Radionica 2014/5 - Priče

[Kimura]

Al ostade ti gard od proslog puta.

Grešna sam, jeste.

Što se naroda i kulture tiče, složena je to priča, mogli bismo o tome do prekosutra.
Ima ljudi koji veruju da se sve na svetu vrti oko one stvari. Nisam od tih, ali mislim da ni taj stav nije za potpuno zanemariti.
Meni je simpatičan paganski momenat u razmišljanju i verovanju naših ljudi, iako priznajem da se često svodi na pomenute banalnosti.

[scallop]

To je priča o osvajanju. Osvajač možda ima legitimne razloge da se proširi: gladan je, tesno mu je tamo odakle je došao, smatra da je dobro to što čini.... Osvajačima su njihovi razlozi uvek dovoljno dobri.
Međutim, mi u ovoj priči učestvujemo na strani onoga kog osvajaju. Sumnjičavi smo prema strancu, mrštimo se na njegovu verdrinu, nervira nas nepoštovanje domaćih običaja (koje ćemo, inače, i sami ladno pogaziti, ali dobro sad...) Napokon, mi hoćemo da ga iskušamo. Nudimo mu ono što smo prezreli: ni trticu ni batak, već pileće noge.
(Ako je moje viđenje priče dobro, onda obješnjenje šta je sosti nije višak.)
Stranac ne odbija. Samo mota i pita ima li još.
Tako će biti sve dok nas ne ostavi bez pilića (koje koljemo da bismo njemu dali noge) i dok nas ne prinudi da iste kupujemo  - u njegovom dućanu!
Umesto da smo ga odmah ciglom u glavu!

Ovo je savršeno viđenje priče. Uz njega sam 100%.

[hidden]

Ja svoje obrede vršim u astralnoj ravni

Ali cenim da darth džek može nadugačko o onoj stvari...on je šaman id te sorte...

[Džek]

samo ako je u funkciji price, Hiddene, kao sto je u Mitru i Andjelima.

Vec sam ti rekao da ne moze biti Darth Dzek, moze samo Darth Jack. Ili Dart Dzek.

[Coffin Annal]

Evo odgovora o guzici i vodi iz prve ruke, tačnije od autora priče koji nije sa Sagite - ja mu, inače, glumim proxy (unapred se izvinjavam zbog spojlovanja identiteta, ali mora se intervenisati pre no što hadukeni i slične, ozbiljnije magije polete   ):

"Vlaške (originalno), ali mnoge druge vračare, kada zavode nekoga, ukluvaju mu kafu u vodi koju su prosule niz leđa i dočekale je u džezvu pod zadnjičnim procepom. U najširem smislu, može se koristiti voda preostala posle bilo kog kupanja. Ne samo na istoku, no u Šumadiji, čak i u Mačvi, Sremu i Pocerini se smatra da ovaj, ozbiljni crnomagijski prekršaj, dovodi do zaluubljeničkog ludila i često se govori za ludo zaljubljene, ili za one koji trpe u vezi, da su na taj način omađijani."

[hidden]

Uglavnom, litar dobre kajsije to poništava...

[scallop]

Nekako sam napabirčio svoje komentare. Kiša ponovo počinje, a biće i pljuska i gromova, a ja sam napolju. Da ih strpam, pa da brišem u kuću.



HORORI NA NEDELJNI RUČKOVI

je dobra priča koja se ni u jednom momentu ne napinje da ostavi jak utisak. Blaga satira deluje kao dižestiv za pileće noge, kao da je pisac znao da će ostali autori  da udare po saspensu.

O JEDNOJ SASVIM OBIČNOJ PILEĆOJ SUPI

Oduvek sam zazirao od SF priča sa Svemogućim u središtu događanja. Mnogo jaki likovi nisu pogodni za opušteno pisanje. Podsetiću na tekst ,,Vodič za apsolutne početnike". Tamo je napomenuto da poznati likovi (istorijski ili mitski) ograničavaju slobodu pisca. Dakle, kao inženjer bih rekao da se ponašaju kao termodinamičke veličine , dok pripovedanje traži kinetiku, odnosno lako pokretne likove zbog čijih dela pisac ne mora dodatno da se pravda. Istini za volju, moderna fantastika, u delu koji nazivamo slipstrimom, posegnuće za istorijskim ili literarnim likovima. Nekima to ide od ruke, a nekima ide vrlo traljavo. Nije zgodno kad iz pročitanog o likovima znamo jedno, a pisac nas, iz ko zna kakvih razloga ubeđuje u nešto drugo. Ovo se pre svega odnosi na domaće pisce od bestselera do bestcelera. Za većinu likova u njihovim slipstrim delima ne nalazim nikakvu logiku da budu upotrebljeni.
Sad, ova pileća supa se sasvim lepo izborila sa božanskim likovima, ali i sa naučnim premisama o počecima ikrajevima svetova i vremena. Još da su Prometeja rastrgle čavke... Ali, to ćemo dobiti u nastavku.
Napomenuću da autor priče ima sve delove koje na Radionici očekujemo, što je od njega cakano.

PRSTI

Ovo je prva priča u ovom kolu kojom dominiraju babci. Ovde čak tri komada ili više, ako sam se zabrojao. Horor, elementary. Vrlo dobro napisano.  Nisam znao da pileće nogice tako oštro vuku na horor. E, neka mi kad ne mislim na vreme i kad sam prihvatio Miljanovu ideju za temu. Nemam primedbu na rukopis. Jedino sam na endline ostao ravnodušan. Autor je sigurno mogao da nađe i bolje rešenje.


TRAGOVI U SNEGU

Ova priča ima najbolji endline od svih šest priča. Pristojan ruralni horor. Ovoga puta baba-Ruža i Čumirole. Nije mi se svideo izbor – Čumirole. Deluje mi kao lek ili neka baskijska igra. Sve ostalo mi se dopalo. Toliko da priznajem da nisam primetio tipfelere, kao neki drugi čitaoci.


U 3 I 10 ZA RUMU

Ovo je priča koja odudara od ostalih prezentom i sadržinom. Autor voli prezent više nego što sam ga ja nekad voleo. Prezent je fina rabota, diže dinamiku priče, ali nije savršen kao ni voda kad je preko glave. Autor će morati da nađe pravu meru. Sadržina priče je cakana. Bate se nađu čak i kad su kljakavi u noge. Međutim, sve to mi je pomalo poznato, pa pošto mi je i rukopis poznat ostajem rezervisan. Ustvari, lepo je.

ZDRAVKO

Nikako da shvatim zašto su delovi priče u kurzivu. Mora da je zato i Miljan psovao dok je pakovao. Priča je jako dobro napisana, ali je zloupotrebljeno ograničenje dužine priče na 6Kk. Progledaćemo kroz prste onima koji nam se pridružuju, a kasnije nećemo. Isto tako, mnogo mi liče ,,Prsti" i ova priča. Nemo' da mi je Ruma ekspedovala dve priče sa iste tastature.

[Džek]

O jednoj sasvim običnoj pilećoj supi.
Obradovao sam se svemirskom brodu, iako me deo rečenice «Brod je obličja moćnog drveta» zaintrigirao. Tom delu ništa ne fali, ali mene je ubo u oko. Zaista, nema mnogo SF priča na radionici, a nekada sam voleo «pravi» SF, mada se ovaj uradak nakrivio u uvek voljenu i rado serviranu temu postanka. Priznajem da me priča negde izgubila, ali ja nju nisam. Da se razumemo, ništa, ama baš ništa joj ne nedostaje, niti igdje cure viškovi. Prvi pasus mi je naložio velika očekivanja na šeretsku temu o čikenlegsovima, pa sam valjda očekivao mapetovsko «Pigs in space»
Zanimljivi su mi odnosi sveoca sa ostatkom porodice, nema tu ništa božanstvenog. Mama je uvek stub familije, vaga između autoriteta i omladinskih manifetluka. To mi se dopalo. Ne bih umeo dalje da je komentarišem, kažem, negde me izgubila ali to nije do autora, nego do mene.

[Džek]

 Moram da se vratim na nedeljne ručkove, jer me priča nekako pogodila, bez cigle. Isprva nisam znao sa koje strane dok mi se nije javilo.
Poslednjih dvadesetak godina smo svedoci velikih seoba i migracija unutar bivše juge i mislim da je to motiv autora. Kontam dalje, dobro je to napisano u smislu one političke korektnosti. Sam sam bio svedok mnogih sudara svetova, da se epski izrazim, pa mi se javilo sa te strane. Rekoh, ovi moji bosanci bi u inat i pileće glave proždrali, samo da nešto dokažu, a onda sam se vratio na naslov. Bosanci da odahnu, izgleda da vetar duva sa juga, ali mi je smešak izmamila univerzalnost. Kada bi se prevela na bilo koji jezik, satira bi ostala sačuvana u datom okruženju, sem onog pasusa koji me toliko namučio. Instrukcije o krkanju sosta. Time se donekle urušava globalnost priče, ali verujem da to autoru nije bio cilj, da se radnja može smestiti gde se kome navije i mislim da je to šteta.   

[Hrundi V. Bakshi]

Ne znam baš oko onih svetih otaca, može da bude i ovako i onako, sećam se kada sam bio četvrti razred osnovne, popa išao da sveti vodicu, a ja bio sam u kući, pa dobio u zadatak da (svetog) oca dočekam, da otpoje i poprska što ima. I stvarno, čovek uradi, ja platio i on ode u drugu kuću. Kad, upade jedan koji je veći popa i od pope, a takvih ima u svakoj parohiji, dosadni sa crkvenašenjem i bogu i ljudima, i upita me, a bio je malo zadihan: Gde je otišao sveti otac? Sad, ja balavander, nisam znao šta ovaj hoće od mene, i kakve svete očeve traži, ali domislih da pita za mog ćaću, koji nije pio alkohol, ali je voleo da sedi u kafanama, i za kojeg je moja matera kad ga neko traži, a kad se ne zna gde je, govorila pola u šali, pola u zbilji - u kafani je; pa kako sam ja to skontao, a sve htevši da budem učtiv, odgovorio sam čoveku: Otišao je u kafanu. On se na te moje reči naroguši, reče da će popričati sa mojima, da to nije lepo što govorim, da (sveti) otac ne sedi po kafanama, gde mu i nije mesto, sve u svemu, hteo je da kaže da sam jedna bitanga puštena s lanca i da sam najeb'o u životu.

[scallop]

Meni sveti otac ne smeta, ali su me ozbiljno zabrinule - sosti. Ubih se po Guglu da proverim recept. A Gugl ni abera. Ako hoću rešti može, a za sosti jok.

[Džek]

Mislim da tu nema recepta, Scallope. Povadiš sve iz supe (meso i povrće), serviraš posebno i preliješ paradajz sosom. Moj gebiss je imao nekoliko puta priliku da uživa u tim čarima koje opasnu zamku nose, jer obično ide ispred prasetine a posle supe, pa posle gebiss miruje a samo se oči slade reš pečenim...

Tragovi u snegu

Ne mogu a da je ne uporedim sa pričom Prsti. Lepo vođeno, bez štucanja. Ipak, moram da dam prednost Prstima, jer u ovoj mi nedostaje ona doza vrckavosti koja mi se toliko dopala. Daleko od toga da je pokušaj loš, nasuprot, ali uvek ima i može bolje. Likovi su mi dovoljno uverljivi, ali ne kao u priči sa kojom je upoređujem. Isto stoji sa atmosferom. Pripovedanje je, uprkos tipfelerima koje možda i ne bih zametio da neko nije ukazao na to, sasvim solidno i korektno. Drži pažnju i sigurno vodi čitaoca kroz priču.
Ne znam šta bih zamerio priči, nema toga mnogo i sasvim je beznačajno, jer bi to bilo subjektivne prirode.

Ovaj krug je sasvim pristojan, nema brljotina i loših pokušaja. Zadovoljstvo je čitati priče i primetiti kako su autori šaroliko pristupili temi koja upravo traži vudu, veštice i natprirodne manifetluke. 

[Kimura]

Ovaj krug je sasvim pristojan, nema brljotina i loših pokušaja. Zadovoljstvo je čitati priče i primetiti kako su autori šaroliko pristupili temi koja upravo traži vudu, veštice i natprirodne manifetluke. 

Amin.

[scallop]

Dok vi mrljate šta biste komentarisali, a pisci bili fini pa nemate šta da mudrujete, brali smo jagode po dvorištu. Umalo nisam uslikao crnu zmiju od metra, a dok sam uzeo aparat ona zbrisala tako da sam mogao da slikam samo crno crevo za polivanje, koje isto leži u travi, ali mi niko ne bi poverovao.


Da ne bi bilo bez razloga, slikao sam na nevolju zapaćene mutinus caninus, pseći stršak (da ne stavljam prevod sa hrvatskog), odnosno, moju inspiraciju za priču "Hod do deponije", sa ne znam koje Radionice.





Moguće je da se vide i zunzare, one navaljuju na smrad ko blesave. Ako se ne vide, po zahtevu šaljem na kućnu adresu.

[Kimura]

Vide se zunzare.
Taj pseći stršak me podsetio na horor film koji smo brat i ja krišom gledali kao deca: vanzemaljska biljka isisava život iz ljudi i preuzima njihova tela. 

[scallop]

Ustvari, hteo sam da ukažem na delikatnost inspiracije. Kad zadamo zadatak na Radionici, nipošto nije cilj da kroz temu prođemo pravolinijski. Recimo, "Hod do deponije" se javio u temi koja se pozivala na gljive. Neki čitaoci su zamerili da u njoj nema - gljive. Međutim, gljiva na fotografiji je direktno vodila u tu priču. Mi smo sad imali priče o pilećim nogama. Ako bih cenio samo originalnost priče, priče "Prsti" i "Zdravko" su najmanje tragale za inspiracijom. Moguće da je "Božja supa" najviše odstupila od brzak rešenja, ali mi se malo podavila u klišeu. Šta ćeš, nikad nismo zadovoljni svim detaljima priča.

[Kimura]

Meni je i priča ''U 3 i 10 za Rumu'' bila neočekivan odgovor na temu.

[scallop]

Dopusti da imam utisak da u "3 i 10 za Rumu" nema fantastike.

[pokojni Steva]

Pipa će mi izrasti na vrj nosa od ove apstinencije. Ponudio bih nešto, kao sažeti komentar na priče s ovomesečne radionice, ali uzeti u obzir da sunce gušće greje mozak u njivi i na pijačnoj tezgi bez streje. Šešir ću početi da nosim kad se ošišam.


Daklem, drugovi i drugarice, koliko sam mogao da vidim rečenice su do izvesne mere zadovoljavajuće, osim onog zla od gomilanja kojekakvih: zgrčenih, sasušenih, usoljenih, nikakvih, zloglasnih, dateBogskloniisačuvakojekakvih, tih, kako ih zvaše, prideva valjda. Jebote, k'o da su bili na rasprodaji! Mnogo, i daleko ispred mnogo, a to ne valja. Mene to skoro pa vređa - ako ne umeš da opišeš nešto bez pomenutog, onda nemoj.
Šta sam ono hteo reći, još uvek se priče grade na besmisleno dugačkim opisivanjima, ne na pripovedanju. Ako su reči u rečenic lepe, i dišu zajedno na gomili, to i dalje ne znači da imaju svoju svrhu u priči. Primetio sam nekoliko karakterizacija, u pokušaju, dok nisu iskliznule da se sakriju. Po mom skromnom mišljenju priča=pripovedanje, ne naklapanje.
Poimence:


Horori nedeljnih ručkova - jedna, od mislim dve, koja mi je (donekle) legla. Ovde sam se obradovao ponekom liku, postavci, ne i priči sveukupno. Čini mi se da je autoru pobeglo pripovedanje, da se zagubljivao gde god mu se ukazala prilika. U najmanjem, simpatična priča.


O jednoj sasvim običnoj pilećoj supi - siguran sam da postoji neko (univerzum je velik, daje nadu svakom) a da mu se ovo sviđa. Meni ne, odustao sam posle dva uvodna pasusa.


Prsti - ja ne želem da čitam ovakvo šta.
"u balavim čeljustima i pod zakrivljenim kandžama smežuranih prstiju" je smehotresno, u najmanjem.


Trgovi u snegu - nešto mi ovde smeta pa ne mogu da kažem kako mi se priča sviđa cela. Kao da su se na bljeskove smenjivala dva autora, jedan dobar i onaj drugi koji bi tek da odradi zadatu količinu Kk. Ostalo je na prihvatljivom.


U 3:10 za Rumu - ne "upućujem" uvredu, ali ne hvala. Ni sa šlagom.


Zdravko - "Dve godine su prošle otkako sam poslednji put kročila u najdalju seosku kuću – straćaru obraslu neošišanom travom i mravinjacima odvojenu od ugaženog puteljka". Ovakve rečenice bi trebale da se cene u vrednosti kante krvi. Dodao bih samo da se oko straćara trava kosi, ne šiša + najdalja je loša odrednica. Dubok naklon i zlatan zub, zavidim. Na ovome se gradi priča. Što nije slučaj u Zdravku, nažalost. Nisam shvatio potrebu italik pisma na početku i kraju, što je najmanji problem priče.


Edit: banuo sam ovde nepripremljen - nisam čitao dosadašnje komentare, ako su imena autora već objavljena nadam se da sam očepio sve koji bi da se nameste 

[scallop]

Bre, Ljuštika, ti ne znaš da ne može horor bez teških prideva. Da te od njih jeza prožme. Da ti spremim neke koje sam skoro čit'o?

[M.M]

Autori priča:

Horori na nedeljni ručkovi - Hrundi V. Bakshi
O jednoj sasvim običnoj pilećoj supi - Mandragora Dragon
Prsti - R'lyeh
Tragovi u snegu - Kimura
U 3 i 10 za Rumu - Dart Džek
Zdravko - Coffin Annal

[Kimura]

Gle, imamo novog drugara!

[scallop]

To je neka Coffinova ujdurma. Em im priče liče jedna na drugu, em ne znamo ko je autor te priče, jer se nije ni ulogovao na ZS. Miljan i ja znamo neko ime i prezime, ali dok se ne javi sam, izkomentariše priče, ne primam zdravo za gotovo. Ni Coffin nije komentarisao, a da ne pominjem Hrundija.

[Kimura]

Ja sam za ''Prste'' bila uverena da su Coffinovi, a za ''Zdravka'' da je od ženske ruke. Mada, mnogima su ove dve priče slične, tako da nije isključeno da su od iste ruke.
I sve to zbog teme: hororisti jedva dočekali da se iskažu ( dobro, ižive, pa šta!) 
Naknadne komentare (ako ih bude) pozdravljam, iako više nije toliko zabavno...

Mandragori čestitam i na ideji i na izvedbi, ''Nedeljne ručkove'' sam već dovoljno hvalila, a ni Džek nije bio loš, iako sam ga po čudnom građenju rečenica prepoznala (pominjanje tigra je pomoglo) - tu izgleda nema popravke, pa bi ovu ''osobenost'' (da ne kažem manu) trebalo pretvoriti u vrlinu. Inače, njegova mi se ne - baš - fantastična priča zaista dopala.

[Anomander Rejk]

Samo polako. Znam čoveka uživo, postoji, nije u pitanju nikakav entitet.    Ima i priču u novom E(H)emitoru...

[Coffin Annal]

Garantujem da je R'lyeh novi drugar. Rukovao sam se sa čovekom - od mesa je, definitivno - a i drugi su ga videli, tako da zasigurno postoji. Živimo na tries' minuta udaljenosti prugom, pa nam je valjda to, uz par konsultacija, i obezbedilo sličnosti u priči. U svakom slučaju, definitivno nije alter ego u pitanju, pre će biti da sam mu proksi, kao što već napomenuh.
Eto, da sam kofinovao malog u priči, Kimura se ne bi zbunila, i sve bi bilo u redu.


Za većinu priča, rečeno je već gotovo sve, pa bih još samo par stvari dodao o svakoj.


Horori na nedeljni ručkovi
Sviđa mi se što vreme i mesto nisu izloženi na tacni, već autor koristi prepoznatljive momente tugaljive domaće svesti da nam objasni kada i gde. Preformulisao bih par rečenica. Mislim da kod "sumnjičavaca u njegovu teoriju" nema potrebe za teorijom, sumnjičavci su dovoljni. Deo sa "jednim jelom koje se služilo", bih promenio, izbacio bih "jedno", možda čak i "koje se služilo. "Relikvija nazadne prošlosti" nema šta da traži u priči - preformulisati. "Sve je pretilo da se pretvori u kataklizmu" mi takođe zvuči kao da ne pripada ostatku priče. Poslednju rečenicu bih izbacio.


O jednoj običnoj pilećoj supi
Odlična priča! Pored legende o postanku, ja sam razrešujući zamršene niti do kraja uspeo da primetim i analizu porodičnih odnosa, svesti o vlastitim svojstvima i poenti, zatim iluzije o veličini, megalomanije i sličnih karakteristika onih što su se tek zakuvali.
Promenio bih jedino deo sa "komunikacionim prstenom enhensera avatara stelt moda". Razumem ja šta je autor hteo da kaže, možda razumeju i WOW-ovci i LOL-ovci, ali šta ćemo sa domaćicama?

[Coffin Annal]

Prsti
Ovde je, takođe, sve već rečeno. Odgovor na temu nije najoriginalniji, kao ni moj, ali je odgovor, i to dobro napisan. Izbacio bih samo deo sa viršlama, koji mi prilično nevino smrde na pileće noge.


Tragovi u snegu
Mnogi su se požalili na rukopis, ali sad otvorih Word dokument u kojem sam beležio štrčeće delove, kad ono - nema niš' crveno. Ne bih ja ni ovde ništa menjao.


U 3 i 10 za Rumu
Ovo je najsimpatičniji odgovorr na temu, a pritom nije bljutavo nevin. Atmosfera najviše pleni, rasplet manje-više, deo sa "Kokošanerima" je ispao sasvim pitak, bez obzira što se graniči sa treš momentima. Prezent je malo problematičan, pa glagol "sjaha", recimo, zazvuči baš loše, ali o tome je već bilo reči.


Zdravko
Prelivene karaktere nisam mogao da zaustavim, ne znam šta mi bi, obično nemam problema sa tim. Kurziv... na trenutak se učinilo kao da mu je tu mesto (estetike radi), ali vidim sad da štrči. Onu značajnu rečenicu za naklon što je Steva pomenuo sam ispravio po sugestiji, pa sad zaista može u temelj, a za ostatak se vredi iscimati, te odoh da zidam!

[Kimura]

Garantujem da je R'lyeh novi drugar. Rukovao sam se sa čovekom - od mesa je, definitivno - a i drugi su ga videli, tako da zasigurno postoji. Živimo na tries' minuta udaljenosti prugom, pa nam je valjda to, uz par konsultacija, i obezbedilo sličnosti u priči. U svakom slučaju, definitivno nije alter ego u pitanju, pre će biti da sam mu proksi, kao što već napomenuh.
Eto, da sam kofinovao malog u priči, Kimura se ne bi zbunila, i sve bi bilo u redu.


O jednoj običnoj pilećoj supi

Promenio bih jedino deo sa "komunikacionim prstenom enhensera avatara stelt moda".

Ni meni se taj deo nije dopao, ali nisam htela da cepidlačim, pošto je priča veoma lepo napisana. Ipak imamo nešto zajedničko.

Drago mi je što imamo novog drugara, dobar je.

Kod ''Tragova u snegu'' postoje greške, a pošto nisu baš uočljive, neću da pokazujem prstom. Priču sam davno smislila, ali sam je za ovu priliku pisala nabrzaka. Ispraviću u tišini.
Za naziv ''Čumirola'' mogu da kažem jedino da ga nisam sama smislila. Vlasi ga koriste za demone koji vrebaju iz vazduha i ljudima donose bolest i smrt. Isti naziv je prihvaćen i kod Srba u tom kraju.
Inače, ni meni ne ''zvuči'', podseća me na ''variolu''.

[Džek]

Evo i ja ću da se upišem kao lični poznavalac novog drugara ili Relje. Bio je na promociji V i T2 u Ns, a jednu takvu je organizovao u Šapcu, i poklonio nam svoje ilustracije. Zavidim mu na mladalačkom elanu i optimizmu. Sjajno crta, a i pisanija mu ide. 

Svoj pokušaj za Rumu moram da vrnem u okvire fantastike gde i pripada, pa i da velim šta sam 'teo.
Gunslingeri sa pilećim nogama koji operišu oko Rume (prezent!) nisu nešto što pripada ovom svetu ni njegovoj istoriji, a budućnost neka dođe sa takvima. Smatrao sam da je moj omiljeni prezent vrlo bitan za smeštanje pokušaja u alternativni svet. Dodatni ajnšpric u fantastično je što kokošaneri imaju dar da čuju kada im se neko ruga, ma koliko udaljeni bili. No, priznajem da taj ajnšpric nisam dobro smutio, moglo je to litl jasnije.

Sad, šta sam 'teo. Jeste da vas boli uvo šta sam nameravao, ali radionica mu dođe kao ispovedaonica pa da se okoristim time. Evo krstim se i krećem.
Da isplazim jezik špageti vesternima. Čiken je omiljena fraza tamo preko bare za imenovanje kukavice, a tema bi pileće noge, pa me prosto navuklo. Oprostite mi ali iskušenje bi suviše jako.
Neko me (sada se garant smeši) posrednikom pitao zašto su mi pokušaji u poslednje vreme sumorni, tužni, šta li već... valjda okolnosti utiču na to, koliko god se trudio da se distanciam od toga. No, mislim da je 3 i 10 daleko od sumornog i tužnog, i da za mene još ima nade...
I još nešto vrlo bitno, jebem li ga. Rado zagovaram da pokušaji, koji mogu da se izmeste iz fantastičnog, i treba da se izmeste. Moj pokušaj je na samoj ivici da dobije otkaz iz fantazije, jer se ista priča može smestiti u naš svet, sadašnji ili prošli, lakom zamenom nekih elemenata i karaktera. To mi je najveći greh, pričam jedno a radim drugo. Eto.     

[Džek]

Meni čumirola zvuči kao runda utovara čumura u kotlarnicu robne kuće, ali pozdravljam upotrebu zaboravljenih mitoloških izraza i likova našeg jezika i kulture

[Kimura]

Meni čumirola zvuči kao runda utovara čumura 

Pa kad ti je ćumur isto što i čumur 

[scallop]

Džek ima taj defek'. Njemu se čini da zvuči, a ja sam proverio na Gugletu i uverio se da su čumirole legitiman termin. To što ne zvuči sjajno je problem pisca koji ga je odabrao.

[Džek]

Blah, čumur ili ćumur, sve je to isto, okliz tamo- vamo... Nije ni rahmetli Alija Sirotanović znao, al' ga je udarnički iskopavao. Vele, 300 tona na dan.

[scallop]

Eh, da Alija nije toliko kopao, danas ne bismo imali globalno otopljavanje.

[Džek]

Tražili su veće lopate. Zamisli da su ih dobili... opšti potop, bez dvojbe. Kokošaneri bi zamenili konje za belu lađu i nasadili gusarsku zastavu. Ruma bi treperila u strahu!

[Kimura]

Ne znam za Rumu, pogotovo nemam pojma kako je u Tulsi, ali nama ovde, u Beogradu, rastu plovne kožice.

[Džek]

Hteli ste Beograd na vodi...

[Kimura]

... a imaćemo Beograd pod vodom.

[Džek]

I tako se oftopikom, laganeze, nameće nova tema za sledeću radionicu, rado viđena u fantastici.

[Coffin Annal]

U Rumi je i dalje vode ispod kolena, a i u Šapcu (kaže kolega R'.), ali se obojica spremamo za gnjuranje po Beogradu za vikend, na Festivalu. 

[Džek]

Meni je odavno voda u ušima, a trenutno grejem dupe na trećem spratu. Mrzi me da zjaknem kroz penđer, da vidim je l' došla do drugog...

[Hrundi V. Bakshi]

Samo da kažem u vezi krompira i sosti, da ne postoji nikakav recept, to je staro narodno, seljačko jelo, o čijem poreklu postoje dve teorije, po jednoj, doneli su ga naši koji su bili  u frajkorima, nešto iz dokolice igrajući se kulinarstva, nešto iz oskudice, lomatajući se po Evropi i ratujući za Beč. Kako je poznato da su frajkoraši, husari, panduri, i uopšte sve te neredovne trupe koje je Beč angažovao, bili prilično "divlji", zabeleženo je da su, između ratova i marševa, upadali ljudima na imanja, na njive, otimali sve što se moglo pojesti, ponekad i pojebati. Uglavnom, dosetili su se da od jedne kokoške naprave - supu, krompira i sosti (gde idu kokošje iznutrice i lošiji delovi mesa, šija i trtica) i pečenje.
Drugo objašnjanje je manje fantastično, a s time za mene i manje verovatno: to nam je ostalo od Švaba.
Tema je bila inspirativna za mene, jer sam i ne znajući, nesvesno, posegnuo u dubine prošlosti, gde je čekala lavkraftovska, iskonska jeza, oličena u pilećim nogama, koje je baba, dok je bila živa, i dok se krompira i sosti jelo, uredno ređala na tanjir, iako njihova svrha, pojava, pa ni ukus, nikom za stolom nisu bili poznati. To je oduvek bila moja kosmička jeza, i sada, posle skoro trideset godina, ja znam da je Lavkraft bio šarlatan, i da bi ozbiljni proučavaoci i ljubitelji horora, trebalo da se pozabave pilećim nogama kao esencijom straha od nepoznatog, jer, ako su kokoške zapravo evoluirani dinosaurusi, a oni su živeli u prošlosti dalekoj dalekoj, može li zamisliti nešto iskonskije, nepoznatije, "kosmičkije"? Trebalo je doživeti prizor pušećih pilećih nogu, koje stoje tamo, kao neke kandže, i čekaju. Šalu na stranu, nije poenta priče u njima, ali ima tu nešto, ima tu nešto...

[pokojni Steva]

Napriča se ti, husari, trenkovi panduri, svašta nešto kad ono sve obični rinflajš. Za sestru i mene vrhunac nedeljnog ručka je bio odmah po kad smirimo taranu, a pohovano u nadolasku, pa svakom po pileća noga, pola bubca, isto toliko i džigerice. Mrzeo sam pile što šeta na samo dve noge.

[scallop]

Kad su prestali da butaju pileće noge u očišćeno pile za pijacu, bilo je jasno da su avanzovale do više forme, odnosno, do skuplje i važnije robe. Zato je bezveze što je ovde neko osudio pominjanje viršli. One su prve na listi sumnjivaca. Ne izvozimo nogice ni na Karibe, a ni Rumljani i cela Posavina se ne žale na oskudicu. Ako tamo ima viška, neka doturi Stevi neku, da ne psuje evoluciju.

[Hrundi V. Bakshi]

Stevo, ne sumnjaj u teorije takvih institucija kakva je jedna Baba, kad Baba kaže - frajkor, onda je frajkor, kao kad kaže - ne sedi na betonu, da ne nazebeš.

[Kimura]

Džek ima taj defek'. Njemu se čini da zvuči, a ja sam proverio na Gugletu i uverio se da su čumirole legitiman termin. To što ne zvuči sjajno je problem pisca koji ga je odabrao.

Više verujete Gugletu nego meni, koja sam o plesu sa Čumirolama slušala od prave Vlajne!

[scallop]

Onda bi trebalo da verujem i Hrundijevoj Babi. Ne ide to tako kad se uvalimo u dileme.

[Kimura]

Moja Vlajna nije baba.
Babe, inače, ne pričaju samo ''babske priče''. Ponekad su pouzdanije od Gugleta.
Ja sam, na primer, često žalila kada ne poslušam neke, na prvi pogled ne baš racionalne savete.

[Džek]

Kada bi odvojili dečiju naivnost i odjeke šeretluka (hoće to kod starijih, naročito muških) od nakupljene mudrosti i iskustva, pametan bi te savete časnih staraca merio zlatom.

[Mandragora Dragon]

Hvala Coffinu i Kimuri.
Video sam Lavkraft-Emitor. Čestitke Coffinu i njegovom drugaru.
Pileće noge u crvenom sosu. Dobra slika. 
Zar nisu čumirole baka Čumini kolačići?
Kimura je napisala jaku priču, bez ustezanja.
Što se tiće inspiracije za priče, sad uvideh. Motala nam se svima malo "Chicken invaders" igrica, ali u osnovi: Vradžbine - Evoluciona biologija: 3 - 3.