Sećaš li se sunca, Jenny Lu?

[Josephine]

Evo, sad ćemo da se igramo ice bucket izazova u pisanoj formi. Izazivam saturnicu da napiše ljubavni SF.


Evo mog:






Sećaš li se sunca, Jenny Lu?




Insistirala je da tako pišem. Jenny sa dva n. I da je zovem Dženi.

Dženi je bila moja devojka. Kada bih pokušavao da se prisetim trenutka kada sam se zaljubio u nju, prisećao bih se samo žustrog povetarca koji je ostavljala svaki put kada me je mimoilazila.

Dženi. Duplo n. Lu.

Ma ne, nije bila Kineskinja. I to joj je bila fora. To, azijatsko prezime. Naprotiv, volela je samurajke. Govorila je da je nekad bila jedna. A onda je izvršila sepuku kroz srce. Zato je još uvek živa, govorila je. Nisu joj odsekli glavu, a kada to ne uradiš samurajima njihova duša razdvaja se od tela, koje ostaje na zemlji da zauvek luta.

,,Pa, Dženi, gde ti je duša?" zezao sam je ponekad, kada bi već bila ljuta. Odlazila je, nabusita i nadrndana, ali se, potom, uvek vraćala:

,,Moja duša kenjaće po tvom grobu jednom kada umreš kao kukavica!"

,,A, što? Jel zato što neću da umrem od harikirija?"

I opet je, ljutito, odlazila, pa se opet, vatreno, vraćala:

,,To je zato što ćeš umreti od slomljenog srca. Jednom kada osetiš da ti se srce slama treba da ga probodeš pre slamanja. Inače, umireš kao ostarela kukavica."

,,A glava?" podbadam. 

,,Za tvoju glavu ja ću biti zadužena."

Smejao sam se njenim uvrnutim idejama. Uvek je, na primer, tvrdila da ima moć da utiče na događanja. Ali samo na ona u koje je i sama umešana.

,,Ma ne, ne mogu da menjam prošlost i budućnost, kretenu" (opet sam je zezao) ,,samo mogu da biram šta će da mi se dešava. Na kraju krajeva, ja sam ta koja vas je sve izmislila."

Pitao sam se da li je izmislila i Katarinu. Keti je bila studentkinja ruskog jezika. Sa nemirnim sisama i nemirnim kovrdžama.

,,Šta ću, uticala si na događanja. Mora da si želela da je kresnem, nema drugog objašnjenja."

Nisam se trudio. Ne tada. Bilo je to vreme neodgovornog ludila.

,,Slušaj, kretenu, svako odgovara za sebe. Ja ne polažem prava na tvoju kitu niti verujem u ta bulažnjenja o prevarama. Čovek može da vara samo sebe", govorila je, mada, mislim da ona mene nikada nije prevarila. 

,,Ne znam zašto sam danas tako vickast, mora da sam se zaljubio", slao sam joj poruke.

,,U pitanju je druga devojka, zar ne?" odgovarala je, uživo. Niz lice joj se slivala mutna velegradska kiša. Kap piva na limenci u njenoj šaci svetlela je osvetljenjem parkića.

Nisam odgovorio. Ostavio sam je da sedi. Tu. Sama je kriva. Ona me je birala, zar ne? Bar se tako uvek proseravala.

,,Da, u pitanju je druga devojka."

Nisam se trudio.

Ne znam šta se potom dešavalo sa Dženi. Činilo mi se, često, da sam je viđao u gradu. Smejala se i pričala kako su muškarci psihopate. Nekad me je pozdravljala. Tada nije govorila, samo me je slušala. A ja sam joj pričao o mom novom poslu, o mojoj novoj devojci, o mom novom stanu. O mom životu. Onda je odjednom otišla. Da se sunča, rekla je. Bila je sama. Možda usamljena.

Kada sam, mnogo godina kasnije, umro, nisam bio sam, ali sam sigurno bio usamljen.

[Biki]

"Kap piva na limenci u njenoj šaci svetlela je osvetljenjem parkića."

Njaooo kakva romantika!

Previse vulgarnosti za moj ukus.

[Josephine]

Ma dobro, mi pišemo o pravim ljubavima. Patetika nam je slaba strana.

[Josephine]

A i ovako prolazimo mi, netipične (da se tako izrazim), žene sa muškarcima. Da se sad ne objašnjavam. Samo ću reći da je ovo za mene jedna duboko promišljena ljubavna (sf) priča, i da je, možda, treba čitati nekoliko puta.

[Stipan]

Ti si u poslednje vreme čitala Gibsona? Ovo podseća na atmosferu iz "Hotela nova ruža".

[Kimura]

Tipično ženski.
(Nemoj se uvrediti, ne mislim ništa ružno. Uostalom, ni muškarci se ne vređaju kad im kažeš da im je nešto ''tipično muško'')

Možda ti tamo, u Arabiji, nedostaju prijateljice... neko ko će sa razumevanjem i saosećanjem slušati tvoja maštanja o tome kako muškarac koji te izneverio umire usamljen i razočaran. Oko toga sigurno može da se napravi priča, ali valja se više potruditi.

Inače, predlog vezan za SF ljubić zaista nije loš. Bilo bi lepo da se i ostali pridruže. To bih volela da čiatm.   

[saturnica]

 
može, prihvaćam izazov...mada sam trenutno u nečem sasvim desetom. nadam se da će prešaltavanje srca na ljubavnu frekvenciju biti uspješno...

[Josephine]

Ti si u poslednje vreme čitala Gibsona? Ovo podseća na atmosferu iz "Hotela nova ruža".

Jok.

Možda ti tamo, u Arabiji, nedostaju prijateljice... neko ko će sa razumevanjem i saosećanjem slušati tvoja maštanja o tome kako muškarac koji te izneverio umire usamljen i razočaran. Oko toga sigurno može da se napravi priča, ali valja se više potruditi.

Ovo nije autobiografska priča. Autobiografska je poneka emocija i poneki stav. Da se razumemo.


Još od Perona broj 3 jasno mi je da ne vidi svako priču u mojim pričama. Ova devojka je možda veštica, možda ga je ubila, možda je uticala na njegov život voljno, možda pati, možda je samurajka koja živi večno... ali je od svega samo jedan element priče 100% sf i, zapravo, u njemu je poenta priče, ne u ljubavi. Malo sam sakrila tragove, ostavljala mrvice u lavirintu. Naravno, opet vas treba malo gurkati da biste dali svoje dublje utiske. Ne budite lenji... ja sam, na primer, uvek volela da analiziram i nije mi jasno kako većina ljudi ume da pređe preko nečega tako površno, a da na zaroni u dubinu...

može, prihvaćam izazov...mada sam trenutno u nečem sasvim desetom. nadam se da će prešaltavanje srca na ljubavnu frekvenciju biti uspješno...

Lepo. Kada je budeš postovala samo u subjectu novog topica stavi "ZS Izazov: naslov priče". Možeš da izazoveš bilo koga, bilo koji broj ljudi, na bilo koju temu.

[Meho Krljic]

Ima ovde štofa, ali bi, za moj ukus, moralo da bude još promišljenije. Neki od pančlajnova su dopadljivi (kenjanje po grobu, na primer), a neki ne odu kuda treba, bar ne za mene, čitaoca. Možda autorka zna šta oni znače (na primer rasprava o harakiriju, i o tome kako srce treba probosti pre nego što se slomi je okej, pa onda prirodno ode na pitanje o odsecanju glave, gde se ženski lik obaveže da ona to obavi), ali mi, čitaoci, ne znamo šta se time želi reći - gde i kad će ona biti uz naratora da mu pomogne da dostojanstveno zaobiđe bolest slomljenog srca, hoće li tu biti zaista, hoće li tu biti samo metaforički kao uspomena na nešto što je mogao da ima a odbacio ga itd. Ovo je meni nedovoljno dorečeno da bih zaista uživao u ritmu pripovedanja a kako je ovo jako kratka priča, ritam je i jako bitan. Dalje, to da neko može da "utiče na događanja" ali samo "na ona u koje je sama umešana" mi deluje kao nešto što se podrazumeva i mislim da nije dovoljno dobro oneobičeno da bi oslikalo tu egzotičnu prirodu Dženi Lu. Takođe, priču malo opterećuje idološki diskurs ("ostarele kukavice", "muškarci su psihopate") koji u najmanju ruku nije prodiskutovan od strane naratora niti ikako doveden u pitanje pa je to problematično u smislu pisanja proze koja bi mogla da bude manje pamflet, više istraživanje.

Takođe takođe, priču malo opterećuje i nebriga za detalje:

1. Samuraji su deo japanske kulture i nemaju veze sa kineskim imenima

2. Kaže se harAkiri a ne harIkiri, jer se čakra koja se probada prilikom ovog čina zove hara i nalazi se u trbuhu

3. O istom trošku, sepuku ne može da se izvede kroz srce jer sama reč znači "probadanje abdomena", a ne grudnog koša.

Dakle, Dženi na osnovu ove tri stvari deluje kao vrlo neuspešan weebo koji vrlo površno voli azijsku (pop)kulturu i koristi se njenim elementima ofrlje, bez poštovanja, što je moglo sasvim da bude i iskorišćeno kao element njene karakterizacije i da se pokaže da je naratoru upravo zbog toga i bila zanimljiva jer je umesto dobro poznatih i raširenih stvari vezanih za azijsku popularnu kulturu i tradiciju ona izmislila neke svoje, makar i sasvim netačne i brani ih sa gorljivom energijom nekog ko zna da greši ali je suviše gord da to prizna. To bi onda Dženi humanizovalo, pokazalo nam da nikako nije savršena ali da se i nesavršena, zbog energije i entuzijazma koje ima, ona može voleti i to bi onda bila zanimljivija ljubavna priča.

[Josephine]

Hehehe, super je, Meho, što si se javio.    Hvala ti.


Pa, evo ovako: ne bih se (mnogo) objašnjavala. Samo bih ti poručila da imaš malo više poverenja u mene i znanja koja koristim. Jeste, Dženi je pomešala prava znanja sa izmišljenim činjenicama (izmišljeno je ono o razdvajanju duše i lutanju tela). Ipak, harikiri (namerno tako, jer dečko ne poznaje japansku kulturu, jer joj se ruga) je samo deo celog običaja. Ime celog običaja je seppuku, i uključuje zasecanje abdomena (harakiri) i odsecanje glave. Žene (samurajke) vršile su probadanje u srce, a ne u stomak (što, čini mi se, odmah ubija, jel, za razliku od ubadanja u stomak).


Tu sad malo treba posmatrati stvari simbolički. Umesto objašnjavanja priče, postaviću samo nekoliko pitanja:


Da li je junakinja već imala slomljeno srce pre ovog dečka?


Da li se hrabro "ubila" ubodom u srce, da bi ga tako ojačala? Da li promene u životu i sopstvenoj ličnosti bole? Da li se ona plaši da se upusti u voljenje, da li se plaši povrede?


Da li se on plaši da iskreno voli? Da li se on plaši povrede? Da li je samo pobegao od uboda u srce?


Da li je zbog odgovora na prethodno pitanje on viđa kako se se zeza i sprda na račun muškaraca?


Da li je ona ozbiljna kada priča o psihopatama i kukavicama?


Da li je jasno da je biti kukavica izbor?


Da li mu je (simbolički) odsekla glavu i kako ga je ubila?


Da li i ona pati?


Eto.


Saturnice, možeš nekome da zadaš istu temu, a možeš da osmisliš i novu.

[Josephine]

E, ma da: nisam odavno pisala. Ovo je samo mala vežba za nešto drugo. Dženi Lu je lik koji ću i dalje iskorišćavati.

Hajde da pisakaramo ponešto. Bitno je da ima sf-a, ne zaboravite to.

[scallop]

Bez upuštanja u komentarisanje priče, ja ću da se nesložim sa Mehom. Slobodna i samouverena devojka ima pravo da svašta ne zna, a uveren sam da pisac zna da devojka ne zna, čak to i podcrtava. Uostalom, narator "prepričava" devojku koju je poznavao, a ni on ne mora da bude pouzdan.

[Josephine]

Eto, scallop ima dooosta ljubavnog iskustva.

[Josephine]

Samuraji su deo japanske kulture i nemaju veze sa kineskim imenima

  Pa da.    I te potvrde ima u priči. 

[Stipan]

Ti si u poslednje vreme čitala Gibsona? Ovo podseća na atmosferu iz "Hotela nova ruža".

Jok.

Da ne ispadne da pričam gluposti, evo dva odlomka iz Gibsonove priče. Nije u pitanju tematika, nego atmosfera.

***

Prvi sam te puta vidio kada si ušetala u bar u Yokohami. Evroazijka, napola gaijin, dugonoga i fluidna u kineskom modelu popaljenom od nekog originalnog tokijskog dizajna. Tamne evropske oči, azijske jagodične kosti. Sjećam te se, kasnije, kako bacaš svoju torbicu na krevet, u sobi nekog hotela, kako prekapaš po svojoj šminki. Zgužvana hrpa novih jena, otrcani adresar povezan gumicama, »Mitsubishin« bankovni čip, japanski pasoš sa zlatnom krizantemom otisnutom na koricama i kineski 0.22. Ispričala si mi svoju priču.

***

Stari »Ritz«, u našoj sobi toplo, mračno, sa svom blagom težinom Evrope prevučenom preko nas poput pokrivača. Mogao sam ući u tebe dok si spavala. Uvijek si bila spremna. Gledao sam kako ti se usne skupljaju u meko, okruglo O iznenađenja, a lice ti se spušta u debeo, bijeli jastuk — starinsko platno »Ritza«. U tebi, zamišljao sam sav taj neon, gomile što se valjaju oko stanice Shinjuku, žičane električne noći. Ti si se micala na taj način, ritmom novog doba, snena i udaljena od tla bilo kojeg naroda.

[Josephine]

Inače, postoji taj kreten koji se dopisuje sa devojkom po ceo dan, i, na kraju dana, kaže joj da je zaljubljen u drugu. Istim tim rečima.    Eto, i kako onda da kažeš da nije psihopata? 

[Meho Krljic]

Što psihopata?? Mislim, ne znamo sadržaj tog dopisivanja, možda se dopisuju o sadržaju sledećeg seminarskog rada koji treba da pišu ili analiziraju najnovije Transformerse, pa je možda on primetio da ona njemu pokušava da stavi do znanja da bi se rado povaljala u senu sa njim, pa da bude pošten, kaže joj da se zaljubio u drugu.

[Josephine]

 


Nije ovaj toliko pošten. Zapravo, već se valjao po senu sa nekima, dok je bio zaljubljen u neku tamo.


Mora da je negde u tom senu izgubio kompas.

[Meho Krljic]

Meni to i dalje ne deluje kao nešto zbog čega bismo ga napadali. Dakle, zaljubljen je u jednu ženu koja mu možda i ne uzvraća ljubav. A sa drugima ima seksualne kontakte, dok možda radi na tome da pridobije srce one sa kojom želi da ostari i razmnoži se. Ja tu ne vidim nešto što je preterano za osudu - oni nisu u vezi ako je ovako kako sam ja postavio, zašto je onda problem da iako jednu osobu želi za životnog saputnika, sa nekom drugom podeli malo radosti telesnih užitaka?

[mac]

Ako ništa nije obećano onda nikakvo obećanje nije prekršeno...

Podrazumeva se da ne gledaš druge kad se udvaraš jednoj osobi, ali ako nije ni došlo do faze udvaranja, onda nema o čemu da se priča.

[Josephine]

Hahhaah!   Slušaj, bre, Meho: ti moraš da shvatiš da tvoje svetonazore ne deli većina muškaraca. Ti si redak.


Zar stvarno misliš da bih osuđivala muškarca koji se ponaša onako kako si napisao? Ne osuđujem ja ni ovog što se valjao po senu, dok je BIO sa drugom devojkom u vezi.


Moraš da mi veruješ kada ti kažem da su neki muškarci jednostavno razmažene kukavice. Kao što kaže Karanovićka, brinu samo o svom egu, svom imidžu u javnosti, zavidni i nesposobni da se nose sa jakim ženama. Tačka.

[Meho Krljic]

Pa, dobro, ja sam siguran da su i neke žene razmažene kukavice, pa to onda i nema neku veliku filozofsku poentu na kraju balade. Zanimljivije je verovatno da pričamo o tome kako da razmažene kukavice oba pola podučimo da ne budu kukavice i da prevazđu razmaženost. Pošto sam ja prilično razmažen a od jakih žena bežim barem koliko i od jakih muškaraca, ne tvrdim da imam čak i naznaku odgovora.

[Josephine]

A, ne, ne. Ovo je deo šireg problema, i ne možeš da ga, uobičajeno, pacifikuješ ubacujući i žene u iste konstelacije.


Patrijarhalni sistem navikao je muškarce da od žena traže da skakuću oko njih, budu podređene njihovom egu, kuvaju im, peru i budu im (druge) majke. U tom grmu je zec.


Svakako ima razmaženih žena i žena kukavica (čak ni ja ne trvdim da nisam jedna), ali ovde pričamo i sistematskoj pojavi. I, zapravo, ova priča i jeste o tome. O odnosu muškarca i žene u tom razbijenom/poljuljanom patrijarhalnom krugu.


Zar se ne vidi u priči da nikoga nisam osudila? Zato sam i pisala iz muškog ugla, damn.

[Meho Krljic]

Ali patrijarhalni sistem je i žene jednako naučio da očekuju neke ustupke i privilegije kao kompenzaciju za to što su "slabiji pol" pa je sve to deo istog problema. Ni ja tu sad ne bih nikog osuđivao pojedinačno (a ni grupno), ali postizanje stvarne ravnopravnosti zahtevaće žrtve i zalaganja sa obe strane.

[Josephine]

"Ženski" problem u patrijarhatu nije toliko ozbiljan kao muški. I daj me ne zajebavat. 


Uvek pokušavaš da "naučiš" sagovornika da problem sagleda iz više uglova, ali nikada ne računaš da tvoj sagovornik to već ume.

[Meho Krljic]

Ali možda ne ume dovoljno.  I ne znam kako da merimo čiji je teži (problem, mislim), ja sam sklon da mislim da je jednake težine jer društvo čine žene i muškarci, podjednako, bez obzira na to ko formalno donosi pravila i propise.

[Stipan]

Dođavola! Je li ovo priča ili feministički traktat?

[Josephine]

Ali možda ne ume dovoljno.  I ne znam kako da merimo čiji je teži (problem, mislim), ja sam sklon da mislim da je jednake težine jer društvo čine žene i muškarci, podjednako, bez obzira na to ko formalno donosi pravila i propise.

Pa to što ti imaš večite predrasude prema svojim sagovornicima nije moj problem.

Dođavola! Je li ovo priča ili feministički traktat?

A jel ti imaš nešto pametnije da izjaviš?    Priča. Ljubavna. SF. Samo je Meho ne razume, pa se zakačio za kukavice i psihopate iz ko zna kojih razloga. 

[Stipan]

Imaš sjajnu atmosferu. Na tvom mestu posvetio bih se detaljima.

[Meho Krljic]

Ali možda ne ume dovoljno.  I ne znam kako da merimo čiji je teži (problem, mislim), ja sam sklon da mislim da je jednake težine jer društvo čine žene i muškarci, podjednako, bez obzira na to ko formalno donosi pravila i propise.

Pa to što ti imaš večite predrasude prema svojim sagovornicima nije moj problem.

Problem je ako si ti taj sagovornik/ca. Dobar sagovornik ne kaže "imaš predrasudu" nego pokaže da je imam, jelte.

[Josephine]

Pa prvi dokaz je da ti ne možeš da znaš (ili možeš, ali nećeš) da li ja sagledavam problem sa svih strana.

[Meho Krljic]

Ne, dokaz je, kad već pričamo, da pokažeš da sagledavaš problem sa više strana, umesto da kažeš da ga posmatraš sa više strana. A svakako ne da sugerišeš da ga možda tako sagledavaš 

[Josephine]

Pa da, ali to nije tema ove teme (a isto važi i za tebe).   A ni priče.

[Meho Krljic]

To svakako. Tema je ljubavni SF. Ja naravno ne vidim SF u ovoj priči, ali nisam ja dovoljno pažljiv čitalac, pa tu krivicu pripisujem sebi. No, nisam nikad prozi koja namerno krije svoja značenja umeo da pristupim na pravi način.

[Josephine]

Hahahah! 


Ma nema namerno skrivenih značenja, samo nisam banalizovala stvari.


Kako, bre, ne vidiš SF????

[Meho Krljic]

Pa, ti si napisala da si tako neke mrvice ostavila u lavirintu, dakle, za mene je to dovoljno skriveno, nisam ja maštovit čovek.

A ne vidim. Gde god da ima nešto što je potencijalno fantastičan element, meni to zvuči kao alegorija.

[Josephine]

Pa vrišti ti u lice taj Sf.

[Kimura]

Ih, šta sve napričaste dok sam ja plivala!
A niko da se izjasni (osim Saturnice) da li je za pisanje SF ljubića!

D, ne zavaravaj se da si ti svoju napisala.

[Meho Krljic]

Moguće da vrišti al ja i svojim članovima porodice objašnjavam već decenijama da ih ne čujem kad mi vrište u lice.  A, evo, ni Kimura nije ubeđena da je to - to!!!!!!!!!!

[Kimura]

Nisam i nadam se da nećeš traćiti vreme na to da mi odgovaraš. Bolje smišljaj pravu priču.

[Josephine]

Moguće da vrišti al ja i svojim članovima porodice objašnjavam već decenijama da ih ne čujem kad mi vrište u lice.  A, evo, ni Kimura nije ubeđena da je to - to!!!!!!!!!!

Ma dobro, ne vrišti ti tako, agresivno. Nego je baš očito. I naravno da je ovo priča. Samo zahteva životno iskustvo da bi bila i razumevana.

[mac]

E pošto se spomenulo iskustvo odlučih se da i ja pročitam priču, i kao i Meho, ni ja ovde ne vidim nikakav SF.

[Stipan]

Samo zahteva životno iskustvo da bi bila i razumevana.

A? O kakvom ti to iskustvu pričaš? Tek što si se ispilila...

[Meho Krljic]

Pošto je definisanje SF-a za mene u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti prilično klizav teren, dodaću da ja generalno ne vidim fantastične elemente u ovoj priči. Dakle, ono što u njoj deluje ne-naturalistički/ fantastično, meni deluje zapravo alegorično. Alegorija ima prevashodno simboličku funkciju dok, u ovoj mojoj podeli, fantastični element pored toga ima i funkcionalističku, odnosno mora biti funkcionalan element sveta u kome se pripovest odvija i može biti konzistentno objašnjen pojašnjenjem pravila koja važe u tom svetu. Dakle, takve elemente ja ne vidim.

[scallop]

Nema SF.

[Josephine]

Pa onda mora da se redefiniše, šta da vam kažem.

[Meho Krljic]

Pa daj nam neki hint: kako ti ovo prodaješ kao SF? Ili, koja je definicija SF-a po kome je ovo SF, ako je to lakše? 

[Josephine]

Pa dobro, pazi sad, to je, u svakom slučaju fiction. Science je ovde reč koja je pomalo diskutabilna, al kako je SF inače široko definisam samom raznovrsnošću priča koje su, na primer, objavljivane u Sirijusu ili Znaku Sagite ili Alefu, ja ovo sa sigurnošću mogu da svrstam u taj i takav SF.


Jasno je da je pripovedač odavno mrtav. Vas je malo zbunila emocija, akcenat priče na ljubavnom odnosu ili njena realističnost (u kojoj svi odmah, pogrešno, vidite autorku) itd. Sad, možete tu činjenicu da tumačite kako hoćete. Možete da je povežete sa njenom pričom o lutanju tela, probadanju srca, vampirizmom, natprirodnim elementima, sa činjenicom da je, možda, i on plod njene mašte, da postoji samo u njenoj realnosti, da ona, zapravo, pripoveda... itd.


Uglavnom, što bih ja sve dajdžestovala za svoju publiku? Neka publika ne potcenjuje autore i neka malo misli. Može proza da bude i dvosmerna, interaktivna. I njen sadržaj i tumačenje mogu da zavise i od čitaočeve životne filozofije, iskustva, emocije...

[mac]

Nije jasno da je pripovedač mrtav tokom čitanja priče. To piše samo u poslednjoj rečenici, i ja tu poslednju rečenicu doživaljavam kao nekakakv epilog, tipa šta se desilo mnogo godina kasnije.

[Josephine]

Svejedno je. U oba slučaja je fantastika.