu on je neće, a ne planiraš. Ja to iz iskustva...

[scallop]

I ti čistiš kad imaš PMS?

[pokojni Steva]

Ne, neg' kad mi se (oštro) naredi. Posle malo lupam vratima, al' se brzo smirim 

[Džek]

Džek, ti si prvak u hvaljenju svoje priče i niko te ne može dostići.

Nikad nisam hvalio svoje priče, sem Vatrenih orhideja.

[scallop]

Ma, jesi, ali imaš slabo pamćenje. Sam tvrdiš da se ne sećaš ni priče koju si netom napisao.

[Skalar]

Sada, bez čitanja, moram da se nesložim sa Skalarom. Sigurno u pričama ima mnogo toga što nam bode oči, zato priče i oči služe, ali od njega dobijam primedbe sa kojima se ne mogu složiti i da ne čitam. Bodu mi oči tek tako.


Najpre, Skalare, ti ko akušer: "Nemate vi pojma kako je biti majka!" Otkud ti znaš kako se prespava ili ne prespava PMS? Koliko puta sam ja poželeo da prespavam glavobolju ili, bar, pomisao da neću spavati! Dalje, zašto Protago Nista ne bi psovao sunce sprženo? A, potom, zašto neko ne bi iz naramka izvukao najpre jedan štap za pecanje, pa onda još dva? To je fina pauza za čitanje, kao što sam ja najpre strpao u torbu dve knjige da pročitam na letovanju, pa onda još jednu. To je trenutak oklevanja i predomišljanja i tako bih uvek napisao. Pa, onda, zašto da oreol oko sveca ne treperi nesigurno? Jel' trebalo da sigurno treperi? I, zašto ne bi uredna kuća mirisala na plesan i vlagu? To u mom svetu čitanja znači da je kuća bila sređena, a neposećivana. Ne znam da uopšte može da bude drugačije. I, da, zima ubija. Ili, starost ubija zimom. Krvotok slabi i najpre su ti noge hladne, pa u avgustu, koristiš ćebe do pojasa.


Sve u svemu, ne stavljaj primedbe koje ne stoje. Može da ti se ne svidi, ali ne možeš tvrditi da je neprihvatljivo ono što je protagonistima prihvatljivo.

Примедбе које стављам по мом мишљењу итекако стоје, иначе их не бих ни писао. Друга је ствар ако ми се уписује нешто што нисам рекао. Трећа је ствар, а директно и нераскидиво везана са првом, је то што ме не занима како ће ко примити моје примедбе. Ко хоће да их уважи, од воље му, ко неће, опет му од воље.
Легендарни Бане Вукашиновић је својевремено поставио чувено питање гостујућем специјалисти "Докторе, како је то бити мајка?".
Чуди ме да се Скалоп, који најчешће тражи да се пажљиво чита, није пажљиво читао оно што сам написао.

Нисам ја ни наговестио да знам како се преспава ПМС.

Кућа која смрди на плесан и на влагу није уредна кућа. Уредне куће не смрде. Ако неком плесан и влага не смрде, него миришу, то је његова ствар. Мени смрде.

А зашто би Протаго Ниста, по имену судећи држављанин неке државе која није из корпуса држава бивше СФРЈ и ближе околине, псовао сунце спржено? Баш бих волео да будем просвећен, па да ми се презентује, рецимо, једна сочна португалска, или немачка, или индонежанска, или ирска псовка у којој се спомиње спржено сунце. Ова псовка потпуно звучи као псовка код Срба, хрвата, Македонаца, црногораца...

То са зимом другачије изгледа кад се прочита прича. Прочитај је, Скалопе, па ћеш можда и схватити зашто сам ставио ту примедбу. Још нисам дошао до ћебета у августу, ускоро хоћу, али то ћебе нема никакве везе са зимом која убија из приче.

Оно што је мени неприхватљиво, можда другом јесте прихватљиво, али то не значи да ће због тога мени постати иоле прихватљивије. И?

[Džek]

Meni je dovoljno što drugi hvale moje priče, ne moram i ja

[Skalar]

Meni je dovoljno što drugi hvale moje priče, ne moram i ja

Џек, добра ти је прича, ако је то она за коју мислим да јесте. Дадох ли ти бодове? Ако јесам, онда се зна:

   

1 cheers  Продужен Нес
2 cheers  Минерална вода са лимуном
3 cheers  Минерална вода са лимуном

Ако ти нисам дао бодове, онда ја тебе водима на:

   

[Džek]

Nije ona koju misliš da jeste. Ne bi je ni Scallop skontao  No, sve nabrojane fluide prihvatam, proždrljivi đavo na kanapi koji čući u meni se već oblizuje..

[scallop]

Jesam li hvalio Džekovu priču? Nisam. Samo sam napisao da volim kad se osnovano sprda.


A, Skalare, možeš da se nesložioš kao što se ni ja nisam složio, ali će to više uticati na tvoje pisanje nego na moje. Ja jako dobro čitam, ali i osetim šta je napisano, a na tome se mora raditi.

[pokojni Steva]

Кућа која смрди на плесан и на влагу није уредна кућа. Уредне куће не смрде. Ако неком плесан и влага не смрде, него миришу, то је његова ствар. Мени смрде.

Da nije ovaj topik, pitali bismo se za pamet u junačkom zdravlju. Ovako, tek da razjasnimo - šta osetiš kad uđeš u kuću, a da nije tvoj stan?

[дејан]

[Džek]

Da me ne razumeš pogrešno, Scallope. Napisano znači da je ne bi prepoznao iz prve.

[Džek]

Кућа која смрди на плесан и на влагу није уредна кућа. Уредне куће не смрде. Ако неком плесан и влага не смрде, него миришу, то је његова ствар. Мени смрде.

Da nije ovaj topik, pitali bismo se za pamet u junačkom zdravlju. Ovako, tek da razjasnimo - šta osetiš kad uđeš u kuću, a da nije tvoj stan?

Da li se služe sarme i peku palačinke ili ne.

[Skalar]

Jesam li hvalio Džekovu priču? Nisam. Samo sam napisao da volim kad se osnovano sprda.


A, Skalare, možeš da se nesložioš kao što se ni ja nisam složio, ali će to više uticati na tvoje pisanje nego na moje. Ja jako dobro čitam, ali i osetim šta je napisano, a na tome se mora raditi.

Ма које моје писање    . Нисам ја писац па да нешто утиче на мој израз. У младости сам схватио да то нећу никад ни бити. Сво моје писаније, везано за књижевност, своди се на три стране месечно за Радионицу, тек колико да прави писци не буду ниско на табели, или, не дај боже, последњи. А и волим да гледам кад се потпале, а не знам да ли би било фер да коментаришем ако не пошаљем нешто за читање.
Рецимо, сјајно се забављам гледајући како Д. једе џигерицу некима овде...
Сјајно се забављам и кад видим како (неки, не сви) првопласирани одмах имају потребу да остале уче писању. 

[pokojni Steva]

Da li se služe sarme i peku palačinke ili ne.

Biće da ne. Odoh na valom, pa pajkim.

[Stipan]

A da, Stipan? Ako to jeste njegova onda će se i sa mnom ne gadno, već ogavno svađati.

Nije! Nije to moja priča! Ništa ne priznajem!

[Skalar]

Da li se služe sarme i peku palačinke ili ne.


Џек га убоде у центар. Дефинитивно сам ти дао бод! Има да частиш!


п.с. Е, кад га ја едитујем, онда све убрљам. Ово горе за сарме и палачинке је рекао Џек.

[scallop]

Da me ne razumeš pogrešno, Scallope. Napisano znači da je ne bi prepoznao iz prve.

Ko od nas dvojice? S tobom nikada nisam načisto.