Razlika između prepričavanja i pripovedanja - explained

[Josephine]

Ne bih odmah napisala svoje mišljenje (ima ga po radionici na nekoliko mesta). Ali hajde da skupimo sve na jednom mestu, da na topik upućujemo pridošlice koje prepričavaju.


Teško je odreći se navike prepričavanja. Ona se forsira u osnovnoj i srednjoj školi. Lako je prepričavati, jer je potreban mnogo manji trud za prepričati i iskoristiti gomilu besmislenih prideva, nego stvoriti atmosferu pripovedanjem.


Šta je atmosfera u priči i kako se ona pravi?


Kako se stvaraju autentične slike koje će i čitalac da doživi gotovo svim čulima, onako kako ih je pisav zamislio?


Kako izgleda kada pisac vodi čitaoca za ruku i objašnjava mu usput, a kako izgleda kada čitalac sam otkriva delove slagalice i interpretira napisano shodno svojim stavovima, uverenjima, vrednostima, mislima.


Kada je čitalac intrigiran, ponesen, opčinjen pričom? Šta i kako pisac treba da piše da bi mu se čitalac ovako osećao?

[Josephine]

E, da, takođe mislim da će ova tema ostati bez odgovora zato što većina pojma nema koja je razlika između pisanja i prepričavanja. Osim scallopa, Bobana, Lorda itd.

Ali je bitno da pišemo, zar ne? 

[saturnica]

E, da, takođe mislim da će ova tema ostati bez odgovora zato što većina pojma nema koja je razlika između pisanja i prepričavanja. Osim scallopa, Bobana, Lorda itd.

Ali je bitno da pišemo, zar ne? 

Kuku i lele...gle tko to govori!

[Josephine]

Projekcija je, na primer, jedan vid mehanizma odbrane. Neisprovociran napad, takođe. A sve to skupa, bez odgovora na temu, je dokaz neznanja. Dok se ne odgovori na temu.

Ja uključih i sebe u toj rečenici "ali je bitno da pišemo", zar ne?

[saturnica]

Projekcija je, na primer, jedan vid mehanizma odbrane. Neisprovociran napad, takođe. A sve to skupa, bez odgovora na temu, je dokaz neznanja. Dok se ne odgovori na temu.

Ja uključih i sebe u toj rečenici "ali je bitno da pišemo", zar ne?

Idem piti kavu! Dosta je bilo zajebancije! To mi je trenutno najbitnije.

[Džek]

Dakle, najbolje je da se svi (sem nabrojanih) manemo pisanja i prepustimo Histeriji da piše svoje neprepričavane ljubavne i napupele bradavice

[scallop]

Da ne bi crklo od sepse odmah po rođenju, postaviću jedan pasus koji sam hteo da postavim tamo gde na topiku o Bobu Živkoviću pokušavaju da postave snimke sa Art Kanala od pre dvadesetak godina. Dakle, da li je sledeći pasus pripovedanje ili prepričavanje:


Snimanje na Art Kanalu dogodilo se negde 1992. (1991.?) kad su raspad i izdaja u SFRJ dosegli kulminaciju. VTI, moj institut, prvi put je zabranio svim zaposlenima putovanje u inostranstvo, te je tako moje letovanje u Grčkoj dospelo u ćorsokak. Tada sam došao na sumanutu ideju: počeću da ličim na svog brata Gagu i uzeću od njega pasoš. Da ste ga upoznali znali biste da je sa puštanjem brade mimikrija postala stvarnost. Kad sam danas pogledao snimak više sam si ličio na njega nego na sebe. Naravno, Gaga mi je rekao da sam blesav i nije mi dao pasoš. Ja sam ispratio Radmilu i decu do granice na Dojranu, a onda ostao tamo sa rođakom i drugarima i do kasno u noć smo razmatrali mogućnost da me prebace njihovim stazama i  ja sam pristao. Ispostavilo se na nismo u stanju da hodamo do tamo, a teško je bilo i do kola, pa da se vratimo u Strumicu.

[Džek]

Čisto prepričavanje.

[Loni]

Za mene (prostog) otprilike je ovako:

- Tamo gde dominira PREZENT = pripovedanje.
- Tamo gde dominira PERFEKT = prepričavanje.   



PREZENT i PERFEKT naravno mi nisu ravnopravni.

  Sadašnje vreme daje živost, dinamiku, identifikaciju, mogućnost ubacivanja dijaloga.

   Mogu da pročitam čak i dva'es' složenih rečenica u nizu i da se ne smorim, ako su u prezentu.
   U perfektu, smorim se posle 5. 

U redu je kad se narator il' junak sete dve, tri minorne situacije iz prošlosti i predoči ih.
Ukoliko je neki događaj iz prošlosti bio toliko važan da zahteva dublje bavljenje njim,
čemu propustiti priliku da u otvorimo posebno retrospektivno poglavlje pa nam čitaoci direktno vide
kako se sve odigralo. 

Dijaloga da je što više jer sa njima ne možemo pograšiti i nešto prepričati.
Naravno i tu se može desiti da neki od likova previše prepričava, ali tu replike daju na nekoj živosti
pa i prepričavanje lika deluje manje naporno.

U jednom starom broju Znaka Sagite, Scallop je rekao nešto u stilu da naraciju idu tek tamo gde dijalog ne može da prođe.

[Ghoul]

Za mene (prostog) otprilike je ovako:

- Tamo gde dominira PREZENT = pripovedanje.
- Tamo gde dominira PERFEKT = prepričavanje.

OBJASNIO!!!! 

[scallop]

Hajdemo redom:


Da je naracija suvišna svi bi pisali drame. Ali, tako one postaju vizuelne. Nigde nisam napisao da naracija preuzima radnju tamo gde nije moguće to postiči dijalogom. Moguće je da sam intervenisao nad Lonijevom profesionalnom deformacijom shvatanja naracije.


Da naraciju određuje glagolski oblik, kako bi je anglosaksonci pisali?


Dakle, ovo su dva primera šta ne uslovljava naraciju.

[pokojni Steva]

Za mene (prostog) otprilike je ovako:

- Tamo gde dominira PREZENT = pripovedanje.
- Tamo gde dominira PERFEKT = prepričavanje.   

Jebote, mal' nisam sa stolice sleteo! Loni, idi brzo pa crkni negde, al' podalje da ne smrdi.

[Loni]

Stevo, raportiran si.
Na moderatorima je da kaznom pokažu koliko su ozbiljni kad je reč o sprečavanju govora mržnje i agresiji.

Ja imam svoje demokratsko pravo da izreknem stav, pa makar i pogrešan, po uslovom da nikoga ne ponižavam.
Ti ponižavaš.

Moj post o prezentu i perfektu nije trebalo shvatiti baš toliko bukvalno.

Generalno gledano u prezentu, naročito kroz dijalošku formu, lakše je izbeći prepričavanje.
U perfektu PROFESIONALAC TO ZNA DA IZBEGNE.
Međutim ako već profesionalci nismo u toj meri (a na radionici skoro niko prepričavanje izbegao nije) bolje da idemo lakšim putem i opredelimo se za prezent i dijalošku formu.

[scallop]

Dobro je da si ga raportirao. Sad će ga iskopaju i probodu glogovim kocem.


Loni, prepričavanje ne treba izbegavati nego ga prepoznati. Džek je bio odlučan, ali, da li je u pravu? Kako ćemo, dođavola, prepoznati tu infekciju koja nam zagađuje kratku priču na Radionici, pa je ne primećujemo kao drvo u šumi?

[Loni]

Ovaj forum ako već teži da se bavi kulturom, mora da ima i neke principe i kulturu komunikacije.

Ne moramo se svi voleti (i nepotrebno je), ali možemo nivo ophođenja da podignemo na jedan džentlmensko-damski nivo.

Termin PREpričavanje sadrži prefiks PRE.
Samim tim što nije sad, nego je nešto od PRE, prepričavanje zaista nosi tu konotaciju PROŠLOG VREMENA.

To je prva asocijacija, verujem kod svih.
Retko ćemo naći prepričavanje u prezentu i futuru.


Ne znam šta sam toliko pogrešno rekao, da mi neko (ko je navodno već crko)
poručuje da i sam treba da crknem.
(Ah, austro-ugarska kulturu na delu).
Da l me to Steva zove da mu se pridružim. Zajedno da vampirišemo?

E sad, iako svako prošlo vreme jeste neko prepričavanje,
nije svako prepričavanje ono što je nepoželjno za jedno književno delo.
Granica prihvatljivog postoji, ali ju je teško odrediti hipotetički.

Morali bismo da imamo pasus u jednom istom značenju, a u 2 primera
od kojih je jedan prepričavanje, a drugi pripovedanje, da se vidi razlika.

Između ostalog prepričavanje mi je i kad narator govori ravno.
Kao novinar prilikom nabrajanja.

Imali smo priče na radionici u kojima je narator saopštavao stvari kao udžbenik iz istorije.
I to u onom delu - hronologija, kratak pregled gradiva.

Da bi prepričavanje prešlo u pripovedanje, potrebno je i da sam narator ponudi svoj lični pečat.
Da sagleda situaciju na osoben način. Uz originalna poređenja i metafore.
Možda to?

[Boban]

Loni, znaš li od kada se u engleskom jeziku pišu romani koji nisu u prošlom vremenu?
Da li to znači da je sve pre toga bilo prepričavanje?

I ne bih očekivao od tebe da budeš toliko bukvalan. Pojam "prepričavati" u ovom slučaju odnosi se na nešto sasvim različito od toga kako ga ti predstavljaš.

[Karl Rosman]

To je prva asocijacija, verujem kod svih.

U tvom slucaju meni prvo na pamet pada PREseravanje.

[scallop]

Morali bismo da imamo pasus u jednom istom značenju, a u 2 primera
od kojih je jedan prepričavanje, a drugi pripovedanje, da se vidi razlika.

Između ostalog prepričavanje mi je i kad narator govori ravno.
Kao novinar prilikom nabrajanja.

Imali smo priče na radionici u kojima je narator saopštavao stvari kao udžbenik iz istorije.
I to u onom delu - hronologija, kratak pregled gradiva.

Da bi prepričavanje prešlo u pripovedanje, potrebno je i da sam narator ponudi svoj lični pečat.
Da sagleda situaciju na osoben način. Uz originalna poređenja i metafore.
Možda to?

Sa delom ovog dela tvog posta, moguće je da smo nešto bliži spoznaji. Da, prepričavanje nam se često događa na Radionici, a događa se jerpisac  nema kad, gde i kako da nam saopšti sve šta je teo da oće. Skučen mu prostor, pa dohvati i skucka sve odjednom, baš kao "kratak pregled gradiva". Da, pisac treba da opečati ono šta nam saopštava u narativnom toku. Kako da prepoznamo taj pečat, ako ga ima? Meni se čini da niz banalnog učitavanja prestaje onog trenutka kad narativni tok svoje infomacije saopštava tako da sadrži i ono šta nije puka informacija, nego lični odnos naratora prema njoj, bez obzira na to da li ga vodi protagonist u prvom licu ili ne. Hajdemo nazad na onaj pasus koji je Džek ekspresno proglasio za prepričavanje. Ima li u njemu "nevažnih" informacija, koje više govore o piscu nego o ispričanom? Odnosno, ima li u njemu više od obaveštavanja kad se dogodilo snimanje na Art Kanalu?

[Džek]

Ima li u njemu "nevažnih" informacija, koje više govore o piscu nego o ispričanom?

Ima, mada nisam na osnovu toga doneo zaključak; pre će biti po osećaju, jer ne bih rečima znao definisati prepričavanje i pripovedanje a da ne citiram nekog drugog.

Mislim da me osećaj ne vara, u svim mojim radioničarskim pričama nije bilo prepričavanja. Možda je i bilo, ali jako retko i vrlo malo, ne sećam se svih.

[pokojni Steva]

Iskreno se nadam da se Džek samo šali. Čiča je u jednum pasusu ispisao okruglu priču. Za ovakvo šta se daje litra krvi iz odma'.

[scallop]

Ma, Džek se zbunio. On nije siguran da li je to bilo prepričavanje, ali po osećaju mu se čini da pošto on ne prepričava, a tako nešto nikad ne bi napisao, da je to sigurno prepričavanje. Nego, hajdemo mi još malo o pripovedanju i prepričavanju, jer nećemo verovati Džeku na reč, a ne bi trebalo ni povampirenima koji oma tolkuju o litrama krvi.

[Džek]

Scallope, u pasusu si rekao više o sebi nego što priča zahteva.
Ali mislim da ni to nije prepričavanje; evo, dosetio sam se. U mom buku je prepričavanje nizanje informacija zarad bespotrebnog objašnjavanja.

[scallop]

Dobar ti je buk, ali, kako zarad "bespotrebnog objašnjavanja"? Da mu nije preko potrebno pisac ih ne bi tako nizao. Lepo bi se opustio i ispripovedao nam. A potrebno mu je jer ne zna kako bi te informacije turio u priču. Što bi nam pripovedao iz sveta koji je stvorio, kad može sve o tom svetu da ispiše kao u turističkom vodiču? Zašto bi mukotrpno izvlačio na licu svog junaka svaku pojedinačnu boru, postepeno ga oblačio od gaća do kravate, kad može da u jednom pasusu opiše njegovu fotografiju i "idemo dalje"? E, prepričavanje ti je svaki put kad te zasvrbe prsti da što pre dođeš do dijaloškog odeljka za koji si tako siguran da nije prepričavanje. Još ćemo mi o prepričavanju, ali da ne zanemarimo pripovedanje. Da li je pripovedanje naracija bez informacija? Ha!

[pokojni Steva]

ne bi trebalo ni povampirenima koji oma tolkuju o litrama krvi.

Ja takve pasuse čupam iz glave, ne sećanja, valjda ih zato i cenim koliko sam ponudio.

[scallop]

Ja sećanja nosim kao pertle na cipelama. Zavežem, pa odvežem. A pertli ko špageta.

[Džek]

Možda se sećaš jedne priče (moje) koju si čitao pa u pola frtutme mi napisao "e ovde sam pukao"
Posle sam izbacio kompletan pasus (ne pasus, nego stranicu ili dve) i priča sasvim lepo funkcioniše i bez toga.

Prepričao sam ukratko svet u kojem protagonisti operišu. Sasvim bespotrebno. Svet se postepeno gradi bez nametnutih informacija; pisao sam, a i dalje to činim, kao da se takav svet podrazumeva. U poslednjoj radioničarskoj sam spominjao "dampfere" i "zmije sa Orhamove stene" bez ikakve želje ili potrebe da objašnjavam šta je to, je l' se to jede i čemu služi.

Prepričavanje je, vele,  smaranje čitaoca a ja bih dodao i vređanje njegove imaginacije i inteligencije.

[scallop]

Obećao sam i nešto o pripovedanju. Za razliku od pisanja na koje danas najčešće nailazimo, pripovedanje je skoro klasični srpski način pisanja. Postaviću vam jedan od tekstova koji me je naučio pameti. Obratite pažnju na dužinu. Potpuno odgovara našoj 6Kk priči.



O zlatnicima iskupljenja

Stigao je usred kiše što je podrovala puteve i svukla sobom drveni most podno Rečana, na putu za Prizren. Na belcu koji se pušio kao da je trkom teran preko Šare, osedlanom moćnim teškim sedlom kakve Turci nikada ne stavljaju. A iza njega je jahao i sluga, Temides, sav umotan u mrku dugu mantiju. On prvi sjaha i preko blata i lokvi pređe do klimavog trema, pa onda jako pokuca da krčmar izađe i povede im konje.

A unutra se okupili svakojaki okisli putnici. Neki su tu već pet i više dana, u malim uzanim sobama, i čekaju da se kiša smiri i da putevi opet postanu prohodni. Svi sede unutra, u najvećoj prostoriji gde se služi sir i rakija, i čuvaju se od kiše koja napolju već danima lije kao iz kabla.

Uđe i Sirgijan, krvavih očiju i opuštenih ramena, kao da je čitav mesec proveo u sedlu na kiši, i kako on uđe svi se redom okrenu da ga osmotre: neki zagonetni Skopljak tvrdog lica na nerazjašnjenom putovanju za Priboj, grupa zakukuljenih Bugara iz Dijampolja, par oklopljenih španskih plaćenika koji su se iz dosade davili u piću, krezubi Cincarin-trgovac, gomila besposlene seoske mladeži i Jeđupa, kao i tri Grka monaha na poslanstvu za Sv. Arhanđele. Sirgijan zamače svoju otežalu odoru i teškim, olovnim korakom krenu ka praznom stolu bliže vatri. Cincarinu odmah zapade u oči njegova odeća, vrećica o pojasu i prstenje na ruci, a pijani Španci se mršteći zagledaše u balčak njegovog mača, tvrde istrošene kanije i ožiljke po šakama i licu. Takvih se namernika ovde retko kada moglo sresti, iz njih se gotovo nikada nije moglo ništa izvući, a nije se čak ni znalo kojem bi od gospodara oni zaista mogli da služe.

Ipak, njegova pojava  nije preko mere uzbudila goste. Jer, niko od njih ga nije prepoznao, a o njemu se znalo samo iz priča koje su se ispredale posle velikih bojeva. Činio im se nekako previše opasan i sumnjiv, pa se glave opet okrenuše i ponovo se začu pripito brbljanje i igra kockica na dasci.

A bio je to Sirgijan, vojskovođa.

Onaj što je sravnio sa zemljom celu Mesembriju i Dijampolj, vodio carsku vojsku na Velbužd i za krunu odnosio pobede sa mnogih velikih megdana; carski namesnik, jedini što je vraćao slavu tim poslednjim Romejima.

A tu su se, u ovom svratištu, pričale priče o ratovima koji su već bili i o ratovima koji tek treba da budu. Tu su se sve priče preplitale i mogle da ispričaju jedna uz drugu, naporedo, kao kada se u isti mah odapnu dve strele, i to tako da se uzajamno ne remete i da ne kvare postignuti sklad. Zajedno su sedeli saski rudari i doseljeni Jermeni, Grci, divlji Arbanasi i Đenovljani iz obližnje trgovačke postaje; svaki od njih na svom pohodu jer tu nije bilo međa. A svuda po zidovima su, pri svetlosti vatre, igrale i nejasne senke nekih drugih ratnika i ljudi. I one su bile ravnopravni gosti.

- Ovde se rastajemo, - rekao je Sirgijan svom slugi. - Ovo je poslednja stvar koju od tebe tražim.

Sir, hleb i rakija su bili izneseni pred njih, ali nisu ih se ni jedan ni drugi još prihvatali. Sirgijan se povi i dohvati svoje bisage.

- Ponećeš ovo Caru, natrag u Konstantin... - pružio mu je dopis napisan još na dvoru, pre mnogo dana. Mnogo pre no što je, kao neki begunac ili dvorski spletkaroš, preko Negroponta i Ženskog grada krenuo u potragu za novim gospodarem.

- Tu su objašnjeni razlozi moga odmetništva.

Hartiju je zavio i stavio je u malu pletenu vreću.

A i njegovog slugu, Grka Temidesa, pratile su priče. Govorilo se da je Temides bio najizdržljiviji trkač i najbrži glasnik koji je ikada postojao; da je bio u stanju da bos pretrči sve od Sereza do Soluna bez stajanja. Govorilo se i da Grka, na kraju jednog takvog puta, već godinama iščekuje smrt. Nije se znalo koliko mu je do toga ostalo, kao ni ko će biti njegov poslednji poslodavac, ali bilo je sigurno da Temides već dugo traži i potajno se nada poruci za koju je vredelo poći baš na taj put.

- Daćeš mu pismo da pročita i reći da je poslednje što od njega tražim tvoj život, - dohvatio se za pojas i vrećicu s novcem koja je o njemu visila. - I pokloniće ti ga, veruj. On zna da je moj dužnik.

Stavio je vrećicu na sto.

- Tada ćeš biti slobodan i moći ćeš da radiš što ti misliš da treba. Ako budeš želeo da se vratiš, to će opet biti tvoja volja. Od sada će me ljudi pratiti samo svojom voljom.

Izvadio mu je nekoliko srebrnjaka za put.

A onda je, ne obazirući se na poglede hanskih gostiju, iz nekog drugog nabora svoje odore izvadio dva zlatnika. Tokom celog puta ih je prevrtao po rukama, u snu i u sedlu, kao da su amajlije, nepoznatog i skrivenog smisla.

- I daćeš mu ovo, - rekao je i spustio zlatnike u vreću s pismom.  - Andronik će znati šta oni znače... Ja idem na sever... Stefanu.

Temides otvori usta i pogleda pravo u Sirgijana.

- Gospodaru, - zausti. - To je... izdaja.

Sirgijan zalomi hleb i potegnu rakije.

- Ne! - reče. - To je iskupljenje.

Temides je te iste noći pošao na put. U njegovoj sobi su ujutru našli odeću koju je nosio i sandale, a i konj na kome je dojahao ostao je u štali. Rekli su da se Car Andronik jednog jutra probudio sa dva zlatnika u ruci i ispričao svoj san tumaču Teofanu; došao mu je glasnik, potpuno nag, bez sandala, obliven znojem kao da je pretrčao celu carevinu. Predao mu je jednu zbunjujuću i teško razumljivu poruku koju Car nikako nije mogao da razume, i umro mu tu, pred nogama.

Tumač mu je rekao da su zlatnici iskupljenje i da se Sirgijan više neće vratiti. Ostatak sna mu nije protumačio i povukao se dugo u svoje odaje. U jednom od njegovih spisa ostalo je zapisano da uskoro odnekle, sa severa, dolazi Osvajač kome ni Car ni carevina više nisu dorasli.

[Kimura]

Odlična priča. Sve je rečeno, a nigde suvih pišćevih objašnjenja.

[scallop]

Nije moja, zato slobodno udrite. Pisao ju je klinac opasno talentovan. Osetite šta je sve napisao, a nigde ležećeg policajca.

[Mica Milovanovic]

Nadam se da nećete nasesti na scallopove provokacije... Ja ne bih ovo previše kritikovao... 

[Kimura]

Nije moja, zato slobodno udrite.

Ja nemam po čemu.

[scallop]

Mićo, ti znaš da ja ovo nisam napisao.



ED. Da li ti znaš razliku između pripovedanja i standardnog pisanja koje stalno čitaš?

[Kimura]

Zašto ne kažete šta vas je naučilo pameti?

[scallop]

Shvatio sam šta je lepo pripovedanje.

[Kimura]

Slažem se, zaista je lepo.

[scallop]

Nisam zadovoljan. Sat jedan sam doterivao tekst iz jednom starog budženog fonta, mislio sam da ćemo tako uočiti drastičnu razliku između dobrog pripovedanja i prepričavanja, da je čovek digao dva sjajna karaktera dok trepneš i da je pred nas bez po muke složio čitav jedan svet iz XIV veka. Naši pokušavači epske fantastike bi samo iz te tri strane mogli da uče kako se to radi. Šta mogu, nisam zadovoljan.

[Kimura]

Nisam zadovoljan. Sat jedan sam doterivao tekst iz jednom starog budženog fonta

Niste se uzalud trudili. Nekoliko ljudi je pročitalo priču, a to je škola samo po sebi, pretpostavljam.

[scallop]

Nažalost, samo ti. Mića ju je čitao pre desetak godina.

[SuperSynthetic]

   
 
PRIPOVEDANJE-SLIKANJE RECIMA
  Noge su mi sve teze od blata koje mi se hvata za cipele. Sunce odvaljuje kako pici. Cini mi se da sam se izgubio. Voleo bih da sam jedna od ovih ptica. Da letim.  Mozda su pticurine iznad mene znamenje. Slutnja. Ubice me neko u ovom jebenom polju.

PREPRICAVANJE
Sliku - polje sa pticama- je naslikao cuveni slikar Van Gogh.  Slika je celina koncentricnih krivih i paralelnih pravih poteza. Oni dokazuju umetnikovu originalnost koriscenja ulja ne platnu. Jako lepo. Divno. Prelepo.

[Džek]

Nisu samo Kimura i Mića čitali priču. Lepo napisano, slažem se.

[scallop]

SS, sviđa primer. Pasuje.

[saturnica]

Nisu samo Kimura i Mića čitali priču. Lepo napisano, slažem se. Ne znam šta bih da udarim tu, sve štima.

Da, i ja kažem isto.

[saturnica]

   
 
PRIPOVEDANJE-SLIKANJE RECIMA
  Noge su mi sve teze od blata koje mi se hvata za cipele. Sunce odvaljuje kako pici. Cini mi se da sam se izgubio. Voleo bih da sam jedna od ovih ptica. Da letim.  Mozda su pticurine iznad mene znamenje. Slutnja. Ubice me neko u ovom jebenom polju.

PREPRICAVANJE
Sliku - polje sa pticama- je naslikao cuveni slikar Van Gogh.  Slika je celina koncentricnih krivih i paralelnih pravih poteza. Oni dokazuju umetnikovu originalnost koriscenja ulja ne platnu. Jako lepo. Divno. Prelepo.

Dva puta vode kroz zito, nad jednim se gomilaju ptice... Koji odabrati put?

[Coffin Annal]

Dva puta i nebeska svetla slikaju odraz večno usamljenog.



Ili se to samo meni čini? 

[saturnica]

Dva puta i nebeska svetla slikaju odraz večno usamljenog.



Ili se to samo meni čini? 

[Hrundi V. Bakshi]

Nije dobro da se toliko slažete jedni sa drugima.

[scallop]

Nije baš. Hajde, ti se nesloži. Računao sam sa tim.

[Hrundi V. Bakshi]

Slažem se. 

[scallop]

   Pa, ponudio sam ti jedno lepo pisanje.

[Hrundi V. Bakshi]

Nisam čitao, ali sam siguran da može bolje.