Radionica broj 23 - novembar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Plut]

Odavno mi se nije desilo da ne prepoznam Plutinu priču... i još ne znam da li je to u ovom krugu dobro ili loše.

Ne bih znala reći, po tvom komentaru loše je za mene.

[Loni]

Ja sam za ovaj krug uradio nešto stvarno radikalno.

Prvo sam napisao priču (Hobajkule) od 8800 karaktera.

Zatim sam skratio na oko 6000 u naivnoj nadi da će i dalje čitaocima sve biti jasno.
Koliko je kome jasno videlo se iz bodovanja. 

No, hajd' nije sve tako crno. Većina mi bar nahvali ideju.

[Stipan]

Čestitke za Hiddena i i posebno za Plut. Ovo je najbolja njena priča koju sam dosad pročitao. 

[Stipan]

Interesantno koliko je ovo izjednačen krug bio.

Prva tri mesta baš i nisu nešto posebno odskočila po bodovima, a zatim dolazi prava gužva:
Četvrto mesto dele Sinlen, Coffin Anal i  Džek, peto Mandragora, Hrundi i Savajat, šesta je Angie, zatim Bitanga i DSB dele sedmo mesto i najzad Kimura i Anomander osmu poziciju.

A Loni nam je podbacio samo tako!

[Lord Kufer]

Alegorija ne može da bude dobro sredstvo pripovedanja ukoliko nema barem dva zgloba između priče i stvarnosti na koju se odnosi. Direktna asocijacija, ili igranje na prvu loptu, daje u najbolju ruku prosečne rezultate.

To znači, priča mora da ima DVA sistema tumačenja, pri čemu je jedan namerna varka i služi za poigravanje pažnjom čitalaca, a tek drugi vid saopštavanja istine ima neposrednost.

Najgora stvar za priču je kad se vidi koliko je piscu stalo do toga da nešto saopšti. Saopštenje mora da se iznenada plasira a ne da se najavi.

[Coffin Annal]

Evo i drugog dela utisaka...

9. Epistoli za Nikosa M.
Autor barata književnim jezikom, potpuno se snašao u pripovedanju u prvom licu i približio ga liku. Pominjanje Brokine zone, doduše, deluje mi više kao razmetanje autora, nego razmetanje glavnog lika, što je, verujem, bila poenta. Samo bih taj deo izbacio, dok je sve ostalo maestralno. Odgovor na temu je sasvim uspešan, rešenje je na mestu. Priča je napisana kvalitetno, a istaknuto je ono što je i sam junak u nekoliko navrata naglasio - previše priča.

10. Vostok
Iako nisam primetio da su se ostali nešto posebno oduševili, meni je ovo rešenje bilo jedno od najboljih. Lagano i originalno u ovom krugu, mada ne posebno orignalno inače. Iako ovakvo pripovedanje podseća na izvlačenje i odabir lakšeg metoda realizacije, uopšte nije lagano izaći na kraj sa narativom koji se svodi na potpuno subjektivne audio-zapise. Ipak, autoru je to uspelo. Kraj je zbrzan, mada ni sam ne znam da li bih se zadržavao da u takvoj situaciji snimam izveštaj. O stilu i jeziku ne mogu mnogo da govorim, budući da je reč o audio-zapisu, pa ne bi ni bilo primereno očekivati naročite rečenice. Nije mi zasmetao izostanak razrešenja situacije. Kapetan mi je, doduše, malo nestručan za svoje zvanje. Moglo se razvući još kojim unosom. OK ime. "Stićićemo". Bod.

11. Slikar
Fino rešenje i zanimljiva introspekcija. Gajimo slične vizije, što nam i priče potvrđuju. Jedna je od retkih u kojoj tama nužno ne nameće kraj, ili nešto što ne valja. Dosta je pismeno, imaginacija za pohvalu. Imaš bod od mene!

12. Malena Priča koja nije SF, a koja je odradila posao bolje od mnogih drugih, bar u ovom krugu. Odgovor na temu je jasan i iako je ideja isprana, lepo mi je legla. Prepoznatljiv stil, radnja se kreće umerenom brzinom, bez bitnijih preskoka ili spoticanja. Zasmetalo mi je samo nekoliko stvari koje priču sasvim nepotrebno definišu u vremenu i prostoru: stojadin (može i ford, audi, nepoznat model), Dubrovnik. "Minimalne haljine" - jasna je poenta, ali može to i bolje; "palacanje jezika u grlu" - nepotrebno uplitanje jeftine pornografije u mrčanu romantiku koja je do tada vladala pričom; "sjeban kec" - ne ide uz ostatak. Inače, sve ostalo je u najboljem redu. Bod.

13. Praznik
Bartonovska priča. Mračna jeza, pripovedanje kako treba, jezik i stil sasvim OK. Ideja nije originalna i zato je dosta toga predvidljivo, ali to nije umanjilo čitalački doživljaj. Zima i led dosta doprinose atmosferi. Autor se dotakao porodičnog nasilja, prirode izolacije i relacije majke i deteta, što je, bar na mene, ostavilo utiska, jer nije dopustio da ga svemirski brodovi, neljudska egzistencija i ostali fantazmi koje nudi žanrovska proza povedu lakšim putem. Deo sa nemirnim zlodusima mi nije naročito legao, jer ne verujem da bi majka koja je u dva navrata osetila kako je ostati bez deteta, nekoj drugoj želela isto detete da oduzme, samo da bi usrećila svoje. Opet, nije na meni da morališem i izigravam tim patetičnih psihologa iza "American Horror Story". Ko zna, možda je ovako i bolje. Izbacio bih i vlastita imena. 3 boda.

14. Hobajkule
Duhovita priča sa simpatičnim zapletom, doduše, očigledno bez ambicije da postane nešto više od radioničke. Ishod je dosta predvidljiv, iako je deo sa gejmplejerima osveženje. Dijalozi su nerealni, a pošalice autora/junaka nisu na mestu. Poređenje ribe i Isusa mi je malo usiljejno i bez naročite svrhe. Ima još par tih natrljanih pošalica koje nisu odradile posao - aluzije na popularne serije, "štamparska greška u vladinom izveštaju" - može da prođe i bez toga i to, mislim, mnogo bolje.

15. Arena
Fino osmišljeno. Na 6000k se ne bi trebalo mučiti sa istorijom, preopširnom karakterizacijom i komplikovanom radnjom. Jedna borba i to je to. Ipak, ova borba mi je previše nevino opisana. Rečenice prepričavaju udarce, zahvate i akciju, umesto da se posvete i posledicama, naročito unutrašnjim, jer ipak je u pitanju borba do smrti, a ne runda u igrici. Umesto opisa događaja koji su doveli do borbe, pažnja se mogla posvetiti stanju svesti junaka koji zna da mora da ubije da ne bi bio ubijen. Kraj mi je malo jeftin i nevin - moglo je i bez braće, Sijamaca i ajkula. Ima dosta neslaganja u glagolskim vremenima, dosta "svojevanja" i previše nabrajanja. Ipak, sasvim OK priča.

[Loni]

Evo i slikovne tabele:



Ovo je, ako se ne varam, prva pobeda Plutonke. Čestitam! 

[Josephine]

bravo, plut! 

[Plut]

Zahvaljujem svima, mada me više zanimaju komentari.

[Josephine]

biće ali ne vidim šta bih više mogla da kažem od onoga što sam govorila već... senzualna, vrcava i neopravdano zapostavljena. konačno prva.

[Stipan]

Jbt. Loni, odakle su se ovi bodovi stvorili?

[scallop]

Hajde, Loni, skidaj tu tabelu jer je golemo netačna. Valjda će neko napraviti tačnu.

[Josephine]

sabrao je tajne i javne glasove? mada, ja ne vidim ove tajne...

[Loni]

Šta je netačno?

Sabrao sam ove poslednje javne glasove sa tajnim (koje ja vrlo jasno vidim).

[scallop]

Recimo, uštinuo si Stipanu sve tajne glasove.   Razbiće te!

[Stipan]

Neću ga razbiti. Odavno imam utisak da sa tim tajnim glasovima nešto nije u redu.
Svejedno. Takvo nam je jebeno nasledstvo.

[Sinlen]

Opet kasnim sa komentarima. Evo, bez gledanja autora dovršavam...

11.Slikar - bod
Ova priča je zaista prekratka, mada je pitanje kako bi se autor izborio sa nepojmljivošću
univerzuma da ju je produžio. Dopala mi se ideja sa slikarem vaseljena, pitam se, ako je
on sam i slikar i slika, šta će mu galerija. On sam bi mogao biti jedna velika pokretna
galerija. Ono gde se moglo zadržati jeste trenutak pred prelazak te granice. Tu gde su svi
ostali poklekli, pa se možda i protagonista mogao malo bojati, pa čak i dvoumiti. Ovako je,
iako komplikovana sama po sebi, priča protekla isuviše jednostavno.

12.Malena
Krajnje čudno moram priznati. U dubini, bez vazduha, očajnički pokušavajući da spase
voljenu, čovek se priseća seksa. I seksa. I seksa. Da li je moguće da je seks jedini razlog
zbog kojeg on gubi svoj život?!    Ne priseća se ničeg drugog vezanog za malenu, tako da moram
pomisliti kako je tu samo seks u pitanju. Ali nije u tome stvar. On se vraća da je spasi,
samo da bi i sam izginuo, onda se pitam koja je svrha svega toga. Ajd' barem da ju je spasio
pa da je ona izronila i ostala živa, a on se žrtvovao. To bi onda (meni) bilo vredno pisanja,
ali ovako, junak želi nešto da uradi, ne uspeva, a ja se pitam zašto mi je to ispričao.

13.Praznik - bod
Strahovito mi se dopada kako autorka uspeva da sasvim realne priče, baš one "iz komšiluka",
koje se svakodnevno dešavaju u našoj sredini i prećutno dozvoljavaju, odobravaju čak,
upakuje u fantastično ruho i pri tom zadrži tu surovu realnost. Ono što joj fali jeste
neophodnost tog fantastičnog elementa. Za sada je on samo ukras, ali priča može funkcionisati
i bez njega. Ova priča mi se dopala, u prvom čitanju sam se malo izgubio kod ko koga i gde,
ali u drugom čitanju je jasnije. Malo je taj središnji deo, kada ih on ubije i baci u reku,
škriputav. Tu je zamagljeno ko šta radi, pa stoga prvi put nisam ni skontao šta se zapravo
događa do kraja.

14.Hobajkule
Mnogo toga na malom prostoru, ali za razliku od prepričavajućih priča, ova je
objašnjavajuća. Čitav završni dijalog mi maltene objašnjava kompletnu priču. Središnji
dijalog sa upravnikom mi je u potpunosti nebitan i mislim da je moglo i bez njega, jer
i tu imamo objašnjavanje porekla hobajkula. Sve u svemu, zanimljiva ideja, ali loše
(objašnjavajuće) realizovana.

15.Arena
Ovo je priča koja se u potpunosti oslanja na scenu borbe. To mi je ok kao postavka,
međutim realizacija je tu pipava. Veliki sam ljubitelj Stivena Presfilda, a njegove prikaze
velikih bitaka i malih duela nijedan pisac kojeg sam do sada čitao nije uspeo nadmašiti.
(jest' da to i nije neki veliki broj  [size=78%])[/size]
Tako da imam to prokletstvo da svaku scenu borbe poredim sa njegovim. To nikada nije problem,
kada je to nešto kratko, kada autor ne insistira na toj sceni, ali kada ona predstavlja
okosnicu same priče. Onda se javlja problem.
Dakle, meni je ovo jedna filmska scena, u kojoj je sve što će se dogoditi unapred
predodređeno, zamišljeno u jednom redosledu, pa tako i izvedeno. Ne postoji niti jedan
momenat koji me je uhvatio u nepoznanici šta će se dogoditi sledeće. Nema spontanosti i nema
slučajnosti koje mogu u potpunosti promeniti tok te borbe. Nema onih naizgled nebitnih
stvari koje će uticati na borbu (po Juliju Cezaru jel). Ako kod Presfilda može mač da se
zaglavi u rebrima, koplje da bude predugačko u datom trenutku, ulubljeni oklop da seče
onog koji ga nosi; zašto i ovde nismo mogli videti harpun koji se zaglavi, zašto je odmah, tako zgodno
uspeo naći sklonište, šta da je morao ostati na otvorenom? Meni, neuverljivo.

[Sinlen]

Joooj, stipan će me ubiti 
Bežim od kompa, možda večeras postujem jednu misao koja mi se javila čitajući sopstvene i tuđe komentare.

[Loni]

Neću ga razbiti. Odavno imam utisak da sa tim tajnim glasovima nešto nije u redu.
Svejedno. Takvo nam je jebeno nasledstvo.

Jao jeste. Sori.
Zaboravio sam da saberem.
Sa tajnim imaš, a ne 11. Ispraviću čim prije.

(Na poslu mi je taj dokument pa ćemo morati malo da sečakamo)

[Savajat Erp]

Лони, огрешио си се и о Мандрагору Змаја и то жестоко! Остало је све тачно, колико сам ја могао да саберем...

Четситке Плутици, обично препознам њену причу (као и од Пок. Стеве, Лонија, понекад Џека и Стипана) али овог пута ми није било ни на крај памети...

Што се мог злодела тиче, с обзиром да је нацврљана, бедно исправљена и сведена на око 6000к за свега пар сати пред истек рока - како сам се над`о, добро сам се оженио!

Само бих рекао још око убијеног Бризбија и зашто он и после избегнуте смртне опасности прави алузије и сл....па, човек је једноставно замишљен као стопостотни кретен! Додуше, била је једна реченица која је објашњавала протек времена довољан за иоле опуштање, ал, јбг, оде у исправљању Плус, наратор га шаље у смрт у афекту, а без претходног плана...и жмарци...хехе...К.А., то је она топлина, минимално померање пре крућења, ако до њега уопште дође

[Džek]

Čestitam Plut 

[Barbarin]

Prvi put da sam uspeo da pročitam sve priče na vreme i da glasam, Ne bih delio komentare, nisam baš stručan, glasao sam onako kako su mi se priče svidele, kako su me zabavile.

A samo sam jednu priču povezao sa piscem, iako nisam ništa čitao od istoga, Stipana.

Čestititke Plut 

[Hrundi V. Bakshi]

Čestitke gospođi  Plut. Ko bi rekao, mislio sam da je "Praznik" njen.

[Plut]

Kad ne čitaš komentare. Ali što jes' jes', dobro si me ošinuo. Sve u paketu.

I ja bih tebe za drugi deo priče, ali to ću uraditi kada je ponovo pročitam. Ova ne može da se komentariše iz prvog. Pa ni drugog.

[Loni]

Nek oprosti i Mandragora.

Grešim zato što je meni prioritet nalaženje slika koje se uklapaju u priču.
Kad na kraju godine u jednom topiku budemo složili sve liste, slike će privući čitaoce na određen način.

A zbir mi nikad nije bio jača strana. Sve ćemo ispraviti u sredu. (Pre toga ne sedam za kancelarijski kompjuter silom prilike).

[scallop]

Plut hoće u novembru i decembru.

[Džek]

vi i dalje razmenjujete priče pre slanja u krug? to ima funkciju samo kada ste nesigurni ili prvi, drugi put učestvujete. stalna praksa utiče na bodovanje i stvara klanove.

Sada, kada su objavljeni autori, obrazloži ovu gnusnu laž i provokaciju.
Nešto sumnjam da ćeš, gospoja Argument, što je šteta jer voleo bih da vidim tu čuvenu argumentaciju u ovom slučaju.

Dakle argumente, davaj! 

[Kimura]

Biće bolje.

[Džek]

... neko viče a na zapadu ništa novo?

[Kimura]

Na istoku stare priče . . .
A mi da smišljamo novu.

[Džek]

Yeah, sestro 

[Josephine]

Sada, kada su objavljeni autori, obrazloži ovu gnusnu laž i provokaciju.

Jebeni "pisac" a ne razlikuje pitanje od tvrdnje, ni argument od stava. Idiot.

[scallop]

Ne mogu da se uzdržim mada sam imao nameru samo da dopunim svoj komentar za pobedničku priču.


D., imao bih i teže reči za ovo šta konstantno radiš, ali ću se zadovoljiti zaključkom da je nepošteno svoje tvrdnje zaklanjati navodnim pitanjima.

[Josephine]

u pravu ste. izvinjavam se.

razmenjujete li priče pre slanja u krug?

[scallop]

Razumljivo je meni oćekivanje više komentara o priči, posebno kada je u pitanju pobednička priča. Naravno da je, kao i sve priče na Radionici, a posebno u ovom mesecu, nepotpuna i zrela za niz dorada. Dorade nisu potrebne na jezičkom nego na strukturnom planu. Ja sam čitavu priču morao da kompletiram naknadno, posle čitanja. Posle sledeće rečenice, priča nije dobra.

Kupola se svakim danom sve više krunila kao da je od pene.

A ovo sam zapisao posle prvog čitanja:

Ovo nije loše, ali mi je pisac uskratio duel i razjašnjenje. Ima pančlajn, ali kao da ga nema, ako nema – šta? Naime, pored zašto? i kako? mora da se dogodi i – šta? Ocena – 4.

Dakle, vodeći lik je dobio objašnjenje, ali deluje kao "informacija s neba pa u rebra". Pisac je mogao da napiše bilo šta pod uslovom da čitalac u to poveruje. Nightflier stalno navodi da je za njega krucijalno, ako mu se tokom čitanja otme lelek: UJEBOTE! Ja bih za sebe morao da odvojim: EPADA! Odnosno, ništa se drugo nije moglo dogoditi, stvarno! U Plutinoj priči, posle naznačene rečenice sve deluje kao zvanično saopštenje atašea za štampu.

Da bi priča bila za pet, pisac bi morao u tih 6Kk da mi zgužva i motivaciju glavnog lika (osim love), da izbegne "tajne agente i koješta", da gospodin Srebreni postane ličniji i jediniji Srebreni, da ga vidim dok čitam i sve ono ostalo šta sam upisao u odeljku gde i ocenu.

Suma sumarum, još jednom da zahvalim Sinlenu na povezivanju prepričavanja kao posledici previše želja u priči. Priča Gospodin Srebreni pati od sindroma "tesnoće". Morala bi imati manje sebi postavljenih zadataka ili biti duža.

[Anomander Rejk]

u pravu ste. izvinjavam se.

razmenjujete li priče pre slanja u krug?

Dokle će se trpiti ovakve insinuacije ?
Sve se dogovaramo i razmenjujemo, dogovorili smo se da ja budem predzadnji, da opletem po Stipanovoj priči, da ne glasam za njega i Džeka, oni da ne glasaju za mene, itd. Ovo je zaista ružno što radiš i prelazi sve mere.

[Josephine]

samo pitam koliko vas, iskreno, razmenjuje priče pre ili posle slanja u krug.

rekoh već, to je opravdano kada ste nesigurni ili prvi put učestvujete. pitam - kome je to redovna praksa?

[Džek]

Sada, kada su objavljeni autori, obrazloži ovu gnusnu laž i provokaciju.

Jebeni "pisac" a ne razlikuje pitanje od tvrdnje, ni argument od stava. Idiot.

Jebena si tiii (sad harmonika sve u 16) 
a pisac sam jaaaa ( Južni vetar razvaljuje) 


a ona jodluje
Da puknem od tuge, eto šta mi dođe 

[Plut]

Zahvaljujem scallope. Dobro uočen prelaz posle kojeg nastaju problemi, prepoznat ali zanemaren. Neobično je kada ti je sve jasno u glavi i čak i kada pomisliš da si previše objasnio, nagurao ili krenuo na pogrešnu stranu to ponekad pripišeš svojoj nesposobnosti da se iz ugla pisca prebaciš u mozak čitaoca i, na kraju, nastaviš po svome misleći da si sam sebe zavaravao a da si, u stvari, na pravom tragu.
Uvući se u tesne pantalone često pravi baš prevelik problem, prvo varenju a potom i razmišljanju, pomisliš pućiće nešto, dal' šav dal' ti.

[scallop]

E, da, sa'ćeš ti mene da pohvališ.   Koliko puta sam ovde napisao da kad smislite šta ćete i kako ćete priču napišete do pola, pa procenite gde ste stigli? U priču moraš da uđeš i da izađeš iz nje. Kao pitanje dokle zec trči u šumu? Naravno, do polovine šume, a posle trči iz šume. Nije lako ući u priču, ali nije lako ni izaći iz nje. Stigneš do one rečenice koju sam podvukao, a posle se batrgaš kako ćeš napolje. Lepo je što si osetila, ali, zašto si mislila da neko drugi neće?

[Plut]

Ne hvalim, aman. Konstatujem. Samozavaravanje, šta drugo da kažem.

[scallop]

Ima li još neko radoznao što se njegovog dela tiče?

[Plut]

Ali, ali, ali...dojadila sam ti?!

[scallop]

Taman posla. Ti i ja ćemo saditi persimmone, pekane, a bogami i manzano paprike, a Chicasaw kuruze ćemo ostaviti zombijima, ako ne počnu sa sisaju krv naokolo, pa da moramo po glogov kolac.

[Plut]

Samo, molim te, pripazi od kog drveta ćemo praviti kolac.

[Džek]

 Aj' da zucnem i ja koju o pobedničkoj, pride. Zaslužila je.

U komentaru sam napisao da me autor ostavio uskraćen za fascinantni vodeni svet pod kupolom i bića koja obitavaju u njemu. To mogu da opravdam teskobom 6000K. Dok sam je čitao, nervirao sam se zbog suvišnih objašnjenja, najviše fiziologije samih bića. Uopšte mi nije bilo potrebno da ih autor opisuje, valjda imam kao čitalac dovoljno mašte da ih zamislim po svom htenju, ne autorovom. Zašto po mom? Zato što priča nema veze sa konturama protagonista, priča funkcioniše sama od sebe. Čak joj i fantastični elementi služe više kao dekor i ispunjenje zadatka nego kao bitan nosilac uradka.

Da pojasnim; cela priča se može prebaciti na mesec, gde pod kupolom obitavaju ljudi a kupola naprsla pa vazduh izlazi li izlazi.

Po meni, jako veliki nedostatak priče, arčenje karaktera na za priču nebitne detalje.
Onda, motiv izdaje. Vrlo opasno osloniti tvist na takav labav oslonac. Cela priča pada u vodu (no, već je u vodi pa nema veze )

Mislim, kome treba novac kada nema gde da ga troši, kada nema pred kim da se pokazuje? Gde tu savest? Novac nikako ne može da bude motiv tolike izdaje. Motiv se tu gubi, nema ga. Možda bi bolje bilo neko uslovljavanje, ucena... mada, i to bi mi bilo labavo.
Autor je odabrao veličanstveno i grandiozno (negativno) delo protagoniste, a motivisao ga na najniži i najlakši način. I to mi je zasmetalo.

Sve ostalo mi je Ok, zasluženo za prvo mesto. 

[Plut]

Zahvaljujem Džek. Elem, samo jedno da dodam, on će imati gde da troši novac kada kupolu preuzme nova vrsta. Ok prihvatam, motiv izdaje zbog novca je ovde mnogima zasmetao, ali baš zato što je toliko trivijalan i prizeman meni bio dobar. Toliko čest i u našem svetu, no dobro.

[Džek]

Mogli bi da diskutujemo o tome, mislim o motivu za izdaju. Ne znam gde bi i kako trošio novac, nisi mi to prenela.
Čovek je društveno biće, ne funkcioniše sam među tuđinima (zato volim postapokalipse a poseban zalogaj su mi zombi cirkusi. Te spodobe valjda dođu kao ogledalo naših primarnih nagona, suočavanje sa sobom i redefinisanje interakcije sa okolinom.)

Najbanalniji primer su naši gastarbajteri. Mnogi i nakon 20 godina rada ne znaju dve na nemačkom da sastave jer isključivo rade i druže se sa zemljacima.

Zato mislim da novac nikako ne može biti dobar motiv za izdaju vrste. Da si makar naglasila da postoji još kolonija tih bića, motiv bi bio sasvim Ok.

Jedino što te vadi je što si za protagoniste odabrala mini krakene. O njihovoj psihologiji i percepciji sveta, moralnosti i socijalizaciji ništa ne znamo, pa dođu kao tepih pod koji se motiv pomete.

Mudra odluka, to sa mini krakenima

Sve u svemu, ovde je običaj da se ide u sitna crevca i da se muva naduva u slona, da muva posle fakat ne bi odradila metamorfozu u slona, pa ovo što sam naveo nije toliko strašno, nije toliko uočljivo i pogrešno. Samo je malo

[scallop]

Džek, na 6Kk nema detaljisanja na kojima ti insistiraš. Većina primedbi tipa, a "šta je ko" i "šta je gde" su bezveze na malom prostoru. Imala je triler pred sobom i nije ponudila pravo rešenje. Imali smo ganjanje sa gospodinom Srebrenim i nismo nikoga uganjali. Priča nije poentirana i to je to.


Problem sa čitanjem kod nas je u tome što se pokušava pronaći šta je pisac "teo da oće". Što bih ja pristao na to? Oću moje EPADA! Makar i Nightflierovo UJEBOTE!

[Džek]

Slažem se Scallope, al' ako je u priči već započeto nešto, u ovom slučaju bespotrebno, a čitalac se navuće na to nešto, onda ga treba ispoštovati. Svakako da je Plut zglajzala sa suvišnim objašnjavanjem, nije jedina koja je to uradila, svi mi povremeno padamo u tu zamku. Eto, ja sa svojim nemačkim. Nije upošte bilo potrebno, al' meni se činilo da jeste, zarad atmosfere, da se čitalac teleportira u interakciju likova. Sad vidim da je to bilo takođe arčenje karaktera.

Sada smo generali nad umirenim bojnim poljem, al' valjda to tako ide.