Radionica broj 22 - oktobar 2012 - ZADATAK

[scallop]

Nja-nja- nja. Džek, D. je samo dala varijantu za priču na našu temu. Baš ne moraš stalno da nja-nja.

[Džek]

Da, ali predlošci iz sopstvenog iskustva bi trebalo da budu verodostojni, naročito ako se kose sa vlastitim iskustvom, inače gube smisao?

[scallop]

Dokle ćeš ti meni: "Da, ali..." Nauči već jednom da zauzmeš stav bez tog kontraveznika. I fikcija je uvek preterivanje na neki način. Realizam u fikciji je apsurd i oksimoron. Jedini put kad sam pokušao da u svoju priču strpam realno iskustvo iz struke delovao je tako neuverljivo, da sam sve odmah popravio sa malo preterivanja.

[Stipan]

Čudno. Veliki udeo u mojim pričama zauzimaju stvarni događaji.
Možda baš zato moje priče nikada i nisu odmakle dalje od četvrtog mesta.
Pomalo me iritira to prokleto glasanje!!!

[Džek]

Niko, sem tebe, ne bi trebao da prepozna stvarne događaje a prepoznaće ih ako se ne distanciraš od njih.
Ne mora distanciranje neumitno da znači lošije pripovedanje, ali rizikuješ da se ukotrljaš u emotivno pripovedanje, umesto da pripovedaš o emocijama. I uvek, opis realnih, doživljenih stvari, iskrivljuje sposobnost da se primi kritika kako bog zapoveda.


Upravo pišem priču, (ne za radionicu) gde su protagonisti meni jako drage i bliske osobe; nadam se da onaj ko me ne poznaje neće primetiti tu prisnost, gledam da se distanciram a koliko ću uspeti u tome, drugi će kazati.

[Stipan]

Valjda nemam dovoljno imaginacije da se odmaknem od stvarnosti, a imam pretanke živce da bih pregrmeo kritike.

Loša kombinacija, rekao bih.

[Džek]

Joj što me nerviraš sa tim samounižavanjem.
Nemaš imaginacije? Ni živce? Okači pero o klin i batali pisanje. Ili nabaci malo samopoštovanja, pa nastavi.

[Stipan]

Eto ti ga sad...

[Džek]

Da te ne smatram dobrom osobom, drugarom i piscem sa potencijalom ne bih ti ništa rekao; čak bi te đavo u meni apsolutno podržao u tom tvom nakaradnom kontu.

[Stipan]

Sve vreme sam nekako ipak verovao da ima u meni i nečeg dobrog...

[scallop]

Čudno. Veliki udeo u mojim pričama zauzimaju stvarni događaji.
Možda baš zato moje priče nikada i nisu odmakle dalje od četvrtog mesta.
Pomalo me iritira to prokleto glasanje!!!

Ček, ček, Stipane. Niko ti nikada nije zamerio stvarne događaje, nego delove kad iskočiš iz njih i zaneseš u neke lične fantazije. Sećaš li se da sam u decembru tvoju priču o delfinima sa zadovoljstvom čitao, posebno deo o podvodnoj farmi, a onda, odjednom, počneš da iskačeš sa delfinima u ekstazi. Tada sam sam sebi rekao: "Evo, ga, opet!" I, ima nešto u priča-pesmi gde si izneo kredo o "svačemu pomalo". E, to ne može. Moj rođak Rista držao finu prodajnu likovnu galeriju u Strumici i onda mu se učinilo da ima premalo kupaca i da se dosađuje. Zato je navukao neku bižuteriju ne bi li povećao promet osoba po galeriji. Naravno, džidžu-mižde prodaje svaka šuša, a ljudi koji bi kupili neku sliku počeli su da zaobilaze galeriju u širokom luku. Morao je da je zatvori. Kad god te potera da škrabneš koju rečenicu i za ove i za one, da zadovoljiš sve ukuse, počeo si da prodaješ džidžu-midže.

[Stipan]

Ali, te džidža midže su tako prokleto zavodljive!

[scallop]

Kad ćeš ti izvući pouku?

[ALEKSIJE D.]

Dragi moj STipane,
ti nikako ne možeš prokljuviti ono što ti i Džek i Skalop pokušavaju reći: moraš biti malo kritičniji prema pričama. Pusti to da odleži, čitaj kao da je tudje a ne odmah da ga frljneš u arenu.
Tebi je, prosto, žao prepravljati ono što si napisao ("jao, sve su moje pesme/priče, moja deca"), a što ta tvoja deca imaju pet očiju, tri ruke, nemaju noge ili im nos raste na ledjima, nikom ništa?
I, koji ti je djavo toliko stalo do tog glasanja i andrmolja kako će neko prihvatiti tvoju priču? Ako si započeo ovu igru samo zbog glasanja, onda... To nije "radionica".
Mada, pesme ti bolje stoje.
Vidi Marinu Tucaković: dadaistički nadrealizam al namlati pare...

[Josephine]

Taj dečko nije normalan. Il' svoj bes skriva ispod kulerske maske da impresionira nekog, samo ne vidim koga.

nemam pojma kako si izvukao taj zaključak, ali uopšte nisi u pravu, i još si mi podstakao zaštitnički instinkt prema prijatelju. ali oćutaću...

[Stipan]

Dobro je, makar nisi T zaboravio.

Nego, Marinu nešto spominješ? Meni?
E, moj Aleksije, kad bi ti samo znao...

[Mandragora Dragon]

Po mom skromnom mišljenju Stipanove priče su dobre, ali uvek nešto malo nedostaje. Ide glatko, pa džomba. Sačekaj jedan dan, pa potraži to nešto i izglancaj. Probaj tako. E sad. Da ja umem da upeglam svoje otišle bi na ko zna koliko strana.
I naravno, Sjenkijević je car. 

[Josephine]

Stipan je ostao u večitoj fazi zaljubljenosti u svoje pisanje. Zato im ne vidi mane. Kada bi prestao da bude zagledan u predstavu svojih priča i video ono što one, zapravo, jesu, bez očekivanja, možda bi te džombe uspeo da ispegla. Ništa dok se ne otrezni.

[Stipan]

Pa jeste, ja baš volim svoje priče. Zašto? Ti svoje mrziš?

[Lord Kufer]

Po mom mišljenju, Stipan treba samo da se oslobodi kolokvijalnih izraza iz glavnog teksta i da odustane od autorskih komentara u glavnom tekstu.

[Stipan]

Čekaj malo. Kako to misliš autorskih komentara u glavnom tekstu?
To baš i nisam najbolje shvatio.

[Džek]

Taj dečko nije normalan. Il' svoj bes skriva ispod kulerske maske da impresionira nekog, samo ne vidim koga.

nemam pojma kako si izvukao taj zaključak, ali uopšte nisi u pravu, i još si mi podstakao zaštitnički instinkt prema prijatelju. ali oćutaću...

Lepo sam napisao al' ti očito ne vidiš dalje od nosa. Bio sam u sličnim situacijama, kao i mnogi moji poznanici i prijatelji i svi smo se redom isto ponašali. Divljali smo od besa, zbog spoznaje koliko problema nosi samo izgubljeni telefon, da ne govorim o ostalim sitnicama bez kojih se ne može funkcionisati, ali ipak ću:

Gubiš sve kontakte, stojiš danima u redu za dokumente, odjavljuješ kartice, popunjavaš hiljade formulara i daješ deset puta istu izjavu barem trojici pandura, moraš da obijaš sopstvena vrata od auta i od stana, nadoknadiš štetu koju si time napravio, juriš kao sumanut izgubljene kontakte u telefonu koji su ti poslovno jako bitni, kupuješ nov telefon i novi broj, pa sve redom obaveštavaš o promeni.

I sve to zbog sopstvene nesmotrenosti. Mislim, ko normalan ne bi u žestok bes pao? Džaba stotinu desen-ti-nja-nja-cija.
No, ko nije okusio, misli da je to kul...

[Josephine]

Pa jeste, ja baš volim svoje priče. Zašto? Ti svoje mrziš?

A, ne, ne. Ti ih ne voliš, ti si zaslepljeno zaljubljen u svoje.

Po mom mišljenju, Stipan treba samo da se oslobodi kolokvijalnih izraza iz glavnog teksta i da odustane od autorskih komentara u glavnom tekstu.

Pa to mu i drugi govore. Ali on ih ne dira, ne želi da se oslobodi takvih izraza. Pokušavamo da odgonetnemo zašto? Ali kada napiše tako odbrambeni komentar "ja volim, ti ne?", odmah je jasno šta je problem.

[Stipan]

Ma daj, prestani da me nerviraš. Otkud ti znaš šta je problem?

[Josephine]

Eto vidiš... Moraš da prevaziđeš problem ega, Stipe. Neću da te nerviram.

[Stipan]

O SHIT!


Opet sam se izleteo, jel'de?

[Džek]

Nije kod tebe problem ega, Stipane, obnevidi pokušaje psihološkog profilisanja.
Tvoj problem je nestrpljivost, lenjost, nedisciplina u post- pisanijskom postupku i nerazumevanje onoga što ti mnogo iskusniji savetuju. Takođe i doza tvrdoglavosti.

Znam, sam sam u pojedinim segmentima takav, al' mane su vidljive uvek na drugom, na sebi - nikad.

[Josephine]

džek, to su sve mane ega

[Džek]

A koje su prednosti ega? Mislim, ako ego ima mane onda mora i vrline?

[pokojni Steva]

Kad već in vivo seciramo Stipana, khm, dodao bih da pojma nemate.
Stipan nema loše ideje i dobro oseća stvari. Najveća mana mu je što nikako da nađe "izraz" kojim bi pretočio u čitljivo to što mu ronda po glavi. Priznaje da se lomi između "džidža" i "midža", ja sumnjam da je to presudno, ne vidim da se ikad opredelio i za jedno.
Dva problema vidim -


OPISI, izražena je sklonost ka crtanju. Sad sam, opet, bacio pogled na priču iz prošlog kruga, i opet ću se u'vatiti za nepokošenu travu. Pustio ju je da i dalje džiklja bez da "prilegne" u nju. Pojurio je da vidi da l' je razglednica na istom mestu. Tek uzgredno rekao da je nekad bila pokošena, što se valjda podrazumeva. Kao što je i razglednica nekad bila poslata, dgunja ubrana pa na šifonjer metnuta, trosed bio nov... Bitna je priča iza "razglednice". Kad i ko je posadio dgunju? Kad i kako je junak kosio travu? Pominjao sam "izvrtanje" rečenice, ne samo u sklopu reči da je tvore. Kad se kaže "nepokošena trava" to mora da izazove neke povratne emocije. Gomilanjem sličnih "viđenja", je povlačenje za nos. Navođenje travuljine mora da nategne pušku zainteresovanja, a da opali interesantnom mini pričom. U našoj kratkoj formi, tek informacijom - raspao bih se da je u travuljini nešto našao. Ništa puno, tek naznaka - da se negde na ex travnjaku još uvek osećao smrad gde se mačak olakšavao, ili da je našao nešto krljušti (tražeći!) na mestu gde je ribu posle pecanja čistio (jebo me šaran!), šta gođ. Od travuljine "izvrneš" u priču. A ne nabrjaš (barem ne toliko očito).
EMOCIJE, mislim da sam mu već jednom rekao - da, za nas muške su ženske, uz predmet obožavanja, i najčistiji izvor potkrepljivanja emocija. Neiscrpan, to stoji, ako si iskren. Pokreću točak da zamelje. Mislim i da sam mu rekao da se on žena hvata kao za lopatu, alatkom za nasipanje. Još u vojsci su nas učili da sa puškom k'o sa ženom, inače opali di nećeš. Kod njega ako nije prsata i dupata, onda će da pošandrca il' će je rak ponjupa. To nisu emocije nego sex, il' sudba huda. Ako bi baš tom prečicom da patos "začiniš", onda probaj pa se seti, kad smo dečarci bili. Ono posle se ne broji, posle privatavanje smo svi isti, otrežnjeni. Emocije su nevine, a bili smo nevini jedino, kad? Jebote, tad kad izvadiš mlado od švrake iz gnjizda je tri u glavu za bilo kakav, sa 45 i više, bestijalni sex. Sa bilo kakvom zečicom! Sve ovo, ako se razumemo.


Pojma ne znam što ovo pišem, eto, sad naleteo Stipan skoro slučajno. Naravno, uzeti sa zadrškom, nisam siguran da lično uspevam pomenuto primeniti. A rad bih bio 
Stipanu izvinjence.

[Josephine]

Moje je mišljenje da Stipan zbrza priče i onda potpuno narcisoidno želi da bude najbolji.

[Džek]

Dakle, ostajem uskraćen za odgovor na pitanje - da li ego ima vrline i koje su to vrline?


Elem, ne bih se osvrtao na mišljenje svih redom, ima vrlo mali broj ljudi ovde čije bih mišljenje usvojio; sve ostalo smatram "viđenje iz svog ugla".

Sve ovo umesto da pomogne Stipanu, samo će da ga zbuni, baš kao i oprečni komentari na priče koje gutamo svaki mesec.

[pokojni Steva]

Moje je mišljenje da Stipan zbrza priče i onda potpuno narcisoidno želi da bude najbolji.

Da zovem Bobana, ili ćeš sama shvatiti?

[Josephine]

pa da, ali odmažeš mu tako, razumeš?

ništa on tu neće promeniti. crtali smo mu i ranije. on mora da proba nešto drugo. možda nisam u pravu, ali metod pisanja mora da promeni. shvataš li ti? njegovo viđenje sveta ne možeš da promeniš. on ima svoj emotivni sistem.


bezvezno je da na svakoj bogovetnoj radionici crtamo stipanu šta treba da radi i ponavljamno se do besvesti. njemu je sve rečeno već, pa i to što si ti sada napisao.

[scallop]

Dakle, ostajem uskraćen za odgovor na pitanje - da li ego ima vrline i koje su to vrline?

Prekid sa internetom mi je progutao post u kojem sam potvrdio da bez ega nema pisanja. Samo samoljubi imaju jaja da sednu i nešto iskreno napišu. Bilo je obimnije, ali me sad mrzi da idem u detalje.

[Stipan]

Stipanu izvinjence.

Zašto izvinjence. Ti mi često kažeš stvari koje baš ubodu centar.

D.- preteruješ kao i obično. Posle ti je čudno kad se naljutim na tebe,

[Josephine]

Istina je ona tvrdnja na koju se većina najviše vređa.

[saturnica]

Istina je ona tvrdnja na koju se većina najviše vređa.

Nadam se da si savrseno svjesna izjave koju si upravo izrekla...

[Džek]

A ovako bi rekao mizantrop i bio bi u pravu: Istina je ona tvrdnja na koju ostali reaguju zlurado.

[Josephine]

Istina je ona tvrdnja na koju se većina najviše vređa.

Nadam se da si savrseno svjesna izjave koju si upravo izrekla...

naravno. niko nije savršen.

[Stipan]

Istina je ona tvrdnja na koju se većina najviše vređa.

Koja većina? Obratio sam ti se lično, a ti si se obratila Stipanu. Nema tu većine i manjine.
Mala, znaš da te volim, ali ponekad se pitam ima li u tome ozbiljne doze samopovređivanja.

[saturnica]

Istina je ona tvrdnja na koju se većina najviše vređa.

Koja većina? Obratio sam ti se lično, a ti si se obratila Stipanu. Nema tu većine i manjine.
Mala, znaš da te volim, ali ponekad se pitam ima li u tome ozbiljne doze samopovređivanja.

( opet stokholm na vidiku )

[Džek]

Jadno pile, nikako traume da se reši, a jastreb kruži li kruži 

[saturnica]

Toliko puta joj je javno rekao usprkos svemu d a  j e V o l i. Meni se srce slama...
...o sudbo kleta!...

[Stipan]

Ajde cure, ima kod Stipana mesta za sve, ne gurajte se.

[saturnica]

Ma gle njega, meni se srce slama zbog tebe! Ne pada mi napamet ulaziti u taj ljubavni kuršlus. Najprije treba izlijeciti stokholm, a onda mozemo dalje razgovarati. Ko ljudi.

[Džek]

Srce slama? Meni sve suze niz leđa od te nastrane ljubavi. Zamišlja, njihov zajednički život. On se baca na sto i viče "žderi me živog, počni od duše" a ona odgovara "prvo je iseckaj na kriške pa metni u blender. Volim sos uz mozak"

[saturnica]

Srce slama? Meni sve suze niz leđa od te nastrane ljubavi. Zamišlja, njihov zajednički život. On se baca na sto i viče "žderi me živog, počni od duše" a ona odgovara "prvo je iseckaj na kriške pa metni u blender. Volim sos uz mozak"

Hehheehehehehheehehehheheh

[Stipan]

Ma voli Stipan i tebe Saturnice, šta mi se sada tu žestiš.
A Džekonja ti je muškarčina pa ne razume nas patetičare.

[saturnica]

Znas sto Stipane, sve se bojim da cu bubnuti nesto sto ne bi smijela, a i sve ne znam bil se smijala ili plakala. Bolje da odem na vrijeme....