ALI VUČIĆU SVAKA ČAST

[lilit]

Nego, prati li se vođin ekspoze? Trudi se, ali deluje zanemoćalo, ne znam da li će izgurati do 450. strane 

ne prati se al se čitaju biografije premijera i ekipe. video si već? 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=08&nav_category=11&nav_id=1163604

[Meho Krljic]

Ja i dalje ne mogu da prebolim da je Velja Ilić ostao bez mesta u vladi uz sve svoje zasluge.

[lilit]

delim sentiment al kad je tasovac u pitanju.

[Dybuk]

Ana Brnabić (cv):

bla bla

bla bla

e, da, ona je gej.

...

[lilit]

meni vučićev cv ipak najveći hit, ni esej mi ne bi bio dovoljan

[Dybuk]

Ja sam samo njen CV procitala, misleci u sebi, vec nekoliko pasusa a ni pomena o sexualnom opredeljenju...and there it was, boldovano. sprdnja.

[Aco Popara Zver]

У овој влади једино Брнабићка није геј.

[Ugly MF]

http://www.youtube.com/watch?v=3iA_Hsn0sM8

....tip je manijak...ali manijak...psihopata...i da, bree...peder!

[divča]

Nemanja Stjepanović 06/08/2016 |   Kome se i u čije ime Vučić izvinjava

"Hoću da kažem veliko izvini što su postojali oni u Srbiji koji su u trenutku zločinačke Oluje okretali glavu od vas i nisu dovoljno brinuli o svom narodu", rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić na manifestaciji povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba iz Hrvatske 1995. godine. Rekao i ostao nedorečen. Iz njegovog nastupa ne vidi se precizno čak ni kome se izvinjava, a kamoli ko su ,,ljudi koji nisu dovoljno brinuli o svom narodu". Da li je baš on među tim ljudima? Da li se Vučić, primera radi, izvinjava ženama, deci i muškarcima iz izbegličkih kolona kojima u danima nakon 5. avgusta 1995. godine nije bilo dozvoljeno da uđu u Beograd, nego su nasilno usmeravani u druge krajeve Srbije? Da li se izvinjava zato što je premalo građana Srbije pomoglo nesrećnicima iz Krajine dok su lutajući Srbijom tražili nešto vode, hrane i smeštaj? Moguće je da ga grize savest jer izbeglicama tada nisu pomogli najtvrđi nacionalisti kojima je i sam pripadao, nego ,,izdajnici" (još češće ,,izdajnice") iz nevladinih i drugih organizacija. Tek što su se smestili po izbegličkim kampovima, napuštenim imanjima ili stanovima kod rođaka, muškarci izbegli iz Krajine postali su meta države Srbije. Prvo su proglašeni dezerterima i izdajnicima, a onda je srpska policija počela lov na njih. Hapšeni su i izručivani prekodrinskim srpskim formacijama, ali i Arkanovim ,,Tigrovima", nakon čega su maltretirani i ponižavani, upućivani na najopasnije delove ratišta, gde su bivali ranjavani i gde su ginuli. Takvih sudbina je na hiljade. Da li se Vučić izvinjava pripadnicima svog naroda koji su tada bili na udaru države Srbije, a nije bilo nikoga da im pomogne? Možda se zapravo izvinjava zbog nečasne usluge koju je njegova Srpska radikalna stranka kao vlast u Zemunu 1997. godine učinila izbeglim krajinskim Srbima kada im je prodala (dakle, ne poklonila) zemljište Poljoprivrednog kombinata ,,Napredak" u Busijama. Za novac koji su uspeli da ponesu u izbeglištvo ili koji su teškom mukom uštedeli tokom dvogodišnjeg boravka u Srbiji, dobili su njive bez ikakve infrastrukture na kojima su, od svog novca, gradili kuće. Da li je na to premijer mislio kada je pominjao ,,one koji nisu dovoljno brinuli o svom narodu"? Da je izvinjenje iskreno, neminovno bi sadržalo reč ,,kanalizacija". ,,Izvinite što je do danas nemate", moralo se reći. O srpskom narodu Krajine najmanje su brinuli oni koji su ga uoči Oluje ubeđivaili da tamo ,,nikada više ustaška vlast neće moći oružanim putem da dođe" i da ,,nikada više srpska Krajina neće biti Hrvatska", nego će krajinski Srbi sa svojim sunarodnicima ,,živeti u Velikoj Srbiji". To su reči Aleksandra Vučića izgovorene u Glini 20. marta 1995. godine. Zato je on svim Srbima izbeglim za vreme i nakon operacije Oluja prvo morao da se bez okolišanja izvini u svoje ime. Be obzira na svoju transformaciju u proevropskog političara, Vučić ima za šta da se izvinjava krajinskim izbeglicama. Recimo, onima koji 21. godinu nakon Oluje žive u izbegličkim centrima, a država nije učinila dovoljno da se takvo stanje promeni. U takvim centrima u Srbiji i na Kosovu danas živi blizu 700 ljudi, među kojima su i oni izbegli iz Hrvatske u avgustu 1995. godine. Jedan od ključnih razloga zbog kojeg je premijer morao da uputi izvinjenje je činjenica da danas nijedna (!) žrtva Oluje u Srbiji nema status civilne žrtve ili civilnog invalida rata. To pravo im je uskraćeno jer su domaći sudovi, na osnovu neprecizno definisanih zakonskih odredbi, izmislili pravilo da se status žrtve rata ne priznaje nikome ko je stradao van teritorije Srbije. Naime, priprema se usvajanje novog Zakona o pravima vojnih i civilnih invalida rata po kojem će, sudeći po nacrtu (članovi 18 i 19), status civilne žrtve rata biti priznat samo onima koji su stradali ,,na teritoriji Republike Srbije". Žrtve Oluje su, dakle, izuzete. Pominjao je premijer u govoru izvađene oči srpskih žrtava od Drugog svetskog rata do Oluje. Da mu je zaista stalo, znao bi da je 2013. godine Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije u besramnom postupku ukinulo status civilnih invalida rata nekim žrtvama iz Hrvatske i BiH, među kojima je i tada 13-ogodišnja devojčica koja je ostala slepa kada su na nju pucali hrvatski vojnici tokom operacije Oluja. Odlukom sprskih državnih organa, pre tri godine joj je oduzet jedini izvor egzistencije. Čak i da je baš njoj upućeno, izvinjenje premijera ne bi bilo od pomoći. Istinski pokazatelj privrženosti države da pomogne žrtvama iz Krajine (i ne samo Krajine) danas nastanjenima u Srbiji bilo bi usvajanje zakona koji bi im omogućio status civilnih žrtava rata i obezbedio život dostojan ljudi. Do tada, izvinjenja će biti od koristi samo onima koji se izvinjavaju.

http://pescanik.net/kome-se-u-cije-ime-vucic-izvinjava/

[Ugly MF]

http://www.youtube.com/watch?v=pKl-_t5Uu9A

[Meho Krljic]

Jebote, ovom Vučiću je konferencija za štampu ko neka terapijska sesija...

[Anomander Rejk]

Al ga boli ono ,,Vučiću, pederu''  to neće prežaliti nikad...
Standardne nebuloze-on se ne plaši nikog, itd, beležimo rast, kukuruz je rodio...saznali smo da ima i vidovite sposobnosti-predvideo je osvajanje 8 medalja!

[Meho Krljic]

A u Tokiju čak 15. Pa ako ga se za Dan bezbednosti sete...

[scallop]

Ološ!

[Stipan]

Bagra, šljam, skrama, rulja, zgura, fukara, smeće, bofl, đubre, lom, izrod, šund, olupina...

[Meho Krljic]

Nečasni i nemoralni ljudi, kako je do kraja našao kompromis.

Butt seriously, kaže da tu ne govori o novinarima a onda posle navede da su to neki iz Tabloida. Mislim, ne sumnjam da su ološ ali jebeš mi sve ako on zna gde udara..

[scallop]

On zna, ali oni koji misle da ga čukaju ne znaju. Novinarska profesija je nedotupavna i Vučić je shvatio da je sa njima lako.

[Meho Krljic]

Pa, lako je kad on drži sve poluge moći u društvu, praktično otvoreno preti javnom servisu, a onda je kao "ja samo hoću ravnopravnu debatu". Jes, baš 

[scallop]

Da li se ikada upitaš: "Jesam li u pravu?". Očigledno da ne. Kad neko misli da ima ekskluzivu na karanje, mora da računa i da može da bude karan. To mu dođe kao božanska pravda. Ne diraj lava dok spava, ni miša dok piša. Sumanuto je napadati Vučića dok je nacija u ekstazi. Da sve te mamlaze pošalješ na kurs kod mene: "Kada i gde se napada vlast."

[Aco Popara Zver]

Одакле вам то да је посао новинара да напада власт?

[scallop]

Eto. I ja se pitam. To je neka glupa inercija.

[Meho Krljic]

Ma ko ga napada? Čovek se svađa sa samim sobom. Navalio da će RTS morati da polaže račune za sve te njihove skupe dnevnice (dnevnice za internet, između ostalog, štagod to bilo), usred prenosa koji mu je RTS obezbedio, kršeći programsku šemu i gubeći prihod od reklama, a pritom vlada ne finansira RTS pa to i nije u njegovoj nadležnosti. Nego, demagogija valjda dobro zvuči. Eto, ON, premijer, ne uzima dnevnice ni kad ide u Japan!  Pošto su valjda njih izmislili mrski dosovci da pljačkaju naivni i dobronamerni narod...

[scallop]

Нисам ни мислио да ћеш да одустанеш. Лупетаћеш до бескраја само да будеш последњи. И од муке са игрицама сам одустао само зато што би ти истеривао идеју "Мој пост је последњи". Да ја хоћу да тртим Вучића живот би му се смучио, али има посла са аматерима и тако им је како им је.

[Meho Krljic]

Pa, ja nastojim da diskutujem on topik, u ovom slučaju da ukazujem na Vučićevo smešno ili strašno ponašanje u skladu sa satiričnim nazivom topika. Čisto da se održi plam rezignacije spram aktuelne vlasti. Bar se za mene ne da reći da nisam radio iste stvari i spram prošle vlasti, tako da, sve u ime zabave itd.

I, istina je da Vučić ima posla sa novinarima koji često nisu dorasli zadatku, ništa sporno u vezi sa tim. Ali opet, nije da je to jedno stanje od boga. Za vreme Tadića Krle je počeo sa pritiscima na ove i one novinare i redakcije, za vreme Vučića je pritisak na medije pojačan i kad premijer jedne države tokom pres konferencije nazove neke ljude ološem, kaže da ne misli na novinare, pa onda par minuta docnije imenuje medij za koji ti ljudi rade, kada u prenosu na javnom servisu demagoški priča o tome da njega ne zanima šta oni pričaju već koliko para troše i da će ih naterati da to pokažu građanima (ovo od strane premijera za čijeg je vakta javni dug zemlje rastao brže nego za vreme ijedne prethodne vlasti) iako javni servis nije pod ingerencijama vlade, kada se to događa par nedelja nakon što je njegova stranka organizovala izložbu da pokaže kako mediji pljuju premijera a on ih, eto, ne smrvi (zamislimo da takvu izložbu napravi Olandova stranka, Obamina stranka, Merkelina stranka) onda je to dalja demonstracija toga kako vlast pritiska medije. I to su sve relativno banalne stvari, koje vidimo javno.

[Dybuk]

Ološ, by Miloš Vasić

Ko je u ovoj zemlji ološ? Naš premijer, zajapuren i preznojavajući se (što mu nije bilo svojstveno) po danu od 17 stepeni Celzijusovih, u sali sa klimatizacijom, nekoliko puta okomio se na ,,ološ", pazeći jako da ne precizira na koga misli. Možemo samo da nagađamo. Pa hajde da nagađamo, ako nećemo svi da pristanemo da smo ,,ološ", jer tako nekako ispada iz njegovih histeričnih ispada.

Sedeo sam zapanjenn i sve zabrinutiji za njega u ponedeljak u 18 sati, kada se izvoleo obratiti naciji. Preskočićemo finansijske vratolomije kojima on uvek pribegava, pa ne znamo više ni gde smo, ni o čemu je reč, ali na to smo navikli. Onda je navalio da priča o tome koliko će para da dobiju olimpijski pobednici, pa je mrljavio nekoliko minuta, kao da je to važno; sutradan je vlada povećala te iznose, ali naši sportisti nisu tamo išli zbog njegovih para, nego zbog nečeg drugog što on, očigledno, ne razume.

Onda je Aleksandar Vučić podsetio da je on još onomad prorekao da ćemo na ovoj Olimpijadi fasovati osam medalja; možda i jeste, ne sećam se i svejedno mi je šta je on prorokovao. Sport je sport, sreća u sportu je čudo... Pa je onda proročanski nadahnut izjavio da ćemo u Tokiju 2020. osvojiti petnaest medalja, samo da sačekamo i da vidimo koliko je on u pravu. Ja bih voleo da osvojimo i dvadeset medalja – dao Bog! – ali ne bih se usudio da prorokujem. On ionako misli – kao i za sva druga svoja proročanstva – da će se to zaboraviti. Pa ako se neko i seti – to su ionako zlobnici i ,,ološ".

E, onda je počeo da se ubrzano briše maramicama i da grdi ,,ološ". Te ovi, te oni, nikako da kaže koji ovi i koji oni, sve sam ,,ološ", nešto tu sad ,,mrzitelji" naprđivaju, sve jedući se od puke zlobe i pasjaluka, ama nikako da nam kaže koji su ti. Po običaju je nekoliko puta ponovio da se on ,,ne plaši nikoga", kao da ga je neko dirao ili mu pretio. Po običaju je probijao otvorena vrata, prenemagao se i kukumavčio da ga svi mrze, da mu ,,na porodicu udaraju", na dete njegovo kome je ionako suđena radnička sudbina, ako se dobro sećamo. Sve to zato što ga je neko pitao da li je tu možda neki sukob interesa kad direktor privatne škole u kojoj se učio Vučićev sin postane ministar prosvete. Vučić se zapenušio od hinjene indignacije i užasavao se neko vreme jer da mu se ,,napada sin" njegov jedini.

Pa je nastavio o ,,ološu", pazeći se da ni slučajno ne precizira na koga misli. Te neki klevetaju naše olimpijce, te pozeleneli od jeda i pakosti; itd, sve u tom pravcu. Posle je neki podlac u komentaru na novinski tekst optužio našeg druga i kolegu Slobodana Georgijeva da je na twitteru pustio nešto tipa ,,lako je Ivani Španović, kad ima ljubavnika", ako se dobro sećam. Zovem Georgijeva, a on mi kaže da nije, da mu na pamet ne bi palo i da to ne znači ništa, ima li ona ljubavnika ili nema, ali je očigledno da ga neko namešta. Zašto – to ćemo uskoro videti, mada već slutimo...

Aleksandru Vučiću ništa nije smetalo da i dalje razglaba o ,,ološu", sve isto tako uopšteno. Tako da na kraju čoveku ostane utisak da smo svi mi ,,ološ": svi koji nismo članovi Srpske napredne stranke, mada i među njima, aludirao je Vučić ranije više puta, ima takvih.

Ko je, dakle, ,,ološ" u ovoj zemlji? Po Vučićevim rečima sudeći, ima ih mnogo koji su ,,ološ"; reklo bi se čak većina, čim ne kaže koji su. Oni koji nikako da ,,promene svest"? Oni koji ,,mrze" Vučića i njegovu porodicu? ,,Mrzitelji" (više puta ponovljeni i podjednako neprecizirani termin)? Njega, kako vidim (a i njegovu ,,porodicu"), svi ili mnogi ,,mrze", a on govoreći to sve češće briše znoj, gola voda s njega lije.

Zato sam se, dakle, zabrinuo za Aleksandra Vučića. Nije njemu lako: ,,ološ" ga ,,mrzi", ,,mrzitelji" ga skolili sa svih strana, zna on šta mu slute i smeraju, eto nam je jedva pretekao, kukala mu majka. Ali, s druge strane, on se ,,nikoga ne plaši", čak i kada ga niko ne dira, što je nekako najzgodnije. On je najhrabriji, najpošteniji, nikada ne laže (dobro, sad, nećemo da sitničarimo...), prorokuje bez greške koliko ćemo medalja da osvojimo, svađa se sa novinarima bez veze i potrebe, izdire se na ministre i uopšte se sve više ponaša kao kralj Ibi.

Zato se brinem za njega, sve više.

[Meho Krljic]

Vladavina AVučića je onaj primer kako satira više ne uspeva da drži korak sa životom jer sve što su pisali domaći trudbenici na ovom polju, od Nušića do Pavića, Vučić otelovljava bez trunke ironije. Da li je to vađenje nepostojećih statistika iz svoje velepoštovane pozadine, a u cilju ilustracije neke nebulozne izjave kojom se Srbija pod njegovim nježnim vođstvom prikazuje kao jedan mali balkanski raj (u kome ipak treba pošteno zasukati rukave) ili je možda u pitanju jedno patološko poistovećivanje države sa samim sobom - Vučić sve to ume. Tako je u jednoj od novijih epizoda serijala "Vučić nadmašuje satiru", čovek kome je bukvalno prvo radno mesto u životu bilo ministar a drugo premijer, pre par nedelja krenuo skandinavskim zvaničnicima da objašnjava kako naš narod nije dovoljno vredan i preduzimljiv i da to usporava naš privredni rast koji on i njegova vlada (mada mostly on) nadljuckim naporima vozdižu iz blata u koje ga je gurnuo kleti DOS i naizgled bez ijedne graške znoja na bjelom licu pretiču evropske privredne gigante kao što je Njemačka.

Nebojša Katić je za Politiku napisao vrlo razuman komentar ove bezumnosti pa pošto ga je okačio i na svoj blog, ljudski je da ga podelimo unaokolo, čisto da podsetimo ne neka ekonomska iskustva za koja Vučić ne haje ako je ikada i čuo za njih:


O lenjosti naroda i stabilnim javnim finansijama – – objavljeno u dnevniku ,,Politika" 14.09.2016

Razbijajući okoštale i demodirane demokratske principe po kojima građani ocenjuju vlast a ne obrnuto, premijer Srbije je, ovoga puta pred nordijskim privrednicima, po ko zna koji put javno kritikovao narod.
Između stanja u kome se Srbija danas nalazi i sretne skandinavske budućnosti, isprečili su se nepreduzimljivi građani koji su izgubili radne navike i nisu naučili da budu preduzetnici. Po premijerovoj proceni, potrebno je oko sto godina kako bi se mentalitet građana promenio i približio nordijskom (protestantskom), kome se premijer tako često i tako javno divi.
Na znam na osnovu čega je premijer izveo zaključke koje je izveo, ne znam da li ih je izveo sam ili mu je neko pomagao, ali činjenice mu ne idu na ruku.
Postoktobarska politička elita je za manje od jedne decenije razgradila državu. Uspela je da uništi industriju i oslabi poljoprivredu, uspela je da uništi domaći bankarski sistem, da uništi kulturni, obrazovni i medijski prostor. Lista je duga. U tom destruktivnom procesu, stotine hiljada građana je ostalo bez posla i perspektive, a deo preduzetnih Srba se iselio i zauvek napustio zemlju, sklanjajući se od reformatora-spasilaca.
Jedini razlog zbog koga sistem kako-tako funkcioniše su upravo preduzimljivi građani koji u opštem beznađu i dalje ne gube nadu. Ogroman broj ljudi, bez preterivanja i patetike, u dnevnoj je borbi za život i u njoj ne posustaje. Sve što se moglo uraditi preduzimljivošću, golim rukama, glavom, malim ulaganjima, u Srbiji živi i bori se.
Sektor usluga je u Srbiji fantastično razvijen i nepokrivenog prostora gotovo da nema. Od zanatskih, medicinskih i intelektualnih usluga svih vrsta, od trgovine do turizma, od pekara i prodavnica brze hrane do elitinih restorana, od hostela do malih hotela, sve je pokriveno i prepokriveno. Ovaj sektor više ne može da apsorbuje ono što industrija otpušta. Konkurencija je bespoštedna, gotovo nezdrava.
Ono što Srbiji manjka su industrijski pogoni i industrijski preduzetnici. U 21. veku oni ne nastaju preko noći i na ledini, niti nastaju u sistemu koji je uništio ono što je postojalo i čiji je carinski sistem širom otvorio vrata stranoj robi.
Industrija traži velika i dugoročna ulaganja. Industrijski preduzetnici ne mogu nastati, niti mogu opstati u sistemu u kome bankarski sistem nema nikakvog interesa da podrži industrijski razvoj, i u kome država više brine o interesima stranaca, nego o interesima domaćih preduzetnika.
I najvažnije, razviti se industrijski nije isto što i polje preći. Nema privrednog razvoja tamo gde nema jasne industrijske ili poljoprivredne strategije, gde ne postoje ni definisani prioriteti niti mehanizmi za snažnu i sistematsku podršku domaćoj privredi.
Ne nedostaje preduzimljivost, već fali kvalitetan državni aparat, fali usmeravanje i pomoć, na način kako su to radile sve zemlje koje su se uspešno razvile. Samo u ambijentu ekonomske naive i globalizacijskih floskula može se verovati kako će stranci razviti zemlju, pa im zato valja platiti da dođu. To je put u kolonizaciju, ne u industrijalizaciju.
Na istoj liniji ekonomske naive je i druga premijerova teza, izneta takođe pred nordijskim privrednicima, da su stabilne javne finansije osnovni uslov napretka. Nisu. Kada bi zaista bilo tako, danas bi pred državama poput Avganistana, Sudana ili Haitija, Bosne i Hercegovine, Makedonije ili kvazi države Kosova, bila sjajna ekonomska budućnost, bolja od srpske. Sve nabrojane države imaju i niži budžetski deficit i niži javni dug od Srbije, ali biće da to nije najvažnije.
Javne finansije jesu važne, ali se njihova stabilnost može održavati restriktivno – kroz bedne plate i penzije, kroz jadno stanje infrastrukture, vojske, zdravstva, školstva ili kulture, na primer. Dinamičan privredni razvoj koji Srbija još uvek nema, jedini je put ka istinski zdravim javnim finansijama. Obrnuto ne važi!
No vratimo se osnovnoj tezi s početka teksta. Ljudi preduzetničkog duha su u svim društvima u manjini, dok većinu čine savesni i upotrebljivi radnici čija mentalna struktura nije preduzetnička. U Srbiji će uvek biti pasivnih i lenjih ljudi koji čekaju da novac padne s neba ili da im ga neko donese kući, ali ni to nije samo srpska osobenost. U Srbiji, možda više nego drugde, ima i bolećivih roditelja koji ne bi da im se deca muče radom. Ali, pored dece iz takvih kuća, postoje i deca koja rade i koja se lavovski bore.
Drama Srbije nije u nepreduzimljivosti i lenjosti njenih građana, već u nesposobnosti, neprofesionalizmu i očajnom kvalitetu njene bezidejne političke, i ne samo političke elite. Nema retorike iza koje se ta osnovna činjenica može sakriti.

[Aco Popara Zver]

Зато чекамо Трампову побједу

[Meho Krljic]

...na predsedničkim izborima u Srbiji. 

[Aco Popara Zver]

Боже спаси
Боже брани
Српског Трампа
Српски род!

[дејан]

[Anomander Rejk]

Opet je galamio na posilne...
https://youtu.be/UrW6ibzbGME

[Aco Popara Zver]

Tužilaštvo: Uhapšeno 20 ljudi, planirali da uhapse Đukanovića

Direktor crnogorske policije Slavko Stojanović saopštio je da je tokom noći uhapšeno 20 državljana Srbije, osumnjičenih za stvaranje kriminalne organizacije i terorizam. Tu informaciju je potvrdilo i Tužilaštvo. Prema saznanjima "Vijesti", među uhapšenima je Bratislav Dikić, bivši šef srpske žandarmerije.

http://www.vijesti.me/vijesti/tuzilastvo-uhapseno-20-ljudi-planirali-da-uhapse-dukanovica-907707

[Anomander Rejk]

Tragikomično. Treba im naravno, na dan izbora, bomba o ,,velikosrpskoj'' agresiji na časnu i poštenu Milovu privatnu državu. Čovek vlada više od dve decenije, a on, i njegovi šefovi sa Zapada hvale demokratiju i slobodan put Crne Gore...tragikomično je najbolja reč za to.

[Aco Popara Zver]

Sad su glasine o drugarstvu dva premijera ogoljene.

[Agota]

ko je pobedio u crnoj gori? jel vučić?

[Aco Popara Zver]

Đukvučić!

[Dybuk]

Kakav shock! nema, izbori u Cg su ono, ladovina, predictable. takvi ce biti i nasi, sledecih nekoliko desetina godina...

[Aco Popara Zver]

ahahahahhah

http://www.blic.rs/vesti/politika/cedomir-jovanovic-cestitao-milu-djukanovicu-na-pobedi/c6w7hkt

[Anomander Rejk]

[Agota]

Đukvučić!

[Anomander Rejk]

Na udaru je Velikih, ali on ne da ni na sebe, ni na Srbiju...sram vas bre bilo, uzimate podatke iz UKP!
http://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-visoki-funkcioner-ukp-a-daje-podatke-stranim-obavestajcima/k6bclp4

[Aco Popara Zver]

onaj govor je za pamćenje

ako ništa drugo, malo je zagrebao u pravom smjeru što se tiče tih terorizama

http://www.standard.rs/politika/36004-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83

TLDR: Milo više ne može da kontroliše mafiju i normalno da je ova krenula da ga likvidira

za silne agente po Srbiji, otkad je to novost i šta je tu nenormalno... U Drugom svjetskom ratu bilo je i japanskih agenata u Beogradu

[mac]

Postavio sam na drugom mestu mali video, priručnik za vladaoce svih preferencija, ali slobodno može i ovde da ide:

https://www.youtube.com/watch?v=rStL7niR7gs

[tomat]

onaj govor je za pamćenje

ako ništa drugo, malo je zagrebao u pravom smjeru što se tiče tih terorizama

http://www.standard.rs/politika/36004-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83

TLDR: Milo više ne može da kontroliše mafiju i normalno da je ova krenula da ga likvidira

za silne agente po Srbiji, otkad je to novost i šta je tu nenormalno... U Drugom svjetskom ratu bilo je i japanskih agenata u Beogradu

veli da nije važno da li će špijun biti pritvoren ili ne, važno je da znaju ko je, i da špijun zna da znaju ko je, i biće procesuiran.

ovo ko najava da će ubica one nesrećne pevačice biti uhvaćen u roku od 48 sati. obećanje dato otprilike u proleće.

jebote, ja sve manje imam živaca da ovo slušam.

[Anomander Rejk]

http://www.novosti.rs/upload/images/2016%20II//11/07/Tan2016-11-7_133824632_1.jpg

[Anomander Rejk]

Pogledajte video  : http://www.blic.rs/vesti/drustvo/pogledajte-premijer-vucic-u-sleperu-prosao-kroz-tunel-sarani/zpjerdw

[tomat]

ova Olivera Jovićević je žešći amater. jasno je meni da je ova emisija zamišljena kao Vučićeva promocija, ali ovde nema neke suštinske razlike u odnosu na čuvene konferencije za štampu. jbg, ovaj se namesti za nezgodno pitanje, ona spušta glavu.

[Anomander Rejk]

Olivera je krotka i smerna, Vučić se uvek standardno izviče na nju...

[Aco Popara Zver]

Мени стварно више чудно то око Андреја и неких ресторана и кафића, који враг опозиција не каже који кафићи су у питању?

То јест, можда су они то негдје и рекли, али ја нисам чуо.

У сваком случају ми се не свиђа што то није јасно истакнуто.

[tomat]

mislim da je restoran Franš u pitanju. pisao je Danas biografiju pre neki dan

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=331533&title=%C4%8Cime+se+bavi+Andrej+Vu%C4%8Di%C4%87