Radionica broj 28 - april 2013 - ZADATAK

[saturnica]

Sto ste se toliko u Izopsteniku ko mutavi uhvatili Spinoze? Osim osnovnih informacija koje se nude u tekstu i koje svi znamo, nema tu neke prevelike mudrolije, niti smatram da je autor presao granice neshvatljivog. Zar vas je od tako malo mudrijasanja o smislu i zivotu zaboljela glava ili vas je uhvatila prpa od Spinoze? Sasvim se normalno moglo zamisliti i da na samrtnickoj postelji lezi neki nepozanti covjek, anonimus, koji je volio krsiti vjerske dogme i pljuvat po bogu. Odilicna prica pisana iz prvog lica, molonog  koji u niti jednom trenutku, makar meni nije bio ni dosadan ni naporna. Sto rec za stil i recenice nego, bravo!
Od mene, da je bilo glasanje, isli bi bodovi ovoj prici. Drugi Đeronimu.

[Stipan]

Bože moj, koji si ti sujetan lik!
Zašto misliš da je tvoje mišljenje jedino ispravno?

I ko ti je uopšte taj Spinoza?

[Kimura]

Još malo i počeću da branim svoju priću, phi!
Razumem da nekome nije zanimljiva, ali sam prilično sigurna da je, svakome ko je imao volje pažljivo da čita, jasna i razumljiva.
Moja želja je bila da napišem nešto u drugom licu, kratka priča je za to veoma zgodna. Pošto nam je tema SUSRET, a to znači da moramo imati najmanje dva lika, jedan od njih, mislila sam, treba da bude neko koga ne moram posebno predstavljati : đavo.
Pokazalo se da nisam dobro mislila, pošto je bilo sumnji u pogledu identiteta bića koje priča moju priču.

Za Scallopa : ako je neprepoznatljiv jedan običan hrišćanski đavo, šta reći za zmajeve koji zmajevi nisu?

Sad, zašto baš Spinoza? To je jednostavno : oko kakve duše bi đavolu vredelo da se pomuči?
Mogla sam izabreti i nekog anonimusa, ali bi mi to valjalo samo za mnog dužu priču. Mada, možda treba probati...


Teško mi je da kažem za koga bih glasala. Podjednako mi se, uzimajući u obzir mane i vrline, dopadaju prva, druga i peta priča.
     

[scallop]

Za Scallopa : ako je neprepoznatljiv jedan običan hrišćanski đavo, šta reći za zmajeve koji zmajevi nisu?

Dojadilo mi je kad ne shvatite šta sam napisao. Završnica priče je toliko zbrljana da se ni običan đavo ne može prepoznati. Inače, pisanje iz upravnog govora je bilo vrlo dobro. Svi to uradimo bar jednom u životu.

[Kimura]

 Đavo s kraja priče više nije đavo.

[scallop]

To sam i mislio i to ne ide.

[Mandragora Dragon]

Đavo s kraja priče više nije đavo.

A da ipak pročitaš priču "Jetering i Džek" Klajva Barkera?

[hidden]

Đavo s kraja priče više nije đavo.

A da ipak pročitaš priču "Jetering i Džek" Klajva Barkera?

+1

[hidden]

Što se bodova tiče, da se glasalo dao bih bod Ostrvu i Džeronimu....

[Kimura]

Đavo s kraja priče više nije đavo.

A da ipak pročitaš priču "Jetering i Džek" Klajva Barkera?

Lep predlog, ali to je nešto sasvim drugačije. 

[Džek]

Džeronimo je moj, ali kontam da svi to kontate.
Neću da ga pravdam. Jebe mi se za to. Pisao sam ga iz zajebancije, bez ambicije da napravim nekakvu slojevitu priču, dubokoumnu sa filozofiranjem. Blah. Pisci koji to namenski rade su propast živa, sardine koje bi da budu ajkule.

Nisam hteo da nipodašatavam radionicu time, određeni znaju koliko gotivim istu, nego jednostavno -tako mi došlo. Zadatak me inspirisao da napišem upravo to -zajebanciju. Što da ne. I to je pisanje.

Namerno sam odabrao prvo lice, u prezentu, jer sam se projektovao u tog idiota koji je odapeo. Kliše? Možda i jeste, ali to je moje. Moj kont, tako bih ja da sam debela svinja Nikolić global komunikejšn odradio.

Lik sa Lenonkama je moja vizija, ili želja, lica kojeg bih voleo da ugledan kada mandrknem. Sa takvim bih lako.

Sad, nauk je da se pisac mora distancirati od svojih likova, da piše ne sa emocijama, nego, kao, može pisati o emocijama, a ja eto nemam pojma da li sam Nikolića projektovao kao sebe ili izmislio lika koji je sasvim svoj. Nebitno, sasvm.

Čudi me da niko nije pitao odakle i zašto "Džeronimo" a ako nekoga interesuje, neka me pita i ja ću odgovoriti... i verujte, nećete biti zadovoljni odgovorom.

Hik. 

[Mandragora Dragon]

Džek, nisam bio baš siguran da je to tvoja priča, mada nisam stigao ni da je prokomentarišem, ni bilo šta što se bodova tiče. Ja se iskreno nadam, što se "Džeronima" tiče, da nećeš da se ispadobranišeš odavde.  Ne vadim se, na kraju sam bio zadovoljan kako je ispalo, ali kada sam pisao za ovaj krug nije mi bilo do pisanja, a nije ni sada. Poslao sam priču kao podršku Radionici pošto se broj učesnika smanjivao svakim krugom, a i neki dug tu leži. Možda nije neka ispomoć, ali bar onaj što je bolji ima u odnosu na šta da bude. Situacija nije bajna, eto i pauze, ali cenim da je učešće više ljudi poželjno, a nadam da nisam na smetnji.   

[Kimura]

Nadam se da do septembra nećeš promeniti mišljenje.

[Coffin Annal]

Meni je ovaj krug na kraju ispao sasvim OK. Ne znam zašto ga većina tako ocrni, ima finih priča, iako  ne štimaju sasvim sa zadatkom, ali to nam nije nepoznato. Inventivnost i originalnost su danas pod velikim znakom pitanja, tako da se ne usuđujem da ulazim u to, ali ima zanimljivih pokušaja odgovora na temu i prihvatljivih rešenja.

Pogovor savesti - Jedna od jačih priča u ovom krugu. Na ispisu bi trebalo poraditi, dok je ideja privlačna, ima interesantnih igrarija i prilično je maštovito. Promenio bih naslov, jer previše otkriva i ne bih toliko detaljisao oko kockica, pre svega zato što bi najbolje leglo da pojam lego-savesti opstane i ostane na apstraktnom nivou. Ne bih se toliko bacao u analizu sastava i toliko ga smeštao u meso, ili kockice, dovoljno je sasvim da ime i čin raskockičavanja odrade posao.

Ostrvo - Ubedljivo najbolja u ovom krugu, po mom skromnom mišljenju. Jedinstven pristup zadatku i problemu, primerene metafore, zadovoljavajuć kraj. Neke od rečenica su problematične zbog dužine i poigravanja karakterističnog za autora, ali ništa što jedno razumno oprizemljavanje ne bi dovelo u savršen red. Pominjana je "jalovost ostrva" - ne bunim se. Scallop reče da je to nova priča, a verujem da se i moreplovac slaže sa njim. Jedini problem je poslednja rečenica. Nepotrebna je i skenjava celokupan utisak.

Izopštenik i njegov čuvar - Ovo je jedina priča u krugu koja mi nije legla. Nema tu posebnog filozofiranja, razumeo sam je, ima detalja koji su sasvim u redu, ali mi se ispod cele priče čini da autor želi da nam kaže šta je on to sve naučio u životu i koliko je načitan filozofske misli, a i biografija. Bezvezno mi je to razmetanje, priču je mogao da iznese i običan junak zdravog razuma koji ne dopušta da mu previše sole pamet. Uostalom, zašto se danas, u vremenu interneta, Čarlsa Mensona i Henka Mudija cimati oko jeftinih izlapelih misli o kojima slušaš u četvrtom razredu gimnazije?

Bilo jednom na brdovitom Balkanu - Simpatična je ovo pričica i zanimljiva radionička igrarija, ali ne verujem da bi se moglo ići dalje od toga. U redu su postavka, zaplet i detalji, ali je preko glave više i Mirka i Slavka i četnika i partizana, a Hitlera posebno. Postavka bi funkcionisala odlično da nisu korišćeni isprani motivi. Na ispisu bi takođe trebalo poraditi. U svakom slučaju, može ovo da prođe, ali znam da autor može i bolje.

Džeronimov skok - 48 Sati Sahrana. Poput prethodne, simpatična, prizmena priča sa nekoliko duhovitih momenata. Previše svega, doduše. Iz ovog mogu da proklijaju dve priče bez problema. Bilo kako bilo, smešak ostade nakon čitanja - pretpostavljam da je autor ispunio cilj.

Perforacije i brci - Smeće. Često eksperimentišem kada pišem radioničke priče, jer je mesto idealno za to, opirem se svim normama i ustaljenim pristupima i desi se da moju toplu vodu proguta bar jedan čitalac. Ovog puta, bojim se, crevo mi je ostalo kraće nego ikad, pa niko nije skontao o čemu se radi. Naime, nema posebne filozofije, da zadovoljim radoznale. Reč je o najobičnijem, po srpki, pucanju čira na želucu, malo drugačije ispredenom, doduše, uz psihoanalizu i fejšlher, koji je baš bio eksploatisan u ovom krugu. Ima tu neki K.onflikt, sa ID-om iz ICD 10 (ulcer sa perforacijama i krvarenjem), kojeg od ranog detinjstva guše roditelji, popovi, predsednici, političari, šef, preduboka međunožja, face iz razreda, promašeni tiketi na kladionici, sve dok mu "e moj JA (Ego)" ne ode na put i ostavi ga pothranjenog alkoholom, marihuanom, cigarama i lekovima za smirenje, pa kad uvidi da će svest potpuno da se raskocka, EGO se vrati i omesnati K.onflikt u malo kiseline i vrele senzacije oko opne napupelog čira na želucu (sudnici), uz pomoć nekolicine SUPERiornih njEGA koji su tu da propišu norme. Al' očigledno preterano zakukuljih, pa sad meni kuva u stomaku, a i pod obrazima. Bar nije bilo krvi, mesa, raskomadane dece i sijamskih blizanaca.  

[Palmer]

Nema groznije sujete od branjenja svoje priče, na greškama i oko pisanja i oko naturanja svog objašnjenja se uči. Dakle, okačiću skicu priče za one koje zanima, ako takvih ima šta sam pričom želeo da kažem, a očigledno nisam to uspeo, iz razloga što pisanje skice može i te kako da utiče loše na razvoj priče i to je glavni cilj kačenja iste, a ne naturanje odbrane, viidm i sam da je loša bila realizacija ideje i hvala vam na sugestijama, obzirom da prvi put pišem  na zadatu temu ovde, zadovoljan sam što ste izdvojili vreme i sve  prokomentarisali. 

Dakle evo skice u celosti koju sam napisao PRE početka pisanja priče, koga zanima nek' pročita, koga ne zanima neka preskoči, dakle JEDINI razlog oko kačenja je da zadovoljim znatiželju (if any) i da pokažem kako je dug put od zamisli skice do realizacije, to sad vidim obzirom da pišem, pa maltene jednom u godinu dana.

Skica:

-Tvenovski – frojdizam, apologija-parodija, zapitanost, Adam, parodirajući element tvenovskog  shvatanja čoveka kao mašine, celovitost čoveka se gubi, odbacivanje čina samopožrtvovanja  vođenom ljubavlju i njena zamena samopožrtvovanjem -  majmusnki element u čoveku
-Susret i sukob Super –ega (Savesti) sa egom i ID-jem, postoji li izbor i sloboda volje?

-Narav – temperament, sopstvene naravi se nikada ne možemo osloboditi;  Zatvor, iskoristiti zatvor zbog kršenja vojne naredbe u kojoj svi vojnici ginu, patrolna ekipa spasava komandira , šalje ga u zatvor, relacija:  Savest – narav/karakter/temperament, zatvor u zatvoru, spoljašnji zatvor navodi unutrašnji da dođe do izražaja 

-Savest, neuništiva nakon formiranja od str. okruženja, plastika simbol neuništivosti, u prirodnom, naturalnom svetu,  lego kocke, zbog  spojenice Super-L(ego), sklapanaj figure na podlozi: tabula rasa, Savest- apsolut prirodnog, vidljivog sveta, Smrt-apsolut duhovnog onostranog, Bog nije apsolut, Bog je sfera duha.

-Likovi: komandir, oficir, Savest, oficir daje naredbu oficiru preko veze, komandir ne izvršava zbog naredbe oformljene sopstvene Savesti, naredba ''savesnog'' komandira takođe pod dejstvom savesti, borba savesti

-Oficir izdaje naređenje, komandri negira, negiranje izraz slobode ili apsolutističke naredbe Savesti, vojnici podržavaju komandira jer im njihova ponosita Savest ne daje da se pobune makar otišli i u smrt, vojnički oformljena savest,

-Savest – monarh, naturalizam, vlast nad telom, teritorijom, prirodom, čovekom

-Žuta minuta, atak, municija Savesti je Narav, ubojito oružje oduzimanja slobode kroz zatvor i postupke– požutelih 60 sec –na kraju

-Atak Super-ega na ID, samoubistvo, Smrt, jedini donosilac slobode

Savest mi je naložila da ovo ispišem  nadam se da nije suviše pretenciozan potez kao što je skica pretenciozna pretpostavljam, previše filozofije, malo dobre centarforske realizacije.

Inače većina zamerki vam je na mestu. Dakle pokušaj da u 6000k implementiram dvoumljenje oko apologije ili parodiranja tog naturalističkog shvatanja tvenovskog frojdizma (kojeg ima i kod PKD-ja ponekad) i negiranje slobode u prirodnom, naturalnom svetu. Dakle moj stav u ovoj priči oko ovog filozof. sistema nije, i u pravljenju skice nisam želeo da bude jasan i da budem previše ozbiljan, jer ne želim da doprinesem potvrđivanju tog filozofskog sistema u kojima bih jasnim stavom dao za povod sopstvenoj spisateljskoj Savesti da strane na stranu tog i takvog filozof. sistema ili PROTIV njega. Eto otud toliko pitanja, a malo odgovora.

[Palmer]

a evo sve to jednostavnije, sad ću ispisati bez palamuđenja

Niko ne čini dobro nego zato što radi po nalogu Savesti, svi aktovi, činovi, kritike pisanja vode samopotrvđivanju, naša Savest ne registruje, na primer, bol nanet drugima sve do tačke dok taj bol ne dotakne nas, dakle, Savest, to je impuls koji diktira čovekov akt, imperativ potrebe da se oseti samopoštovanje, autokrata koji NEPRESTANO primorava čoveka da zadovolji njegove želje i čim zadovolji jednu prelazi na drugu  predstavlja neprestanu GLAD za samopoštovanjem, ne razlikuje dobro i zlo, ne zanima ga dobro ponašanje čoveka, ali se može obučiti da voli stvari koje će biti dobre za čoveka.

Impuls znači da komandir oseća grižu savesti da ne bude heroj, posle toga grižu savesti zato što su poginuli vojnici itd itd. Dakle nikad nije sita Savest, glad vlada. E sad, različito je zadovoljavanje Savesti i to zavisi od karaktera/naravi čoveka,  i poenta:  kao odlučilac o propisanom moralu, Savest je POTPUNO neupotrebljiva. Dakle herojizam je akt zadovoljavanja sopstvene Savesti, čak i po cenu ludačkog-herojskog odlaska u smrt, a ne akt slobode. Namerno sam plasirao ovu priču ovde da bih video reakciju kritičarske Savesti forumaša i kaako neko reče da bih se dobro proveo pišući priču.  E sad Savest mi nalaže da priznam da ako je objašnjenje priče duže od same priče onda tu mora nešto da se menja.

[Stipan]

E moj Palmeru, da si i u priču stavio ovo što ti je u skici ne bih imao ni jednu jedinu primedbu.
Problem tvoje priče nije aspekt savesti, nego neuverljivost polazne tačke - događaja na ratištu.

[Džek]

Džek, nisam bio baš siguran da je to tvoja priča, mada nisam stigao ni da je prokomentarišem, ni bilo šta što se bodova tiče. Ja se iskreno nadam, što se "Džeronima" tiče, da nećeš da se ispadobranišeš odavde.  Ne vadim se, na kraju sam bio zadovoljan kako je ispalo, ali kada sam pisao za ovaj krug nije mi bilo do pisanja, a nije ni sada. Poslao sam priču kao podršku Radionici pošto se broj učesnika smanjivao svakim krugom, a i neki dug tu leži. Možda nije neka ispomoć, ali bar onaj što je bolji ima u odnosu na šta da bude. Situacija nije bajna, eto i pauze, ali cenim da je učešće više ljudi poželjno, a nadam da nisam na smetnji.   

Šta zanči da se "ispadobranišem?" Ako si pod time mislio da ću napustiti radionicu -neću.
Osatajem dužan komentare; nisam u stanju da komentarišem određene priče, a ne bi bilo Ok da neke preskočim, tako da će te mi oprostiti.

Mene je u ovom krugu najviše oduševila atmosfera kruga. Nisu bite priče, neke su bolje, neke lošije, idući put će biti obrnuto, neko je pokušpio kajmak, neko nije i ćao.
Bez svađa, vređanja i provociranja. Samo tako se može opušteno uraditi nešto. Iznenadio me toliki odziv sa komentarima.

Ko god veli da je radionica mrtva, i ko god to priziva, neka pogleda unutar sebe i ispod naslage gnoja i zlobe proveri ima li života u njemu. I pameti.

Dobar krug. Kako će se nastaviti, ostaje da se vidi na jesen. 

[scallop]

Palmere, mnogo si ga zakomplikovao. Onda dospeš do situacije kad je neophodno objašnjavati. Tu priliku pisac objavljene priče jednostavno nema. Ambicije moraju da budu srazmerne sposobnostima, a sposobnost u ovom slučaju nema veze sa talentom nego sa veštinom koja se uvek može unaprediti. Zato i pišemo jednostavnije priče da bismo se osposobili za složenije. Šest kilo karaktera i nisu neka vreća bez dna. Zadovolji se sa sendvičem ako nemaš vremena da skuvaš sarmu.

[Kimura]

Bar nije bilo krvi, mesa, raskomadane dece i sijamskih blizanaca.

E, moj ti!

(To mi je bilo simpatično u priči.)

[saturnica]

Džek, nisam bio baš siguran da je to tvoja priča, mada nisam stigao ni da je prokomentarišem, ni bilo šta što se bodova tiče. Ja se iskreno nadam, što se "Džeronima" tiče, da nećeš da se ispadobranišeš odavde.  Ne vadim se, na kraju sam bio zadovoljan kako je ispalo, ali kada sam pisao za ovaj krug nije mi bilo do pisanja, a nije ni sada. Poslao sam priču kao podršku Radionici pošto se broj učesnika smanjivao svakim krugom, a i neki dug tu leži. Možda nije neka ispomoć, ali bar onaj što je bolji ima u odnosu na šta da bude. Situacija nije bajna, eto i pauze, ali cenim da je učešće više ljudi poželjno, a nadam da nisam na smetnji.   

Mene je u ovom krugu najviše oduševila atmosfera kruga. Nisu bite priče, neke su bolje, neke lošije, idući put će biti obrnuto, neko je pokušpio kajmak, neko nije i ćao.
Bez svađa, vređanja i provociranja. Samo tako se može opušteno uraditi nešto. Iznenadio me toliki odziv sa komentarima.

Slazem se...

[Palmer]

Zadovolji se sa sendvičem ako nemaš vremena da skuvaš sarmu.

em mi zagore sarma, em se kupus odmotao, poispadao nadev i zagorela šerpa. I sad mora posuđe da   kisne u vodi preko noći dok ja OBJANSIM zašto je zagorela, hehe

pa dobro zato i postoje radionice, zato sam i okačio skicu, da bih dobio možda još koju sugestiju, imam ih dovoljno, i hvala vam svima,  šta znam nije mi toliko bio cilj samo da filozofiram,   iako se ne čini tako, već da izgradim dosledan lik koji će do kraja biti veran svojoj lošoj savesti, tj. sebi, a ne da nateram lošeg lika da sam sebi čita moralnu lekciju, to mi je totalno bezvezna misao. a zakomplikovao sam ga samo tako, nema šta.

[Hrundi V. Bakshi]

Šta se događa?

[Hrundi V. Bakshi]

Ima samo 6 priča.
Noćas ih postavljam.
Sledeći krug zadajem za 1. jun, a naredni za 1. septembar... mala letnja pauza.

Aha... tek sad vidim...
dobro, moja je priča "Ostrvo" u ovom krugu.

[scallop]

Imaš prilično opširne komentare. Po običaju, opet si me uhvatio na pismenost.

[Kimura]

/quote]

Ne bih pogodila.

[hidden]

Ima samo 6 priča.
Noćas ih postavljam.
Sledeći krug zadajem za 1. jun, a naredni za 1. septembar... mala letnja pauza.

Aha... tek sad vidim...
dobro, moja je priča "Ostrvo" u ovom krugu.

Čestitam!