The Crippled Corner

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE SHALLOWS Jaume Collet-Serre, i ovaj film pokazuje da Collet-Serra nastavlja da oblikuje svoj autorski pečat u okvirima B-filma. THE SHALLOWS je Collet-Serrin CAST AWAY ili GRAVITY, naravno, snimljen u uslovima u kojima svaki dinar mora da se zaradi.

U centru priče je dvoboj između velike ajkule i Blake Lively. Collet-Serra u saradnji sa svojim španskim DPjem Flaviom Labianom, posle kratke pauze na filmu RUN ALL NIGHT, uspeva da napravi film izvanredne napetosti, ispod koje se međutim krije i izvanredna likovnost. THE SHALLOWS naizmenično stvara napetost i prizore neverovatne maštovitosti, sugestivnosti, pa i surovosti. Blake Lively nije nužno deo tih prizora ali ona je i glumački ali i samom pojavom svakako ostavila veliki pečat na ovom filmu. Svakako da glumica slabije glumačke eksresije ili manje impozantnog izgleda, ne bi uspela da ostavi ovakav utisak kao ona. Slutim, da Blake Lively i njen doprinos zbog žanrovskog profila filma neće biti onoliko cenjeni koliko zaslužuju.

Anthony Jaswinski napisao je scenario za odličan film KRISTY Olivera Blackburna, i ovde uspeva da izvuče jako mnogo iz situacije u kojoj se junakinja našla. Situacija sa zaklanim kitom definitivno spada u red najmoćnijih prizora u filmovima o morskim nemanima. I uopšte upotreba kita je vrlo maštovita u daljem razvoju priče. Jaswinski je do sada potpisao dva zanimljiva scenarija o borbi usamljenih žena za opstanak i reklo bi se da mu to ide od ruke.

Ipak, ovaj film ima dve ključne zvezde, Blake Lively ispred i Jaume Collet-Serru iza kamere, i Jaswinski je tu ipak više pružio podršku. THE SHALLOWS je dominantno oslonjen na vizuelni izraz i scenario je više poslužio da uobliči nekakav dramski unutar situacije koja svoju dramatičnost pre svega crpi iz inscenacije.

Uprkos tome što kritika nije sasvim prepoznala ovaj film, nije ga ni prećutala. Srećom, publici je sve bilo jasno.

* * * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

Ovo već izgleda bolje. Prvi trejler mi je bio mlitav...


https://youtu.be/frdj1zb9sMY

[crippled_avenger]

Dosta smo se zevzečili, sad malo ozbiljno.

Bob Z ima novi film.

https://m.youtube.com/watch?v=-NSJ12-7Ulo&time_continue=60&ebc=ANyPxKpuO3bmh0EIo9ybWPessYrVUGCsOZ3rBTHOdtgowRpXPi-iwwq05F8YABd-dcALLbmAO35B


Sent from my iPhone using Tapatalk

[lilit]

2D ili 3D za suicide squad? tnx.

[Meho Krljic]

Kakvo je sad to pitanje? 2D je preferenca uvek i svuda. Ali ako uopšte pitaš takve stvari onda da kažem da je film dosta mračan, veliki deo se događa po noći pa će u 3D biti možda i još mračniji tako da...

[ridiculus]

Gravitacija i novi Pobesneli Maks se isplate u 3D-u. Ima tu još nekih filmova - poput nekog od Resident Evil-a - ali njihov kvalitet je diskutabilan u svim dimenzijama, pa ću ih preskočiti.

[eddie coyle]

Gravitaciju nisam gledao u 3D ali Fury Road jesam i nije bog zna sta, jedini 3D koji me je bas odusevio je Avatar...

[crippled_avenger]

Srbi, kao i uvek, na pravoj strani Istorije!

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/samoubilacki-odred-%E2%80%93-studija-o-odnosu-holivuda-prema-negativcima.html

[crippled_avenger]

Pogledao sam MARYLAND Alice Winocour, francuski triler koji spada u red onih filmova "kako srpski reditelji - u najboljem smislu - zamišljaju žanrovski film", ali vrlo retko umeju tako i da ga naprave. Posle potpuno drugačijeg debitantskog filma, Alice Winocour snimila je sveden triler sa jakim melodramskihm tonovima i ubedljivom suspense postavkom koja je nekad u prvom, nekad u drugom planu.

Jacques Audiard je duh koji bdi nad ovim filmom, ne samo kroz glavnog junaka kog igra Matthias Schoenaerts već i kroz pristup. Glavni junak je mačo koji iza čvrste fasade ima ogromne probleme. U ovom slučaju, to je posttraumatski stres, a melodrama se dešava u odnosu oštećenog veterana kog libanski kontroverzni biznismen uzima za telohranitelja svoje žene i sina.

Matthias Schoenaerts i Diane Kruger su prekaljeni veterani, i u ulogama telohranitelja i trophy supruge, za njih nema nikakvih prepreka. Winocour bira vibrantan rad kamere, sa dosta pokreta, dosta vezivanja kamere za likove, a u incenacijama borbe, ponovo pozajmljuje dosta od Audiardove sirovosti.

Postoji samo jedan detalj u kome je Winocour, uslovno rečeno "nepovoljno" izneverila moja očekivanja, ali objašnjavanje o čemu je reč ulazi duboko u teritoriju spoilera, a verujem da većini gledalaca to neće biti problem.

MARYLAND je prototip evropskog trilera koji u sebi obuhvata i aktuelnu temu i repertoarsku perspektivu jer Amerikanci nažalost sve manje na globalnom tržištu plasiraju ovu formu u kojoj su bili velemajstori.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam BASTILLE DAY Jamesa Watkinsa, eskapistički akcioni film koji je nažalost morao da pomeren, odložen i praktično marginalizovan zbog terorističkog napada u Nici. Watkinsov film govori o seriji terorističkih napada koji kulmuiniraju neredima na francuski državni praznik. Kako god gledano, film sa ovakvom temom zaista nije imao šanse da zauzme ono mesto koje je projektovao, a to je pozicija akcijaša koji u "tihoj sezoni" može da pokuša da napravi neko iznenađenje na blagajnama kao onomad TAKEN.

Da bi baksuz bio još veći, BASTILLE DAY nije na nivou TAKENa, ne možemo reći da je svet akcionog filma ostao uskraćen za novi klasik. Ali, pritom, nije film ni toliko loš. Ovo je solidan, pošteno urađen akcijaš srednjeg budžeta, u kome Idris Elba pruža koliko može u glavnoj ulozi, ispraćen solidnom podrškom u vidu Kelly Reilly i Charlotte Le Bon, sa relativno solidno urađenom urbanom akcijom, na tragu TAKENa. Ovo je svakako jedan od onih filmova koji bi u široj distribuciji doneli preko potrebno osveženje, kakvo i donose ti akcijaši koji se pojave skoro niotkuda.

Watkins je do sada bio pre svega poznat po svojim trilerima i hororima koje je krasila kamernost. U BASTILLE DAY pokazuje kako može da se snađe i u urbanom akcijašu TAKEN-profila i da dosta solidno iskoristi pariske eksterijerne lokacije. Pariz i francuski glumci igraju značajnu ulogu u ovom filmu. Ako imamo u vidu da je jedan od producenata francuska kompanija, slobodno možemo reći da je izostanak sa francuskog tržišta umnogome ugrozio eksploataciju ovog filma.

* * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

'Fantastic Four' Screenwriter Jeremy Slater Reveals Details about His Original Draft 

Fantastic Four was the big superhero misfire of 2015. It killed the hopes for a franchise reboot, threw Josh Trank in director's jail, and only succeeded in helping 20th Century Fox hold on to the rights to the characters.
But it didn't have to be this way. While we're still untangling the why and how of Fantastic Four's wreckage, if we go all the way back to the earliest drafts of the script, we can see a very different picture emerge. Jeremy Slater, who was the first screenwriter to be hired for Fantastic Four, spoke to Screen Crush about what his original vision for the film was. Slater wrote about 10-15 drafts of the screenplay, and says he was an "ubernerd" brought into balance Trank's more grounded approach to the story.
Slater says that while the overall outline remains the same, what changed over time was the structure and tone (only one line of Slater's screenplay made it to the final cut: young Reed Richards saying, "Don't blow up."). For example, both Slater's screenplay and the finished film have young characters going to the Baxter Foundation, but in the finished film, it's never really explained what the Baxter Foundation is. If it's a school, why are there no classes or teachers? And why do most of the students seem to be in their late 20s? In Slater's screenplay, the Baxter Foundation "was envisioned as a sort of Hogwarts for nerds: a school filled with young geniuses zipping around on prototype hoverboards and experimenting with anti-gravity and teleportation and artificial lifeforms." The young Reed would befriend a "'damaged young Latverian scientist' named Victor, who 'slowly seduced Reed into bending the rules,' damaging his friendship with Ben."


There's still a portal that sends the kids to an alternate dimension (dubbed the "Negative Zone" in Slater's draft as opposed to the "Planet Zero" of the finished film):

where they would have fought Annihilus (described by Slater as "a pissed-off cybernetic T-Rex"). Annihilus appears to kill Victor, and the rest get zapped with radiation on their return home. giving them their powers. Later, Victor returns from the Negative Zone, "having killed Annihilus and reshaped his Control Rod into a sort of living body armor."

Slater says he liked the stuff with "lots of humor, lots of heart, lots of spectacle," while Trank preferred something "grounded, gritty, and as realistic as possible." And while these events basically take up the entirety of Trank's movie with a rushed third act climax, Slater's draft had a lot more material that was far more faithful to the comics:

In addition to Annihilus and the Negative Zone, we had Doctor Doom declaring war against the civilized world, the Mole Man unleashing a 60 foot genetically-engineered monster in downtown Manhattan, a commando raid on the Baxter Foundation, a Saving Private Ryan-style finale pitting our heroes against an army of Doombots in war-torn Latveria, and a post-credit teaser featuring Galactus and the Silver Surfer destroying an entire planet. We had monsters and aliens and Fantasticars and a cute spherical H.E.R.B.I.E. robot that was basically BB-8 two years before BB-8 ever existed. And if you think all of that sounds great...well, yeah, we did, too. The problem was, it would have also been massively, MASSIVELY expensive.

For his part, Slater doesn't hold any ill will towards Trank or the studio, and he understands the studio economics at play:

"Would you spend $300 million on a Fantastic Four film?" he asked. "Particularly after the previous two films left a fairly bad taste in audiences' mouths? ... It's understandable that everyone involved would take steps to minimize their risk as much as possible. Unfortunately, those steps probably compromised the film to a fatal degree."

While it will always be nice to imagine "What If?" with Slater's screenplay, perhaps one day down the road someone will take another shot at Fantastic Four, and this time they'll try following the more lighthearted path Slater laid out rather than the dark and gritty one attempted by Trank.

[Meho Krljic]

Jared Leto Joins Harrison Ford and Ryan Gosling in 'Blade Runner' Sequel

Jared Leto has rounded out cast of Alcon's Blade Runner sequel.
The pic stars Harrison Ford and Ryan Gosling.
Directed by Sicario helmer Denis Villeneuve, the film also stars Robin Wright and Mackenzie Davis. Cinematographer Roger Deakins will reunite with Villeneuve on the project.
The sequel, set several decades after the original, is written by Hampton Fancher and Michael Green, and succeeds the initial story by Fancher and David Peoples, based on Philip K. Dick's novel Do Androids Dream of Electric Sheep. Plot details are still under wraps.
The movie hits theaters on Oct. 6, 2017.
Warner Bros. is handling domestic distribution, while Sony is taking on international distribution.
Alcon Entertainment acquired the film, television and ancillary franchise rights to Blade Runner in 2011 from the late producer Bud Yorkin and Cynthia Sikes Yorkin to produce prequels and sequels to the iconic sci-fi thriller. Cynthia Sikes Yorkin will produce along with Broderick Johnson and Andrew Kosove. Bud Yorkin will receive a producer credit.
Ridley Scott will serve as executive producer. Frank Giustra and Tim Gamble, CEOs of Thunderbird Films, will also executive produce along with Bill Carraro.
Leto, who is repped by CAA and Untitled Entertainment, was most recently seen as the Joker in Suicide Squad.

[lilit]

matoro sam čangrizalo al mrzim samu pomisao na BR2

[Meho Krljic]

Ja čak nisam neki fan Blejd Ranera a i meni je ovo besmislica.

[crippled_avenger]

Ja čak nisam neki fan Blejd Ranera a i meni je ovo besmislica.

Potpisujem.

[crippled_avenger]

 Pogledao sam SOLE PROPRIETOR Dana Eberlea, indie triler snimljen sa vrlo malim budžetom, određenom veštinom i vrlo velikim pretenzijama. Dan Eberle je svojevrsni one man show u ovom filmu kao glavni glumac, reditelj i scenarista a priča prati ex-CIA operativca koji se zaljubljuje u ekskluzivnu devojku iz poslovne pratnje. Ubrzo, ona ga uvlači u svoju noirish kombinaciju. Eberleov film bi bio mnogo bolji da uporedo ne prati paralelnu priču koja ima veze sa ovom centralnom, ali nema dovoljno uslova da ihadekvatno preplete, tako da na kraju SOLE PROPRIETOR ostaje kao slab indie pokušaj koji doduše ne treba u potpunosti otpisati. Međutim, ukupno uzev, ovo je film koji ipak ne zavređuje pažnju.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

 Pogledao sam WAR DOGS Todda Phillipsa. Reč je o filmu u kome je dokazao da je daleko najbolji reditelj među specijalistima za komedije. Doduše, to se kod Phillipsa oduvek videlo, pa nema ni sumnje da je WAR DOGS u mom slučaju samo potvrda potencijala koji je bio očigledan i u njegovim usko profilisanim žanrovskim projektima. WAR DOGS u sebi donosi dosta komedije, međutim ovo je film koji se bavi istinitom pričom i tretira je na scorseseovski način.

WOLF OF WALL STREET je na neki način pokrenuo talas visokoestetizovanih filmova o prevarama unutar samog korena američkog sna. BIG SHORT Adama McKaya je uveo reditelja komedije u tu grown up arenu, i smatram da se McKay u svemu tome nikako nije snašao. WAR DOGS dolazi kao sublimacija te dve stvari, s tom razlikom što je Phillips pokazao da je rasni reditelj koji ume da ispriča priču, izvuče mnogo iz glumaca, napravi suspense gde treba, sve to estetizuje u pravoj meri, i u svemu tome donese svoj specifični bro senzibilitet koji ga je i učinio bitnim generacijskim rediteljem.

U odnosu na BIG SHORT, WAR DOGS je ozbiljan, samouveren filmmaking koji svoje infodumpinge radi neuporedivo veštije. U tom smislu, WAR DOGS je mnogo više na liniji WOLF OF WALL STREETa. Osnovna razlika je u generacijskom jazu jer momci o kojima Phillips nisu odrastali na ekscesu osamdesetih, oni su potpuna suprotnost - to su dva nerda za koje je potpuno neverovatno da su dobili brigu o tako osetljivim poslovima iako je vrlo upitni da li su uopšte sposobni da brinu o sebi.

Ako je WOLF OF WALL STREET bio priča o dubokoj pohlepi kao jezgru američkog sna, onda je WAR DOGS priča o toj pohlepi spregnutoj sa neverovatnom glupošću svojstvenom novim generacijama koja je zapravo dosta dugo uspevala da funkcioniše kao recept.

Phillips naravno u ovoj priči koja je već dovoljno kontroverzna ako imamo na umu profil glavnih junaka, dodatno sve obogaćuje i jednim vrlo diskretnim višim slojem u kome pokazuje da ovakvo ludilo ipak nije tek tako moglo da se desi bez intervencija nekih "viših instanci".

Otud, WAR DOGS deluje kao jedna potpuno američka priča, zgoda dvojice polu-morona koji su dobili posao od Ministarstva odbrane, ali zapravo ovo je priča koja postoji svuda, od Šarića pa nadalje. Phillips jasno pokazuje da se ovakvi eksces nikako ne dešavaju slučajno i da su nekakve inicijajcije ipak potrebne.

MIles Teller je odličan u nezahvalnoj ulozi junaka sa kojim se identifikujemo i koji formalno ima protagonizam ali je sve vreme dinamo oličen u Jonah Hillu koji pokreće radnju neverovatnim magnetizmom. Hill je veteran iz WOLFa ali se u ovom filmu ne ponavlja jer tamo je igrao prvog sledbenika, a ovde je ipak lider. Teller i Hill nose ceo film bez teškoća i savrešno oličavaju sve one žanrovske i značenjske slojeve koje Phillips pokušava da plasira.

U žanrovskom pogledu, ovaj film je uglavnom komedija ali režiran je kao triler i kao freska jednog vremena, a scenario koji sa Phillipsom potpisuju Jason Smilovic i Stephen Shin uspeva da prevaziđe sva ograničenja koja donosi istinita priča. Štaviše, finale filma je jedno od boljih koja su viđena u ekranizacijama istinitih priča.

Nad WAR DOGSom, od plakata preko preferenci junaka, nadvija se senka De Palminog SCARFACEa, priča o izgradnji imperije, usponu i padu, koju fetišizuju generacije klinaca zaboravljajući kako Tony Montana na kraju završi. U određenom smislu, i David i Efraim su nekako zaboravili da je Montana na kraju priče ipak gubitnik, kao i da izgubi onda kada se uplete u poslove sa državom, pa na sličan način gube i oni.

Međutim, razlika između Montane i WAR DOGSa je u tome što je i njihov gubitak u duhu osnovne paradigme da je rat danas postao biznis. Dok je Montana u Ratu protiv droge zauzeo jasnu stranu i poginuo, WAR DOGSi su u Ratu protiv terora bili i ostali biznismeni.

WAR DOGS izlazi u gluvo doba sezone, ali zaslužuje punu pažnju.

* * * 1/2 / * * * *

[eddie coyle]

Gde si nasao titlove za Maryland ?

Ono sto sam ja skinuo je neki bezvezni gugl translejt...

[crippled_avenger]

Gledao neki screener.

[crippled_avenger]

Pogledao sam NUMBER ONE WITH A BULLET Jacka Smighta, Cannonov buddy cop film snimljen po scenariju Gail Morgan Hickmana koji je u to vreme za njih napisao nekoliko filmova, a stekao je reputaciju kao Clintov scenarista u poznoj fazi DIRTY HARRYja i kao potpisnik ENFORCERa. Kasnije je Gail otišao na televiziju, a u ovom žanru je na TVu sarađivao u serijama Michaela Manna.

Jack Smight je prekaljeni veteran i vrlo vešt reditelj, ali ovo je njegov pretposlednji film i NUMBER ONE nažalost nema konzistentnost i narativnu celovitost. Gail Morgan Hickman je napisao scenario koji je želeo da se uklopi u jednu vrlo baroknu fazu policijskog filma, ali Jack smight nekako nije uspeo da spoji triler, akciju, humor, buddy hemiju i uništene živote glavnih protagonista u konzistentnu celinu. Film stoga deluje epizodično iako bi eventualna analiza sklopa dešavanja pokazala da je priča vrlo konsekventna.

Nažalost, Smight očigledno nije uspeo da uspostavi pravi balans između svih ovih elemenata, pa je rezultat ne samo epizodičan već bi se moglo reći i da je dosta "ravan" jer se akcione scene gomilaju bez neke jače gradacije.

Robert Carradine i Billy Dee Williams su dosta dobri u glavnim ulogama, a Smightova egzekucija na mikro-nivou je dosta dobra tako da ovaj naslov definitivno ne spada u onu schlocky niskobudžetnu seriju Cannonovih filmova koji se pružaju više nego što su dugački. Uprkos jasnom B-profilu, Smightovo iskustvo u major filmovima omogućuje da film deluje kao major rad i da ne zaostaje za konkurencijom. Međutim, na nivou celine, NUMBER ONE WITH A BULLET ostaje tek pristojan naslov u buddy cop epohi osamdesetih.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam IMPERIUM Daniela Ragussisa, novi pokušaj Daniela Radcliffea da izgradi karijeru posle Harry Pottera. Neki od filmova koje je snimio posle Pottera su bili odlični, pre svih VICTOR FRANKENSTEIN, međutim čini se da je uspeh mahom izmakao tom dosta bogatom izboru zanimljivo profilisanih projekata. Uprkos tome što ne mogu da kažem da je Radcliffe bio najslabija tačka bilo kog filma koji je radio posle Pottera, nesporno je da u određenom smislu pati od sindroma Michael J. Foxa, da izgleda kao glumac koji je dobio ulogu isključivo zbog svog minulog rada u nekom drugom uspešnom serijalu.

IMPERIUM je vrlo mlak triler o infiltraciji mladog FBI agenta među virdžinijske neonaciste. Najveći kvalitet filma je što sempluje razne varijante ekstremno desnog Leaderless Resistancea u Americi koji uspeva da ujedini ljude sa najraznolikijim ekstremističkim ideologijama. Daniel Radcliffe je kao i inače, prilično solidan u glavnoj uloci ali nažalost scenario koji su napisali reditelj Ragussis i Michael German ne uspeva da nadgradi zanimljivu premisu.

Štaviše, u strukturalnom pogledu, IMPERIUMu nedostaju barem dva ključna tropa ove vrste filma - situacija u kojoj infiltrator oseti lojalonost prema grupi sa kojom se povezao i zbog toga ugrozi misiju, i situacija u kojoj biva doveden u opasnost da bude oktriven, uključujući samo oktrivanje. Praktično, u IMPERIUMu postoji samo vrlo kratka situacija bazirana na oktrivanju infiltratora, ali pravog suspensea zapravo nema.

Ipak, ne možemo reći da je Ragussisov i Germanov film bez pravih iznenađenja. Samim tim je šteta što lucidno Veliko Iznenađenje nije ispraženo onim stvarima koje naprosto očekujemo u ovakvom filmu.

Ragussisova režija je sigurna u svakom smislu ali neupečatljiva, pa ne čudi da je VOD primarno tržište za IMPERIUM, film koji će na kraju krajeva pravo ishodište i imati na malom ekranu.

Završnica filma je opterećena slanjem poruka i političkom korektnošću, ali kao i uvek kada se tretiraju nacistički simboli, autori su osetili potrebu da ne rizikuju sa pogrešnom interpretacijom filma.

* * / * * * *

[milan]

Pogledao sam NUMBER ONE WITH A BULLET Jacka Smighta

Au, kako mi je sad proradila nostalgija - hvala Kriple sto me podsecas na filmove iz detinjstva koje sam voleo. Moracu da ga repririziram posle toliko godina. 

[lilit]

odgledah konačno suicide squad.

 

if nothing else, we'll still have our trailers.

[Agota]

ovaj WAR DOGS idem u sredu da gledam... Sorry. Excuse me. Don't worry, I have to go first, I'm American.   jedva cekam!!!





suicide squad je propast! bacene pare...MNOGO je glupo! glupo je preko svake mere! da sam znala...

[ridiculus]

Glupo, ali na momente lepo.

Gledao sam i ja u toku nedelje, ali sad ste me podsetile da sam hteo da kažem barem ovo:

Interpretacija Džokera je očajna. Da ne bude zabune, ili pitanja oko štatijaznamkakve korektnosti ovde, biću jasniji: nije loša - očajna je! Taj lik zaslužuje više od nesrećnog hibrida Merilina Mensona i loše kopije Ledžereve interpretacije.

Ima tu još milion i jedna zamerka, ako ćemo precizno, ali Margo Robi i Vil Smit - koga inače nisam voleo u ranim danima karijere, ali ovde mi je sasvim gledljiv - su se baš trudili, tako da mi nije žao što sam ga gledao.

[Ugly MF]

Meni nije jasno kako nakon kreacije Džokera u igrama Batman Arkham neko pokušava da se glupira sa nečim novim, kad je tamo urađeno savršenstvo.
Trebali su uzeti i što približnije to filmovati.Ima filmski DC univerz mnogo problema, treba njima neki reboot....

[Meho Krljic]

Pa, to je Mark Hamil, a on je takvog istog Džokera već prikazao u crtanim filmovima, tako da, da, dovoljno bi bilo da uzmu njega i namažu ga. 

[Agota]

film je na momente zabavan, ali isprazan bez pravog zapleta...nema pricu. super muzikica . film drzi  vil smit kao neko ko zna da iznese blokbaster i margo je nasla zlatnu sredinu izmedju lude i emotivno nestabilne. joker meni  los... preneglasen...deluje ko heroinski ovisnik na ekstaziju, mozda ima boljih isecenih scena...najgori je dzoker ... nekako jednodimenzionalan a hitov joker nisi znao da li je lud ili je on u pravu.

[Ugly MF]

Pa, to je Mark Hamil, a on je takvog istog Džokera već prikazao u crtanim filmovima, tako da, da, dovoljno bi bilo da uzmu njega i namažu ga. 

Pa to ti pričam, čovek je Džokac već dvajspet godina, eeeeej breeeee,,,,mogu svi da se poteđaju dosadašnji đokci i nisu trećina onoga što je on u pola minute!

[crippled_avenger]

Često sam nailazio na podatak da je THE BIG SCORE Gail Morgan Hickmana bio scenario koji je naručio Clint Eastwood za Dirty Harryja a onda ga na kraju nije snimio. Međutim, naišao sam i na izvore koji negiraju tu priču. U svakom slučaju, Fred Williamson je glavni glumac i reditelj jednog filma u kome se u mnogim aspektima odustaje od postulata Dirty Harryja. Za početak, Dirty Harry ne samo da ima stabilnu romansu već je zbog nje spreman i da malo smekša kada ga kriminalci ucene. Zatim, negativci su prilično generic banditi sa psihopatskim tonovima ali bez one silovitosti koju imaju negativci u Eastwoodovom serijalu.

I dan-danas se mogu naći priče kako su CODE OF SILENCE I THE BIG SCORE zapravo reciklirani scenariji za Dirty Harryja, premda neka literatura kaže da je Gail Morgan Hickmanov scenario za nesnimljenog Harryja imao naslov CHAIN REACTION i da nije realizovan sa Williamsonom. Ipak, možemo reći da ovaj cop akcioni triler iz 1983. nije ni morao nužno predstavljati eho Dirty Harryja, jer u međuvremenu su se desili još neki komecijalni policijski akcijaši.

U ovom periodu, Williamson je bio na granici između američkog filma i italo-exploitationa, tako da je THE BIG SCORE, uprkos dobroj epizodnoj glumačkoj ekipi u kojoj su bili John Saxon, Richard Roundtree, Ed Lauter i Joe Spinnell, dosta skromno realizovan, sa niskim budžetom i vrlo limitiranom kreativnošću. Naročito me je zabavilo to što se u epizodnoj ulozi pojavljuje Tony King, alias Malik Farrakhan kog sam upoznao u Beogradu kao šefa obezbeđenja grupe Public Enemy. On je tokom sedamdesetih kao ex-NFL igrač glumio u dosta filmova, kao uostalom i mnoge njegove kolege, ali nije postao zvezda poput Jim Browna ili samog Fred Williamsona.

Na svu sreću, uprkos svim propuštenim prilikama koje Williamson kao rukovodilac projekta pravi u realizaciji, THE BIG SCORE barem ne odstupa od žanrovskih konvencija i one mu omogućuju da bude koliko—toliko gledljiv.

* 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

Ben Hur slabo prošo prvog vikenda, ne iznenađujući ikoga, mislim:

  'Ben-Hur' Crashes Chariot With $11.4M Opening; 'Suicide Squad' Still No. 1

[crippled_avenger]

Rimejkovati BEN HURa je toliko besmisleno da nisu privukli čak ni Bible-beltere koji verovatno ni ne znaju tačno koja je godina ili da postoji Wylerov film...


Sent from my iPhone using Tapatalk

[lilit]

ben hur deluje da će biti gore iskustvo od novog tarzana, premda teško šta može biti gore od te politkor blasfemije.

al čekam nestrpljivo the magnificent seven.

[Meho Krljic]

Rimejk Bena Hura je indikator čudne kreativne zbunjenosti Holivuda. Možda su mislili da je vreme za novog "Gladijatora"?

[crippled_avenger]

Ono što me raduje jeste da narod prepoznaje WAR DOGS kao dobru stvar iako je film u suštini plasiran bez prevelike komercijalne ambicije od strane Warnera, u frameu u kome je UNCLE bio flop, u senci njihovog drugog jakog BO aduta. Međutim, na kraju je izgurao jače od predikcije u prvom vikendu i mislim da će se održati na blagajnama.

U mom bioskopu, stavljen je u najmanju salu, i bilo je krcato prvog dana. Očigledno da su ga i kod nas potcenili...

[Meho Krljic]

Možda je stvar u plakatu koji toliko jako čenluje Scarface da se ljudi osećaju obaveznim da ovo pogledaju 

[mac]

Zabavan film koji dobije 74% od publike na RT (i pošto je sorta anti-imperijalistički očekivano znatno manje od kritičara), kao i 3.5 zvezde na IMDB. Čak bih ga i ja pogledao...

[crippled_avenger]

Možda je stvar u plakatu koji toliko jako čenluje Scarface da se ljudi osećaju obaveznim da ovo pogledaju 

To je ta generacija koja ne samo da je odrasla na SCARFACEu već ga je dočekala kao klasik, i odrastala na njemu...

[Meho Krljic]

http://www.bbc.com/culture/story/20160819-the-21st-centurys-100-greatest-films


100. Toni Erdmann (Maren Ade, 2016)
100. Requiem for a Dream (Darren Aronofsky, 2000)
100. Carlos (Olivier Assayas, 2010)
99. The Gleaners and I (Agnès Varda, 2000)
98. Ten (Abbas Kiarostami, 2002)
97. White Material (Claire Denis, 2009)
96. Finding Nemo (Andrew Stanton, 2003)
95. Moonrise Kingdom (Wes Anderson, 2012)
94. Let the Right One In (Tomas Alfredson, 2008)
93. Ratatouille (Brad Bird, 2007)
92. The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford (Andrew Dominik, 2007)
91. The Secret in Their Eyes (Juan José Campanella, 2009)
90. The Pianist (Roman Polanski, 2002)
89. The Headless Woman (Lucrecia Martel, 2008)
88. Spotlight (Tom McCarthy, 2015)
87. Amélie (Jean-Pierre Jeunet, 2001)
86. Far From Heaven (Todd Haynes, 2002)
85. A Prophet (Jacques Audiard, 2009)
84. Her (Spike Jonze, 2013)
83. A.I. Artificial Intelligence (Steven Spielberg, 2001)
82. A Serious Man (Joel and Ethan Coen, 2009)
81. Shame (Steve McQueen, 2011)
80. The Return (Andrey Zvyagintsev, 2003)
79. Almost Famous (Cameron Crowe, 2000)
78. The Wolf of Wall Street (Martin Scorsese, 2013)
77. The Diving Bell and the Butterfly (Julian Schnabel, 2007)
76. Dogville (Lars von Trier, 2003)
75. Inherent Vice (Paul Thomas Anderson, 2014)
74. Spring Breakers (Harmony Korine, 2012)
73. Before Sunset (Richard Linklater, 2004)
72. Only Lovers Left Alive (Jim Jarmusch, 2013)
71. Tabu (Miguel Gomes, 2012)
70. Stories We Tell (Sarah Polley, 2012)
69. Carol (Todd Haynes, 2015)
68. The Royal Tenenbaums (Wes Anderson, 2001)
67. The Hurt Locker (Kathryn Bigelow, 2008)
66. Spring, Summer, Fall, Winter...and Spring (Kim Ki-duk, 2003)
65. Fish Tank (Andrea Arnold, 2009)
64. The Great Beauty (Paolo Sorrentino, 2013)
63. The Turin Horse (Béla Tarr and Ágnes Hranitzky, 2011)
62. Inglourious Basterds (Quentin Tarantino, 2009)
61. Under the Skin (Jonathan Glazer, 2013)
60. Syndromes and a Century (Apichatpong Weerasethakul, 2006)
59. A History of Violence (David Cronenberg, 2005)
58. Moolaadé (Ousmane Sembène, 2004)
57. Zero Dark Thirty (Kathryn Bigelow, 2012)
56. Werckmeister Harmonies (Béla Tarr, director; Ágnes Hranitzky, co-director, 2000)
55. Ida (Paweł Pawlikowski, 2013)
54. Once Upon a Time in Anatolia (Nuri Bilge Ceylan, 2011)
53. Moulin Rouge! (Baz Luhrmann, 2001)
52. Tropical Malady (Apichatpong Weerasethakul, 2004)
51. Inception (Christopher Nolan, 2010)
50. The Assassin (Hou Hsiao-hsien, 2015)
49. Goodbye to Language (Jean-Luc Godard, 2014)
48. Brooklyn (John Crowley, 2015)
47. Leviathan (Andrey Zvyagintsev, 2014)
46. Certified Copy (Abbas Kiarostami, 2010)
45. Blue Is the Warmest Color (Abdellatif Kechiche, 2013)
44. 12 Years a Slave (Steve McQueen, 2013)
43. Melancholia (Lars von Trier, 2011)
42. Amour (Michael Haneke, 2012)
41. Inside Out (Pete Docter, 2015)
40. Brokeback Mountain (Ang Lee, 2005)
39. The New World (Terrence Malick, 2005)
38. City of God (Fernando Meirelles and Kátia Lund, 2002)
37. Uncle Boonmee Who Can Recall His Past Lives (Apichatpong Weerasethakul, 2010)
36. Timbuktu (Abderrahmane Sissako, 2014)
35. Crouching Tiger, Hidden Dragon (Ang Lee, 2000)
34. Son of Saul (László Nemes, 2015)
33. The Dark Knight (Christopher Nolan, 2008)
32. The Lives of Others (Florian Henckel von Donnersmarck, 2006)
31. Margaret (Kenneth Lonergan, 2011)
30. Oldboy (Park Chan-wook, 2003)
29. WALL-E (Andrew Stanton, 2008)
28. Talk to Her (Pedro Almodóvar, 2002)
27. The Social Network (David Fincher, 2010)
26. 25th Hour (Spike Lee, 2002)
25. ​Memento (Christopher Nolan, 2000)
24. The Master (Paul Thomas Anderson, 2012)
23. Caché (Michael Haneke, 2005)
22. Lost in Translation (Sofia Coppola, 2003)
21. The Grand Budapest Hotel (Wes Anderson, 2014)
20. Synecdoche, New York (Charlie Kaufman, 2008)
19. Mad Max: Fury Road (George Miller, 2015)
18. The White Ribbon (Michael Haneke, 2009)
17. Pan's Labyrinth (Guillermo Del Toro, 2006)
16. Holy Motors (Leos Carax, 2012)
15. 4 Months, 3 Weeks and 2 Days (Cristian Mungiu, 2007)
14. The Act of Killing (Joshua Oppenheimer, 2012)
13. Children of Men (Alfonso Cuarón, 2006)
12. Zodiac (David Fincher, 2007)
11. Inside Llewyn Davis (Joel and Ethan Coen, 2013)
10. No Country for Old Men (Joel and Ethan Coen, 2007)
9. A Separation (Asghar Farhadi, 2011)
8. Yi Yi: A One and a Two (Edward Yang, 2000)
7. The Tree of Life (Terrence Malick, 2011)
6. Eternal Sunshine of the Spotless Mind (Michel Gondry, 2004)
5. Boyhood (Richard Linklater, 2014)
4. Spirited Away (Hayao Miyazaki, 2001)
3. There Will Be Blood (Paul Thomas Anderson, 2007)
2. In the Mood for Love (Wong Kar-wai, 2000)
1. Mulholland Drive (David Lynch, 2001)





Mislim, lista na kojoj nema Bronsona je očigledno kreirana samo da provocira pošten svet, ali eto, može da posluži za svađu.

[milan]

Wall-E tek na 29. mestu? E jebiga...

[Meho Krljic]

Da ne pominjem da su kinesku kinematografiju predvidivo predstavili Kraučing Tajgerom, Hiden Dregnom, ignorišući superiornije naslove poput Hero...

[ridiculus]

Mene bi više brinulo zašto je Inception na listi. Kada bih se brinuo za takve liste. Pošto čak nije ni "dobar" film u pitanju. Kao ni Boyhood. Kao ni Brooklyn.

Ne vidim poentu u diskusiji dok se ne pročita objašnjenje zašto je nešto tu gde je. Kriterijumi su najbitniji, osim ako verujete na slepo sastavljaču ili ste apsolutno cinični, pa vam je svaka lista besmislena.

[mac]

Brooklyn je na listi? Svašta. Za Inception i Boyhood se bar može reći da su na svoj način doprineli filmskom stvaralaštvu. Umesto Brooklyna kao predstavnika te šire geografske odrednice stavio bih Gangs of New York.


Uzgred, po čemu Inception nije dobar film?

[Krsta Klatić Klaja]

Левијатан на листи, и Џармушови вампири, куку... ајд остали могу у топ100, само не овим редослиједом

[crippled_avenger]

Usled činjenice da se nisam u startu zakačio za serijal PARANORMAL ACTIVITY propustio sam da zapazim uspon Ariela Schulmana i Henry Joosta, dvojice mladih žanrovskih specijalista koje je odgojio Blumhouse. NERVE je njhov film za omladinu, koji u formi dinamičnog trilera aproprira tematski okvir koji su - svaki u svoje vreme - tretirali LA DECIMA VITTIMA, LE PRIX DU DANGER, THE RUNNING MAN i sl. U određenom smislu naravno, poslednjih godina, Holivud vrvi od filmova u kojima sistem tera decu da se kolju međusobno, pogledajmo HUNGER GAMES serijal, dakle tog sadržaja ne manjka, međutim ovde je stvar tretirana dosta aktuelno (samim tim verovatno efemerno) jer govori o savremenom trenutku i igri koju praktično generiše sama omladina, podeljena na "gledaoce" i "igrače".

Ovu ekranizaciju romana Jeanne Ryan, napisala je Jessica Sharzer koja je izgradila ozbiljnu indie reputaciju svojom filmom SPEAK u kome Kristen Stewart igra glavnu ulogu, i premisu koju znamo jako dobro uspela je da plasira dosta efikasno i da klišetiziranost prevaziže punim ubeđenjem. Pulpy suština igre ispraćena je pulpy propulzivnošću narativa koji su izgradili Joost i Schulman uz nemalu pomoć izvanredne podele koju predvode Dave Franco i Emma Roberts ali je zaokružuju Emily Meade i Miles Heizer.

NERVE je stoga zarazan kao i sama igra bazirana na skupljanju novca, simpatija na socijalnim mrežama i lučenju adrenalina. U završnici Sharzerova počinje da gubi konce, ali se to na svu sreću odvija na podnošljiv način i NERVE se relativno zadovoljavajuće završava.

Schulman i Joost uspevaju da na relativno skromnom budžetu naprave odličan rollercoaster kroz grad u noći, jednim velikim delom pomognuti i zanatom koji su ispekli u Blumhouseu gde su naučili kroz koju malu radnju se može postići veliki utisak.

* * * / * * * *

[Agota]

Ono što me raduje jeste da narod prepoznaje WAR DOGS kao dobru stvar iako je film u suštini plasiran bez prevelike komercijalne ambicije od strane Warnera, u frameu u kome je UNCLE bio flop, u senci njihovog drugog jakog BO aduta. Međutim, na kraju je izgurao jače od predikcije u prvom vikendu i mislim da će se održati na blagajnama.

U mom bioskopu, stavljen je u najmanju salu, i bilo je krcato prvog dana. Očigledno da su ga i kod nas potcenili...

i roda krcata.   zabavan, politicki nekorektan, bas su opleli po amerima, nisu stedeli. za moj ukus nesto sporiji, problematicnog ritma. malo bi to isekla u montazi , e sad nije mi na nivou the big shorta  na koji me podsetio, iako ga svi porede sa the wolf of wall streetom. od mene (3)
jonah hill se bolje smeje od dzokera.  

[Meho Krljic]

North Korea 'Netflix' device unveiled

A set-top box offering video-on-demand services has been unveiled by the state broadcaster KCTV in North Korea, according to local reports.
The box, called Manbang, has been dubbed the country's version of Netflix in some reports.
It connects to the state-controlled intranet and is said to enable viewers to search for and replay documentaries and watch five TV channels.
KCTV said consumer demand for the device was high.
However experts say that most North Koreans have no connectivity.
"If a viewer wants to watch, for instance, an animal movie and sends a request to the equipment, it will show the relevant video to the viewer...this is two-way communications," said Kim Jong Min, head of the centre in charge of providing information and technology, according to NK News.
The news site also reports that the on-demand content includes English and Russian language learning material.
In May security researcher Doug Madory discovered a social network - resembling a crude clone of Facebook - on a North Korean internet address.
It was not online for very long, especially once people started setting up spoof profiles, including one of North Korean leader Kim Jong-Un.
"I don't believe it was intended to be accessible from outside North Korea," Mr Madory told the BBC.

MANBANG!!!!!! 

[Meho Krljic]

https://youtu.be/WsQVdrillxA

[crippled_avenger]

Severna Koreja ima svoj Netflix... Kuda ide ovaj svet?


Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

Pogledao sam TAKE DOWN, povratnički film danas već zaboravljenog Jima Gillespieja koji je u jednom trenutku sredinom pred kraj devedesetih zagospodario blagajnama s filmom I KNOW WHAT YOU DID LAST SUMMER, i još povratničkiji film scenariste Alexandera Ignona koji je potpisao jedan od najboljih filmova devedesetih - RANSOM Rona Howarda. Za Ignona je još veća misterija gde je bio i šta je radio, ali evo njegovog novog realizovanog teksta koji, gle čuda govori o otmici bogataške dece, pa čak film ima i alternativni naslov BILLIONAIRE RANSOM.

Očigledno da Ignon bez pomoći Richarda Pricea nije baš neki pisac, kao što ni Jim Gillespie bez predloška Kevina Williamsona nije baš neki reditelj, pa ipak TAKE DOWN je loš na jedan začuđujući način. Naime, ova TOY SOLDIERS premisa u principu radi bez greške, osim kada su je se poduhvatila ova dvojica stručnjaka. Za početak u njihovoj aproprijaciji nema ničeg novog, ovo je spoj TOY SOLDIERSa i BOOT CAMPa u kome klišei na koje se priča oslanja ne uspevaju da zažive, tako da od prvog trenutka ne funkcioniše ni jedan konflikt koji autori postavljaju.

Kada se tome doda vrlo bleda gluma, mlaka akcija i sve u svemu krajnje bezvoljna realizacija (iako ovo nije nekakav projekat koji produkciono oskudeva) onda je rezultat zaista za zaobilaženje. Ova već potrošena premisa, zaslužila je bolje.

* 1/2 / * * * *