Radionica broj 25 - januar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

Kimura, nemaš pojma šta sve napišu za moje priče dok se ne otvori lista imena. I šta sve napišu posle.


Sad sam srknuo jutarnju kafu i možemo da navalimo na preostale priče. Navali narode, dok im još ne znamo imena!


Inače, kako vreme odmiče sve manje ima pisaca koji su glasali za priče. Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su čitali i komentarisali priče, a nisu ih pisali.

[Coffin Annal]

06 — SEKS, LAŽI I LAŽI
Na ovo nisam ni gledao kao na priču. Zbog specifične forme, ne može se govoriti mnogo o pravopisu. Nije u potpunosti ispunilo zahtev, a nije ni najoriginalnije.

07 — POKAJNIK
Isto se vrzma oko zadatka, ali ne odgovara u potpunosti na njega. Jedna od pismenijih priča. On se okrete oko sebe(nepotrebno "oko sebe"); Sav u ritama, izmučeni i iscepani (nije on isccepan, već odeća, što je istaknuto već na početku, budući da je u ritama) stvor se približio ognjištu; Zgrabio je svoj(nepotrebno) ogrtač i prekrio nesrećnika, potom ga odvukao korak unazad; Kada bi joj dosadili, puštala ih je (bi ih) kućama; A bio je mlad tada, mlađi od ovog ovde(ili izbaci jedno od ova dva, ili menjaj red reči "ovog Sneška ovde") Sneška; Premazan mirisnim travama i zaštićen silnim bajalicama, mladi Mitar je smelo ušao među Dušicine (Dušičine, bar je tako bilo ranije) noge, te noći kada ju je prvi put sreo; 2 boda.

08 — Humanitarac
Reći ću samo da sam morao da se podsetim koja je priča u pitanju. Natezalo se oko trećeg lika, samo da bi se odgovorilo na zadatak - zato je toliko i banalan; Vazduh u plućima skupio se u pesnicu i udario ga u stomak (pored toga što ne zvuči lepo, nema ni neke naročite logike); Bila je luda, nesumnjivo umobolna, mahnita (jedno od ta tri je sasvim dovoljno); Trebalo je da barem(red reči) pokuša; Osetio je kako mu se bes razliva kroz vene (fuj!); Zašto ona stoji tako i gleda je, bezizražajnog izraza (pogrešno na nekoliko nivoa) na licu, tu najveću dragocenost koju ima, pušta je da se davi u barici ulja; Zatreperilo je oko njega kao simfonija ("cviljenje" retko treperi, a naročito ne zvuči kao simfonija - možda kao neki njen deo, ali tu bi već bilo gubljenja u objašnjavanju tihog tremola na gudačkim instrumentima ili eventualno cijukanja duvačke sekcije); Odbacila je pištolj, spustila se na kolena i obgrlila svoje(nepotrebno) mršavo telo šakama;

09 — VEZA
Veza je odgovorila na zadatak, ali u današnjem svetu ovakav zaplet je sastvani deo svakodnevnice, tako da bi priča morala da bude ispričana na abnormalno dopadljiv način, da bi bila zanimljiva. Daleko od toga da je priča nepismena, ali nedostaje nešto što bi je načinilo upečatljivijom. Radovao se pozivu za(na) seminar modernih lidera; Taj(nepotrebno) način na koji bi prekidala rečenice, kada ulovi sebe da brblja više nego što je potrebno; u momentu vršenja funkcije navigacije(preformulisati); koje su mu uredno(neprimereno) spakovane u prilogu; Šok.(nepotrebno);

10 — Болесница
Ova priča dobila je 3 boda od mene samo zato što znam da van foruma postoji gomiletina koja bi se oduševila. OK, jeste Walking Dead ripof, jeste već prežvakana tema, ali bi svakako bila čitana sa velikim interesovanjem ukoliko bi bila objavljena negde. Uz sve to, nema mnogo grešaka i blizu je odgovora na zadatak;

11 — PISAC NEPOZNATOG DELA I HIGSOV BOZON
Ova priča takođe delimično ispunjava zahteve iz zadatka. Dosta je maštovita i originalna i svakako nije za sve. Meni je lepo legla, iako sam se u nekoliko navrata vraćao na pojedine rečenice i u nekoliko trenutaka mi je silovala koncentraciju, pa sam ispao iz koloseka. Grešaka nema, jedino sam zapeo kod onog svršeno-nesvršenog "proračunavaju". Pretpostavljam da nije greška u pitanju, ali ne bi škodilo još nečije mišljenje u vezi sa takvim glagolskim vidom. Mislim da nije reč o dvovidskom glagolu, a neprirodno mi zvuči ta trajna svršena radnja. Pomoć?

12 — Marija
Ideja je OK (iako ne puca od originalnosti) i gotovo da odgovara na zadatu temu, ali mi u realizaciji nešto škripi. Dok je većinu upucao kraj, na mene nije ostavio neki naročiti utisak. Kao da sam mogao da predvidim to. Ali, opet, to je moj problem. A evo problema u tekstu: kompletno ludilo sa vremenima u prvom pasusu (jako neprirodno zvuči); Odisao je na svašta, a najmanje na praznično raspoloženje (ne zvuči lepo - preformulisati); identičnih po nedostatku ičega posebnog (može to i lakše i lepše da se kaže); Kroz rukavice bez prstiju(nepotrebno) samo su im provirivali (svršeno-nesvršena frtutma, a i ne mogu da zamislim prste kako se povlače u svoje pećinice, pa izviruju ponovo na svakih koliko već) iskrivljeni vrhovi prstiju, a iz vunenih burki žmirkave zenice(zenice ne žmirkaju);

Konačno, da kažem nešto i o svojoj priči "Hedvigova audicija tvrdih bombona". Vidim kakve je reakcije izazvala i ispao bih kompletni degenerik da ih nisam predvideo. Zato ću, upravo, i odgovoriti na Kimurino pitanje u vezi sa izborom teme i toliko bljutavštine. Dakle - pored toga što predstavlja omaž filmovima "Hedwig and the Angry Inch", "Audition" i "Hard Candy", u pitanju je i odgovor na ružne i nepotrebne provokacije i potpuno beskorisne komentare uvredljive prirode na topiku "Torte", kao i na jedan boc koji se dotakao mesta u kojem živim (poenta je da nasilje ne rađa ništa drugo osim nasilja, kao što i jedenje govana na topicima neće izazvati ništa više od još sranja i tako do kraja egzistencije, dok se sve ne pretvori u potpuni besmisao, kao što je slučaj sa ovom pričom koja bljutavi i bljutavi dok ne postane ravna linija). Budući da ne učestvujem na forumskim raspravama, ovim putem sam izabacio nezadovoljstvo koje su mi izazvali sporni komentari, te se izvijnavam svima koji su bili primorani da čitaju ovo, a dali su dobronameran ili konstruktivan komentar, ili mi nisu bili ciljna grupa, jer se nisu doticali "Torte". Odgovor na Mandragorino pitanje u vezi sa patuljkom kao alternativnom zamenom za dildo - nije baš toliko mali da može da se smesti u anus, ali odlična ideja, porazmisliću o tome, bar na nekom metaforičkom nivou. U vezi sa imenom "Ken Di", jeste rastavljeno "Kendi", ali se istovremeno dotiče i Kena (muža od Barbike) čije je međunožje takođe lišeno primerene aparature. Uglavnom, sekretarica u narednom krugu neće biti zlostavljana, niti će kancelarija biti okićena crevima i obglodanim fetusima.

[saturnica]

scallope, nije vrag da u ovom krugu ima i vaše priče? Ako ima, ostat ću neugodno iznenađena...

[Plut]

Ako hoće da bude puna govana, neka bude. Dosadni ste više sa tom zamerkom. Ovaj izraz čujem svako malo i ne vidim šta je tu sporno.
Nešto drugo je ovde problem, a to je zadatak. Ne vidim nikog ko laže, a ako i laže ja to ne znam, mislim da ne zna ni ta osoba. Imamo treću osobu iliti dilera rivotrila koji nije prvi put u njihovom stanu, ne bi se baš moglo reći da ne znamo ništa o njemu.
Priča jeste poetična, ali što se mene tiče, D. mislim da si malko preterala u simbolici i pojeziji. Jeste da to lepo ide i da mi ovakve stvari uglavnom prijaju, ali mi je tokom čitanja zasmetalo što je toliko kitnjasta. Pomalo mi je sve to usiljeno. Mislim i da je scallop u pravu (je li to za ovu priču rečeno? ili tebi? ) trenutno emotivno stanje u velikoj meri utiče na tvoje pisanje, što nije loše, ali mislim da bi mali otklon bio koristan.


Edit: I nije mi jasna potreba da trčite pred rudu i otkrivate koja je vaša priča.

[scallop]

Kad, bre, pre usrljaste!


Nisam stigao ni da ukucam odgovor Coffinu: Hommage est dommage.


Plut, uvek pred otvaranje imena znamo 80% autora. Neke prepoznamo, neki se otkriju sami (napupe im sveže bradavice), a neke propustimo da komentarišemo, pa...

[Coffin Annal]

Hommage est dommage.

Ovaj je svakako bio osuđen da bude, ali zbog motivacije autora. Video sam neke koji nisu prošli toliko loše (filmske, mahom).

[Kimura]

Plut, nismo čuli koja je ti se to priča jedina dopala!

[scallop]

Omaž je uvek ujdurma. Vremena kad je to prolazilo jer je bilo iskreno odavno su prošla. Danas služe za vađenje. Zašto ti nisi lepo napisao priču na zadatu temu, na bilo koji od mogućih načina, umesto što se pričom obraćaš svima onima sa kojima nisi komunicirao oko kamentara na "Tortu", ma kakvi oni bili? Većina učesnika na Radionici se ne bave "Tortom", osm mene. A, ja sam, bukvalno, izazvan da je pročitam. Da li je još kogod pročitao? Gde su komentari koji će podstaći na čitanje neke "Torte 2"? Kad je na Radionici dobro prošla priča koja se nije bavila zadatkom nego nekim našim odnosima?

[Mandragora Dragon]

03 — Rašomonska seksalica

Nemam pojma o čemu se ovde radi, izuzev ako ne radi. Pročitaću ponovo. Pročitao sam ponovo. Nisam sve shvatio. Ovde ima pisanja, pričanja, ljubav je u pitanju, ali nema priče. Mislim. Tužno je.

08 — Humanitarac
Filip je u tripu da je kartica problem, a ona samo traži neki zalogaj. Ova priča može da se sredi. Mnogo bi bilo bolje da je negde u priči navedeno postojanje problema gladi, nenametljivo. Da je došlo do pucanja bila bi skoro pa space opera, a da se pri tome zakotrljala i neka glava, zbog nesporazuma, još bolje.

09 — VEZA
Ko je ovaj što zove na kraju? Deus ex machine? Stereotipna priča, inače. A gde ćeš većeg stereotipa od toga da je taj što je fotkao fotograf, a eno ga, zamislite, čeka u ateljeu.

10 — Bolesnica
Postoji silan neki potencijal, ali nekako nije isplivao. Mislim na ono, deca su prva stradala, rađa se novi život, nož koji je delio smrt sada će da pomogne rađanju novog života. Nerođena beba je dobro rešenje za onog trećeg o kome se ništa ne zna.

Izvinjavam se što su komentari krtaki. Ovo su oni na prvu loptu. Ubi me monitor ovih dana.

[Coffin Annal]

Zapravo, krenuo sam da pišem priču koja odgovara na postavljeni zadatak... Evo i dela priče, budući da sam se zaustavio na sredini, kad me je preplavio bes, pa sam se okrenuo S-M ludilu, a pošto sam kuburio sa idejom, eksperimentalni omaž se učinio kao prihvatljiva solucija.

Most – nizak i jednostavan. Ni nalik Golden Gejtu, a opet, jednako ozloglašen... bar u Evarien bloku. Koliko se samo grešnika nesigurnim korakom preko njegove zarđale ivice oprostilo od krvi i mesa. Koliko je samo duša oplakala magla koja se večno nastanila nad njegovom asfaltiranom površinom. Koliko života je straćeno zbog sivila, manjka samopouzdanja i ružnog vremena.A ipak, Sigilum se zalagao da ne ruše konstrukciju. ,,Tradicija", obrazložio je, iako se dugo šuškalo da je u pitanju nešto sasvim drugačije.,,Most magle" – tako su nazvali bivši Gradski most na početku četvrtog mandata, kada je grad podeljen na blokove, a članovi prethodnog Sigiluma prvi put dobili svoje dužnosti. ,,Zbog magle, dabome..."

*

,,Most magle", a na mostu – Zaštitnik.Samog je sebe tako prozvao, pre sedam dana, kada je rešio da u zloj nameri spreči što više onih koji se odluče za poslednji iskorak u tminu. Desilo se to one večeri, kada je šetajući kroz maglu i uživajući u ukusu pljuvačkom natopljenog filtera cigarete začuo krik, a potom – niže, između izbetoniranih strmina isušenog rečnog korita nad kojim se prostirao most – tup udarac i poslednji izdisaj samoubice. Nagnuvši se preko zaštitne ograde i spazivši izlomljeno telo na dnu betonskog bazena, doživeo je spoznaju novog životnog poziva. Čudan je to preobražaj bio. Nikada nije razmišljao o pozadini završnog čina. Zapravo, nikada ni o čemu nije porazmislio.I ovu odluku, kao i niz prethodnih, doneo je na osnovu čistog senzibiliteta – svesti o beživotnoj telesini na dnu i blagoj mučnini kojom mu je organizam odgovorio na takvu provokaciju. Kao što je postao bariton Pevačkog društva Evariena, član Književne omladine, zaposleni u Pošti i ko zna šta sve još ne, tako se proglasio i Zaštitnikom samoubica sa mosta – gonjen kratkom i banalnom predstavom, ili emocijom koju bi ostali okarakterisali kao potpuno besmislenu, a on doživeo kao svojstvo od izuzetnog značaja.Životni put bio mu je istkan očima, ušima, dlanovima, nozdrvama i jezikom. Nikako rezonom i logikom. Tako je u poslednjem redu hora završio, jer je golicanje u grlu kada bi pevao nalazio izuzetno privlačnim, dok je sa nepodeljenim interesovanjem posmatrao smešne izraze dama iz alta. Član Književne omladine je postao, jer mu je prijala boja glasa predsednika i mreškanje njegove gornje usne kada bi izgovorio glasove ,,s", ,,š", ,,c" i ,,ž". Zbog neprimerene naravi, Zaštitnik je uspeo da završi samo 2E stepen obuke, pa su ga zaposlili na šalteru u Blok Pošti, gde je uživao u žamoru mase, hrapavosti te silne hartije i žućkastom svetlu koje se odbijalo od proćelavih temena penzionera u redu. Iz bliskih razloga, Sigilija bloka dodelila mu je i stambenu smeštaj sa zvučnom izolacijom, koji je mogao da okreči u koju god je boju želeo, i u kojem je mogao do besvesti da sluša pojačan zvuk roja pčela i drugih insekata kojima je bio fasciniran.U poslednjih nedelju dana, nije se pojavio na sastancima književnika, probama hora i na svom radnom mestu. Umesto toga, čuvao je most i svoj senzibilitet od tela koja su imala želju da istrunu na dnu korita i da ga isprovociraju svojom ružnoćom.

*

Most... na mostu Zaštitnik, a u magli, oslonjeno na ogradu, sumnjivo obličje Pušača.Pušač je disao hrapavo i merkao dubinu. Potencijalni provokator, pomislio je Zaštitnik i posebnu pažnju obratio na šuškanje kišnog mantila osumnjičenog, koje se činilo kao preteće, kad odjednom... Zvuk sudara tvrde štikle i asfalta odjeknu kroz gustiš od rosulje i lakog kašljucanja, a miris dima Pušačeve cigarete nagrize mešavina smrada ruže i kokosovog oraha.

Zašto ne odgovaram na komentare koji su besmisleni? Zato što vode u besmisao, ali je priča uslovljena brojem od 6000k, pa se autor može zaustaviti na vreme, dok je glupost neograničena i može da se razvlači zauvek. Na razumne komentare, čak i one koji su se činili kao bezobrazni, odgovorio sam najpristojnije i zahvalio se. Ostalima sam posvetio svu bljutavost svoje priče. Manje mi je vremena oduzelo pisanje kratke priče nego što bi mi oduzelo cimanje sa njima. Ja miran, oni mirni, sve super, okrećem se februarskoj radionici koja će dobiti smisaoni odgovor na zadatak i bez užasavajuće pratnje. Toliko.

[Plut]

Ja sam pročitala dve priče za sada. Na Tortu mislim.

Nego,

Plut, nismo čuli koja je ti se to priča jedina dopala!

Nisam rekla da mi se jedina dopala, već da mislim da je jedina u potpunosti odgovorila na zadatak. U pitanju je Bolesnica. Inače, naziv priče mi je totalno bezveze, ma nikakav.
Elem, imamo muškarca koji bi pobegao što dalje od sveta zaraze i bolesti. Savajte, pogrešno napadaš da je on baš tamo gde želi, misleći na kuću. On se krije, ako sam dobro skontala.
Žena laže itekako, pokušavajući da ga odgovori da se bavi njome. Pretpostavljam da je to iz straha.
I imamo treću osobu u liku novorođenčeta, koja nije tek tako i na silu ubačena u priču. O njoj još ništa ne znamo jer i nemamo bogzna šta, ali to dete predstavlja simbol novog života i ozdravljenja jer se ranije u priči pominje da dece nema pošto su prva podlegla bolesti.
To je što se tiče zadatka. Sama priča mi se ne dopada, naročito prvi deo, kasnije (od trenutka kada nas autor vraća u sadašnjost) je malo bolje.
Ima mnogo prepričavanja i objašnjavanja, ko šta, kako, zašto, zašto ne i sl. Nema tu neke lepote ni jezika, ništa posebno za šta bismo se mogli uhvatiti, a moglo je. Njegova promišljanja, strahovi, nemoć, radost spoznaje s kim deli prostor itd. su mogli baš lepo biti odrađeni.


Edit: E da, i ono što me je iznerviralo u nekoliko priča, pa ne morate baš da nam crtate da ona laže. Ne mora da stalno iz nečijih usta sipa "ti stalno lažeš" ili "lažeš". U nekoliko priča se to kaže i za onog lika koji ne bi da je tu. Mislim... to nam neće pomoći da deklarišemo priču kao jednu od onih koje su ispunile zadatak.

[scallop]

Plut, ovo nema veze s mozgom. Kako to da se pozivaš na priču za koju, od naslova do kraja imaš bezbroj primedbi? Kakve li su ti tek primedbe na ostale priče? Ne može priča koja so so odgovara zadatku i u kojoj se naslućuje neka bolja priča, da je bila napisana, da bude priča s kojom si ti komunicirala. Ja takvoj priči dam 3+, pa možemo detaljnije da razgovaramo kad se upoznamo.

[Josephine]

Mislim i da je scallop u pravu (je li to za ovu priču rečeno? ili tebi? ) trenutno emotivno stanje u velikoj meri utiče na tvoje pisanje, što nije loše, ali mislim da bi mali otklon bio koristan.

ta, reče lord da ćete da je čitate kao autobiografsku i bukvalno. nije loše ponekad promeniti perspektivu.

[Plut]

Apsolutno je nisam čitala kao autobiografiju, nisam na to ni mislila. Govorim o osećajima, ne osećanjima i delanju. Svakako nemam pojma u kakvom si sada emotivnom stanju, već o onome što sam prepoznala u priči i tvom odnosu prema njoj.

[Джон Рейнольдс]

Mislim i da je scallop u pravu (je li to za ovu priču rečeno? ili tebi? ) trenutno emotivno stanje u velikoj meri utiče na tvoje pisanje, što nije loše, ali mislim da bi mali otklon bio koristan.

ta, reče lord da ćete da je čitate kao autobiografsku i bukvalno. nije loše ponekad promeniti perspektivu.

Па углавном и пишеш о себи и својим виђењима себе, зашто би сад било друкчије?

[pokojni Steva]

Vidim, svađate se. Tim veselije. Ja pročitao pobedničku 


"Žuri ti on negde, nema pojma gde, možda od nečega beži, a opet,ne zna ni od čega, ili već koga" – školski primer  neveštog turanja prsta u oko. Prvo, "Žuri TI on negde" je priglupa fraza. Korišćenje "Ti" je pijačni eksponat, lošeg kvaliteta i nikakve funkcije. "Nema pojma gde", bi možda trebalo čitaoca da uvede u mračni svet zagubljenog, tog očito junaka priče; ne, ovo nije štedljivo korišćenje dozvoljenog broja karektera nego obična bezidejnost . Time se ne preskaču po tri prepone nego gubi na uverljivosti. "A opet, ne zna ni od čega, ili već koga", produbajivanje malopređašnje konstatacije, dobijamo "Čega" u  odnosno na "Koga", vidim to je sad popularno, "Nemrtvo" naspram "Živog", al' zajebanog. Veštačko poturanje jeze.
"Korak mu je težak, ali brz, skoro da trči, dok mlati buketom crvenih karanfila" – odiše svežinom voćnih žvaka, svojstvenih za predkasno srednjoškolsko doba. Ja ovde mogu da zamislim samo transformera, krilca mu se ne otvaraju pa mora da trupka i gaca.
"Može li ovo brže, pita on sebe, i kud skrenu u tu ulicu kada je uvek drugim putem išao?".  Kad mi neko poturi, posle zareza a gde je kraj upravnog govora trebao biti, nešto tipa "pita on sebe", podilkanišem. To, "pita on sebe" bi trebalo da znači, šta? Jedini odgovor nalazim u neinventivnosti-lenjosti autora. "I kud skrenu u tu ulicu...", i za one s jeftinijim kartama obrazlaže se na koje je sve načine autor sebe kao pacera predstavio. Ta "trčeća" dilema se mogla na ihaj! načina izreći a da ne deluje ovoliko profano.

Toliko. Priča je čitljiva, negde do polovine, ili možda još i malko ranije. Posle kreće ponavljanje s utvrđivanjem gradiva. Radnja je ništavna, potencijal početka je efikasno ugušen čim je uvod stao.
Da bih bio fer, ako je ovo napisao-la neko-a sa stažom na radinoci kraćim od pola godine, na istoj joj i daljnjim vremenom predskazujem urnebesno uspešnu karijeru. Ako je stari igrač, nadam se da su mu uši poširoke, i klempave. Talenta je ovde minimalno. Izvinjence und jbg.

[Kimura]

I ja sam čitala ''Tortu'', ali još nisam pročitala sve priče. Rano je da komentarišem celu knjigu.
Osim toga, nisam neki iskusni pisac niti stručnjak za literaturu, pa verujem da autori mogu i bez mog komentara.
Za sada : priče se po kvalitetu mnogo razlikuju. Šteta što niste imali urednika i lektora !   

[saturnica]

lele....

[Plut]

Plut, ovo nema veze s mozgom. Kako to da se pozivaš na priču za koju, od naslova do kraja imaš bezbroj primedbi? Kakve li su ti tek primedbe na ostale priče? Ne može priča koja so so odgovara zadatku i u kojoj se naslućuje neka bolja priča, da je bila napisana, da bude priča s kojom si ti komunicirala. Ja takvoj priči dam 3+, pa možemo detaljnije da razgovaramo kad se upoznamo.

Aman, kako nema?! Rekoh da su me sve priče ostavile ravnodušnom, pa se okrenula zadatku. Rekoh, aj' onda da vidim šta tu imamo i našla samo ovu priču. U ovom krugu meni priče na ovakav način fercerale, šta ću. Odbijam da stalno bude do mene. Ima i jedna za koju mogu reći da bi dobila bod da sam glasala. Marija je ok priča, ali moram ponovo da je pročitam kako bih našla zamerku više.

Ovu, ovom, ovakav...zemljo, otvori se...

[Lord Kufer]

Zapravo, krenuo sam da pišem priču koja odgovara na postavljeni zadatak... Evo i dela priče, budući da sam se zaustavio na sredini, kad me je preplavio bes, pa sam se okrenuo S-M ludilu, a pošto sam kuburio sa idejom, eksperimentalni omaž se učinio kao prihvatljiva solucija.

Most – nizak i jednostavan. Ni nalik Golden Gejtu, a opet, jednako ozloglašen... bar u Evarien bloku. Koliko se samo grešnika nesigurnim korakom preko njegove zarđale ivice oprostilo od krvi i mesa. Koliko je samo duša oplakala magla koja se večno nastanila nad njegovom asfaltiranom površinom. Koliko života je straćeno zbog sivila, manjka samopouzdanja i ružnog vremena.A ipak, Sigilum se zalagao da ne ruše konstrukciju. ,,Tradicija", obrazložio je, iako se dugo šuškalo da je u pitanju nešto sasvim drugačije.,,Most magle" – tako su nazvali bivši Gradski most na početku četvrtog mandata, kada je grad podeljen na blokove, a članovi prethodnog Sigiluma prvi put dobili svoje dužnosti. ,,Zbog magle, dabome..."

*

,,Most magle", a na mostu – Zaštitnik.Samog je sebe tako prozvao, pre sedam dana, kada je rešio da u zloj nameri spreči što više onih koji se odluče za poslednji iskorak u tminu. Desilo se to one večeri, kada je šetajući kroz maglu i uživajući u ukusu pljuvačkom natopljenog filtera cigarete začuo krik, a potom – niže, između izbetoniranih strmina isušenog rečnog korita nad kojim se prostirao most – tup udarac i poslednji izdisaj samoubice. Nagnuvši se preko zaštitne ograde i spazivši izlomljeno telo na dnu betonskog bazena, doživeo je spoznaju novog životnog poziva. Čudan je to preobražaj bio. Nikada nije razmišljao o pozadini završnog čina. Zapravo, nikada ni o čemu nije porazmislio.I ovu odluku, kao i niz prethodnih, doneo je na osnovu čistog senzibiliteta – svesti o beživotnoj telesini na dnu i blagoj mučnini kojom mu je organizam odgovorio na takvu provokaciju. Kao što je postao bariton Pevačkog društva Evariena, član Književne omladine, zaposleni u Pošti i ko zna šta sve još ne, tako se proglasio i Zaštitnikom samoubica sa mosta – gonjen kratkom i banalnom predstavom, ili emocijom koju bi ostali okarakterisali kao potpuno besmislenu, a on doživeo kao svojstvo od izuzetnog značaja.Životni put bio mu je istkan očima, ušima, dlanovima, nozdrvama i jezikom. Nikako rezonom i logikom. Tako je u poslednjem redu hora završio, jer je golicanje u grlu kada bi pevao nalazio izuzetno privlačnim, dok je sa nepodeljenim interesovanjem posmatrao smešne izraze dama iz alta. Član Književne omladine je postao, jer mu je prijala boja glasa predsednika i mreškanje njegove gornje usne kada bi izgovorio glasove ,,s", ,,š", ,,c" i ,,ž". Zbog neprimerene naravi, Zaštitnik je uspeo da završi samo 2E stepen obuke, pa su ga zaposlili na šalteru u Blok Pošti, gde je uživao u žamoru mase, hrapavosti te silne hartije i žućkastom svetlu koje se odbijalo od proćelavih temena penzionera u redu. Iz bliskih razloga, Sigilija bloka dodelila mu je i stambenu smeštaj sa zvučnom izolacijom, koji je mogao da okreči u koju god je boju želeo, i u kojem je mogao do besvesti da sluša pojačan zvuk roja pčela i drugih insekata kojima je bio fasciniran.U poslednjih nedelju dana, nije se pojavio na sastancima književnika, probama hora i na svom radnom mestu. Umesto toga, čuvao je most i svoj senzibilitet od tela koja su imala želju da istrunu na dnu korita i da ga isprovociraju svojom ružnoćom.

*

Most... na mostu Zaštitnik, a u magli, oslonjeno na ogradu, sumnjivo obličje Pušača.Pušač je disao hrapavo i merkao dubinu. Potencijalni provokator, pomislio je Zaštitnik i posebnu pažnju obratio na šuškanje kišnog mantila osumnjičenog, koje se činilo kao preteće, kad odjednom... Zvuk sudara tvrde štikle i asfalta odjeknu kroz gustiš od rosulje i lakog kašljucanja, a miris dima Pušačeve cigarete nagrize mešavina smrada ruže i kokosovog oraha.

Zašto ne odgovaram na komentare koji su besmisleni? Zato što vode u besmisao, ali je priča uslovljena brojem od 6000k, pa se autor može zaustaviti na vreme, dok je glupost neograničena i može da se razvlači zauvek. Na razumne komentare, čak i one koji su se činili kao bezobrazni, odgovorio sam najpristojnije i zahvalio se. Ostalima sam posvetio svu bljutavost svoje priče. Manje mi je vremena oduzelo pisanje kratke priče nego što bi mi oduzelo cimanje sa njima. Ja miran, oni mirni, sve super, okrećem se februarskoj radionici koja će dobiti smisaoni odgovor na zadatak i bez užasavajuće pratnje. Toliko.

Jesi li mogao da nađeš sitnija slova za quote? 

[M.M]

I ja sam čitala ''Tortu'', ali još nisam pročitala sve priče. Rano je da komentarišem celu knjigu.
Osim toga, nisam neki iskusni pisac niti stručnjak za literaturu, pa verujem da autori mogu i bez mog komentara.
Za sada : priče se po kvalitetu mnogo razlikuju. Šteta što niste imali urednika i lektora !   

Kimura, da su imali pravog lektora mesili bi tortu tek za sledeću Novu. Ko da iščeka dotad!?

[pokojni Steva]

I ja sam čitala ''Tortu'', ali još nisam pročitala sve priče. Rano je da komentarišem celu knjigu.
Osim toga, nisam neki iskusni pisac niti stručnjak za literaturu, pa verujem da autori mogu i bez mog komentara.
Za sada : priče se po kvalitetu mnogo razlikuju. Šteta što niste imali urednika i lektora !   

Kimura, da su imali pravog lektora mesili bi tortu tek za sledeću Novu. Ko da iščeka dotad!?

Ko ne dočeka, papa enčilade.

[M.M]

Pravo zboriš!

[pokojni Steva]

Pa ko koga nadme.

[Josephine]

Па углавном и пишеш о себи и својим виђењима себе, зашто би сад било друкчије?

zato što je uvek drukčije, samo ti nemaš kapacitet da ukapiraš.

[Plut]

Elem, Marija.
Otima se, bogati!


Mariji ćemo prvo da prebacimo nepoštovanje zadatka. Ko je žena koja laže? Marija? Nema šanes. Baba? Takođe. Pa ko je onda?
Uzmimo da je Marija treća osoba o kojoj ništa ne znamo i to je ok. Čak je to deo koji mi se ovde najviše dopao, ona je sve vreme tu negde, ali i nije. Stalno nam je pred očima, o njoj mislimo, ali nismo sigurni čak ni da postoji, a ne nešto konkretnije. Ima simpa momenata, taman pomislim da je jadnik odlepio i živi u svetu mašte, kad on pomene da je sam sebi zapečatio sudbinu. Tada promenim mišljenje i počnem da verujem u to da da ju je ubio pa glumata da zametne tragove, onda opet mislim da glumata jer ga stid pošto ga je napustila i na kraju ne pronađem odgovarajuće rešenje za moja pitanja.


Dakle, ideja je skroz fina i priča ima šmeka iako mi se tokom čitanja stalno činilo da se nepotrebno arči prostor na svašta nešto. Pominjanje slona u staklarskoj radnji je tako gnja, pa onda imamo ismevanje kolega njegovom bračnom životu kao nekoj, ne znam kakvoj, zanimljivosti, škripi mi malo i njegova poseta mestu gde se prodaju drveta za ukrase (simpatičan naziv), o-ho-ho reklame itd.
Bakica, miris cimeta i status na fb su skroz slatki. Taj status na fb posebno ističe njegovu samoću i jad.
Što se babe tiče, ne bih rekla da je baš od onih zdravo jako radoznalih koje trpaju nos u svaku bravu, reaguje samo jednom godišnje, a i pojma nema da Marije nema. Imamo drugu nelogičnost, slabe noge je sprečavaju da pokuca na vrata njegove žene, a dočekala ga je ispred istih. Aaaa pa to ona laže?!   Znači baba je žena koja laže! E paz' da nije. Mislim, jeste ona slagala tu jednu rečenicu, ali... mislim stvarno, pa nismo mali ako smo deca. Ako sam zaista u pravu da je zadatak ispunjen zbog te jedne rečenice, e onda sam uvređena. I povređena. Duboko.


A šta je sa muškarcem koji bi da je negde drugde? Da prostite svi, ali ja nisam baš najsigurnija da njemu, ovako usamljenom, nije dobro. Čini mi se da sasvim dobro funkcioniše. Ima takvih ljudi ihahaj.

[Josephine]

Marija je dobra ideja, malo lošije ispripovedana. Ima nelogičnosti (sveže jelo, a celog dana je jurcao... doduše, to može da se svrsta i u sf deo...). Ali ostavlja utisak. Nije loša.

[Džek]

Kakva je to ljubavna priča bez "napupelih bradavica"!?

Uspešna. Miki, uspešna... 
Uzgred, karalicu seksalicu neću komentarisati iz objektivnih razloga.

[saturnica]

Je, odlicno si ti tu Mariju Plutice  izanalizirala, vrhunski, ja ne bi znala bolje. Zato ja necu. Zelim znati tko stoji iza te price, a onda ce biti, udri .. pa nek se autor prpa kako god zna. Jel tako?
I jos, jesi vidjela, vruce jelo na stolu, a glavni lik se sulja cijeli dan po pijaci s babuskarama s napola odrezanim rukavicama. Da, pa naravno zato prica i jest rangirana tako kako je. Bas kako je i zasluzila.

[Džek]

Saturnice, reci odmah da je priča tvoja

[saturnica]

Saturnice, reci odmah da je priča tvoja

Dzeki, reci mi nesto lijepo...odmah! Zelim cuti njezne rijeci...

[saturnica]

Hvala..(.reko mi je telepatski.) Ipak je ovo SF forum.

[Džek]

Evo još, da ne bude samo telepatija.
Kada vidiš kravu da u sunce blene, šutni je u dupe pa se seti mene!

Dovoljno nežne? 

[saturnica]

Evo još, da ne bude samo telepatija.
Kada vidiš kravu da u sunce blene, šutni je u dupe pa se seti mene!

Dovoljno nežne? 

Mislis valjda Tigra, a ne kravu?

[Džek]

Neee... stih sadrži šifriranu poruku, zakopanu duboko unutar poetike iskaza. Ključ za dešifrovanje šaljem telepatskim putem. Zameniti sunce za forum i rešenje enigme se nazire!

[saturnica]

Neee... stih sadrži šifriranu poruku, zakopanu duboko unutar poetike iskaza. Ključ za dešifrovanje šaljem telepatskim putem. Zameniti sunce za forum i rešenje enigme se nazire!

Opaaa!

[scallop]

Opet ti lupetaš? Bolje se zabrini za svoju priču u ovom krugu. Kol'ko sutra će stići imena, a onda ćao, Tigre, ispo si iz igre.

[Džek]

Sve kritike sam sagledao i uvideo gde su slabosti ovomesećnog pokušaja.

[saturnica]

Ja cu bome svoje kritike sasjeci u korijenu. Ne sve, ali vecinu. Nek se zna odmah!

[Džek]

Nema od toga vajde, šta je tu je 

[saturnica]

Nema od toga vajde, šta je tu je 

Zvucis depresivno...Bolje da odem da i mene ne obuzme.

[scallop]

Svoje komentare si već sasekla u korenu, sad još da sasečeš i tuđe, pa ćemo te zvati Dalmatinska motorna sjekira.

[saturnica]

Svoje komentare si već sasekla u korenu, sad još da sasečeš i tuđe, pa ćemo te zvati Dalmatinska motorna sjekira.

[Džek]

Nema od toga vajde, šta je tu je 

Zvucis depresivno...Bolje da odem da i mene ne obuzme.

Ne depresivno, iskustvo govori iz mene. Ne možeš objašnjavati svoj pokušaj, ne pije vode, čitaoci su ga shvatili kako su shvatili. 

[scallop]

Ma, samo ti zapni, ubedićeš sve čitaoce. Kako stoje stvari, tvoje priče sigurno neće biti bolje sve dok ti budeš u uverenju da su moje priče loše. To ti je zakon spojenih sudova: Ne možeš napisati dobru priču ako nisi u stanju da je prepoznaš. Važi i za tvoga, doskora prijatelja.

[Stipan]

U stvari "Rašomonska seksalica" govori o svemu drugom osim o seksu. To je dobra priča.

[Džek]

Kakvo uverenje? Nikad nisam smatrao tvoje priče loše, čak, hvalio sam svom krugu tvoju pisaniju.   

[scallop]

Hajde, sad napiši uredno tu zbrljanu rečenicu.

[Džek]

Neću. Cena učešća u radionici je postala previsoka. Trpeti uvrede, poniženja, imputirane laži, ružne epitetie i ostalo smeće od povlaštene, a ne smeti ljudski odgovoriti na njih nije za mene. Ko može da proguta i obnevidi, čast mu. Ja jok.

[Boban]

Ubacio sam i imena...