The Crippled Corner

[crippled_avenger]

Dani de la Orden koji je izuzetno dobro nastupio na Netflixu sa filmom LOCO POR ELLA pre šest godina snimio je film BARCELONA, NIT D'HIVER, romantičnu komediju iz post-LOVE ACTUALLY faze, oslonjenu na slične i tada aktuelne Warnerove romcome gde se nekoliko ljubavnih priča odvija na praznik.

U ovom filmu, nažalost Dani de la Orden nije pokazao onu inventivnost u pogledu odnosa među likovima i postavke koju ćemo imati kasnije u LOCO POR ELLA već ide jednom krajnje konvencionalnom putanjom, ali njom se kreće sigurno i pravi jednostavan, upotrebljiv repertoarski romcom, rutinski ali efiksan koji će kao takav živeti i neposredno komunicirati.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

BORN Claudia Zuliana je priča smeštena u Barselonu početkom 18. veka i baziran je na istorijskim spisima odnosno događajima koji su zaista desili tadašnjim građanima.

Film prati brata i sestru, kovača i lepu udovicu i načine na koji se oni snalaze u trenutku kada im životi pođu nizbrdo.

Ništa što im se dešava ne odlazi izvan okvira očekivanog ali ono što je zanimljivo je sam rediteljski postupak Claudia Zuliana koji kombinuje neke kolorite i osvetljenja slikara tog vremena, sa naturalističkim pristupom koji se u izvesnoj meri opire stilizaciji.

Glumci su glavni nosioci tog naturalističkog postupka, a među njima pre svih Vicky Luengo i na kraju upravo ona i njene kolege uspevaju da održe ovakva dva rediteljska polazišta na okupu i da učine BORN koherentnim filmom.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Film Danile Kozlovskog o Černobilju izašao je na Netflixu pod nazivom CHERNOBYL: ABYSS što mu je dalo jednu zaista bizarnu B-dimenziju, kao da je reč o nekakvom exploitation filmu nastalom posle HBO serije i prisećanja na veliku tragediju. Uostalom, i pre dosta solidnog CHERNOBYL DIARIES bilo je pokušaja da se snimi exploitation na tu temu. Pa ipak, Kozlovski posle relativno aseptičnog sportskog blokbastera TPEHEP sazreva u ozbiljnijeg državnog reditelja i ovde snima jednu fikcionalizaciju istinitih događaja iz vremena tragedije.

CHERNOBYL je u suštini pomalo staromodan, maltene bruckheimerovski postavljen film katastrofe sa fokusom na jednu porodicu, ovog puta disfunkcionalnu jer je čine frizerka samohrana majka i vatrogasac kog sreće posle deset godina u Pripjatu i krije od njega da je on otac njenog deteta.

Prikaz života u SSSR u vreme tragedije je vrlo vibrantan, ostalgičan, a deca koja malom kamerom snimaju eksploziju reaktora evocira uspomenu na film SUPER 8, i to rekao bih dosta svesno. Dakle, stvari su u stilskom pogledu vesternizovane, a sama realizacija je solidna i propulzivna.

U drugoj polovini filma, film se uglavnom bavi akcijama glavnog junaka koji sa ekipom ide za zatvori ventile kako bi sprečio tešku katastrofu kontinentalnih razmera i taj deo je dobro realizovan, kamerniji, ali nam je i zaista nedavno prikazan u HBO seriji pa je srazmerno manje zanimljiv.

Ovo je konvencionalan, solidno skrojen film, bez prevelikih umetničkih ambicija, ali bogato snimljen i očigledno osmišljen sa idejom da posle bioskopa dugo živi na kućnim formatima. I Kozlovski u tome uspeva.

U rediteljskom pogledu, ovde imamo drugačiji postupak od TPEHEPa i rekao bih da Kozlovski ima raznovrsne rediteljske rukopise u svom brevijaru ili da ima nekoga ko mu ozbiljno pomaže. Još jedna "sumnjiva" stvar jeste podatak da je film snimala dvadesetšestogodišnja snimateljka Ksenija Sereda koja naprosto deluje previše mlado za ovakav spektakl. Trebalo bi istražiti da li je možda bilo teškoća na snimanju pa se drugi snimatelji nisu potpisali.

U svakom slučaju ovaj film je bolji od onoga što mu piše na IMDB oceni ali je i dalje manji od događaja o kom govori.

* * * / * * * *

[Petronije]

Nije previše bitno, ali deo spomenutog Chernobyl Diaries je snimljen u Pančevu i Ivanačkom dunavcu. [emoji39]

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE HITMAN'S WIFE'S BODYGUARD i nema razloga za brigu, Reynolds i Sam Jackson su se vratili u filmu koji uspeva da održi nivo iznenadnog hita iz 2017. godine. Doduše, ovde su se aduti malo prepakovali pa ima nekih stvari u kojima je prvi bio bolji a u nekim je opet drugi uspeo da nadmaši.

Prvi je ostao bolji u pogledu akcije. Bio je dvadeset minuta duži i rađen je velikim delom u Bugarskoj tako da su pored Grega Powella tu bili i bugarski specijalisti koji su se veoma izveštili u fizičkoj akciji, kako u borbi tako i sa vozilima, i ako se setimo ponudio je nekako zaista old school produženih potera i tuča u kojima su se zaista lomila kola i ekstremiteti. Drugi deo traje 99 minuta, brži je, akcija je više na geg, na CGI rešenje, na elipsu, i ne kažem ni da je nema ni da je loša, ali da, definitivno je slabija. Prvi deo je za svoje vreme bio upečatljiv baš po aspektu akcije, drugi naprosto nije. Tome je doprinela druga ekipa kaskadera ali i hrvatske lokacije koje su popravile production value ali i umanjile prostor za mayhem.

Međutim, ima tu i jedna čudna stvar. Naime, dve bitne akcione scene su po lokacijama i okolnostima jako slične set-pieceovima iz UNDERGROUND SIX u kom takođe igra Ryan Reynolds, i to auto poteri u Italiji i završnom obračunu na jahti, a obe su - kao što pamtimo - bile antologijske u svoje vreme i Michael Bay je u njima baš ozbiljno objasnio. Naravno da u šest puta jeftinijem filmu, scene ne mogu da se porede po razrađenosti i spektaklu, ali ako je već glavni glumac kopča koja ih povezuje, ostaje nejasno zašto je uopšte prizvano to poređenje.

Ovo sve ne znači da u filmu nema akcije, i da je loša. Ipak, ovaj film svakako čak ni u okviru svoje sezone neće biti zapamćen po nekom značajnom akcionom dometu.

Ono što je u filmu bolje jeste "ljudski faktor" odnosno dinamika među likovima. Salma Hayek dolazi kao proširena pojava u odnosu na prvi film, sada je ona ravnopravan treći činilac i neke zanimljive priče se grade oko nje. Antonio Banderas je tropey negativac, grčki brodovlasnik koji želi da se osveti EU jer je uništila ekonomiju njegove zemlje, ali je izgrađen zanimljivije nego što bi se očekivalo. Kao i Gary Oldman kao beloruski ratni zločinac iz Bosne u prvom delu, i ovde je negativac pravoslavac, i ovde našoj publici nije jasno šta je loše uradio, s tim što je zanimljivo to da bi i delu zapadne publike mogla naići slična reakcija jer mi se čini da malo ima simpatije za EU u sporu sa Grčkom.

Morgan Freeman se pojavljuje u ulozi Ryanovog očuha i životnog uzora, triple-A bodyguarda i legende posla, i zanimljivo je pitanje zašto tu ulogu ne igra recimo Kevin Costner sa kojim je Reynolds već razmenjivao tela u filmu CRIMINAL kod Avija Lernera. Ako nije prozaičan razlog, tipa Morgan je Aviju dugovao uslugu pa je došao da snimi, možda je reč o posveti filmu DRIVING MISS DAISY na koji se aludira još od prvog dela. I ako je tako onda je uspelo.

Buddy konflikt u ovom filmu je naravno kao i u prvom uvek na granici histerije i odbojnosti ali dobro, na to smo već navikli u ovoj franšizi, i sa tim živimo.

Drago mi je da star power Ryana Reynoldsa nije bitno promenio princip nastanka ovog filma. I dalje je ovo neki prljavi Avi Lerner namenjen bioskopima, i dalje je ovaj film underdog, sa tom razlikom što ako dobro prođe na blagajnama to nikome neće biti iznenađenje.

* * * / * * * *

[Meho Krljic]

E, pa, baš si me obradovao.

[crippled_avenger]

9. jul -

https://www.youtube.com/watch?v=6iQMpin-9U8&fbclid=IwAR0WQutM2ca_n6SiALhAslf3XRBuT_OF6Q2Dzb527Y6wfdVyGTB8HRTTp8I

[Truman]

Kripl, smem li da pitam gde bi stavio John Saylesa na rang listi američkih reditelja? Ovih dana sam ga otkrio gledajući Lone Star a vidim da ima još dosta zanimljivih stvari. Pridao bih mu na značaju jer je on i scenarista.

[crippled_avenger]

Kripl, smem li da pitam gde bi stavio John Saylesa na rang listi američkih reditelja? Ovih dana sam ga otkrio gledajući Lone Star a vidim da ima još dosta zanimljivih stvari. Pridao bih mu na značaju jer je on i scenarista.

Nisam mnogo razmišljao o njemu, svakako je značajan.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

 Priveden Dragan Bjelogrlić zbog sumnje da je napao Gagu Antonijevića

 

[Krsta Klatić Klaja]

srpska kinematografija je napokon postala zanimljiva!!!

[lilit]

đe je kripl?? gledao dinu? mehane? ima li negde postova?

[Petronije]

Jbt bukvalno sam istu stvar krenuo da pišem pa odustao, pre par dana. Gde je dođavola Kripl i valja li Dina? Zabrinjavajuće.

Usput sam posetio i njegov blog, ista situacija.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[lilit]

kripl! we miss you!

što se tiče dine, kod mene ovako:
epic akcija, vizuelno savršenstvo, harkonen i pol odlični, premalo zendeye, babe iz bene gesserita annoying kao vazda, kostimografija prelepota, zimmerova muzika odlično uklopljena u scene. za nijansku predugačak al imax je tu pomogao. gledaću ga opet za razliku od BR2049.

[Krsta Klatić Klaja]

Krip nije ni na blogu pisao već tri mjeseca

[Father Jape]

Na Fejsu poslednja objava pre šest dana — dakle živ je!

[Meho Krljic]

Živ je nego otkad je postao Rastin hagiograf, sigurno nema vremena za ove trivijalnosti 


Ja Dinu uopšte nemam želju da gledam posle Blade Runnera onakvog kakav mi je bio tako da... do daljnjeg...

[dark horse]

Živ je nego otkad je postao Rastin hagiograf, sigurno nema vremena za ove trivijalnosti 

Zli Meho at his best.

[Truman]

kripld, koje je tvoje cenjeno mišljenje o redatelju po imenu Alex Garland?  Gledao sam Annihilation i dopalo mi se, večeras pogledah Ex Machina i oduševih se!

[crippled_avenger]

Posle četiri meseca sam izašao iz bolnice.

I am back in black.

[crippled_avenger]

DONATO AND DAUGHTER je televizijski film prekaljenog veterana Roda Holcomba koji ovakve stvari može da režira i u snu.

Charles Bronson igra policajca iz naslova koji mora da radi na istom slučaju sa kćerkom detektivkom koja ga je pak odbacila posle bratovljeve smrti za koju u nekoj meri krivi oca jer mu je nametao nedostižne profesionalne standarde u policijskom poslu.

Oni relativno rano otkrivaju ko je ubica, igra ga Xander Berkeley, i dok pokušavaju da dokuče šta pokreće tako izopačeni um i konačno da pronađu dokaze kako da ga optuže, razrešavaju i misteriju bratovljeve smrti koja nije baš onakva kako je kćerka mislila.

Bronson i Dana Delany su u naslovnim ulogama. Dana je ostvarila plodnu saradnju sa Holcombom na seriji CHINA BEACH i u ovom filmu se trudi i više nego što materijal zaslužuje dočim je Chuck ovde već star, dobroćudni čičica koji tek povremeno evocira utisak da je nekada davno bio opasan.

Berkeley uživa u standardnoj ulozi ljigavog psihopate koju igra podjednako rutinski kao Chuck policajce ali sa više žara.

U vreme kada je televizija i dalje bila ispod filma po svom autoritetu i značaju, DONATO AND DAUGHTER svakako nije mogao biti podvaljen bilo kome kao bioskopski materijal, ali ko ga je pogledao na malom ekranu, nije mnogo pogrešio.

[crippled_avenger]

THE LAW LORD je televizijski film snimljen u sklopu serijala SCREEN TWO koji je predstavio neke od najboljih britanskih scenarista i reditelja kroz svoju istoriju.

THE LAW LORD je pisao John Cooper, specijalista za ovu vrstu temu a režirao je Jim Goddard prekaljeni veteran britanske televizije.

Nažalost, THE LAW LORD sebe toliko iscrpljuje u pokušaju da kritikuje britanski pravni sistem da na kraju isisava sav kiseonik iz priče o mladom ambicioznom advokatu koji preuzima mesto Ministra pravosuđa koje ima nadležnosti bez presedana i primera u drugim državama i onda istinski pokušava da ga reformiše u ćemu ne uspeva jer su retrogradne sile jelte jače.

I to je manje-više to. Likovi su više tu da budu funkcije nego što zaista žive pa ovo ostaje program za ljubitelje i poznavaoce.

[crippled_avenger]

THE LAST GRENADE Gordona Flemynga, po romanu Johna Sherlocka, jeste poslednji nastup ovo izuzetno darovitog britanskog majstora na velikom ekranu. Uprkos izuzetvnom filmu THE SPLIT o kom ne prestajem da govorim i pišem, Flemyngova karijera nekako nije uspela da uhvati korak u bioskopskom formatu.

THE LAST GRENADE je jedna od onih internacionalnih koproducija smeštenih na egzotične lokacije koja nekako ne bi trebalo da funkcioniše ali ipak radi.

Flemyng se odlično snalazi u pesimističnom Sherlockovom svetu internacionalnih plaćenika koji lutaju Dalekim Istokom i rade za nalogodavce od opijumskih kartela do komunističke Kine, sve do časa kada to sve ne postane njihov lični sukob a gazde mogu samo da sednu i posmatraju.

Stanley Baker igra britanskog plaćenika, cinika sa bolesnim plućima koji odlazi da naprave pare tokom opšteg lova u mutnom i posle izdaje najbližeg saradnika, američkog kolege odlučuje da se vrati kako bi se osvetio.

Flemyng jasno i efikasno izlaže priču. Akcione sekvence su izuzetno uspele sa dosta praktičnih efekata i zanimljivom upotrebom subjektivnih planova. U određenim elementima karakterizacije ima nečega što ćemo kasnije videti u APOCALYPSE NOW iako ne mislim nužno da je Coppola znao za ovaj ipak nepoznat B-film.

THE LAST GRENADE nije na nivou Cardiffovog DUEL IN THE SUN, ali je jako dobar ako ste ovo remek-delo već pogledali.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

GUZEN TO SOZO Ryusuke Hamaguchija, poznat još pod naslovom WHEEL OF FORTUNE AND FANTASY sačinjen je od tri poluzanimlijive ljubavne priče, od kojih svaka ima i neki erotski naboj, više u dijalogu nego u slici, ali na kraju nijedna od njih ne dovodi do nekog upečatljivog zaključenja, niti je izvedena na vrhunski način po bilo kom kriterijumu,

GUZEN TO SOZO nema zanemarljiv festivalski rollout, ali to je ona tipična klasa "srednjeg" festivalskog filma koji niti spada u vrhunska dela niti je opet pa slab, i eventualno klikne sa nekim selektorom pa pođe nekuda.

To se ovom naslovu desilo. A nije moralo.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

BLOOD RED SKY Petera Thorwartha je bio nemačka senzacija na Netflixu ali što se mene tiče ova priča o vampirima u avionu, među kojima onih dobrih i onih zlih, oni prokletih odavno i onih skorojeviča, nažalost nije ni deseti deo onoliko uzbudljiva koliko sam se nadao.

Štaviše, gloss koji Thorwarth donosi u početku stvara nadu da ćemo gledati GIRL WITH ALL THE GIFTS a na kraju dobijamo jedno veliko ništa koje ne može da se odlući da li je nail-biter u avionu sa vampirima ili priča o majčinstvu a nikako ne uspeva da bude i jedno i drugo.

* 1/2 / * * * *

[Mica Milovanovic]

Dobrodošao...
Nadam se da si dobro.
Ima više od dva meseca kako sam pitao Bobana gde si, ali nije znao.

[crippled_avenger]

AMEBA Blaža Završnika koji je on snimio po scenariju koji je napisao u saradnji sa muzičarem i glumcem Darijem Nožić Serinijem, nažalost spada u red onih filmova gde je ekipi na snimaju bilo bitno zabavnije nego bilo kome drugom ko će to posle gledati.

I to je šteta jer u ovom crno-belom distopijskom filmu smeštenom u blisku budućnost, Blaž Završnik pokazuje određeni vizuelni dar. Međutim, ta distopija je potopljena nekom usiljenom melodramom bez sluha i ubedljivosti koja više liči na Jana Cvitkoviča u poznom najgorem izdanju, nego na nešto novo što bi trebalo da ponude slovenački filmmakeri.

Nizak budžet filma bi mogao opravdati mnogo toga ali ne uspeva jer nije problem AMEBE u tome što je jeftina već što je besmislena.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Dobrodošao...
Nadam se da si dobro.
Ima više od dva meseca kako sam pitao Bobana gde si, ali nije znao.

Mnogo toga Boban ne zna...

[crippled_avenger]

Lewis Teague je snimio film COLLISSION COURSE u vreme kada su tenzije između američke i japanske autombilske industrije dostigle svoj vrhunac i kada je ponovo postalo opasno Japanac na američkim ulicama naročito u Detoritu. O tom periodu i tom stanju snimano je odmah tada, i na filmu i na televiziji.

COLLISSION COURSE je BLACK RAIN za siromašne i novcem i duhom i darom. Pat Morita je japanski goofy policajac koji dolazi u Detroit u potrazi za japanskim inzženjerom koji je pobegao u SAD sa nekim bitnim projektom a komičar Jay Leno kog primarno znamo kao late night voditelja, ovde igra detroitskog policajca namazanog svim farbama koji postaje vezan za taj slučaj.

Chris Sarandon igra glavnog negativca a posebna poslastica je Mannov fetiš Tom Noonan koji igra njegovog hitmana.

Elem, u ovom buddy cop flicku kada je ta forma vež ušla u dekadenciju sa naslovima u kojima se vrši uvođenje drugih kultura kroz buddy cop zaplet (setimo se RED HEAT), komedija odnosi primat nad akcijom i ima nečega metafilmskom u tome da je Jay Leno inače poznati kolekcionar automobila a eto ovde igra policajca koji istražuje slućaj vezan za autoindustriju.

Lewis Teague je ozbiljan profesionalac koji je stasao kod Cormana ali je kasnije pokazao nerv za razne žanrovske pristupe i on ovde stvari radi efikasno, ali nekako ipak ih potčinjava Lenou i Moriti koji nažalost nisu toliko harizmatični da zasluže toliku pažnju. Nisu oni loši, naročito sa ovom distancom, uostalom Morita je imao iza sebe ozbiljnu franšizu ali ipak nisu dovoljno visok nivo da diktiraju izraz filma.

Tako da Teague u pozadini koreografiše jednu simpatičnu akcionu komediju malog dometa i solidne sentimentalne vrednosti.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

THE THIRD GIRL FROM THE LEFT Petera Medaka je televizijski film u produkciji Hugh Hefnera, po scenariju Petera Medaka.

Kim Novak igra glavnu ulogu, tridesetšestogodišnju chorus girl koja nikako da se uda za svog uspešnog dečka croonera, kog igra Tony Curtis i ulazi u neku naizgled razigranu ali potom vrlo ozbiljnu romansu sa mladim kurirom kog igra Michael Brandon.

Tada ova priča dobija jasniji melodramski eksces, i čini se da joj fali "još nešto" da bi bila "punija", sadržajnija, ali kako je reč o televizijskom filmu, rekao bih da je sve ovde sasvim na mestu.

U nekim scenama Peter Medak odlično donosi trajnu energiju "mladog gnevnog čoveka", i ona je neprolazna. Paradoksalno pak Syndicate/ Las Vegas šmek ekipe oko Curtisa stario je bolje od supkulturnog mileja iz kog je potekao Brandonov lik i danas te scene deluju baš kao time capsule i nešto čega možda nikada nije ni bilo.

U svakom slučaju, fanovi Medaka i Kim ne treba da propuste ovaj TV film a ja sam i jedno i naročito ovo drugo.

[Petronije]

Živ je Kripl umro nije 

[crippled_avenger]

Ferdinando Cito Filomarino, bivši momak Luce Guadagnina i potomak familije Luchina Viscontija snimio je triler BECKETT za Netflix i za glavnu ulogu doveo John David Washingtona, jednu od najzanimljivijih mladih zvezda američkog filma a marquee mesto dobila je i Alicia Vikander.

Nažalost, rezultat je film koji bukvalno izgleda kao neki jugoslovenski film iz osamdesetih i to ne baš značajan. I to ne kažem sa mnogo simpatija prema BECKETTu. Od Filomarina nisam ništa posebno ni očekivao ali sam svakako od Washingtona očekivao više pažnje i obazrivosti oko toga šta snima.

BECKETT je banalan pokušaj Euro-pudding tirlera o američkom turisti koji se upliće u nekakvu zaveru grčke ekstremne desnice. I sad možda Filomarino misli da je to neki throwback na Pakulu ili evropske majstore kao što je Boisset ali nažalost to je ipak samo jedna potpuna koještarija koja Washingtonu u ovoj fazi karijere nije bila potrebna, a isto važi i za Aliciu i za Boyda.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

COMMENT JE SUIS DEVENU SUPER-HEROS Douglasa Attala je sniman za fraancuski Warner ali je na kraju izašao na Netflixu i samim tim je sebe doveo u poređenje sa filmom PROJECT POWER koji je u isto vreme prošle godine ponudio svoju viziju sveta u kome se pojavljuju street-level superheroji.

U oba filma glavni junaci su policajci koji pokušavaju da kanališu rođene i stečene supermoći među stanovnicima pariskih geta.

Kao što je PROJECT POWER baziran na originalnom scenariju a ne stripu tako je ovaj film baziran na romanu Geralda Bronnera, a ne na stripu iako se bavi stripovskim tropima. I naravno tradicija francuskog policijskog filma je dovoljno jaka da ostavi svoj pečat na ovom filmu.

Rekao bih da su se autori na kraju ponadali i franšizi. Nisam siguran da će je dobiti. Ali ono što je nesporno je da sada Netflix ima više uspeha sa comic book filmovima nastalim po materijalu koji nije stripski nego sa onim IPjem koji su otkupili od Millara.

* * * / * * * *

[Meho Krljic]

U ime Sagite i Petronija poželeo bih srdačnu dobrodošlicu jednom od najvećih među nama.

Nadamo se boljem zdravlju od sada pa nadalje.

[crippled_avenger]

Hvala, Mehmete. Nadam se da će ti se želja ispuniti!

[crippled_avenger]

U to ime, pre svih za Mehmeta!

Shawn Levy je jedan od onih osrednjih reditelja koje ćemo na kraju pamtiti po nekim značajnim ostvarenjima koja daleko odskaču od njihovog prosečnog dometa i nivoa njihovog rukopisa.

Shawn Levy tako iza sebe ima REAL STEEL, film kome se treba pokloniti a evo sad ima i FREE GUY. Ne kažem da se ovo između ne računa - na kraju krajeva i prva sezona STRANGER THINGS je jako dobra stvar, ali ne može to sve da poništi domete REAL STEEL i FREE GUY.

FREE GUY u sebi kombinuje neke poznate elemente i sada naravno možemo do sutra da prepoznajemo MATRIX, DARK CITY, THEY LIVE, READY PLAYER ONE itd. i to je u redu. Možemo tako.

Ali opet s druge strane možemo da pogledamo ovaj film koji funkcioniše kao celina, kao nešto samostalno i svoje, poigravajući se između ostalog upravo tropima filma koji se javljaju u igrama a često predstavljaju najopštija moguća mesta.

Ryan Reynolds kao nesporni koautor ovog filma igra NPCa u online shooteru, jednog od onih jednostavnih prolaznika koje srećemo u misijama sa dva i po rečenice koje vrti. Međutim, jednog dana on odlučuje da preokrene svoj život, da krene za jednom duboko usađenom željom i promeni svoj život, da od simplifikovano programiranog epizodiste postane protagonista.

U paralelnoj radnji koja se dešava u stvarnosti saznajemo da bi ovaj NPC mogao biti buđenje AI zametka koji je insertovan u igru iz jednog superiornijeg projekta čiji su autori prodali svoj kod velikom gejmerskom mogulu koji je nažalost previše vulgaran da prepozna snagu njihove vizije.

Da li AI može biti život, šta se desi kada se rodi ljubav između AI i žive osobe, sve te teme otvara FREE GUY a pritom je akciona komedija koja govori o online shooteru i iz njega crpi svoj imaginarij i uzbuđenje.

Ono što Levy u ovom filmu radi jeste pre svega da suvereno vodi pričom i da sve vreme uspeva da nas drži u prijatnom džejmsonovskom nadražaju žanra za koji znamo šta nam donosi a nasuprot toga stavlja one scene koje su mu potrebne za priču, pa FREE GUY u toj ekonomiji akcije ima neki svoj ritam i na nju stavlja manji akcenat nego što bi se očekivalo, a rekao bih čak i manji nego što posle gledanja imamo utisak.

Imao sam scenario sličnog profila BOTOVI koji sam kada sam shvatio da ga je teško realizovati kod nas podelio na internetu. I sada kad gledam FREE GUY interesantno mi je da su neke stvari u njemu rešene na sličan način kao kod mene. Tim pre, gledanje ovog filma i poređenje s tim scenarijem može takođe biti zanimljiva vežba.

* * * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

LE MONDE APRES NOUS Loude Ben Salaha je priča o siromašnom mladom piscu i njegovoj devojci koja pokušava da bude glumica, te njihovom snalaženju kako da finansiraju svoj ne naročito boemski ali ipak umetnički ambiciozan život.

Film se sagledava iz piščeve vizure pa samim tim pratimo na koji način njegov život oblikuje njegovo stvaralaštvo i na kraju ima i presudni uticaj na njegovo prvo značajno literarno delo.

Film je jednostavan, ali je dobar i sve ono što nam je u njemu već dobro poznato i više puta viđeno uspeva da nam iznova plasira sa finim ubeđenjem.

Naravno, mogu zamisliti i gledaoce kojima je čaša poluprazna ali meni je ovom prilikom bila polupuna, eto.

* * * / * * * *

[Krsta Klatić Klaja]

Kripe, ima li bar za ta 4 mjeseca neki  ****/****

mada zadovoljiće i Free Guy

Srećno s oporavkom.

[Petronije]

Odličan je fri gaj Bato, obavezno overi.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[crippled_avenger]

ASWANG Alyx Ayn G. Arumpaca ima zanimljivu temu ali je nekako ne isprati do kraja. Govori o ljudima sa margine filipinskog društva koji postaju žrtve neviđene represije populističkog predsednika Rodriga Duartea koji je uveo nultu toleranciju prema drogama,između ostalog dozvolvši egzekucje osumnjičenih dilera ali i džankija na licu mesta.

Film prati ljude koji su zahvaćeni i pogođeni tom merom, ali nekako ne uspeva da nam tačno objasni mehanizam Duarteove represije jer se ispostavlja da se u tim akcijama ne koristi samo regularna policija nego i neki eskadroni smrti, kao i da je policijski teror u pojedinim fazama poprimio svojstva privatnog biznisa.

Ipak, ASWANG je zanimljiv da se pogleda, iako nije preterano dobar i dovoljno sadržajan. Filipinske lokacije izgledaju uzbudljivo, atmosferično a tema je zaista ekskluzivna.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

Kripe, ima li bar za ta 4 mjeseca neki  ****/****

mada zadovoljiće i Free Guy

Srećno s oporavkom.

Bogami, ima!

[crippled_avenger]

PACIFIC INFERNO je zanimljiv Blaxploitation film u samom finišu kanonskog ciklusa Jima Browna. Sniman je na Filipinima, režirao je lokalni kadar Rolf Bayer, a glavne uloge igraju Brown i Richaerd Jaeckel.

Film je vrlo jednostavan, praktično kamerni, i u uprkos tome što nikada ne doseže Brownov DEVIL'S ISLAND, ima svoj integritet i neke svoje arty momente kakve danas možemo videti kao političku diverziju u serijama kao što je LOVECRAFT COUNTRY recimo.

Pod time pre svega mislim na savremeni soul u zvučnoj slici, kao i neke numere sa programskim tekstom i savremenim zvukom (film se dešava za vreme Drugog svetskog rata a snimljen je 1979. i tu se gradi ta vrsta anahronističnosti).

Brown igra američkog ronioca čiju ekipu zarobljavaju Japanci i angažuju ih da izrone sa dna mora novac koji je general MacArthur potopio kada su se Ameri povlačili sa Filipina pred japanskim snagama.

Uporedo s tim, lokalni pokret otpora povezuje se sa zarobljenicima i zajedno planiraju bekstvo. No, Japanci nisu naivni i u svemu imaju svoju agendu.

Brown je naravno alfa-činilac u celoj ovoj priči i on vodi celu stvar. Ipak nije mi jasno kako je PACIFIC INFERNO tako olako otpisan u kritikama. Ne samo kao nekome ko misli da je Brown velika ikona već i kao ljubitelju B-filma gde je stvar dobro postavljena.

A rekao bih da ovo jeste baš takav slučaj.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pedro De Echave i Pablo Azorin snimili su dokumentarni film EL HOMBRE MAS PELIGROSO DO EUROPA. OTTO SKORZENY EN ESPANA  u kom se bavi periodom koji je posle bekstva iz Nemačke, Skorzeny proveo u Španiji gde mu je bila baza za dalje aktivnosti širom sveta.

De Echave i Azorin traže sagovornike koji imaju informacije ili uspomene na njega ali njihov animus prema Skorzenyju je generalno loš i žele da pokažu kako je on bio odani nacista ali i plaćenik kome nije bilo mrsko ni da se poveže sa Izraelcima ni sa Amerikancima, kao i da preispitaju njegove vojne uspehe po kojima je tokom rata stekao veliki imidž.

Film donosi izuzetno dobar arhivski materijal, dosta privatnih snimaka, ali i jako dobro selektirani footage iz raznih javnih izvora što daje ovoj celini poseban kvalitet.

Sagovornici su odlični i kompetentni za temu te uprkos kratkoj minutaži, ovaj film daje jako referentan presek života i rada jedne tako značajne ličnosti.

* * * / * * * *

[milan]

Welcome back!!

[crippled_avenger]

Welcome back!!

Hvala!

[crippled_avenger]

THE RELIANT Paula Mungera je alt.right film iz 2019. godine koji je imao jednu malu, opskurnu distribuciju, i po svojim kvalitetima možemo reći da i nije zaslužio više. Doduše, u tom trenutku Dallas Sonnier je još uvek vodio Cinestate i nije se radikalizovao kao sada, odnosno pokušavao je da se ne okrene otvoreno trampizmu, antivakserizmu i ostalim temama.

Munger je kao "hrišćanski" aktivista već tada bio "autovan" pa ne čudi da je headliner ovog filma Kevin Sorbo koji je takođe u međuvremenu postao ikona alt.righta i krenuo da zastupa razne njihove stavove uključujući i teorije zavere, ali sa jačim "hrišćanskim" uglom gledanja.

U THE RELIANT Kevin Sorbo je headliner ali nije glavni lik i pogine veoma rano. On igra hirurga, pater familiasa koji nastrada tokom pobune rulje usled ekonomskog sloma Amerike. Deca mu se povlače u šumu gde do izražaja dolaze neke survivalističke tehnike kojima ih je naučio i provode vreme pružajući oružani otpor i posle hrišćanski diskutujući o tome da li je u redu pucati i ubiti u samoodbrani itd.

Međutim, i sam Kevin Sorbo je promovišući ovaj film na Fox Newsu rekao da je to film o "hrišćanskoj porodici koja sticajem okolnosti koristi oružje", i zbilja rekao bih da je Second Amendment bitna, da ne kažem bitnija stavka ovde. Čak jedan pro-gun aktivista ima kameo pojavu u filmu.

E sad, ima pro-gun cinema boljih filmova od ovog počev od Miliusovog RED DAWN koji se smatra zlatnim standardom otvorene NRA propagande. U određenom smislu THE RELIANT pokušava čak da ponovi matricu RED DAWNa. Ameriku "okupira" unutrašnji neprijatelj (mada, nota bene u dvočasovnoj verziji koju sam ja gledao, naoružana rulja nema neku ideološku agendu, čak deluju kao prilični hillbillys) i mladi posle smrti roditelja beže u šumu odakle organizuju otpor.

Ima naravno vrhunskih kurioziteta u svemu ovome. Recimo porodica nastrada jer ne stigne da krene na vreme jer je anti-gun ćerka sakrila ključ od sefa za oružje. Nota bene, tata je za pojasom imao Glock pa je pripucao ali tu se izgubilo vreme. Elem, kasnije deca dođu i otvore sef i tu vidimo da je dobrohotni hirurg imao dosta automatskog oružja u šteku.

Zanimljiva je ta reafirmacija sefa za oružje kao načina da se ono bezbedno drži. To je jedan od osnovnih NRA narativa, a samim tim kad je tu sef, zašto i oružje ne bi bilo automatsko.

Glavni negativac u filmu ali opet prilično atipičan jeste otac jednog deteta kome hirurg nije uspeo da spase život i koji polazi da ga ubije i osveti mu se za svoj gubitak (iako čovek nije kriv za smrt deteta) a onda na kraju doživi iskupljenje i iznova otkrije veru.

Ovog negativca igra Brian Bosworth, nekadašnja NFL senzacija koji je imao svoju priliku početkom devedesetih kao akciona zvezda a sada se bavi svim i svačim pa se pojavio i u ovom filmu iako bih rekao da on nije do sada imao neko ideološko profilisanje, pa je sva prilika da su on i Eric Roberts tu jer prosto nemaju druga posla.

THE RELIANT je naravno neuporedivo interioran u odnosu na ono što je radio Dallas Sonnier, a za njega je prelomna tačka radikalizacije film RUN. HIDE. FIGHT koji je na kraju izašao za strim na Daily Wire. Videćemo kako će proći njegovi novi filmovi koje u startu snima za Daily Wire i kakvi će biti.

THE RELIANT je ipak slično kao PERSECUTED fringe film sa niskim dometom, sličan drugom ekstremu koji čine amateurish queer i underground filmovi.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

ACT OF VENGEANCE Johna Mackenzieja je HBO televizijski film o ubistvu sindikalnog vođe Jocka Yablonskog 1969. godine.

Yablonskog igra Charles Bronson, i čini mi se da sposobni blue collar lik koji se bori za prava rudara ipak nije rola koja odgovara njegovim sposobnostima. Naprosto, njegov habitus ne nudi dovoljno karakterne slojevitosti za lik koji se ne ispoljava kroz određene vidove nasilja, a ovo je film u kom jedino Chuck ne sprovodi nasilje.

Mackenziejev film je zanimljiv za razmišljanje u pogledu tretmana epohe. Ja sam imao određene teškoće da prepoznam kada se dešava film. Ne mogu reći da je u nečemu pogrešio, ne mogu doduše reći ni da nije, ali poenta je da na epohi nije previše insistirao, napravio je film koji ne vrišti "Ej ljudi, ovo je 1969. godina" i to je zanimljivo videti, makar u TV filmu iz 1986. godine.

Dakle, ACT OF VENGEANCE je film smešten u epohu ali epoha nije protagonista u njemu. To samim tim čini priču inherentno savremenom, i ne stvara utisak da se to o čemu govori film desilo u neko određeno vreme i ne može se ponoviti.

Dok je Yablonski dosta šupalj glavni lik, jako su zanimljivi likovi ubica. Ellen Barkin igra curu propalicu čiji ljubavnik treba da organizuje egzekuciju i njega igra Robert Schenkkan koji će se kasnije specijalizovati za scenarije o Drugom svetskom ratu u seriji PACIFIC, baš za HBO, i filmu HACKSAW RIDGE, a inače je i vrlo aktivan dramatičar. Njihov odnos je seksualno izopačen, i taj milje seksualno devijantnih marginalaca u kom se regrutuje egzekutor Jocka Yablonskog je veoma zanimljiv i najveći je doprinos ovog filma jer dobro realizuje nešto nesvakidašnje.

John Mackenzie stvari režira jasno, mišićavo, tvrdo i u tom pogledu nema greške, zato ACT OF VENGEANCE stoji kao solidan TV film i dan-danas.

[crippled_avenger]

Tragom vesti da se u Finskoj sprema ponovno aktiviranje klasičnog detektiva iz serijala romana Mike Waltarija koji je ekranizovan u više navrata, poslednji put 2010. godine u jednoj parodiji, odlučio sam da pogledam film KOMISARIO PALMUN EREHDYS koji je nastao u kanonskoj fazi ekranizacija tokom šezdesetih.
Inspektor Palmu mi je do sada mahom bio poznat iz tekstova o finskoj popularnoj kulturi i ovo mi je prvi susret s tim likom. Reč je o starom inspektoru helsinške policije koji insistira na skupljanju dokaza ali voli da reši slučaj oslanjajuči se i na svoj instinkt i trikove u isleđivanju.
U postavci misterije evidentan je uticaj Agathe Christie. Reč je o postavci "zatvorene situacije" a film Mattija Kassile veoma otvoreno insistira na crnom humoru pa čak pomalo i parodira žanr što je veoma zanimljivo jer je inspektor Palmu u principu "seriozan" lik.
Waltari nije bio kriminalistički profilisan pisac. Njegova internacionalno najuspešnija dela su istorijski romani, a umetnički rani skoro pa autobiografski radovi. Pa ipak, sa samo tri romana o Inspektoru Palmuu, Waltari je postigao veliki uspeh i ostavio dubok trag.
Romani i filmovi se dešavaju u "savremeno" doba pa će biti zanimljivo videti da li će Renny Harlin Palmua smestiti u epohu u ovom najavljenom oživljavanju lika.
Inspektor Palmu - bar na osnovu ovog filma - nije naročito originalan lik, najpre se izdvaja specifičan humor koji prati istragu tako da ove ekranizacije ostaju zanimljive pre svega za hardkor ljubitelje i poznavaoce.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

THE WORLD CUP: A CAPTAIN'S TALE po scenariju Nevillea Smitha i režiji Toma Clegga je britanski televizijski film iz 1982. koji se bavio prvim Svetskim klupskim prvenstvom u fudbalu.

Sličnosti sa filmovima o prvom svetskom Mundijalu iz serijala MONTEVIDEO su prisutne na više nivoa. Prvo, sam šampionat su osvojili rudari iz Durhama jer veći engleski klubovi tog vremena nisu hteli da idu na šampionat i odmere snage sa Juventusom i sličnim tradicionalnim timovima.

Dakle, imamo sličan slučaj kao u Montevideu gde je putovala Jugoslavija bez Hrvata kao u tom trenutku najboljih igrača.

Zatim, imamo hijinxe rudara sa prijateljicama noći što je opet pa vrlo slično onome što se dešava u Urugvaju u MONTEVIDEU, i to su ili neka opšta mesta tadašnjeg vremena ili su autori bili podjednako neinspirisani.

Clegg vodi stvari solidno, ali nažalost ovo na kraju ipak nije neki briljantan doprinos filmu o sportu. Doduše, postoji i forma mini-serije koja je duža pa je možda i sadržajnija.

[crippled_avenger]

ТУРИСТ Andreja Batova je jako dobro izveden celovečernji igrani narudžbenjak u kom se prikazuje i objašnjava angažman ruskih vojnih savetnika u Centralnoafričkoj Republici. Film je snimljen sa skromnim ali dobro utrošenim sredstvima, na autentičnim lokacijama, sa lokalnim življem i uprkos tome što je reč o jednom akcionom ratnom filmu koji ima sve, od ličnih rivaliteta, preko vojničke solidarnosti, sve do raznih vidova melodramskog ekscesa, odlazak u Afriku je pomogao ekipi da uhvati tu atmosferu.

Batov sve realizuje energično i efikasno. Akcija je solidna, gluma je funkcionalna i sugestivna. Nema ovde nekih bravura ali je sve tačno kako treba da bi nam pružilo puni B-ugođaj.

Ovakve filmove vrlo često snimaju Amerikanci ali ih naravno bolje zamaskiraju. Sovjeti pak imaju takve filmove odavno, još od onog U PLANINAMA JUGOSLAVIJE koji je snimljen odmah po završetku borbenih dejstava u SFRJ. Ono u čemu je format od tada do danas evoluirao je to što su Rusi savladali američku dramaturgiju i uspeli da grade likove neposlušnih individualaca koji rešavaju stvar.

S druge strane, ovo nije VREME LEOPARDA, ono kad je Zdravko Velimirović išao u Mozambik da im izveze naš know how kako se snima film o NOBu. Ovo je ipak film o Rusima u akciji, namenjen Rusima.

* * * / * * * *