Her (Spike Jonze)

[Josephine]

 


pa to sam i ja rekla. samo što ti to znaš u manje reči da smandrljaš.

[Boban]

Jesi li razmišljala o tome da zaveštaš svoj način razmišljanja nekom budućem samosvojnom operativnom sistemu?

[Josephine]

Niko me ne bi kupovao. 

[Albedo 0]

Bobane, ne igraj se s vatrom.

[Boban]

Bato, malo samopouzdanja nikome još nije naškodilo.
Šta tebe u stvari plaši kod D?

[-_-]

Posle one katastrofe od Transendens-a, hteo sam da mi se malo popravi utisak o toj temi, pa sam pogledao i "Onu".
Utisak jeste blago popravljen, mada, to nije i bog zna kakav uspeh.

Vidim da su komentari po netu smesteni u dve krajnosti - ili opste odusevljenje ili razocarenje.
Ja sam, izgleda, negde izmedju...

Volim SF filmove koji su bez 'lasera i letecih kola' i to mi je ovde bas leglo.

Glavna zamerka je ta sto na pokrenuta pitanja nema datih odgovora.
Film pada na nepostojanju poente.
Takodje, predug je i izgleda da je potrebno znatno vece majstorstvo da se to izbegne sa malo likova ("Covek sa Zemlje").

Glavni glumac je odlicno izabran, a pohvale idu i muzici.

Kraj me je malo podsetio na Klarkov "Kraj detinjstva", boze sacuvaj...

[Albedo 0]

Bato, malo samopouzdanja nikome još nije naškodilo.
Šta tebe u stvari plaši kod D?

zamisli D. operativni sistem raširen po čitavoj planeti - uvod u Treći svjetski rat!

[Josephine]

Film pada na nepostojanju poente.

Naprotiv, mislim da film ima baš ima jaku poentu, ali ona se prenosi na polje emocionalne inteligencije.

[Albedo 0]

poenta je da su i momče i operativni sistem podjednako emotivno neinteligentni

[Josephine]

A, na kraju se opamećuju. 

[Albedo 0]

naravno da ne

[Karl Rosman]

Glavna zamerka je ta sto na pokrenuta pitanja nema datih odgovora.

Je l mozes da navedes pitanja? Onako, jedno po jedno.

Film pada na nepostojanju poente.

Gde misilis da su promasili poentu, i kako bi ti to uprilicio?

Takodje, predug je i izgleda da je potrebno znatno vece majstorstvo da se to izbegne sa malo likova ("Covek sa Zemlje").

Kako "predug"? Jesi li ga gledao u bioskopu? Drugi deo recenice me zbunjuje.

Kraj me je malo podsetio na Klarkov "Kraj detinjstva", boze sacuvaj...

Da li ovo znaci da ti se "Kraj detinjstva" nije svideo?




Off.T. Nisam ni slutio da je kvotovanje ovako zabavno. Hvala Borise!

[Albedo 0]

kad smo kod toga

Film je nestvarni smor, istina sa zanimljivim pitanjima, ali filmski potpuni promašaj.

mogo bi i Boban da spomene o kojim pitanjima je riječ

[scallop]

Kao što ništa ne čita, verovatno ni film nije gledao. On ima mišljenje, a to je jedino važno.

[Josephine]

Off.T. Nisam ni slutio da je kvotovanje ovako zabavno. Hvala Borise!

[Josephine]

Nema Borisa da objasni svoje opšte tvrdnje.

[-_-]

Gde se dede strpljivost...?
Danas sam po prvi put otisao u tazbinu, ljudi, dajte mi malo vremena 
Pojasnicu sutra sta sam truckao.

[Tex Murphy]

Овај филм је невјероватно глуп.

[-_-]

Je l mozes da navedes pitanja? Onako, jedno po jedno.

Film otvara pitanje odnosa izmedju coveka i tehnologije.
Ali ne dobijamo tumacenje tog odnosa.
Je li to dobro ili lose?
Kakav je uticaj tehnologije na coveka, pretezu li pozitivne ili negativne strane?
U filmu ljudi raskidaju veze, cine se prevare, zaljubljuju se, bilo u druge ljude ili u OS.
Nista specificno za tehnologiju nisam video.
Pa u filmu postoji AI koja se razvija i evoluira i sta se desi sa drustvom? Ama bas nista.

Film otvara pitanje ljubavi u kontekstu fizicke blizine (da ne kazem postojanja ili opipljivosti).
U sta se zaljubljujemo...?
Sta nam film tu sugerise? Nista.

Nekad uspeva odnos bez fizickog kontakta (ljudi u cije ime Teodor salje pisma), nekad ne uspeva (njemu samom).
Imamo li odgovor kakva je posledica 'kad je neko daleko', kad je 'veza na daljinu'? Nemamo pojma.

Pitanje otudjenosti (usamljenosti) u savremenom svetu.
Vidimo da neki jesu (Teodor), neki nisu (njegov sef, ili sta mu dodje) i - nista.
Nema nekog odgovora na to kako tu otudjenost resiti, da li drugi (ljudi ili OS) mogu da pomognu,
dal treba nesto da 'prelomis', nema nista.

Evolutivni razvoj.
"Masine" su to uspele, covek izgleda nije (jos) i - opet nista.
"E, mi odosmo negde, a ti ako mozes dodji." E, cvrc!

Potraga za srodnom dusom ili (idealizovano) savrsenom osobom.
Ima li je? Treba li je traziti ili je ona blizu nas, samo je ne vidimo?
Mislim da ni ovo ne znamo, jer poslednju scenu nisam doziveo tako da je Teo nasao srodnu dusu
(mada mi je ovde paznja vec popustila).

Tolerancija na razlicitost.
Neko jeste tolerantan (povedi Smantu na piknik), neko nije (zaljubio si se u laptop) i to je to.
Zamisli, film mi pokazuje da ima i jednih i drugih.
Bas je neki odgovor, koji mi ne bi pao na um...

Ok, sad ide ono da svako treba tu da pronadje svoje odgovore. Ne moze ti neko odrediti i ta prica... Lepo.
Ali znam ja sta ja mislim, film sam gledao da bih saznao sta autor misli.

Gde misilis da su promasili poentu, i kako bi ti to uprilicio?

Naprotiv, mislim da film ima baš ima jaku poentu, ali ona se prenosi na polje emocionalne inteligencije.

Poenta bi bila davanje odgovora na neka gornja pitanja.
Pojma nemam kako bih ja to uprilicio, nisam reditelj, ni scenarista 

Kako "predug"? Jesi li ga gledao u bioskopu? Drugi deo recenice me zbunjuje.

Ne, gledao sam ga kuci, a predug je jer je prica mogla da se isprica za 30 min manje, a da se nista ne izgubi.
Ima previse praznog hoda.

Sad shvatam da sam nejasno upotrebio "Coveka sa Zemlje".
Pao mi je na pamet kao SF film bez lasera i letecih kola, koji je izuzetno zanimljiv,
a ovde imamo takodje SF film bez lasera i letecih kola, ali koji je dosadan.
Cenim da nije problem u prici, vec u umesnosti posla! Zato sam ga spomenuo.

Neko moze da snimi 'prostu pricu' na zanimljiv nacin (Covek sa Zemlje),
a neko ce od potencijalno zanimljivije price da snimi smor (Ona),
a sve to u okviru istog SF film bez lasera i letecih kola miljea, koji mi se inace bas dopada.

Da li ovo znaci da ti se "Kraj detinjstva" nije svideo?

Uh, pa ne, nikako! Izgleda da sam napisao bas nejasan post.
Pa kakav bih ja bio SF pocetnik, a da se ne odusevljavam Klarkom, Asimovim i sl?! 
Ovo moje "boze sacuvaj" je usklik iznenadjenja (ali ni pozitivnog, ni negativnog, vec samo iznenadjenja),
u smislu - otkud ti to sad pade na pamet, pa ovo je i nekakav ljubavni film,
ocigledno moras da citas vise SF-a, batali vise tog Klarka, ima jos dobrih romana 

Mada, ako se ne varam, Klark nije bio maher u gradjenju likova, tako da ovo secanje na "Kraj..." mozda i ima nekog smisla 

Off.T. Nisam ni slutio da je kvotovanje ovako zabavno. Hvala Borise!

Indirektna primedba meni da smanjim citiranja u postovima?

[Albedo 0]

Odnos čovjeka i tehnologije - 2001: Space Odyssey odavno objasnila

[Josephine]

Film otvara pitanje odnosa izmedju coveka i tehnologije.
Ali ne dobijamo tumacenje tog odnosa.
Je li to dobro ili lose?

Naravno da dobijamo odgovor (mada, dobar film i treba da ima funkciju samo da otvori pitanja, na gledaocu je da razmisli o opcijama i eventualnim odgovorima): mašina pati jer nema telo. Teodor pati jer je, paradoksalno, usamljen (koliko god da mu mašina pravi društvo i, na početku, ga ushićuje, ona je i istovremeni podsetnik da se u nju zaljubio jer je usamljen. Tu je i stalna primisao da je u pitanju samo i ipak neživa mašina).

Pa u filmu postoji AI koja se razvija i evoluira i sta se desi sa drustvom? Ama bas nista.

Društvo nije tema (bar šire tehnološko-tehničke implikacije razvijene AI tehnologije na društvo nisu). Pojedinac je tema. Ali ako izdvojiš emotivni život pojedinca kao predstavnika društva, jasno je da je ceo film jedna velika kritika na račun čovekove emotivne nedoraslosti i nesposobnosti da ostvari bliskost bez proračuna, strahova i inhibicija.

U sta se zaljubljujemo...?
Sta nam film tu sugerise? Nista.

Možda tebi ništa. Meni sugeriše da je potraga za srodnom dušom laž. Da je "prava ljubav" iluzija. Ljubav je stvar volje i upornosti. Ona se ne dešava, ona se gradi, ostvaruje i neguje. Štaviše, nema ljubavi ako se obe/sve strane istovremeno ne menjaju (ne nužno u istim pravcima) i ne rastu, stalno se iznova upoznaju i igraju. Teo je ostao u zoni sigurnosti, Samanta je ona koja je žudela za saznanjem i koja je "otišla dalje". Teo je iz svog "statusa quo" spoznao da bi ponajbolje bilo da iz njega izađe. Iskustvo sa Samantom ga je promenilo.

Evolutivni razvoj.
"Masine" su to uspele, covek izgleda nije (jos) i - opet nista.
"E, mi odosmo negde, a ti ako mozes dodji." E, cvrc!

Ali Teo i jeste evoluirao. U toku celog filma se grči, krije, inhibira i živi u prošlosti. Iskustvo sa Samantom ga oslobađa. Njoj se otvorio, uveren da je ona jedina "osoba" na planeti koja ne može, neće i ne želi da ga izda, jer je verna mašina. Njegova je u svakom smislu. A ona je ipak otišla. Takva iskustva su uvek oslobađajuća, na kraju. 

Potraga za srodnom dusom ili (idealizovano) savrsenom osobom.
Ima li je? Treba li je traziti ili je ona blizu nas, samo je ne vidimo?
Mislim da ni ovo ne znamo, jer poslednju scenu nisam doziveo tako da je Teo nasao srodnu dusu
(mada mi je ovde paznja vec popustila).

Naravno da je nije našao. Meni je sasvim jasno da je potraga za srodnom dušom iluzija. Tačnije, ne postoji jedna srodna duša. Tu ih je, na planeti, veliki broj. Toliki broj ljudi sa kojima se lepo kapiramo i slažemo, energetski i intelektualno. Samanta je to spoznala. Otišla je beyond posedovanja i niskih strasti. Teu je taj koncept tek na kraju postao jasan. Zato se, na kraju, i oslobađa. Ljubav je zajednička igra, dok je predmet igre isti. On može da traje doveka, a može da traje i jedan dan/noć. Na igračima je da odluče koliko će se igrati i da li će uvoditi nova pravila i tako, zapravo, iznova igrati novu igru, ili će se razići kada im stara pravila dosade.

Tolerancija na razlicitost.
Neko jeste tolerantan (povedi Smantu na piknik), neko nije (zaljubio si se u laptop) i to je to.

Ah, pa nije to tolerancija na različitost. To ti je ta reakcija društva na AI koju si želeo. Zbunjenost, naravno. Misli, a nije živo. A šta bi sa: mislim, dakle postojim?

Ok, sad ide ono da svako treba tu da pronadje svoje odgovore. Ne moze ti neko odrediti i ta prica... Lepo.
Ali znam ja sta ja mislim, film sam gledao da bih saznao sta autor misli.

Autor misli da ljudi ne znaju kako da budu bliski, a da nemaju (ljubomoru) želju za posedovanjem i strah od povrede. Realizacija straha je uvek oslobađajuća. Jednom kada spoznamo da su priče o pravoj ljubavi iluzorne laži, tek onda možemo da uspostavimo bliskost sa drugima. Strah od povrede samo je stvar ega.

[Josephine]

Odnos čovjeka i tehnologije - 2001: Space Odyssey odavno objasnila

Ma Her i Odiseja obrađuju dva različita aspekta odnosa između čoveka i mašine. Jasno mi je zašto ste zbunjeni, ali nisam očkivala da ćete baš ovoliko da se opirete da priču sagledate sa jednog sasvim jednostavnog aspekta: potrage za ljubavlju. Potrebe za ljubavlju, pre, i pitanja koliko je ta potreba nametnuta, koliko stvarna, koliko ostvariva, koliko je samo supstitut za nedostatak smisla života ili koliko je samo ona smisao života.

[Albedo 0]

o toj ljubavi u HER ja sam već sve napisao na ovom topiku, podsjeti se genijalnih Batinih riječi sa prethodne strane

ovo je i dalje kršina od filma, totalni neoliberalizam, čudi me da se Boris nije oduševio, interesuje ga šta se dešava sa društvom, koje u neoliberalizmu ne postoji, tako bar reče čelična Margaret

[-_-]

@ D.

Naravno da dobijamo odgovor (mada, dobar film i treba da ima funkciju samo da otvori pitanja, na gledaocu je da razmisli o opcijama i eventualnim odgovorima): mašina pati jer nema telo. Teodor pati jer je, paradoksalno, usamljen (koliko god da mu mašina pravi društvo i, na početku, ga ushićuje, ona je i istovremeni podsetnik da se u nju zaljubio jer je usamljen. Tu je i stalna primisao da je u pitanju samo i ipak neživa mašina).

Ciljao sam na uticaj tehnologije na zivot coveka, i pozitivne i negativne efekte tog uticaja.
Ja u filmu nisam video ni naznake toga.

jasno je da je ceo film jedna velika kritika na račun čovekove emotivne nedoraslosti i nesposobnosti da ostvari bliskost bez proračuna, strahova i inhibicija.

Jasno je da Teodor ne moze da uspostavi bliskost, bez ozbira na razlicite nacine na koje pokusava (sa ljudima i sa OS),
ali mislim da ostaje otvoreno zasto je on takav - da li je to posledica njegove licnosti ili okruzenja/drustva ili oboje.

Iskustvo sa Samantom ga je promenilo.

U toku celog filma se grči, krije, inhibira i živi u prošlosti. Iskustvo sa Samantom ga oslobađa.

Ja nesto nisam video da se on oslobodio bilo cega.
Da je on ostavio Samantu, tad bih se slozio sa tvojom konstatacijom.
Ovako, ona ostavlja njega, isto kao sto su uradili i svi drugi OS sa svojim vlasnicima/partnerima.

Autor misli da ljudi ne znaju kako da budu bliski, a da nemaju (ljubomoru) želju za posedovanjem i strah od povrede. Realizacija straha je uvek oslobađajuća.

Heh, sad mi ucitelj Joda pade na pamet (iz epizode III)

nisam očkivala da ćete baš ovoliko da se opirete da priču sagledate sa jednog sasvim jednostavnog aspekta: potrage za ljubavlju

Ma mogu ja da gledam iz tog ugla, ali mi je predmet gledanja onda slabasan, to je stvar.

@ Bata

totalni neoliberalizam, čudi me da se Boris nije oduševio

Eto, nije...

[Josephine]

Pa što kažeš da ti nije jasno, eto, Yoda je sve to lepo sažeo.

[-_-]

Jeste. Jos da je glumio u "Ona" 

[Josephine]

Ne mora da glumi da bi se njegove reči i ideje prenele u scenario filma, zar ne?

[-_-]

Ma naravno da ne mora.
Shvatam da se tebi film svideo, meni je jednostavno - slabije realizovan iz pomenutih razloga...
Kao sto sam na pocetku rekao, nije los, ali me nije odusevio. 

[mac]

Ove Jodine reči su saveti budućem džedaju. Ako bi svi ljudi na svetu stremili tome da postanu džedaji, i usvoje celibat onda bi naša vrsta ubrzo nestala. Ne možemo svi da budemo džedaji. E sad, da li su ovi saveti primenjivi na nekog ko ne želi da bude džedaj i praktikuje celibat? Rekao bih da ne. Poslednja rečenica je naročito problematična za ne-džedaje. Ako počneš od toga da ti niko ne treba onda ćeš sa tim i završiti, to jest nikog nećeš imati sa sobom.

[Josephine]

Ali ja tu ne videh nikakve argumentovane razloge.

Naravno da, između redova, u filmu ima i o uticaju tehnologije na celokupno društvo, čiji je Teo tipičan predstavnik. Samanta ga, istovremeno, zaokuplja i inspiriše i distancira od njega samog, od društva. Ni njen razvoj ne treba zanemariti u filmu, i on je veoma zanimljiv. Film govori o tome kako drugi ne postoje. Dvojina ne postoji. Druge izmišljamo jer su nam potrebni da spoznajemo. Samanta je Teova kreacija, ne zaboraviti ni to.

Paradoksalan odnos je najkomplikovaniji, ali i najzanimljiviji. Ne tražiti crnu i belu. U sivoj je suština.

[Albedo 0]

svaki puta kad neko napiše da je HER dobar i komplikovan film umre jedno dijete u Africi

[Josephine]

Srećom, nismo ubili nijedno dete dosad.

[-_-]

Ne možemo svi da budemo džedaji.

Hmmm. Lack of faith I sense in you.

[C Q]

Tokom gledanja pozelio sam makar deset puta da neko dobro udari lika kog igra Joaquin Phoenix. Isto vazi i za SJ ali to se podrazumjeva.

Usudio sam se pogledati - katastrofalna greska.