Knjige za UPIŠAVANJE OD SMEHA

[Loni]

   Knjiga ,,Čudo u Poskokovoj Dragi'' Ante Tomića biser je komične literature.
   U dalmatinskoj vukojebnoj planini živi dedo Jozo, zatucani udovac sa 4 sina. Vaspitavani u divljaštvu, Jozo i sinovi su prototip srpskog dede, koji zove decu u filmu ,,Ko to tamo peva''.
   Jozo i sinovi naplatioce za struju doživljavaju kao hajdučiju i lome im noge... Autentično je njihovo shvatanje države, domovisnkog rata, žena, samog života...
   
   Ima tu previše i prenaglašenosti, ali komična literatura ne može se zamisliti bez toga. 

   U Srbiji roman je izdala izdavačka kuća ,,Rende''.

[Perin]

   Knjiga ,,Čudo u Poskokovoj Dragi'' Ante Tomića biser je komične literature.
   U dalmatinskoj vukojebnoj planini živi dedo Jozo, zatucani udovac sa 4 sina. Vaspitavani u divljaštvu, Jozo i sinovi su prototip srpskog dede, koji zove decu u filmu ,,Ko to tamo peva''.
   Jozo i sinovi naplatioce za struju doživljavaju kao hajdučiju i lome im noge... Autentično je njihovo shvatanje države, domovisnkog rata, žena, samog života...
   
   Ima tu previše i prenaglašenosti, ali komična literatura ne može se zamisliti bez toga. 

   U Srbiji roman je izdala izdavačka kuća ,,Rende''.

Jes', dobar roman skroz. 

[Tex Murphy]

Ante Tomić je pisao knjigu po kojoj je snimljen odlični film Što je muškarac bez brkova. Jel neko to čitao?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...naravno. To mu je najbolji rad dosad. Pored puta, NIŠTA NAS NE SME IZNENADITI je Rajko Grlić ekranizovao u KARAULU...

[Midoto]

Ljosa - "Pantaleon i posetiteljke"!
Davno sam je čitala, ali je to jedna od knjiga gde moraš da se zagrcneš od smeha. Ljosi su, pre te knjige, zamerali da je suviše ozbiljan, te je on napisao "Pantaleona".
Ideja je sjajna - Pantaleon je potpuno posvećen vojsci, angažuju ga da napravi puk prostitutki i smanji broj silovanja seljanki po vreloj, peruanskoj zabiti. On se potpuno predaje poslu i carski ga odrađuje.

[Alexdelarge]

Ljosa - "Pantaleon i posetiteljke"!
Davno sam je čitala, ali je to jedna od knjiga gde moraš da se zagrcneš od smeha. Ljosi su, pre te knjige, zamerali da je suviše ozbiljan, te je on napisao "Pantaleona".
Ideja je sjajna - Pantaleon je potpuno posvećen vojsci, angažuju ga da napravi puk prostitutki i smanji broj silovanja seljanki po vreloj, peruanskoj zabiti. On se potpuno predaje poslu i carski ga odrađuje.

...nisam čito, al' vidim da je laguna  ove godine objavila Pantaleon i posetiteljke u starom prevodu.

odlomak: http://www.laguna.rs/odlomak.php?id=1673

[Midoto]

Ima je i po bibliotekama, čini mi se.

[Rommel]

Jerome Tri coveka u chamcu, a o psu da se i ne govori

apsolutni favorit

[Agota]

Jerome Tri coveka u chamcu, a o psu da se i ne govori

apsolutni favorit

Ja ovo kod lokalnog klosara u zamunu kupila za 200 dindzi i to neko idanje 1980 znanje evergrin.
Procitala bih rado i ''Zaveru budala'' a to po ovim knjizarama na brdu nigde nema ,e sad videcu jos na sajmu ,ukoliko ne pronadjem, bilo bi mnogo lepo ako je neko rad da proda, pozajmi, il baci dojavu gde provereno ima, sve moze,plizzzzzzzzz 

[tomat]

Jerome Tri coveka u chamcu, a o psu da se i ne govori

apsolutni favorit

Ja ovo kod lokalnog klosara u zamunu kupila za 200 dindzi i to neko idanje 1980 znanje evergrin.
Procitala bih rado i ''Zaveru budala'' a to po ovim knjizarama na brdu nigde nema ,e sad videcu jos na sajmu ,ukoliko ne pronadjem, bilo bi mnogo lepo ako je neko rad da proda, pozajmi, il baci dojavu gde provereno ima, sve moze,plizzzzzzzzz 

Zaveru budala već neko vreme tražim bezuspešno. i Clio sam kontaktiraju, kažu da nemaju više primeraka. u bazi Beopolisa, kao i u Platoovoj bazi stoji da imaju knjigu na stanju, ali sutra malo. jedino mi nije jasno zašto ne srede stanje u bazi ako je već nema, nogo stoji tamo i ljudima daje lažnu nadu.

kao jedinu šansu vidim sajam, nadam se da se među lihvarima neće proneti glas da je knjiga tražena jer će je u tom slučaju prodavati za dosta stotona dinara.

[Netochka Nezvanova]

Jerome Tri coveka u chamcu, a o psu da se i ne govori

apsolutni favorit

Ja ovo kod lokalnog klosara u zamunu kupila za 200 dindzi i to neko idanje 1980 znanje evergrin.
Procitala bih rado i ''Zaveru budala'' a to po ovim knjizarama na brdu nigde nema ,e sad videcu jos na sajmu ,ukoliko ne pronadjem, bilo bi mnogo lepo ako je neko rad da proda, pozajmi, il baci dojavu gde provereno ima, sve moze,plizzzzzzzzz 

Ako Zaveru ne nađeš na sajmu, mogu ja da ti je pozajmim.

[Agota]

Netochka Nezvanova ozbiljno racunam na tu pozajmicu,ako ne nadjem na sajmu.
Hvala od srca,eto zasto volim ovaj forum

[Netochka Nezvanova]

Netochka Nezvanova ozbiljno racunam na tu pozajmicu,ako ne nadjem na sajmu.
Hvala od srca,eto zasto volim ovaj forum

Nema na čemu. Ja sam je već dvaput pročitala, a i skoro svi moji prijatelji (oni sa dobrim ukusom ).

[Nanny Ogg]

Ko voli Pračeta, svideće mu se i A. Lee Martinez
http://www.amazon.com/Nameless-Witch-Lee-Martinez/dp/0765354586/ref=sr_1_9?s=books&ie=UTF8&qid=1318935399&sr=1-9
http://www.amazon.com/Company-Ogres-Lee-Martinez/dp/0765354578/ref=sr_1_3?s=books&ie=UTF8&qid=1318935399&sr=1-3

[sleep]

Vladimir Vojnovič-Kapa

[sleep]

Jaroslav Hašek-Povijest stranke umjerenog napretka u granicama zakona

[Ghoul]

Jaroslav Hašek-Povijest stranke umjerenog napretka u granicama zakona

uuu, ovo dobro zvuči - ko je izdo i kad?

[zakk]

Zagreb : Globus, 1986?

[Agota]

[sleep]

Jaroslav Hašek-Povijest stranke umjerenog napretka u granicama zakona

uuu, ovo dobro zvuči - ko je izdo i kad?

Pa da, kako kaže zakk, postoji samo to hrvatsko izdanje. Verujem da se može naći u antikvarnicama za male pare, a bilo je toga i na kupindu.

[Ghoul]

pazi, pazi, pa ovo ima i onlajn!

http://www.4shared.com/get/0pfbHZW3/hasek_jaroslav_-_povijest_stra.html

a ko tako više voli, na knjižara kom ima za samo 1177 din.

[sleep]

Tamo su uvek neke nebulozne cene za stare knjige, ništa mi nije jasno...


Još jedna dobra: Eden fon Horvat-Večiti malograđanin

[sleep]

Jaroslav Hašek-Povijest stranke umjerenog napretka u granicama zakona

Evo jedan mali deo:

"Posle nje Drobilek je volio švelju. Obasipao ju je pažnjom, pa ju je u dobroti i poštenju bez loše primisli, pozvao na izlet, te na mesto sastanka stigao s velikim paketom pod rukom.
' Što to nosite?' upitala je djevojka dražesno se smiješeći, kad su se ukrcali na parobrod koji je plovio do izletišta 'Zavist'.
'Reći ću vam u šumi, ovdje je previše ljudi' odvratio je Drobilek gledajući je odano u oči.Napokon su stigli u šumu i sjeli na mjestu skrivenom od ljudskih pogleda, Drobilek se priljubio dragoj ljubavi i nježno rekao: 'Zlato imam dva para gaća i dvije košulje; imam i konac. Gaće su se rasparale na prorezu, košulje imaju rupe na laktovima.
Zlato zakrpajte mi ih' Okrećući se, oduševljeno je kliknuo: 'Pogledajte kako ptice lijepo pjevaju! '
Pričajući nam o tome, Drobilek uvijek s uzdahom dodaje: 'Znate da mi je rekla- đubre? Nestala je prije nego što sam joj mogao predati gaće i košulje? Što je ženska zamišljala kad sam joj rekao da se uvučemo u grmlje?'. ''

[Alexdelarge]

nije baš za upišavanje od smeha, ali u nedostatku upišavajućih, vredi pročitati ( btw.gingerova preporuka).

BAOL JEDNA MIRNA REŽIMSKA NOĆ

[Alexdelarge]

u timbuktuu sam otišao do anus gasove  pijace polovnih robova da vidim šta može da uradi za mene oko trampe.

gas je izleteo napolje i odmah krenuo sa svojom žvakom: ah, sahib li. sam alah te šalje! imam nešto za tvoje dupe, mislim, sporednu uličicu. tek pristiglo. jedan jedini vlasnik, i uz to doktor. jedan od onih na brzaka i površno, dva-pua-nedeljno. a ovaj je mlad i neiskusan. u stvari, on govori bebećim jezikom, obrati pažnju!

ti to senilno baljezganje nazivaš bebećim jezikom? moj deda je dobio triper od njega. pokušaj još jedanput, gasi.

ne svića ti se? šteta. pa, svako ima svoj ukus, kažu. evo ovde imam jednog stopostotnog pustinjskog beduina s pedigreom koji ide unazad sve do proroka. provali njegovo držanje. takav ponos! takva vatrenost!

dobro sređena spoljšnost, gas, ali ne i dovoljno dobra. to je albino mongolski idiot. slušaj, gasi, imaš posla sa najstarijim pederom u gornjem ubangiju i zato se urazumi. zavuci ruku u svoju jamu za sakupljanje masnoće i izvuci najlepšu barabu koju imaš na ovom moljcima pojedenom bazaru.

u redu sahib li, ti želiš kvalitet, zar ne? kreni za mnom, molim te. evo to je to. šta ja tu još da pričam? kvalitet govori sam za sebe. znaš imam ovde puno pažnje nedostojnih kupaca koji žele da vide kvalitet, a onda vrište zbog cene. ali ti znaš i ja znam da se kvalitet visoko kotira. u stvari, u to se kunem prorokovim kurcem, ja gubim novac na ovako kvalitetnoj robi.


aha. ima naštelovanu kilometražu, ali odgovaraće. je l može probna vožnja?

li, za ime boga, ja ne vodim javnu kuću. strogo gledajući, u ovoj rupi dobijaš paket. zabranjeno je konzumiranje na licu mesta. mogao bih da izgubim dozvolu.

nemam nameru da ostanem bez centa s jednim od tvojih rukotvorina rekondicioniranih na bazi selotejpa i univerzalnog kućnog lepka na 150 km od najbližeg suka. pored toga, otkud znam da to nije žensko?

sahib li! ovo je etička pijaca!

jedanput su me tako prevarili u marakešu. jedan građanin mi je uvalio jevrejku transvestita kao abisinskog princa.

ha, ha, ha, pun si šaljivih pričica, je l tako? kako ti se ovo čini: ostani u gradu večeras i isprobaj ga. ako ga ne želiš, ja ću ti ujutro vratiti novac do poslednjeg pijastera. pošteno?

ok, nego koliko možeš da mi daš za ovog lulu-efendija? u savršenom je stanju. tek je prošao remont. ne jede mnogo i ništa ne govori.

isuse, li! ti znaš da bih ja odsekao svoje desno jaje za tebe, ali kunem ti se u maminu pičku, neka padnem i ostanem paralizovan i neka mi otpadne kurac ako te mešane produkte nije teže pokrenuti od džankijevih creva.

preskoči žvaku. koliko?

gas je stao ispred lulu-efendija s rukama na kukovima. smeškao se i tresao glavom. oblilazio je oko tog dečaka. onda mu je prišao i pokazao prstom na jednu malu, donekle nateklu venu iza kolena. pogledaj ti to, rekao je još uvek se smeškajući i tresući glavom. a onda je nastavio da oblilazi  oko njega...ima i hemoroide. tresao je glavom. ne znam. zaista ne znam šta da ti kažem. zini klinac...fale mu dva zuba. gas je prestao da se smeška. sada je govorio priguženim, uvićavnim tonom, poput vlasnika pogrebnog zavoda.

biću otvoren prema tebi, li. imam pun pijac ovakvog materijala. više bih voleo da zaboravim na ovaj produkt i da ugovorim keš za onog drugog.

šta da radim sa njim? da ga valjam na nekoj gradskoj ulici?

mogao bi da ga povedeš sa sobom kao rezervu. ha, ha...

ha. koliko možeš da mi daš?

pa...nemoj da se ljutiš... dvestra pijastera. gas se naglo daje u beg da bi izbegao moj gnev i podiže ogroman oblak prašine u dvorištu...

QUEER, barouz

[Ghoul]

nema smeha do staroga bila... 

[sleep]

Iljf i Petrov-Zlatno tele

[Alexdelarge]

...poslužio sam se slikama na kojima su ženke glumile doktore dijagnostičare, a mužjaci im olakšavali posao razmećući se toplomerima.  razmišljanje o drugim lekarskim dijagnostičkim pomagalima, meraču krvnog pritiska i stetoskopu, navelo me je na nekoliko spekulacija o seksualnoj selekciji kod ljudi. ukratko ću ih izložiti, iako priznajem da ih i sam smatram više dopadljivim nego uverljivim. prvo, teorija o tome zašto su ljudi izgubili kost u penisu. ljudski penis u erekciji može biti tako čvrst i krut da ljudi u šali izražavaju skepsu da unutra nema nikakve kosti. a u stvari, mnogi sisari i imaju ukrućujuću kost , bakulum ili os penis, koja im pomaže da održe erekciju. štaviše, ta je kost česta kod naših rođaka primata; ima je čak i naš najbliži rođak šimpanza, iako se mora priznati da je vrlo mala, i možda je na putu evolucionog gašenja. čini se da postoji tendencija da se os penis kod primata smanji; naša vrsta, uz još dve vrste majmuna, sasvim ju je izgubila. i tako, mi smo se ratosiljali kosti koja je našim precima olakšavala da im penis bude zgodno krut. umesto toga, potpuno se uzdamo u sistem hidrauličnih pumpi, za koji prosto moramo smatrati da je skup i okolišan način obavljanja posla. a opšte je poznato da erekcija može i da omane - na nesreću , da upotrebimo najblažu reč, po genetički uspeh nekog mužjaka u divljini. a šta je očigledan lek? kost u penisu, naravno. zašto ona ne evoluira kod nas? jednom da ni biolozi "genetičkih ograničenja" ne mogu da vrdaju s onim " oh, neophodna varijacija nije mogla da se pojavi". doskora su naši preci imali upravo takvu kost, a mi smo se svim silama trudili da je izgubimo. zašto?

erekcija se kod ljudskih bića postiže isključivo krvnim pritiskom. nažalost, ne bi se moglo reći da je tvrdoća erekcije ekvivalent doktorovog merača krvnog pritiska kojim bi se ženke mogle poslužiti da procene mužjakovo zdravlje. ali, ne vezujmo se toliko za metaforu s meračem krvnog pritiska. ako bi, iz bilo kog razloga, neuspešna erekcija bila čulno opaziva rano upozorenje na neke oblike lošeg zdravlja, onda bi jedna verzija teorije bila tačna. dovoljno je da ženke imaju pouzdan instrument za dijagnozu. pri rutinskim kontrolama zdravlja doktori ne primenjuju test za proveru erekcije - više vole da vam kažu da pokažete jezik. ali neuspešna erekcija poznata je kao rano upozorenje na dijebetis i neke neurološke bolesti. mnogo češće je posledica psiholoških činjenica - depresije, anksioznosti, stresa premora, gubitka samopouzdanja i sličnog. ( u prirodi, zamišljamo da su mužjaci koji stoje nisko u "redosledu kljucanja" pogođeni na taj način. neki majmuni se koriste penisom u erekciji kao znakom pretnje.) nije neverovatno da su ženke, uz prirodnu selekciju koja je istančovala njihovu dijagnostičku umešnost, uspele da iz tonusa i držanja penisa napabirče svakojake pokazatelje mužjakovog zdravlja, i krepkosti s kojom se on nosi sa stresom. ali, nekakva kosti bi tu bila na smetnji! svako može da ima kost u penisu; tad ne mora ni da bude posebno zdrav ili jak. stoga je pritisak selekcije od strane ženki primorao mužjake da izgube os penis, jer tek tada istinski zdravi ili jaki mužjaci mogu da pokažu krutu erekciju, i tek tad ženke mogu da donesu neometenu dijagnozu.

ovde ima mesta izvesnom osporavanju. moglo bi se postaviti pitanje kako su ženke koje su nametnule pomenutu selekciju znale da li je ukrućenost koje su osećale od kosti ili od hidrauličnog pritiska. uostalom, i pošli smo od zapažanja da se ljudska erekcija može osetiti kao kost. no sumnjam da su se ženke dale nasamariti tek tako. i one su bile podvrgnute selekciji, u njihovom slučaju ne da izgube kost, nego da steknu sposobnost prosuđivanja. a ne zaboravite, ženka gleda isti penis i kad nije u erekciji, a kontrast je krajnje upadljiv. kosti ne mogu da splašnjavaju ( iako, priznajemo, mogu da se uvuku). možda je upravo upečatljivi dvostruki život penisa i jamstvo autentičnosti hidrauličnog reklamiranja...

sebični gen, ričard dokins

[C Q]

U prvom postu spomenuta Justine, takodje od Markiza - tekstovi u kojima folira da nije napisao jednu od svojih knjiga i jos dodatno moralise-osudjuje na temu. Markiz je stvarno Best of the Best.

[Alexdelarge]

eh, koliko je samo monarhija straćila novca i truda da sarajevo - tu orijentalnu kasabu u kojoj su se po baščaršijskim dućanima još 1880. mogli kupiti čarobne lampe i leteći ćilimi - preobrazi u evropsku varoš! evo jednog podatka koji svedoči o početnim uspesima evropeizacije! već 1890. godine u sarajevu je punom parom radilo četrdeset i pet servisa za pranje dupeta sagrađenih o državnom trošku, za potrebe bogatih muslimana kojima običaji nalažu strogu higijenu analnog otvora, a koji su bili isuviše lenji da greju vodu, da je usipaju u ibrike i da sami sebi peru dupeta. a pogledajte današnje sarajevo! ni jednog jedninog servisa te vrste. pranje dupeta je prepušteno ličnoj inicijativi. to na prvi pogled može izgledati nevažno, ali upamtite - država koja i o tome ne vodi računa ne treba da računa na prosperitet.

anđeo atentata, s.basara

[džin tonik]

knjige za upishavanje od smijeha ili stripove, u multimedijalnom duhu sve vise zamjenjujem novim hobijem koji nikad ne podbaci: citanjem net-prezentacija.
nema te knjige koliko je ovo genijalno i pouzdano, ne zauzima nista prostora, uvijek dostupno, uvijak aktualno, nikad dosadno.
zadnje prije spavanja, prvo nakon budjenja. slozio sam kolekciju od nekoliko foldera, primjeri.

vrhunska satira/ironija
https://twitter.com/mmilicadv/with_replies
...

priroda
https://twitter.com/billyjane/media
...

tupadzije
https://twitter.com/VladanBa/with_replies
https://twitter.com/mango_on_diet/with_replies
...

prelistavanje od cca. 10min na dnevnoj bazi produzi zivot za desetak godina, nikad me nista nije uz toliko minimalan trud redovno i pouzdano nasmijalo do suza.

[džin tonik]

ps. za kolekcionare: skupljam srbiju i susjede, mijenjam tupadzije za prirodnjake ili satiricare u omjeru 8:3:1, ponude na pm.

[Alexdelarge]

repriziro sam autobiografiju od nušića. ova knjiga mi je u top 10 knjiga za upišavanje od smeha.

Дискусију су отворили моји родитељи на тај начин што је отац понова изјавио: "Тај ће на вешалима свршити!" и што је мајка понова рекла: "Што га нисам задавила чим је цикнуо, него сам још задојила разбојника!"
Гости су, разуме се, као што је и ред, утешили са неколико речи ојађене родитеље. Тако, на пример, наш комшија, иначе бакалин, рекао је: "Мало је несташан, али то не мари. Ето ја, на пример, док сам био мали, крао сам где сам што стигао, па ево данас сам газда и ништа ми не фали. Све је то у божјој руци!" Прота је са своје стране потврдио то наводећи као пример свога мезимца: "Нема му више од три и по година, тако псује бога као да је свршио поткивачку школу. А ја, ето што кажу, нисам опсовао бога све док нисам ступио у богословију. И молим вас, то је свештеничко дете, па ето тако. Ал' таква су данашња деца, напредна су и бистра, па морамо с тим да се измиримо!"
И пошто су се сви сложили с тим да су данашња деца "напредна и бистра", отпочело је решавање о томе шта би најпробитачније било да будем. Седници је председавао сам прота, а у крају једном седеле су три тетке, као три митолошке парке које преду судбину, и мешале су се у свачије мишљење. Клота, она парка која држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошког на себи и већ по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је она и у животу умела не само да испреда но и да мрси конце, а Атропа, она што држи маказе да одсече дужину века, моја најмлађа тетка, била је кадра и иначе скратити човеку век, те су јој маказе биле сасвим излишно оруђе.
Дебату је отпочео мој отац изјавом:
– Ја ћу њега у ковачке шегрте, па кад превије леђа, смириће се!
На ту изјаву вриснуше све три парке и одмах изнеше свака своје мишљење:
– Ја мислим, најбоље је да иде у официре, – изјавила је Клота. – Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде.
– А рат? – узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима.
– Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта. А после, рат је прилика да добије и орден! – брани своје гледиште Клота.
– Ја мислим да би боље било кад би био чиновник! – ставља свој предлог Хезис. – Не мора се бар мучити да сврши школе.
– Да, али какав чиновник, има свакојаких струка, а нису све једнаке! – упада комшија бакалин. – Ето на пример, цариник, а, то, част и поштовање. То је струка за мој рачун. Прегледа туђе ствари, хвата шверц и задржи све што се њему допада. После тек видиш: он носи шешир ухваћен у шверцу, а његова жена свилену хаљину опет ухваћену у шверцу. То признајем, то је добра струка, а добро је и поштар.
– Ох, то није ништа, – примјећује Хезис – по цео дан лепи марке, па му се језик уштирка као крагна.
– То јесте, лепи марке и гута туткало – брани своје мишљење бакалин – признајем, али му, брате, пролазе кроз руке толика новчана писма.
– Јес' али затворена писма, – упада мој теча – а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затворено или да будеш затворен. Неко мора бити затворен, онда боље да ради с отвореним парама, на пример благајник. Ето, то је добро да буде благајник.
– Благајник не може! – додаје одлучно прота. – За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш. То је, боже ме прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену а не може... – и ту прота прекине своје тако сретно упоређење, јер све три парке, Клота, Хезис и Атропа, повикаше једногласно: "Ију!" пре но што је човек могао и завршити мисао.
Трећа парка, она што скраћује човеку век, била је за то да ја будем професор:
– Ништа лепше од тога! – узвикивала је она.
– Па јест! – додао је на то прота, са традиционалном пакошћу цркве према просвети. – Јест, то је добро, јер што је главно ако си професор, ти не мораш ни да знаш предмет који предајеш. Ја, на пример, не могу приликом венчања да певам посмртно опело, је л'? А професор може; дође на час рачунице па говори о хришћанској науци, дође на час цртања па говори о помрачењу сунца, и никаква власт не може томе стати на пут. А онако, лепо је бити професор, то признајем; деца му скидају капу; родитељи чија деца уче школу, љубазни с њиме, а какав год одбор да се бира, мора и професор да буде члан одбора. Па онда, има ферије; десет месеци не брине ништа, не мисли ништа и два месеца се одмара. Шта ћеш лепше!
Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит.
– Доктор је одиста згодна ствар, – додаје теча. – Исплазиш му језик, наплати ти три динара; завуче ти дршку од кашике у уста, узме ти пет динара; пипне те за руку, узме ти десет динара, и то гледа на сат да не би дуже држао руку но колико треба за десет динара; а ако ти наслони уво на леђа, узме ти петнаест динара, а ако напише две-три речи, које нико под богом не може прочитати, он ти узме двадесет динара. И онда, што је главно, ако болесник оздрави, он вели: оздравио од његових медецина, а ако умре, он вели: умро од природне смрти.
И поред ових примамљивих речи за лекарску професију мајка је у ствари више нагињала да будем митрополит.
– Поштује га цео свет и сви га љубе у руку, – говорила је она. – Па онда, не ради ништа, запева који пут о великој недељи "амин", и то му је сав посао.
– Бојим се, много је жив, а митрополит треба да је смеран! – рећи ће прота, као најнадлежнији да о томе да своје мишљење.
– Па ако! – теши се мајка. – Баш ако и погреши што, мантија све то покрије!
Мој теча, онај што о докторима има добро мишљење, био је одлучио за то да будем министар.
– Ништа лепше од тога, – тврдио је он. Имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а не одговараш никоме. Лакше је бити министар но берберин. Берберин прво мора знати бријати, а друго: мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати, нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер и ако посече, није крив.
Комшија бакалин, који је досад говорио само о туђим предлозима, тек сад стиже да изнесе своје сопствено мишљење:
– Ја бих њега у трговце, али не да буде бакалин као ја. То су ситна посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара. А тако ти је и шећер и брашно и све остало. Метнеш у брашно мало песка, помешаш са пиринчом мало овса, додаш у кафу мало ситних шљунака, сипаш у петролеум мало воде, – што је све то, не зарадиш ни неколико динара дневно. А не вреди му ни галантериста да буде. Јер мери на метар, а муштерија оволике очи. Кад се на кантар мери, може погдешто и да се заједе, или задебљаш оловом ону страну на кантару где стављаш еспап, или удариш малим прстом, или... али на метар не можеш баш ништа, не можеш скратити метар. Него ако ће да буде трговац, да буде ангро, па кад закине, да закине ангро. А по моме мишљењу, од свих трговина је најбоља апотека. Ето, нека буде апотекар!
– Ах, апотекар! – уздахну Атропа. – То је одиста дивно! Живи међу самим парфемима!
– Дабоме да је дивно! – настави бакалин осетивши се потпомогнут. – Продаје: прашину, суво лишће, паучину и све тако нешто. Нико му не разуме еспап, може ти дати што хоће. Напише ти доктор нешто будибогснама, салватус пуртатус или поркалија омалија, а ти одеш код апотекара и он ти да шта хоће, мери како хоће и наплати пошто хоће. Шта му можеш! Не познајем еспап па, рецимо, да му приметиш: "Овај вам салватус пуртатус као да је мало прокисао" или рецимо: "Ова ваша поркалија омалија као да се ужегла". Јок, не можеш да му приметиш. А не можеш му ни цени замерити; откуд му ти знаш шта кошта. Не можеш тек рећи: "Слушајте, ви сте скупи, Мита бакалин продаје много јевтиније салватус пуртатус!"

[Alexdelarge]

...medicina je mogla da pronađe pristup onome što ju je naučno temeljilo samo kada bi lagano i oprezno zaobišla glavnu prepreku, onu koju su religija, moral i glupe predrasude postavljale pred sečenje leševa. patološka anatomija je živela u tami, na granicama zabranjenog, i zahvaljujući odvažnosti potajnih znanja spremnih da istrpe prokletstvo;  seciralo se samo pod zaštitom nepouzdanog sumraka, u velikom strahu od mrtvaca: kad se rađa dan, kad se bliži noć. valsalva  "se kradom uvlačio na groblja da bi tamo na miru izučavao napredak života i uništenja"; može se videti morganji  "kako pretražuje grobove mrtvih i uranja svojim skalpelom u leševe izvađene iz sanduka". onda je došlo prosvetiteljstvo; smrt je stekla pravo na svetlost i postala je filozofski duh objekat i izvor znanja:kada je filozofija unela svoju baklju među civilizovane narode, najzad je bilo dozvoljeno da se uperi ispitivački pogled u nežive ostatke ljudskog tela, i ti su otpaci, nekada jeftini plen crva postali plodan izvor najkorisnijih istina. lepa transformacija leša: bezlično poštovanje ga je osuđivalo na truljenje, na mračno dejstvo uništenja; u odvažnosti kretnje koja skrnavi samo da bi iznela na svetlost dana, leš postaje najsvetliji trenutak u figurama istine. znanje teče tamo gde se obrazovala larva.

ovo preuređenje istorijski je lažno. morganji sredinom XVIII veka nije imao poteškoća da radi autopsije, a ni hanter nekoliko godina kasnije; sukobi o kojima pripoveda njegov biograf spadaju u anegdote i ne ukazuju ni na kakvo načelno protivljenje. klinika u beču je od 1754. imala salu za seciranje, poput one u paviji koju organizuje tiso; dezo u opštoj bolnici mođe slobodno da  "pokaže na telu lišenom života promene pred kojim je veština bila nemoćna". dovoljno je da podsetimo na član 25 marlijevog dekreta "naložimo magistratima i direktorima bolnica da obezbede leševe bolnicama, kako bi mogli da održavaju vežbe iz anatomije i da bi pokazali kako se izvode hirurški zahvati". dakle, nema oskudice u leševima u XVIII veku, nema oskrnavljenih grobova niti anatomskih crnih misa; secira se usred belog dana. zbog jedne zablude česte u XIX veku, kojoj je mišle podario dimenzije mita, istorija je kraj starog režima obojila bojama srednjeg veka iz njegovih poslednjih godina, i sa razdorima iz renesanse mešala je probleme  i rasprave aufklarunga.

u istoriji medicine ta zabluda ima precizno značenje; funkcioniše kao retrospektivno opravdanje: ta se stara verovanja tako dugo imala takvu moć zabrane upravo zato što su lekari morali osećati, iz dubine svog naučnnog apetita, potisnutu potrebu da seku leševe. tu je tačka u kojoj se greši, i tihi razlog zbog kojeg se ona tako često pravi: od onog dana kada je prihvaćeno da se lezijama objašnjavaju simptomi i da patološka anatomija utemeljuje kliniku, valjalo je pozvati preobraženu istoriju, u kojoj je sečenje leševa, barem u svojstvu naučnog zahteva, prethodilo posmatranju, najzad pozitivnom, bolesnika; potreba da se spozna mrtvo morala je već postojati kad se javljala briga da se razume živo. iz temelja je, dakle, zamišljena mračna zavera seciranja, crkva borbene i bolne anatomije, čiji bi skriveni duh mogao da omogući kliniku pre nego što i sam ispliva na površinu u redovnoj, ovlašćenoj i dnevnoj praksi autopsije.

RAĐANJE KLINIKE, mišel fuko