Radionica broj 23 - novembar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Lord Kufer]

Gledanje te hilbili zombi serije može da inficira prizemnošću.

[M.M]

Scallop te izvukao!

Scalop je moj drug!!!

Scallop je čitao priče dok ga je gazio džet-leg. 

[scallop]

Džetleg smo zgazili ima već dana, sad gazimo priče. A Stipan i ja jesmo drugz.

[Hrundi V. Bakshi]

Vrtimo se u krug.
Izbrisao sam sve komentare koje sam napisao. Glave su mi došle "grešne stranputice sladostrašća" i "mračna bespuća greha", tuce likova na 6000k, od kojih je velika većina besmislena i nefunkcionalna, fabula u rangu Rata i mira na 6000k, insistiranje na nekakvoj "radnji", gle čuda, opet samo na 6000k, izveštačeni, proračunati, kursadžijski "humor", SF ideje koje se graniče sa imbecilnošću, rečenice poput "Kit čiju veličinu vam ne mogu opisati, niti je možete pojmiti, gutao je bezbrojna jata planktona."; gde se u isto vreme demonstrira lenjost ili čist bezobrazluk pisca (ne zameri, pišče, ništa lično, ima daleko lošijih rečenica u drugim pričama), i njegovo potcenjivanje čitaoca, valjda očekuje da ja, dok čitam, opisujem.
Ali,saznanje, alanfordovska mudrost da i "labavi može da zabavi", bila je tračak nade za moj ojađeni, nadraženi mozak željan neke nove mudrosti, novog saznanja, i hvala autoru, na animalnoj penetraciji u moj um, evo, smejem se, plačem od smeha, slušajući "razuzdani smeh", koji dopire, a odakle bi drugo nego iz zgrade Jugoslovenske Pizde Materine. Sa velikim "p" i velikim "m".
Šta reći o umetnosti da se upropasti jedan ovako dobar početak: "Gospodina Srebrenog sam upoznao onog jutra kad su sve vesti objavile da je došlo do curenja. I odmah mi je bio sumnjiv." Odlično. A onda, na scenu stupa njeno veličanstvo fabula, i tu je ujedno i bio kraj mojih nada da ću bez ataka na moje moždane vijuge, moći na miru da čitam.
Zatim slede deponije patetisanja iz trećeplasirane priče, kojoj sam bod dao jer autoru odajem počast na njegovoj spisateljskoj posvećenosti i energiji, ali, u čiju sposobnost da zbaci sa sebe okove koji ga sputavaju, nakon ove priče, sumnjam, šta reći kada onakav karakter, kao onaj Kazanova iz "Malene", može imati samo krembil, ili psihički poremećen muškarac, i verujem da onoliku količinu posesivnosti i opsednutosti, nijedna normalna žena ne bi shvatila kao ljubav. Ej, bre, minimalne haljinice! Pa to je da te "žmarci među nogama" prođu.
A tek jebidrndanje sa pridevima iz školskih, tinejdžerskih spomenara, telegrafsko i novinarsko pripovedanje i žvakanje sleda događaja za sledom događaja, naoko smislenih, ali u suštini bez ikakve uzročno - posledične veze, odsustvo bilo kakve razumne postavke: 1. Motiv - zašto nešto pišem, šta želim da poručim, 2. Scenografija - šta pišem i "koga" pišem, 3. Tehnikalija - stil, odnosno kako pišem. Zavladao je našom Radionicom literarni hrkljuš.
Jer, ipak, cenjeni moji Sagitaši, da li čovek, koga proganja jebozovna vanzemaljčica, pride ljudožderka, ubija svog druga jer mu je ovaj "vodio ljubav", da ne kažem "kresnuo", draganu, ili bi sačekao (zajedno imaju veće šanse da se odbrane od vanzemaljčice), pa bi mu posle jebo sve po spisku što je gurao gde ne sme? Prste, one iz "Malene".  Ali, nema veze, bitna je "radnja", da se nešto "radi", da bi naši čitaoci imali u čemu da uživaju, dok između dve pročitane rečenice, lakiraju nokte ili kopaju po nosu, i da se, ne daj bože, ne bi dosađivali. Zato je od esencijalne važnosti da imamo Hitlera, i nadamo se, nakon njega, mnogo Hitlerovića koji će plesati u zlatnim gaćama sa svastikama, po taktu muzike Deep Purpla.
Neka se engleskim "Smakom" i završi:

Sweet child in time you'll see the line
The line that's drawn between good and the bad
See the blind man shooting at the world
Bullets flying, taking toll
If you've been bad, lord I bet you have
And you've not been hit by flying lead
You'd better close your eyes
Bow your head
Wait for the ricochet

I wanna hear you scream

Jebala nas književnost, drugari!
Aj zdravo, čeka vas dug put... 

[scallop]

Pre nego što neko uskoči u ring moram da upozorim da vam gotovo isto pišem iz meseca u mesec, samo vam možda to ne izgleda toliko potcenjivački.

[Josephine]

Pa i ja, jebiga.

[Plut]

Auh Hrundi, nagazi ga baš. Lagano, samo lagano...

[Plut]

Crni pauk mi je idejno interesantan, izvedba onako, mada nije loše. Kao da se autor s vremena na vreme malko gubio, pa vraćao na put pa opet tražio kuda će. Dobio je od mene glas. Ne znam zašto, ali sam ovu priču povremeno brkala sa okolnim.


Duboko crnilo me nije dotaklo ni na jednom nivou. Pominjanje Mire me je samo zbunjivalo, mislim da ona nije imala toliku ulogu da se morala imenovati u ovako kratkoj priči. Ima uvod, zaplet i kraj, al' sve je to niš' posebno. Ne bih se složila sa Hrundijem da bi bilo bolje da je sačekao da Brisbi i on izađu na površinu pa da se onda obračuna sa njim. Nije on imao nameru da porazi onu golu šta god da bila. Podmetanjem Brisbija lakše je mogao da preživi, a i ovakvo ubistvo pod vodom se lakše prikrije nego na suvom. Ima tu i bljakastih žmaraca između nogu, verovatno i još nečega, ali se ne sećam mnogo.


Tamo daleko, na dnu mora nije loše napisano, ima i finih momenata, ali kad stigoh do "Zbogom Kaine" isto poručih ovoj priči. Zaista nemam snage.


Imala sam utisak kao da su Glad pisale dve osobe, potpuno različitih afiniteta. Previše opisa i objašnjavanja koja mi nisu bila baš najpotrebnija prilično su me iscimala levo-desno, a kompletni utisak i nije baš neki.

[scallop]

Još nisi otišla na spavanje?

[Plut]

Ni ne planiram!

[scallop]

Ja malopre pogledam dal' je vreme za spavanje, a ono frtalj do 7.

[Plut]

Eto vidiš. Održavam Radionicu budnom dok se arena ne otvori i borci nagrnu.

[scallop]

Mora nešto da tinja. Nego, imam za tebe i pekan orah, reproduktivan, što bi Hrundi naglasio - heirloom! I lako se čisti, samo sam skrljao sve nokte za sto grama.

[Plut]

Dooobro, kad je neko negde već pomenuo fitosanitarnu... aktiviraću se da nađem vezu!

Nego, mi ćemo stvarno čekati do februara na rezultate tajnog glasanja? Aj' i ti tvoju vezu potegni.

[scallop]

Nemoj, majke ti! Pusti ti pokojničke ideje. Meni traže dijamante. Nego, imam problem sa pričom "Slikar". Ima dobre prve dve rečenice, onda zaroni duboko i u mraku rikne. Jedva je stigao pola priče da potroši. Eto zašto nije dobro da narator umre na kraju priče. Bolje da umre na početku.

[Plut]

Meni se sve čini da je on jeste umro baš na početku, u stvari pre početka, pa nam onako iz daleka života priča kako je cikn'o. Ima ovde momenata no, kako i sam negde reče, odlutao je u mislima...

[scallop]

Kaže: "Najveći sam slikar na svetu. " Nema "bio sam..." Meni su ti što vole da riknu u priči su sumnjivi. Bi, ali im drkte prsti dok čukaju po tastaturi, pa na kraju nisi sigurna jesu li ili nisu li.

[Džek]

Naravno, kada ja napišem nešto slično o krugu, sa daleko manje nipodaštavanjem autora, dežurni pendrek mi skoči za vrat a mezimca pušta da laje umesto da zategne lanac. Iskazana licemernost mi oduzima volju da turim komentare, ali ću ih večeras ipak nakačiti pa neka se usudi... doduše, nisu "dubokoumno analitički" al' volim da platim svoj deo, ne samo da dobacujem iz zadnjih redova.

Kao što je ponavljano ovde, nije bitno o čemu je priča. nego kako je ispričana. Evo mezimca na lancu kao primer. Možda je rekao istinu, al' ne na dobar način, i lagana eskivaža pisanja komentara dobija potporu! Ponovo! Garant mu priča nije na top 3 pa opet šizi

[Stipan]

Jeij!!! Hrundi je opsednut "Malenom"!!!
A što lepo ne priznaš da te je priča impresionirala? A?

[Kimura]

Još jedno cepidlačenje vezano za ''Praznik'' : dvogodišnjak neće tražiti klizaljke. Mnoga deca tek prohodaju sa 16-17 meseci, a čak i oni koji su na nogama od prvog rođendana, još dugo neće učiti da klizaju. Osim toga, dvogodišnjak je mali egocentrik, društvo vršnjaka će mu postati bitno tek oko trećeg rođendana. Pošto je ubijeni dečak mlađe dete u porodici, pre bi se moglo očekivati da će mu nedostajati brat.

[Kimura]

ARENA me na početku veoma zainteresovala, a kraj me sasvim razočarao. Očekivala sam nešto više ili nešto novije od milion puta varirane relacije ''dok ja ubijam muvu, muva sam u očima nekog višeg bića''. Ipak, borba je lepo opisana. Tu mi ništa nije smetalo, utoliko pre što nemam pojma kako izgleda sijamski borac i kakva mu je narav.

[Sinlen]

Idemo dalje..

6.Tamo daleko, daleko na dnu mora
Ova priča kreće u sadašnjem, a onda u jednom trenutku prelazi u prošlo vreme. Nisam siguran
da li je to namerno, ili nepažnja. Početak mi se dopao, mada mislim da ovo i nije baš u
skladu sa temom. Zar Kain nije imao brata, a ne sestru? Ako se na tog Kaina misli, i ako
mu je ta devojčica rod zapravo, što se meni javila kao pomisao. Pomalo me podseća na neku
manga scenu gde se oni
sreću i razjašnjavaju jedno drugom šta rade, odnosno šta su već uradili. Nisam siguran ni
da li mi se to dopada. Isuviše je...objašnjavajuće.

7.Carica
San proteče ok, onako fin uvod u bajku. Košmar, ajd'. Ali treći deo je u potpunosti
prepričan. Mislim da je ok ubaciti neki kratak insert iz prošlosti, ali čitavu polovinu
priče potrošiti na to, pa onda još i poentirati u istom maniru, po meni jednostavno ne
valja.

8.Gospodin srebreni
Ovde, opet, imamo slučaj radnje veće od radioničarskog obima. Zbog toga se pribegava
prepričavanju, koje nikad nije dobrodošlo. Interesantna mi je ta ideja, vodeni svet kupolom
zaštićen od vazduha, a ne obrnuto. Mada tu opet imamo mnogo ko?kako?zašto? od čijih
odgovora bi se mogla napisati novela. Nemam nekih primedbi na samo pisanije.

9.Epistoli za Nikosa M. - bod
Meni je ovo sasvim dobro napisano, a to kažem jer se uvek pogubim kada u kratkom tekstu
ima mnogo naziva, oslovljavanja kakvih persona i pojmova (takvo nagomilavanje uvek smatram
lošim). Ovde toga ima zaista mnogo, ali se ni u jednom trenutku nisam pogubio. Glatko sam
je pročitao, iako nisam mislio da će tako biti na prvi pogled. Eh sad, priča pati od
istog problema kao i moja od pre nekog kruga: nema radnju. U suštini, ovde se ništa ne
dešava. Čovek je na dnu reke i u glavi piše pismo nerođenom sinu. Skup misli i strahova,
preseljen na papir, ali ne i uobličen u konkretno zbivanje. Dopada mi se, ali nije priča.

10.Vostok
Ovo je verovatno neko nov. Nadam se. Priča je jednostavno ispričana na način koji mi
na kraju ostavlja utisak "dobro,i?šta s tim". Početak interesantan, zapis istraživača na
novoj planeti, pretpostavljam: srešće nešto, možda će biti malo horora. Kad, oni naletoše
na sfere, te sfere malo zapulsiraše, nateraše ih da popričaju sami sa sobom i...to je to.
Nijedan od dva lika nije opisan, ne znamo ništa o njima: ko su? šta su? zašto su?
Vanzemaljci su pulsirajuće sfere i ništa više, a ni manje (može li manje?). Jednostavno,
ova priča je nekompletna, nepotpuna sa neizgrađenim likovima i neizgrađenom sredinom u
koju je radnja smeštena, a koja je opet, slabašna.

[Savajat Erp]

Под сенком кракена - после другог читања ми се више допала, али опет...Хитлер?! Који је ово пут од почетка радионице? Четврти, пети? И мало су ме смориле те асоцијације на надмоћ Себрие, СФРЈ итд...интерсеснтна причица ипак, уделио сам у  тајном због тога, а и испунила је задатак у потпуности.

Лево од врела - даклем, Хрунди тврди да се цела ујудурма односи на порођај...као што рекох раније, ја то нисам видео ни после другог читања, можда због незнања читања, можда због непажње, није ни битно. Имајући то у види причу нисам уопште разумео тад, те иако је лепо написана, са добрим спорадично и интересантним реченицама, код мене није била у виду ни за какав глас...

[Kimura]

Zahvalna sam Sinlenu. Ukazao je na glavni nedostatak moje priče, onaj koji sam sama uočila kada je već bilo kasno.

Džek, nadam se da se nećeš predomisliti u pogledu postavljanja komentara. Meni je mnogo važnije da znam zašto se neka priča dopada ili ne dopada od toga da li je neko glasao za nju.

[Savajat Erp]

Црни паук - Добра, меланхолична прича о полуорганском строју одбаченом кад више није био од користи...помало равна додуше, сметала ми је такође последња реченица, некако испада из композиције целе приче, требало је то можда уверљивије извести, али свеједно - глас.

Дубоко црнило - Лакушна сторија, са повремено предугим реченицама, са левачиким редом речи у истима и превише ликова за тако мали простор, ништа специјално.

Глад - Хм, хм...зар задатак није био да радња буде у потпуности под водом? Ова почиње на површини и на површини се завршава...занимљив опис тоњења чланова породице...и шта, све је био само сан? Толико пута виђено, не и предвидљиво, али прича ипак пада у том делу и непоштовањем задатка.

[Джон Рейнольдс]

"Празник" је веома добра прича. Свиђа ми се што је аутор умео да избаци скоро све неважно и усредсреди се само на оно што га занима - усамљено, чемерно битиствовање утопљеног пара. Примедба "а шта је с овим или оним" не стоји, заправо то је и један од непрестаних проблема радионице, то пост-Кинговско накуцавање у бескрај где мора да се зна судбина и власника продавнице у коју је мајка отишла пре него што се вратила кући.

Ово је кратка прича, тражи се кртина, а кожурице и жиле лете напоље.

Без цепидлачења, избацио бих реченицу: "Pustila ga je da im uđe u dom, ne sluteći da se pod maskom osećajnog muškarca krije lice čudovišta." Потпуно је непотребна, клише, а ионако је јасно шта се збива. Уопште би тај пасус требало мало прерадити, рецимо "док се задовољавао да искали бес" је баш лоше срочено.

Иначе, густа, мучна и спора атмосфера дна језера је добро дочарана, књижевним језиком, не филмским. Ако је неко пратио моје повремено писање по радионици зна да сам критиковао препричавање филмских сцена у причама, на то мислим.

[Stipan]

Pratili smo Džone, ne sekiraj se, pratili smo...

[Stipan]

Sad tek vidim kako sam dobro ispogađao šampionska mesta!

Jedino sam omašio "Levo od vrela".
Valjda zato što nisam shvatio ono što je Hrundi Boj odmah zapazio...

[Plut]

A da si shvatio drugačije bi glasao?

[Josephine]

Naravno, kada ja napišem nešto slično o krugu, sa daleko manje nipodaštavanjem autora, dežurni pendrek mi skoči za vrat a mezimca pušta da laje umesto da zategne lanac. Iskazana licemernost mi oduzima volju da turim komentare,

To je zato što Hrundi i scallop znaju o čemu pričaju i to argumentovano govore. Ti samo besniš.

[Stipan]

A da si shvatio drugačije bi glasao?

Ne znam, srećo moja, zaista ne znam. Možda.

[scallop]

Vama ko zna šta, a meni jutro i kafa.

Iz pročitanih komentara hteo bih da podcrtam dva. Prvi je Džonov:

Иначе, густа, мучна и спора атмосфера дна језера је добро дочарана, књижевним језиком, не филмским.

a drugi Sinlenov o tendenciji da priče kojima je sudbina bila da budu duže od 6Kk teže prepričavanju.

Molio bih radioničare da ova dva komentara shvate kao suštinske. Nemojte se truditi da previše vizualizujete svoje priče, čitalac voli nešto i da sam sebi dočara. I, čim vas stisnu pundravci da napišete visokosadržajnu priču, pomislite da ćete se uvaliti u prepričavanje. Ovo drugo bi se moglo shvatiti kao postulat.

[scallop]

Jednu za Biki koje nema ovih dana i Fall koji prefarbava sve što stigne.






Uploaded with ImageShack.us

[Loni]

Ma koliko izgledala lepo, crvena je za drveće samrtnička boja.
Čim vidim riđ list, znam da je boles'.

[scallop]

U jesen lišće umire. Drvo isisava iz njega sav hlorofil i baca ga na zemlju. Lepota je što su te boje toliko različite, čak i na jednom drvetu, zavisno od toga sa koje strane duva vetar.

[Stipan]

U jesen duša zamire. Oblaci isisavaju iz misli svu lepotu i bacaju sjaj u blato.
Lepota je u tome što to čini dobro skribomanima, zavisno od toga koliko su skloni patetici,

[Coffin Annal]

Ovo je samo utisak, nema mnogo korisnih saveta, kritike i koječega.

1. Pod senkom krakena
Dopala mi se lakoća izraza i dosta primamljiv stila autora, iako priča nije baš najpismenija. Štos na kraju je simpatičan, ideja je originalna koliko je već mogla biti, odgovoreno je na temu. Drugačiji ishod rata oko kojeg je autor istkao priču je, naravno, potpuno nemoguć i fali tu dosta logike i detalja, ali fantazija je fantazija i ne bunim se, naročito kada se uzme u obzir da je priča kratka i da nema ambiciju da preraste u nešto što bi svojom dužinom slomilo kičmu čitaocu. Par propusta mi je upalo u oko. Jedan od njih je očigledna imitacija Angusa Janga uz pesmu Parplova (al' dobro, kao, alternativna stvarnost, je l'?). Preterana upotreba nemačkog jezika nije odigrala ulogu koju je trebalo da odigra. Preko firera sam prešao, jer je to nešto što je određivalo komunikaciju u njihovim ratnim snagama, ali srpske svinje i još neke poštapalice na nemačkom jeziku su me samo pecnule da se zapitam da li se autor razmeće nemačkim, ili ga uopšte ne zna i oslanja se na google translate i "'Alo 'Alo". Zašto su "amerikanci" mali? Dvojica u sobi su obojica, a ne oboje. Pejzaž. 2 boda ovoj priči od mene.

2. Levo od vrela   
sam napisao ja i osećam potrebu da zahvalim svima koji su je komentarisali. Hrundiju, Sinlenu i Saturnici, posebno, na bodovima i lepim rečima, Scallopu i Jevtropijevićki koji su dali savete koje ću svakako poslušati u budućnosti, kao i ostalima koji čitanje ove priče nisu shvatili kao gubljenje vremena i pokušali su da nađu smisao. Izvinjenje svima koje sam iziritirao neočekivanim sadržajem. Video sam da se mnogo pričalo o simbolici i oni koji su govorili o razvoju ploda su se najviše približili ideji. Ipak, moram da naglasim da je pored geneze sa jedne strane, u priči opisan i put leve staze tantre ka Bogu, budući da se istovremeno radi i o jednom od rituala inicijacije grupe Agora. Takođe govori se i o oslobađanju od telesnog i približavanju božanskom, pre svega odbacivanjem ideje hrišćanstva i priznatih religija, a zatim i kroz okretanje ka ideji da smo svi božanstva sopstvenih svetova. Isto tako, u pitanju je i omaž Alehandru Žodorvskom, naročito njegovom filmu "The Holy Mountain".

3. Crni pauk
Ideja je na mestu. Dosta originalno, bar za moja skromna znanja. Realizacija mi je malo problematična. Stekao sam utisak da je autoru trebalo još prostora. Da je autor mogao da se raspiše, mislim da bi izostala ta haotičnost u narativu. Opet, negde je mogao i da uštedi. Recimo, umesto odličnog drugog pasusa koji bi, bez onog "ja" na početku, suptilno uveo čitaoca na priču, rečenica koja se nadovezala na bio sam prvi je toliko dugačka (najduža, mislim da je Scallop istakao) i nezgrapna da zadaje glavobolju, samo da bi na kraju istakla ono što nam je već natrljano: "Bio sam prvi". Taj prostor je gotovo protraćen i mogao je da posluži za iznošenje neke konkretnije ideje. Inače, ima jako lepih rečenica (Ja ne znam šta je dom, jer stvoren sam, a ne rođen... samo bez "ja" na početku. "Osećam da mislim, ali nikad nisam razmišljao.) Sve u svemu, dobra priča. Raspiši se i biće odlična. Još jednom,šteta što je sve moralo da se skvrči u 6000k, tačnije 6045, zbog čega priča nije dobila bodove od mene. Naslov mi je malo treš. "Izračunavaju".

4. Duboko crnilo
Ovde na tako malo prostora ima previše svega - likova, dijaloga, opisa i akcije. Priča je previše nabijena i opširna za tako malo 'artije, pa se stiče utisak da je pripovedanje nezrelo. Plitki likovi su nasilno karakterizovani i neprirodni, što je sasvim očekivano kad smestiš 5+ likova na dve kucane stranice. Glavni lik je čas štreber, čas Miki Rurk. Čas crni okean, čas baruština, čas kurtoni, čas kvazinaučne ekspedicije. To su nezgodacije u vezi sa pripovedanjem iz prvog lica, zato je bolje preskakati ga, osim ukoliko se ne radi o ličnom iskustvu, ili izuzetno dobroj moći stapanja sa likovima. Izveštačenost likova povukla je izveštačene dijaloge. Kada bi me neko izvukao iz čeljusti morske nemani, ma koliko da sam kliše i stereotipan bed-es, ne bih se divio sisama nekog organizma koji je pokušao da me ubije, jer to jednostavno ne ide tako, čak i kad hoćeš da ispadneš super-cool. Takođe, spasiocu ne bih dodatno nabijao na nos da mu se vrzmam oko devojke. Nagle promene temperature, klamidija, trovanje i strana tela izazivaju žmarce među nogama, a golotinja krućenje. Definitivno različite reakcije. "Neshvatajući". Za ovu priču treba mnogo više prostora i treće lice, obavezno.

5. Glad
Stil i jezik su za svaku pohvalu, što donekle i opravdava potpuno odstupanje od teme. Priča kao priča je na mestu, iako ima nekih nelogičnosti i par spoticanja. Identitet glvanog lika je rastrzan između "jebi ga, 'oće to malo sutra" i poetične priče o iluminaciji i uobraziljama. Isto tako, ne može "hvala Gospodu", pa "kinestetička sloboda", malo odskače. Ipak, sve pohvale. Priča nije dobila bodove zbog četrdesetak karaktera odstupanja od ograničenja koji su se mogli skresati. 

6. Tamo daleko, daleko na dnu mora
Pismena priča, lep stil, odličan jezik, bez mnogo grešaka. "Skrušeni mimohod" - doviđenjakakoste! Iako mi se odgovor na temu čini kao dodatno nakalemljen, nemam zamerki. Ovde je skoro sve na mestu, osim kraja koji mi deluje zbrzano, par vremenskih neslaganja i nekih sitnica koje su neizvodljive pod vodom, ali to se lako da ispraviti.

7. Carica
Jezik, stil i ideja su OK. Ipak, ova priča je sasvim fino tekla, sve do kraja kada me je dočekao šamar jednog priličnog ničega. Tada sam, izgubljen u tom fenomenalnom bajkovitom ambijentu osetio da sam, nekako, izneveren. Čini mi se da je autor priču podredio zahtevu Radionice i zato se sve obrušilo na kraju. Deo sa "ljigavim" odskače od ostatka. "Stvarno" je takođe nepotrebn. U pitanju je bajka, nema potrebe da me iko ubeđuje u bilo šta, naročito ne autor. "Svako čudovište je manje čudovišno kada na glavu stavi krunu" - odlična rečenica.

8. Gospodin Srebreni
Dobra ideja i realizacija. Pripovedanje ne davi čitaoca, a opet ne vodi prebrzo kroz radnju. Skoro sve je u redu, osim par gramatičkih i pravopisnih grešaka. Ima i nekoliko spoticanja, poput: "ne za neku veću paniku, ali sasvim dovoljno za održavanje iste količine jada u narodu", "premetla", "valovito mesila", "razočarenje, nemoć, predaju i tugu - mnogobrojnu i beskrajnu" i slično. Naravno, ovo se sve lako može rešiti. Za ostalo nemam zamerki. 290 karaktera viška je oduzelo bod ovoj priči.


Ostatak kasnije!

[Stipan]

moram da naglasim da je pored geneze sa jedne strane, u priči opisan i put leve staze tantre ka Bogu, budući da se istovremeno radi i o jednom od rituala inicijacije grupe Agora. Takođe govori se i o oslobađanju od telesnog i približavanju božanskom, pre svega odbacivanjem ideje hrišćanstva i priznatih religija, a zatim i kroz okretanje ka ideji da smo svi božanstva sopstvenih svetova. Isto tako, u pitanju je i omaž Alehandru Žodorvskom, naročito njegovom filmu "The Holy Mountain".

Ah, dakle ipak ništa spermići?

[Džek]

Naravno, kada ja napišem nešto slično o krugu, sa daleko manje nipodaštavanjem autora, dežurni pendrek mi skoči za vrat a mezimca pušta da laje umesto da zategne lanac. Iskazana licemernost mi oduzima volju da turim komentare,

To je zato što Hrundi i scallop znaju o čemu pričaju i to argumentovano govore. Ti samo besniš.

Vid' ko mi priča o besu i istresanju istog... 
Možda se kod tebe argumenti potkrepljuju nipodaštavanjem, i onom tvom, al' bogme kod normalnih ljudi nije tako, gospojo Debata


Evo i mojih zapažanja, pisani neposredno nakon čitanja, dakle, taze impresija.

UPOZORENJE:
Ne pretendujem nekoj analizi, niti ću sem ako se ne propiše zakonom. Nije mi namera da omalovažavam svojim kritikama autore. Nemam pojma o analitici pokušaja a ovo postujem da otaljam svoj dug radionici i jer se očekuje.



Pod senkom krakena-  Duhovit pokušaj sa standardnom manom za kratke forme –previše karaktera na malom prostoru. Uprkos pokušaju da se likovi karakterizuju, nije uspelo. Smenjivanje istih u divljem ritmu ne doprinosi tome. Ideja otrcana, izvedba slaba.

Levo od vrela- mnogo ambiciozno započeto, uz velike misli i ciljeve al' nije moja šolja čaja. Stigao do šestog čvora životognjurca i odustao. Doduše, pročitao poslednje rečenice.

Crni pauk- I ova, mnogo ambiciozna ali u pozitivnom smislu. Ovu priču barem razumem u potpunosti. Organska naftna platforma sa sopstvenom svešću koja se miri sa smrću! Čestitam autoru na odvažnosti. No, nije sve zlato što sja. Pisano početnički, sa celim paketom početničkih grešaka.
Autor bi odmah sve, u prvom pasus, da objasni, da nagura što više informacija čitaocu kao da se boji da čitaoc neće shvatiti ili će mu pobeći a neće saznati, zatim prepričavanje u nekoliko segmenta i klasični višak prideva. Opet, ništa u tolikoj meri, pokušaj je sasvim čitljiv. Glas.

Duboko crnilo- Malo slobodniji naratorski izraz je mač sa dve oštrice koji je rasekao ovu priču uzduž i popreko. Uslovno nazvano priča. Pre će biti epizoda neke SF C produkcije.
Ne verujem da bi iko ikoga pustio samog da tek tako roni po okeanima neistražene planete, a i taj neko, astronaut, da bude tako neodgovoran?
Karakterizacija mi nije nešto, ne mogu da zamislim likove.
No, da se vratim na pripovedanje. Uprkos naratorskoj slobodi, meni ovo izgleda preterano. Odbija čitatelja.
Nekoliko rečenica počinje sa veznikom, što me uz ostalo navodi da je autor početnik.
Mislim, podvodne sirene-zveri koje prvo raspale erotski plamen u protagonistima pa onda posluže kao sredstvo osvete i prožderu ,,džukelu?"
Taj deo mi je definitivno najslabiji.

Glad- U ovoj priči narator ode preširoko i preduboko. Duge, kompleksne rečenice ne doprinose dinamici i mamac su za stilske greške. Priča ne ostavlja utisak, što zbog spomenutog što zbog same radnje koje skoro da nema. Sve ide linearno, monotono, da ne kažem dosadno. Još sveznajući narator počinje rečenicu sa ,,Najverovatnije"


Tamo daleko, daleko na dnu mora – Naslov me odbio. Kako može nešto da bude daleko na dnu mora? Duboko, da, ali daleko nikako. No, dobro, to je samo moje mišljenje. Odluka autora je takva kakva je, ne ugrožava moju titulu najgoreg naslova koju radionica ikad vide.
Nemam zamerki na ovu priču koja takođe nije moja šolja čaja (uprkos što sam se borio da ne uvedem u svoje izražavanje tu englesku budalaštinu, nisam uspeo, vidim da je popularna na Sagiti, ta bljak šolja čaja.)
Pripovedanje je lepo, pismeno i tečno klizi. Radnju ne gotivim, nisam toga ljubitelj.
Ako ne pročitam nešto bolje, ima bod(ove) za pripovedanje.


Carica – fantazmagorično, nema šta. Autor nije savladao spisateljski zanat i o tome svedoče neoptimizovane rečenice, nezgrapno napisane sa suvišnim pridevima. Ipak, imaginacije ne nedostaje. Kada bi se rešio prepričavanja koje je evidentno u poslednjoj trećini pokušaja, napravio smislen tvist i jasniju poentu, nešto bi i ispalo iz ovoga. Ovako, odaje utisak da se autor smorio u poslednjoj trećini priče.
U ovom uradku nazirem potencijal autora.


Gospodin srebreni – Simpatična priča, lepo ispripovedana sa senkom suvišnih objašnjenja na uštrb motiva protagoniste. Autor me nagnao da se zainteresujem za svet kupole ispunjen vodom i takvog me ostavio. Mislim da je novac nedovoljan motiv za izdaju vrste.


Epistoli za Nikosa M.- Ne znam šta bih da komentarišem o ovoj, uslovno rečeno, priči. Lepo napisano sa čudnim rasporedom zareza koji mi nisu smetali. Pripovedanje neobično a opet, kao što sam napomenuo –lepo, klizi glatko ispred očiju. Sem zareza, nemam drugih primedbi.


Ostalo kada stignem.

[Josephine]

vi i dalje razmenjujete priče pre slanja u krug? to ima funkciju samo kada ste nesigurni ili prvi, drugi put učestvujete. stalna praksa utiče na bodovanje i stvara klanove.

[pokojni Steva]

Pročitao sam samo jednu priču, lažem - i još dve, al' njih sam overio ranije. I toj jednoj sam "poverio" pažnju jerbo joj je Scallop dva pozitivna brojanja dao, a i Hrundi se kofrčio objašnjavajući "isto". Pročitavši je, naslov komentara "Levo od Vimena" mi je zadelovao kao i previše, to jel, dokazano je da Vimena voli samo mama njegova i još par opčinjenih zombija, pa sam sve obrisao i izlogovao se.
Sad vidim, novo levo vime je u pitanju!
Mesto da išta kažem o toj priči, napisu, tekstu, nakucanom broju slovnih i razmačnih znakova, jebemliga šta je već, ostavit' ću sebi na plezir da su se gorepomenuti istom uopšte ozbiljnije bavili. Arčili bogomdano slobodno vreme. Žalosno, al', neka.

[Lord Kufer]

I mrtav si nejasan 

[Lord Kufer]

Levo od vrela, (mnogo) bolje u izvedbi nego što se tiče ideje koja je nejasna i do kraja potpuno zamire pretvarajući se u lažni rasplet.

[Stipan]

vi i dalje razmenjujete priče pre slanja u krug?

Odakle si sad izvukla taj zaključak?

[bitanga]

"Glad- U ovoj priči narator ode preširoko i preduboko. Duge, kompleksne rečenice ne doprinose dinamici i mamac su za stilske greške. Priča ne ostavlja utisak, što zbog spomenutog što zbog same radnje koje skoro da nema. Sve ide linearno, monotono, da ne kažem dosadno. Još sveznajući narator počinje rečenicu sa ,,Najverovatnije" "


a kakve su to nelinearne price od 6000 karaktera? 

gde to postoji? zaintrigiran sam

[Džek]

Dakle, Glad je tvoja? Kada savladaš percepciju mišljenja koja ti nisu po volji, javi se da ti objasnim šta podrazumevam pod pojmom "linearna priča", al' ću da ti dam jedan hint. Postoje tvistovi, preokreti, obrti itd... 

Stipane, ne odgovaraj. Pošto nema šta da traži u ovom krugu, baca otrov naokolo ne bi li se sa nekim posvađala i razjebala diskusiju o pričama. Teško podnosi da sve ide lepo bez nje.

[bitanga]

Dakle, Glad je tvoja? Kada savladaš percepciju mišljenja koja ti nisu po volji, javi se da ti objasnim šta podrazumevam pod pojmom "linearna priča", al' ću da ti dam jedan hint. Postoje tvistovi, preokreti, obrti itd... 

Stipane, ne odgovaraj. Pošto nema šta da traži u ovom krugu, baca otrov naokolo ne bi li se sa kim posvađala i razjebala diskusiju o pričama. Teško podnosi da sve ide lepo bez nje.

pa nemam ja nista protiv tudjih misljenja, cak se nisam bunio ni za ocigledne pravopisne zablude kriticara, samo ne razumem kako prica od 6000 karaktera moze biti nelinearna, a prvi primer nelinearnog u knjizevnom delu koji je meni pao na pamet recimo je Hazarski recnik....... e sad ako neko pod pod nelineralnim podrazumeva obrt, ja mogu da mu kazem da to nije to... nelinearnost je zapravo nesto sasvim drugo

[Džek]

Ajde da ti kažem pa da palim, ionako kasnim.

Linearnost u priči (ne samo tvojoj) se ogleda da sve naznake vode ka očekivanom kraju, ništa se ne dešava, nema u priči situacije na koju bih makar obrvu podigao.

Kao kada vozim auto-putem za Bg, put vodi samo pravo, nema skretanja, nema rupa za slalom a pejsaž mi isti, gde god pogledam, i tačno znam gde ću stići, kada i kako.
Zato koristim stari put preko Inđije, Pazove i Batajnice jer se na njemu uvek nešto dešava, pejsaži se menjaju, ima i semafora i skretanja i uzbrdo i nizbrdo.

Nadam se da je moje objašnjenje i primer dovoljno.

[Angie]

U ovom krugu najviše su mi se svidele priče Vostok i Tamo daleko, daleko ispod mora. Vostok je zanimljiva priča, napeta atmosfera, jednostavno napisana, i baš zbog te jednostavnosti ostavlja jak utisak. Tamo daleko, daleko ispod mora je očigledno inspirisana Haronom i grčkom mitologijom, izuzetno lepo je napisana. Sviđaju mi se rečenice i tok radnje, a i završetak je simpatičan. Vostok je ipak prevagnuo, verovatno zbog jednostavnosti naracije.
Pod senkom Krakena je šarmantna, duhovita priča. Malo je zgurana u 6000 karaktera, volela bih da ovo pročitam u dužoj verziji. Hitlerov novi ljubimac Šaci  . Sjajno.
Duboko crnilo mi se takođe svidela. Očigledno je da su čudovišta morske sirene, nema potrebe da se detaljnije crta. Podseća me na neki film, ili na nešto što sam ranije čitala. Zaplet je jednostavan, i likovi su sasvim jednostavni, ali ipak je slatka.
Gospodin Srebreni ima dobar tempo i drži pažnju do kraja. I obrt je jako zanimljiv. Slažem se da je novac nedovoljna motivacija za izdaju tolikog obima, mogao je zaplet da bude malo lepši.
Hobajkule ima lepu radnju. Pomislila bih da će priča o dva polubrata koja pokušavaju jedan drugog da pronađu obavezno biti i patetična, ali ova nije. Lepo je ispričana. Ima nekoliko lepih, originalnih momenata.
Crni pauk mi je takođe bio jako zanimljiv. Ima nekih delova gde autor pokušava da previše objasni radnju, da su oni izostavljeni, priča bi imala besprekoran tok.
Praznik je priča sa ubedljivo najboljom idejom. Nešto mi, međutim, nedostaje. Nekako priča obiluje opisima i sećanjima. Više bi mi se svidelo da su ta sećanja oslikana u stvarnim događajima i reakcijama likova na njih. Neko je nekad rekao "Show, don't tell". Priča je, sve do samog kraja, usporena. Čini mi se i da je glavni lik pomalo neubedljiv. Žena koja trpi zlostavljanje je obično slaba osoba, koja bi pre osećala tugu i čežnju prema mužu, nego bes. Ali opet, svidela mi se priča. Stvarno dobra ideja.

Priče koje su mi se nešto manje svidele:
Levo od vrela je pokušaj da se predstavi embrionalni i fetalni razvoj. To je veoma jasno. Ipak, ima previše filozofiranja, a premalo radnje za moj ukus. Mislim da je takvo filozofiranje primerenije eseju, nego kratkoj priči. To je samo moje mišljenje, verovatno će se nekim ljudima ova priča svideti baš zbog tog filozofiranja. Ova tema je veoma teška, i ne znam kako bih ja izašla sa njom na kraj. Zato svaka čast autoru.
Isto važi i za priču Epistoli za Nikosa M. Lepa je za čitanje, ali se u principu ništa ne dešava. I Slikar je veoma pasivna priča, u kojoj mi se nije svideo ni završeo ni završetak, a i rečenice su nekako prenaglašene, kao da se autor previše trudi.
Malena nije fantastika, ali to ne smeta. Lepa ideja za ljubavnu priču. Međutim, uopšte mi se nije svidela. Očigledno je da je priču napisao muškarac. Žena je u ovoj priči - u priči u kojoj protagonista navodno toliko voli svoju devojku da na kraju umire boreći se za njen život, uprkos tome što ga ona ostavlja - predstavljena kao običan seks simbol. Kao da je lutka na naduvavanje. On se seća njenih "minimalnih haljinica" i "preplanule puti", i trenutaka seksa i golotinje, i to baš u odsudnom trenutku dok umire pod vodom. Mislim, gde je tu ljubav? Zar nije mogao da se seti ničega drugog??? I posle se još zaprepasti što ga ona ostavlja.
Iskreno, drago mi je što je lik na kraju poginuo. Da nije, verovatno bi postao serijski ubica, ili bar jedan od onih jezivih tipova koji vire devojkama kroz prozore. Iskreno se nadam da ova priča ne oslikava autorov doživljaj žene.
Da nije tog detinjastog stava, ovo bi bila prelepa priča.
I, na kraju, dve priče koje, po mom mišljenju, nisu odgovorile na temu.
Kao da je Carica napisana negde na suvom, pa prisilno potpljena. Ako to zanemarimo, priča je lepa. Sviđa mi se ideja: princeza koja žudi za slobodom, i na kraju se zaljubi, što je najveće ropstvo od svih. Možda bi autor ove priče mogao malo da porazgovara sa autorom Malene.
Glad mi takođe deluje nekako nezgrapno, kao da autor nije znao šta da radi sa temom i gde da u radnju umetne toliku vodu. Iz tih razloga ove dve priče nisu dobile moj glas, ni tajni, ni javni.
Eto, nadam se da nisam nikoga uvredila. Nije mi to bila namera  . Daleko od toga da ja mogu nekome da popujem i da ga podučavam. Mogu samo da kažem zašto mi nešto jeste, ili nije svidelo.

[Mme Chauchat]

Odavno mi se nije desilo da ne prepoznam Plutinu priču... i još ne znam da li je to u ovom krugu dobro ili loše.