Neke misli o pisanju

[Boban]

Linkine, jel ti imaš problem sa shvatanjem ili se samo praviš lud; mislim da je Mića postavio tri POČETNA pasusa iz tri različita dela, ne tri nasumična pasusa.
Ne znam ko je ovde uveo pojam i razmatranje nasumičnih pasusa, ali to je bezvezarija u odnosu na potrebu da početak knjige bude incijalizuijući.

[saturnica]

tako je, sve se na kraju svede, svi naši razgovori, čak i kod ovog nedužnog Mićinog posta, na nadjebavanje ega. čiji je veći i tko može duže. tko će koga poklopiti. tko će kome reći da nema pojma ni o čemu. čije mišljenje će se uvažiti a koga ćemo omalovažiti i poniziti. uvijek ista prostačka retorika! kao da niste pisci već, ne znam ni sama što...
reći nekom da je ovo mjesto gdje se samo piše ali ne čita, jer naprosto ,,vrh" današnjeg dana i zato da ne duljim, završavam sa: zgodno je i simpatično drugima vaditi trunke iz tekstova, ali je jako nezgodna i zabrinjavajuća pojava ne vidjeti balvane u vlastitim...

[Mica Milovanovic]

Hajde da pokušamo da izbegnemo svađe, jer to nije bila nikakva namera. Nisam imao nikakvu nameru ni da referišem na bilo kakvu svađu koja se vodi na drugim delovima foruma.


Meni je posebno bilo zanimljivo Stevino mišljenje da nijedan od ovih pasusa nije vredan čitanja i njegovo objašnjenje zašto. Ali ja to ne vidim u ovim pasusima, osim u prvom, gde zaista ima stilskih nepreciznosti.


[size=0px]Prostrano ogromno more. Talasi su čas veliki, čas mali; na njima se diže i spušta dugački, uski čun[/size]
[/size]

Stevo, gde ti ovde vidiš mrsomuđenje? Kratka i jasna slika. A što se tiče prideva, ne misliš valjda da tekst treba da bude bez njih da bi valjao?

[Nightflier]

Miću, u pojašnjenju si naveo dva treća pasusa. Plz, pojasni koji je koji, pošto si me zaintrigirao, pa bih da potražim te naslove.

[PTY]

Linkine, jel ti imaš problem sa shvatanjem ili se samo praviš lud; mislim da je Mića postavio tri POČETNA pasusa iz tri različita dela, ne tri nasumična pasusa.

nema potrebe za ikakvim prostaklucima, sam Mica je rekao da su u pitanju poceci drugih ili trecih poglavlja, to da se izbegne guglanje.
znaci, covek je pravilno shvatio - shvatio je da NISU u pitanju poceci samih romana.
edit - upade Mica.

[Mica Milovanovic]

Greška. Krenuo sam otpozadi, kako ste ih i poređali po kvalitetu. Treći koji sam naveo je u stvari prvi pasus... Onaj sa konjima... to je roman Ivana Panića.

[Mica Milovanovic]

Ajde, molim vas da se ovde ne svađamo. Ima toliko topika na sagiti specijalizovanih za tu vrstu diskusije.

[Nightflier]

Zahvaljujem i uvrstiću ih na spisak za čitanje. Zapravo, "Burlesku" sam odavno hteo da čitam, ali nisam mogao da je nađem, pa sam zaboravio na nju. Da ne znaš ko je izdavač (trenutni)?

[Kimura]

O, pa nismo mnogo omašili! 

[Boban]

izvinjavam se na smetnji... besmisleno je vaditi pasuse iz knjige da bi se procenjivala knjiga. Samo početak ima tu mističnu snagu.

[Nightflier]

Zgodno je znati da je Mićin ukus zapravo vrlo referentan

[Albedo 0]

onda neka Mića sad izvadi početke, da vidimo kako bi prošli

mada, evo da bogohulim, ja sam jednom probao da čitam Burlesku, i nije me privuklo

[Mica Milovanovic]

https://www.kupindo.com/Beletristika/19755557_Rastko-Petrovic-Burleska-gospodina-Peruna-boga-groma

[Mica Milovanovic]

Бурлеска Господина Перуна Бога грома

(фрагмент - прва књига)

I књига: О распуштености богова

Отворио је капије раја најстарији син Перунов. Причврсти им крила са једне и са друге стране нарочитим кочићима, затим опљунуо руке, зевнуо, протегнуо се: најстарији син Перунов. Седе на клупицу, устаде, опет опљуну руке, опет зевну. Како је било врло рано, тек свитало, и очи му биле још пуне сна као ситног праха, све редом стаде да псује громким гласом. Млађи син Перунов настаде да истерује из штала црвене и путасте коње, и погледа око себе, и осети да су му мишице и рамена необичне снаге, и насмехну се. Видело се да одвише нису коњи ухрањени: на доњи део бедара карлице им бацале јаку сенку (због извесне нељубазности првог бога a због нетрпељивости обојице, бог грома и бог паше Коледо нису се пријатељски гледали у то време. Тада је Коледо скратио своме суседу пашњаке и би то било безначајно да громовник није испраћао тужним погледом стоку и дочекивао је и ценио колико лоја већ гине у њима). Овако изашавши млађи брат, кроз капију протерујући коње, изазивајући погледа у старијег. Млађи брат погледа старијег погледом пуним изазивања, a старији брат са мрзошћу одврати главу од млађег, па стаде као да броји јато дивљих гусака. Чим му се брат изгуби, пожури у унутрашњост раја. Мимоиђе два дома, прескочи један поток, па крај три сена, па крај једног бунара, па крај једне разваљене воденице, дође на гумно: баш један ситан девојчурак одвезује са коца волове што су вршили те их изводи да се мало одморе, баш две шеве запеваше на грани. Младић запита девојчицу где јој је сестра:

– Где ти је сестра?

– Шта те се тиче?

– Иди је зови.

– Нећу, хоћеш да љубиш!

Девојчица:

– Што не љубиш и мене?

– Ситан си девојчурак.

Девојчица ражљућена стаде понова да везује волове. Младић седе, устаде; седе, устаде; још једном седе, још једном устаде, па пође даље путем. A то је било у рају. Идући тако срете старију сестру оне мале сестре. Звала се Велигоста, кћи бога Радгоста. Девојка стаде да се сагиње да му се поклони, и он хтеде да је поздрави клањајући се. Главе им се тако при сагибању лупише и уста им се нађоше. То је било љупко од њих: цела природа прсну у грохотан смех нежно узбуђена. Најстарији Перунов син заборави да прекори драгану, a зато је тражио (јер синоћ му је брат обећао да ће преноћити у ћилеру девојачком код Радгоста, a јутрос га је изазивачки погледао). Кад се вратио на своју стражару, чу да му је у дворишту велика галама; бог громова је од љутине грмио. "Биће какве несреће!" помисли, па тако одјури. И чим виде очи очеве, и да му овај не може да говори a да му пљувачка не бије из уста са разбеснелости, убезекну се. Увери се да је до њега кривица. Отац му викну:


- Јесам ли ти наредио да у рај не смеју ући они што су напаћени, да би у рају остало весело. Откуда да се данас, тако ти свега, заборавиш и оставиш врата нечувана! Ево нам се увукла три бедника.

[Nightflier]

Potražiću kod mojih antikvara. Mislio sam da ga možda neko trenutno izdaje. (Hm, možda bi bio dobar za Laguninu ediciju "Arkona"...)

Inače, zanimljivo koliko liči na Lavkrafta...

[Albedo 0]

https://www.scribd.com/doc/254555191/Rastko-Petrovic-Burleska-Gospodina-Peruna-Boga-Groma-pdf

[Nightflier]

Hvala, Bato, ali radije bih čitao u papiru.

[Albedo 0]

ma izvadih zbog početaka, nisam vidio Miću, papir je zakon, svakako

[Mica Milovanovic]

Hm. Bojim se da bi se Lagunini čitaoci našli u čudu... 

[Mica Milovanovic]

Ko želi da čita Dobrivojevića, neka krene od knjige:


https://www.kupindo.com/Beletristika/21532925_LEGENDA-O-ZEMLJI-ZRIKAVACA-Vladan-Dobrivojevic


Ima kritičara u Srbiji, a i Hrvatskoj, koji ga svrstavaju među najveće srpske pisce.


http://postjugo.filg.uj.edu.pl/baza/files/359/kritizerstvo.pdf


A tek koliko ovo nije za Lagunu 

[Nightflier]

Hm. Bojim se da bi se Lagunini čitaoci našli u čudu... 

Verujem da među onim desetinama hiljada drugova članova ima raznih ukusa. A kada su već objavili Finžgara, mogu i ovo.

[Mica Milovanovic]

Finžgar je King za Rastka...

[Nightflier]

Dobro, onda Ljosu.

[pokojni Steva]

Previše sam "aktivan" ovih dana, to ćemo menjati.


Mićo, ja očito imam skarednu lestvicu vrednosti, meni kad se kaže: "Prostrano ogromno more. Talasi su čas veliki, čas mali", dobijem žgaravicu. Vrlo je verovatno da nekom "Prostrano ogromno more" stvara sliku, ali ja vidim otaljavanje posla. More nikad nije samo prostrano i ogromno (mada je i to dovoljo za šegu, šalu i pošalicu). Tako bi možda mogao da se izrazi jedan digitalni foto aparat u pismenom zadatku: "Kako sam proveo letnji raspust". Sasvim je "suvo", makar što pljuska uokolo (pa onda malo ne pljuska). Ja sam naravno niko i aman baš ništa pa da bi se obratila pažnja na moje mišljenje, ali takve rečenice me i na radionici odbiju da priču dočitam do kraja. Možda se to tako negda radilo, ali i tad bih rekao da je bilo pogrešno. Ali, kako se ovaj potforum zove "Književna radionica", da je drugojačije ne bih se ni javljao, smatram da sva tri pasusa mogu da posluže samo kao primer nama nesrećnicima u pokušaju kako to ne bi trebalo. I, naravno da prideve obožavam, ko ih normalan izbegava, barok je čudo, ali ne onako. Ne nikako.

[Stipan]

Ja sam naravno niko i aman baš ništa pa da bi se obratila pažnja na moje mišljenje

+1

[divča]

Bez da ulazim u vas ping pong, zar ne bi ovde '+1' znacilo 'i ja sam'?

[Stipan]

Ne.

[mac]

+1 je u Google+ ono što je lajk na Fejsbuku.

[Stipan]

Naravno. Znači da podržavaš navedeni citat ili misao.

[divča]

+1 is used on forums by spammers who want to raise their postcount by 1.

Okacicu vam uskoro malo neke misli o pisanju (bez brige, ne moje) da se iskupim za trolovanje.

[Stipan]

+1 is used on forums by spammers who want to raise their postcount by 1.

Glupost. Pa ovaj topik sam ja otvorio, ako me sećanje ne vara...

[Mica Milovanovic]

Stevo, kao što znaš, ja jako uvažavam tvoje mišljenje, jer mislim da si jedan od najkreativnijih ljudi na ovom forumu.


S druge strane, moje je mišljenje da si prilično isključiv po ovom pitanju, jer se ne može svim vrstama tekstova pristupati na isti način.
Pokušavajući da izbegnem bilo kakvo uticanje na glasanje na ovoj radionici, rekao bih da je ono što je iskočilo od tekstova na njoj pisano sličnim magični realizam-sa-primesama-hemingvejevsko-bukovskog stilom. To je lepo. Odgovara kratkoj priči. Moderno. Ali nije jedini mogući pristup. Svaki tekst traži svoj pristup.


Ako ne uočavaš kvalitet jezika Rastka Petrovića, naslonjenog na nasleđe narodnog pripovedača, slovenskih mitova, hrišćanstva, ali koji do bola izražava nesputano, fizičko, puteno, teksta koji je sam život, koji ima ritam pripovedanja kakav nema gotovo nijedno drugo delo srpske književnosti, onda mislim da te je tvoj barbarogenijski (ovo nipošto nemoj shvatiti kao pogrdno obraćanje, jer bez njih nema napretka u književnost) pristup pogrešan.


Pročitaj bar prvo poglavlje Burleske i ako i posle toga budeš smatrao da tu nešto nije u redu, onda da dalje diskutujemo.

[divča]

Ma nemam pojma ko i sta, ne prozivam nikog, samo mi bila smesna definicija.

Nego, evo vam te misli sto sam obeco, da se malo zamislite, jes da se odnose na recitacije -- da ne kazem poeziju -- ali mi se cini da ne gube poentu ni kad se primene na neki drugi oblik umjetnickog obracanja recima, a i sire. Nemam skener kod majke, pa sam slikao, ali se vidi.

[Mica Milovanovic]

Divčo, one ženske koje se pojave na dnu stranice kad kliknem na prvu sliku, onemogućavaju me da se sa dužnom pažnom posvetim tekstu... Ili briši njih, ili briši tekst... 

[divča]

Ode tekst, ma sve to ionako znate...

[Alexdelarge]

pa ovo je neko umetničarenje i filozofijada.

[divča]

Citaj, taman za tebe.

Ili gledaj te zemske.

[pokojni Steva]

Mićo, ti si jedan odličan lik i nadam se da nisu moje tlapnje shvatio imalo lično. Što rekoh, da nije radioničarski potforum ne bih se ni javio.
Šta bih dodao pre nego što odem u cvećarsku osmomartovsku tminu je:


- Da, isključiv sam. Mislim da je to jedini ispravan put. Onako spartanski.
- Nisam pročitao radioničarske priče, niti planiram. Boban ga je zasrao i ovaj put s D. , lahka mu/im noć.
- Znam na šta misliš kad pominješ "magični realizam". Izvinjavam se, na radionici se nije desila ikakva pojava slična Hemingvej Bukovskom. Jer, ako se ne varam, Sin nije učestvovao do sad. Možda je to "moderno", bujrum, e a da bidnemo svi moderni.
- ti i ostali ste me nabrusili na radionici, ogadili mi čitanje traženjem grešaka, sad mi nudiš Rastka Petrovića? Naravno da prepoznajem povremeni odličan izbor reči, dobro talasanje slike... Time se ja oduševim i kod radioničarskih uradaka, dajem glasove bez obzira na sve. Ali... ali, to nije to. Možda je to bilo "cool" u Rastkovo vreme, i tad bih rekao da ne sme tako.
- Pisac ne sme da pokaže zadnju nameru. Ne sme. Ako je maher sve će se udenuti na pravo mesto. Naslanjanje na: " na nasleđe narodnog pripovedača, slovenskih mitova, hrišćanstva" je siguran put u Prcojkovo legalo. A tamo je trulo i smrdi i nikako se ne bi smelo.
- vi bre, misleći na Komarčićeve, imate nekakav defekt. Gurate fantastiku stisnutih pesnica, a onda savetujete ljude da čitaju kojekakve Selimoviće, Andriće... Petroviće... Ti ljudi su, ne opanjkavam, pisali u svoje vreme i na svoj način. Verovatno su bitni, to im ne odbijam, ali, čitanjem se ne uči pisanje (sad može ona Saturnica da mi pljucne pod pod prozorom gde izbijaju lale i narcisi). To nekom drugom prodajite slično. Pisac "u pokušaju" je osoba, možda ume a možda i ne. Možda nešto uhvati u čitanju, ali teško. Zasigurno će zastraniti ako se insistira. Naravno, ako se želi original, ne tek kopija. Znam barem jednog u perspektivi dobrog pisca, odličnog, kojeg je lično zajebala ekipa oko Lazara Komarčića. Uzdam se u to da će se povratiti, ali ko to zna.
- i još jednom, ovo je deo književne radionice. Jedna od retkih, ako ne i jedina. Ne znam dal' vi shavatate kolika je obaveza radionice Znaka Sagite? Jedinstvena u koliko dekada? Kakva vas bre fantastika napala, pisanja je opštenarodno! Bobane, ne se zajebavati...

[saturnica]

Pokojni, necu ti pljucnuti u narcise u basti, a ni u obraz. Samo se ti drzi svoje pisanije i budi zagledan u samoga sebe. To ti najbolje ide. Sto se tice Čitanja, nisi razumio onda, a ni sada. Nema pisanja bez citanja. Svekolikog! Pa onda, citaj samoga sebe kadvec neces druge. Rekoh, to ti ponajbolje ide. Ide ti i pljucanje. Tu si poseban maher od zanata. Ne znam gdje si to naucio ali u knjigama sigurno nisi. Steta sto ti ono prvo ne nadmasuje doseg pljuvacine koja ti izlazi na usta, i to nad svakim postom onih ljudi koji ti na forumu idu na jetra. A takvih, budimo realni, po tvojim kriterijam nije malo. Valjda imas slabe zivce, niski prag tolerancije, sto li...
Eto, a sad pa - pa... Do sljedeceg javljanja. Stojim mi dobro i ne sekiraj se previse. Kad si vec pokojni, skuliraj se malo.

[pokojni Steva]

E baš to, nikako Mići da opišem standardnog radioničara, kad mi se samo ukazalo 

[Josephine]

Steva je najkreativniji na ovom forumu i šampion u pljuvanju u dalj, kvarenju usled previše hvale, emotivnom ucenjivanju (dobro, tu nije šampion, tu ga scallop šije, al ako se brzo ne osvesti i iz čiste zlobe vrati se u ono što je nekada bio, možda i bude nešto od njega, inače, kako smo videli, zlobnici ne postaju uspešni ni poznati pisci) i ucenjivanju administratora (mada ga scallop i tu šije). Dakle, Steva je ipak samo jedan wannabe uobraženko, koji se, kao i mi ostali, ničim nije dokazao ni izdvojio, ali je opet umislio da se njegova reč računa kada se raspravlja o radionici, srpskoj naučnoj fantastici i pisanju.

Nije korisno ni lepo ostati neostvareni potencijal. A tek što frustrira? Srećom, pa uspešan pisac se može postati i u poznim godinama. Navali, Stevo, imaš potencijala, umesto što živiš na lovorikama hvale sa neke tamo sagitaške radionice, kojoj daješ na značaju samo zato jer je tebe pronašla.

Ajmo, ljudi, manje sebičluka.

[Mica Milovanovic]

Ma, naravno. Što bih bilo šta što govoriš shvatao lično. Pokušavam samo da razumem tvoje polazište.
Ja, naravno, cenim posebnost. Cenim tvoju želju da budeš svoj, jedinstven.
Ne znam ko je pokušavao da te ukalupi, ja sigurno nisam.
Ponekad sam samo pokušavao da ti ukažem da tvoja proza, tvoje asocijacije ne dopiru do mene.
Ne vidim gde je tu pokušaj ukalupljavanja.


Pored toga, voleo bih samo da znam da li postoji neko ko bi mogao biti pisac koga možeš da čitaš?
Ko ispunjava sve tvoje kriterijume? Ako to nisu Rastko Petrović, ako to nije Momčilo Nastasijević...
Lakše bismo se razumeli...

[pokojni Steva]

Lazar Bojanović

[Mica Milovanovic]

OK. Šta preporučuješ...

[pokojni Steva]

Nisu mi pri ruci njegove knjige, ali hoću, prekucaću jednom. Do tad...


http://www.aforizmi.org/etna/etna34/etna15.htm


http://www.dnevnik.rs/kultura/nas-izbor-svetla-i-pomracine-lazara-bojanovica

[Boban]

Stevo, onoliko koliko si ti specifičan u svom ukusu i pristupu književnosti, tolicko ima šanse da se nekome drugom dopadne i to što ti voliš i to što radiš.

[pokojni Steva]

Stevo, onoliko koliko si ti specifičan u svom ukusu i pristupu književnosti, tolicko ima šanse da se nekome drugom dopadne i to što ti voliš i to što radiš.

Kako ono ti reče - put ćemo naći ili ga napraviti.

[pokojni Steva]

I još da zaokružim pa da zaista odem u gde je "pomračina kao testo" - meni je Lazar Bojanović neraskidivo vezan uz onog donjeg, misleći na usleđujuću muziku. Ja muziku nikad ne odvajam od proze (o pojeziji nek' se stara Prcojko).
Nažalost, Lazara sam "otkrio" prekasno, čovek je umreo za par godina. Potonjeg sam imao čast da upoznam koliko da smo popili kafu i pružili jedan drugom ruku. Od iste su mi važnosti. Neraskidivo. Naravno, kad ovaj "donji" dopusti da se uživa u njemu/njoj a ne mrsomudi previše. Noć pred odlazak u vojsku sam ga slušao, na smenu oba do tad objavljena albuma. Dobro, bila je tu i Enya, ali bio sam mlad. I bila je 1989.
Muzika i pisanje, sve se to svodi na matematiku, na ujednačavanje i razdeljivanje. Na tačnost.
Obratiti pažnju na 15:54, tako će se zvati roman koji će jednom biti lektira. Naravno, do tad će svi da pocrkamo, pa nije ni bitno.
Imate mahanje


http://youtu.be/I9cv1LUcglA

[Stipan]

Izbjegavajte društva, udruženja i organizacije. Masa neće učiniti vaše pisanje boljim no što ono jeste.

Zejdi Smit

[hidden]

Čudno je kako su ljudi skloni da jednu tako duboko individualnu stvar stavljaju u suprotne kontekste.