Radionica broj 52 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Linkin]

Linkin je poznata gradska faca. Trenutno je za njim raspisana poternica, pa se krije. Ne sme nikoga da vidja. Dosadno mu je. Vi mu dodjete kao jataci. Najebacete!

Inace znamo se od malena. Tuk'o sam ga u skoli. Uvek je imao 5 iz srpskog. To me je posebno nerviralo. Posle mu je krenulo kada je poceo da distribuira Rumunke u zapadnu Evropu. A tek kad je poceo da radi dop iz Bugarske. Niko vise nije smeo ni na senku da mu stane. 

SuperSynthetic me zna! 

[saturnica]

Niko vise nije smeo ni na senku da mu stane. 

evo, stali mu sagitaši na senku, pa nikom ništa...

[SuperSynthetic]

Polako. Znas onaj film - dead man walking?

[saturnica]

Polako. Znas onaj film - dead man walking?

gledaj, ja sam zato da mu izbijemo zube, i pošaljemo ga kod tvoje zubarke.

[Linkin]

Krvožedni ste mnogo.

Bobane, daj neku vampirsku temu za ekipu.

[SuperSynthetic]

Polako. Znas onaj film - dead man walking?

gledaj, ja sam zato da mu izbijemo zube, i pošaljemo ga kod tvoje zubarke.

Necu. Ortak mi je. Trenutno mu pravim listu za odstrel. Ne znam koga da stavim na prvo mesto?

[Linkin]

Daj prvo ono stado ovaca što mi je pojelo čitav tovar marihuane u Engleskoj. 

[SuperSynthetic]

Ovce su davno pohvatane i prebacene u Bosnu, sefe. Tamo na njima pokazuju deci sta je merak. Znate ono:
- Sta je to merak, tata?
- Merak? Jel si jebo nekad ovcu?
- Nisam.
- Pa kako onda da znas.
Uglavnom nece nam vise dirati robu.   

[Stipan]

Trenutno mu pravim listu za odstrel. Ne znam koga da stavim na prvo mesto?

A gde je tvoja priča za ovaj mesec?!

[saturnica]

Polako. Znas onaj film - dead man walking?

gledaj, ja sam zato da mu izbijemo zube, i pošaljemo ga kod tvoje zubarke.

Necu. Ortak mi je. Trenutno mu pravim listu za odstrel. Ne znam koga da stavim na prvo mesto?

ohooo...tako znači. malo vas pritisnem sve skupa i odmah propjevate ko ptičice. 

[saturnica]

Trenutno mu pravim listu za odstrel. Ne znam koga da stavim na prvo mesto?

A gde je tvoja priča za ovaj mesec?!

nije to bila naša tema, ja i sintetik ćemo da zablistamo na sljedećoj....

[Stipan]

Tako znači. Malo vas pritisnem i odmah propevate ko ptičice.

[saturnica]

Tako znači. Malo vas pritisnem i odmah propevate ko ptičice.

normalno..

[дејан]

мало сам прочешљао старије топике, видех да сам табеле постављао тамо где су биле и приче, па ево табеле и овде

[Boban]

ZA ŠANKOM
Steva me ponukao da iščitam i ovu priču i pokušam da je komentarišem... da se ne bi širile glasine kako se ekipa urotila protiv pojedinca i šta sve već nije izrečeno.

Ono što je u ovoj priči dobro to je prva strana i taj opušteni spontani početak. Lepo je to čovek predstavio, ali priča zapravo nije priča, nema zaplet i nema nikakvu radnju. Pisac je hteo nešto da saopšti i to je učinio na najbanalniji način, gde jedan od dvojice objašnjava drugom. U realnom svetu te priče, obojica bi trebalo i da znaju sve to i da nemaju nikakav razlog da o tome pričaju. Na tome pada ova priča, jer zapravo nije priča, samo elaborat koji odgovara na zadatak. Neosporno je da je drug Savajat izuzetno mnogo napredovao od prvih dana Radionice i da ukoliko ubode dobru ideju obloženu zanimljivom radnjom može iznedriti sjajnu priču.
Jasno mi je šta Steva voli, taj nesputani usputni razgovor koji ne vodi nikud, jer je to najbliže realnom stanju, ali priče treba da se pišu o događajima koji su zanimljivi. Evo jedan hipotetički primer u kome možemo dobiti dobru priču iako se sastoji od nepovezanog trabunjanja dva pijanca. Posle kafane, umesto kući, preskoče ogradu i uvuku se na trem Narodne biblioteke u Beogradu da prespavaju, a to se sve događa 5. aprila 1941. godine uveče. Takva stvar daje drugu dimenziju svemu, a ćaskanje samo za sebe zaista treba da bude na nivou "Čekajući Godoa" da bude prihvatljivo.

[Savajat Erp]

Хвала на коменту, као прво, а као друго...

Pisac je hteo nešto da saopšti i to je učinio na najbanalniji način, gde jedan od dvojice objašnjava drugom. U realnom svetu te priče, obojica bi trebalo i da znaju sve to i da nemaju nikakav razlog da o tome pričaju.

Овде се ради о томе да један објашњава другом шта му смета код тих "зелмбаћа", неспорно је да онај други зна одакле су они потекли и да су различити итд....сем тога, колико пута си у тзв. правом животу био сведок тога да људи причају о нечем очигледном, опште познатом и сл., посебно пијани људи? Е, саде, могуће да сам ја у свом last minute раду све то представио тривијално и наивно, али, јбг, и сам не сматрам ово неком екстра причом, мени је битно да сам после дуже паузе прокинуо са идејама и писањем, без обзира каквог је тренутно квалитета то прокинуће.

[Boban]

Ma ti si u pravu, ljudi u stvarnosti umeju da budu još dosadniji, ali, ali... vrlo važna spisateljska lekcija: pišemo o osobenim stvarima na poseban način, ne o običnom danu i običnim ljudima kojima se ništa ne događa.
Ako je milion ljudi branilo Moskvu od Nemaca i onda u kontranapadu pojedinci dospeli u Hitlerov bunker, neko će reći (ABN je jednom imao baš ovu primedbu): kako je tvoj junak prošao sve to bez da ga okrzne metak? OK, od početnih milion, pola je ranjeno, trećina izginula, hiljade mrtvih u Berlinu, ali nekolicina je ipak stigla do tog bunkera. I mi onda pišemo roman o tom jednom koji je uspeo sve to da prođe, kapiraš. Pišemo o izuzetnim stvarima, ne o stotinama hiljada koji su se sapleli usput.

Tako i tvoja priča, Savajate, nema NIŠTA što posebne zanimljivosti i nekog razloga da se piše. Vidi, ni moja priča u ovom krugu nije ništa bolja po tom pitanju, s tim da sam ja toga svestan, a nadam se da si i ti. Zamisli da jedan od dvojice pijanaca zapravo pokušava da kupi poklon svojoj ženi za rođendan, pa posle kafane, mortus pijani dođu u zalagaonicu koju drži Zemljanin i onda, u razgovoru sa prodavcem, čitalac spozna razlike koje postoje među njima, pa na kraju sazna da su to Zemljani. A prodavac mu uvali poklon koji je za Zemljanke super, ali eto za njih tamo i nije, a ovaj pijan to ne shvati na vreme, nešto u tom stilu. Moraš da skuvaš priču tako da bude zanimljivo ne samo da otkrijemo ko je ko kao kod tebe, nego još nešto.

[Savajat Erp]

Јасно, но, не браним ја сад причу, што је брзо, то је (углавном) кусо, него ситничарим око тога да "obojica bi trebalo i da znaju sve to i da nemaju nikakav razlog da o tome pričaju"...

Такође, зашто не би било неком интересантно да види како се у обичном дану обични људи којима се ништа не догађа носе са расизмом? Зашто би морало да се деси нешто очигледно специјално? Зар не може да се кроз наизглед обично провуче некаква тежа тема, па ко види види? Наравно, ово говорим уопштено сад, невезано за моју причу, да не буде забуне.

[Boban]

ne može... takve obične stvari nisu nikome zanimljive. Ima pisaca koji krenu: probudio sam se, umio, opro zube, skuvao kafu i tako ceo dan, ali to niko neće da čita.
Nikoga ne zanima šta imaš da kažeš ako nemaš ništa da kažeš.

[Albedo 0]

pa stani, zar nije tvoje kuvanje priče sasvim propalo sa Slobodanidom?

Boban je totalna suprotnost pravoj kafanskoj priči, on cepa od tačke A do B, ne haje šta se dešava između, u stvari, ne haje ni da stigne do B, tjera k'o buldožer, nije ni čudo što se pali na D.

u Savajatovoj priči se, s druge strane, osjeti miris piva, i u tome je i poenta. Može to i bolje, al u tome je i stvar, buldožer nikad neće moći bolje.

[Savajat Erp]

Да не знам помислио бих да ме овај Бобан зајебава!  Мсм, да не наводимо сад примере и примере прича о обичним људима и обичним стварима које им се догађају, написане од стране напуцаних писаца...којима ја не припадам, признајем.

[Albedo 0]

Da ne znaš da te zajebava pomislio bi da te zajebava, upravo tako!

[Boban]

želim da čujem spisak dela o običnim ljudima u običnim okolnostima...

[Albedo 0]

eo npr Robinzon Kruso samo jede i čačka bulju 90% romana. Sem što se malo slupo na početku i našo Petka usput, to ti je otprilike sve prepričano, čoek čitaocima objašnjava šta sve pravi i šta je skuvo taj dan, i kakav ukus ima riba koju je uhvatio i ispekao

[Kimura]

Običan čovek, obične okolnosti - šta je to ustvari?
Ljudi u Savajatovoj priči nisu baš u ''običnim'' okolnostima.

Meni je tu zasmetalo što se cela priča svodi na utvrđivanje da postaji rasna netrpeljivost i to je sve.
Moguće je, doduše, da saopštavanje neke jednostavne životne istine bude veoma efektno, ali Savajatova priča nema takav potencijal i ne ide u tom smeru.

''Anomalija'' ima drugu falinku: obećava mnogo, a ne ispunjava obećanja.

[Kimura]

eo npr Robinzon Kruso samo jede i čačka bulju 90% romana. Sem što se malo slupo na početku i našo Petka usput, to ti je otprilike sve prepričano, čoek čitaocima objašnjava šta sve pravi i šta je skuvo taj dan, i kakav ukus ima riba koju je uhvatio i ispekao

E, jesi izabrao primer! Običan čovek u običnim okolnostima!

[Savajat Erp]

Ево само једног примера...Чехов, не знам сад како се прича зове (или смо причали само о строго СФ/ЕФ/Ф триповима?)

Не знам како се тачно прича зове, али она ми је прва пала на памет...сасвим обични млинар, који је обични, да не кажемо класични, намћор, посматра сасвим обичне калуђере који товаре некакве џакове и притом их константно прозива и оптужује за ово и оно...то су обичне околности, зар не? Мсм, обичне за руралне крајеве царске Русије из 19. века...и тако, млинару долази у посету мајка, обична бакица, према којој се он понаша прилично грубо и при том јој избије из руке неки обични колач који је хтела да му да...он се посрами и крене да јој да неки кеш, али превлада његова намћораста - шкртичарска душа и да јој само неки новчић...

Ето, класично дело о обичним људима у обичним околностима.

[Kimura]

Čehov je odličan primer, ali ti ne ideš njegovim stopama.

[Albedo 0]

slupani brod je isto toliko obična okolnost kao zeleni kelneri

uostalom, to se on slupa na početku a onda ždere ostatak romana, protestantska etika i te fore

no Boban pokazuje izuzetno nepoznavanje prave kafanske atmosfere, koja je sasvim pogođena. Nije ni čudo što njegovo pogrešno shvatanje kafane dolazi do izražaja sa bluebagiranjem kompletne Sagite, pa to bi vezali kariranim stolnjacima i zapušili usta, dok se u pozadini čuje Sinan

[Savajat Erp]

Čehov je odličan primer, ali ti ne ideš njegovim stopama.

Џизс...колико сам ја схватио, одавно смо се померили од моје приче, бар ја више о њој не говорим. 

Јасно, но, не браним ја сад причу, што је брзо, то је (углавном) кусо, него ситничарим око тога да "obojica bi trebalo i da znaju sve to i da nemaju nikakav razlog da o tome pričaju"...

Такође, зашто не би било неком интересантно да види како се у обичном дану обични људи којима се ништа не догађа носе са расизмом? Зашто би морало да се деси нешто очигледно специјално? Зар не може да се кроз наизглед обично провуче некаква тежа тема, па ко види види? Наравно, ово говорим уопштено сад, невезано за моју причу, да не буде забуне.

[Kimura]

Pa ja i ne mislim da braniš svoju priču.
Verovatno sam bila neprecizna: priča kakve piše Čehov suštinski se razlikuju od onoga što si pokušao u ovom krugu, a to nema veze sa (ne)uspehom konkretne priče.

[Savajat Erp]

О чему ти говориш? Ја причам о томе што је Бобан написао: да никог не занима прича о обичним људима и обичним догађајима, а ја сам питао зашто не би и зар не може да се кроз обично провуче нека тежа тема, а он је рекао НЕ МОЖЕ. О томе ја говорим, а не о томе шта сам ја покушао у овоме кругу или који је разлог (не)успеха конкретне приче. Бојим се да се нисмо разумели како ваља.

[Boban]

Čehov daje presek društva svog vremena u kome vladaju sitni ljudi i porivi da se ućari gde god se može. Svaki njegov lik doživljava katarzu ili potpunu propast, osramoćenje ili šta već u svojim okvirima. Svaka njegova priča je kritika nekog takvog čoveka ili okolnosti. U tvojoj priči se ne događa ništa, ali doslovno. Oni pričaju da bi nam saopštili ispunjenje zadatka. Ne postoji zaplet. Priča ne može da postoji ako u njoj ništa ne postoji.

[Savajat Erp]

Аман, заман, људи, не говорим о мојој причи више, јеб`ла вас она! 

Иако сам се можда сувише буквално и ситничарски ухватио за твоје речи, поновићу:

Ја: - Зашто би морало да се деси нешто очигледно специјално? Зар не може да се кроз наизглед обично провуче некаква тежа тема, па ко види види?  Наравно, ово говорим (питам - прим. аутора ) уопштено сад, невезано за моју причу, да не буде забуне.

Бобан: - ne može... takve obične stvari nisu nikome zanimljive. Ima pisaca koji krenu: probudio sam se, umio, opro zube, skuvao kafu i tako ceo dan, ali to niko neće da čita.
Nikoga ne zanima šta imaš da kažeš ako nemaš ništa da kažeš.

Ја: -.... Мсм, да не наводимо сад примере и примере прича о обичним људима и обичним стварима које им се догађају, написане од стране напуцаних писаца...којима ја не припадам, признајем.

Бобан: - želim da čujem spisak dela o običnim ljudima u običnim okolnostima...

Онда долази до Чехова, итд. Дакле, до Чехова код којег је управо оно што сам питао - Зар не може да се кроз наизглед обично провуче некаква тежа тема, па ко види види?

О томе ја говорим, значи - можда сам пребуквално схватио Бобаново историјско - не може, а можда је су Кимира и он мене погрешно разумели, а можда и све то скупа.

И ето!

[Boban]

to što ti ne govoriš za svoju priču ne utiče na to o čemu ćemo mi da govorimo... ti navedeš priču Čehova kao primer, ali ja moram da pomenem tvoju priču da pokažem da ta poređenja nemaju dodirne tačke... spoznaja osobe da je veća tvrdica i škrtica nego što je njegova ljubav prema majci je fascinantan obrt i kritika tadašnjih prilika. To su daleko od toga da su obične okolnosti... a u tvojoj priči, moram da pomenem, NEMA NIČEGA SLIČNOG ni različitog. Da je tvoj junak propio sve pare namenjene za poklon ženi, pa bio prinuđen da kupi neku sitnicu ispod ruke (na odgođeno plaćanje) kod omraženog Zemljanina bi bilo nešto, situacija gde priča dobija razlog da postoji.

[Albedo 0]

spoznaja osobe da je veća tvrdica i škrtica nego što je njegova ljubav prema majci je fascinantan obrt i kritika tadašnjih prilika. To su daleko od toga da su obične okolnosti... a u tvojoj priči, moram da pomenem, NEMA NIČEGA SLIČNOG ni različitog.

Njemu je važnije pivo od rasizma, eto sličnosti u različitom

[pokojni Steva]

Urinarni, posao neću otaljati. Vidim da voliš cipelarenje, te shodno tome, hoćemo li po stavkama?

-          pisanje u obliku ispraznog pamfleta je krunski dokaz spisateljske nemoći. Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam kako se skriva nakana a da ne postane tvoja priča. Da ti ne bih narušio ,,poetiku", jel' se tako kaže?
-          najviše od svega me baca u očaj kad se neko pogrešno razmeće rečima. Jer, razmetanje je umetnost i to se ne uči na fakultetu. Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam kako se pravilno razmeće rečima.
-          u priči je izmešano nekoliko rukopisa. Na rogobatan način, sasvim neupotrebljiv. Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam gde kad i kako.
-          priča nema naznaku vodećeg lika, što je čist paceraj. Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam šta znači vodeći lik u kratkoj priči.
-          nasumično pominjanje nekakvih vlastitih imena nema nikakav smisao u priči. Daleko bilo da kažem kako ne vidim svrhu što su ona uglavnom strana. Šta, jel' treba da guglam? Ili su ona opštepoznata? Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam kako bi se imena ili likovi pravilno uvodili u priču.
-          iscepkavanje rečenica na po jednu reč, uzastopno, je u rangu srednjoškolske priredbe. Znači, nije više sastav o kako je jesen stigla u naš grad nego idemo dalje, probijamo granice, idemo na igru impresija. Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam kako se prave te impresije od par reči.
-          priča ti je odličan primer zašto je sadašnje vreme jako teško za savladati i upotrebiti. Sad, ne pada mi na pamet da ti ja objašnjavam dubinu sadašnjeg vremena i zašto smatram da ne bi trebalo slušati one kilave i starovremešne savetodavce kad ga prepisuju k'o aspiri.

Čime si me zaista nasmejao/la, i zato ti hvala:
-          ,,Melodične reči romore pored mene i odbijaju se okolo kao meci, da bi sledećeg trenutka nestale sasvim izvan domašaja. Oči mi se sklapaju same od sebe"
-          ,,cikličnom petljom"
-          "a vrhovi nekad belih šaka postali nemački vursti"
-          "O Bože, kakav trip."
-          ,,Trebalo je da se raspita više."
-          "Prednji direkt, pa zadnji."
Ma ima toga kol'ko 'oćeš, čitavo veselje pa da se prepričava kad se okupi društvo.


Jel' ti dosta il' da nastavljam?

[Boban]

Stevo, ti si heroj kada si uspeo da pročitaš tu priču. Ovakva mešavina izveštačenog stila i osnovnoškolskih pošalica nikako ne prija mom sklopu.
Na stranu da to takođe nije priča, nego nabrajanje stanja i okruženja.

[pokojni Steva]

Hoćeš da kažeš da ti čitaš priče s radionice samo kad se ja raspomamim? Nebitno, nego da vidimo kako se komentariše ista priča:



LOS CAPRICHOS - Mnogo dobro. Ostavlja prostor čitaocu da sam donosi svoje zaključke, tek sa ponekom natuknicom koja može, a ne mora da vodi u pravcu koji je autor zamislio. (3 poena)

Na drugom mesto stavio sam meni, za nijansu slabiju priča Los Caprichos, koja je takođe vrlo brižljivo zamišljena,


LOS CAPRICHOS
Veoma dobro napisano


I nisam kopirao po radionicu nebitne osobe. Ustvari lažem, toliko sam nabrao. I toliko je radionica nabrala u ovom krugu. Hoćel' još neko da mi kaže kako je radinoca bila odlična? Bujrum.
Ne dao bog pa proveriti pobedničku. Ono je zaista vrh mrsomuđenja i spisateljskog nemuštva.

[Boban]

Radionica je tačno onakva kakva je mogla da bude u datim okolnostima.
Većini nešto fali, ali obično je tako. Ko ima dobru ideju ili ne zna ili nije stigao dobro da je sredi, ko piše solidno, ne haje za ideje, ko mnogo osmišljava često se prekombinuje, ko je površan uglavnom zaluta, poneko seče sikirčetom zbog dužine i tako... ali ja opet ne vidim da je problem što nema niti jedne priče koja je objavljiva u ovom obliku. Ponekad se priča može popraviti sa 3-4 intervencije i nekoliko pridodatih rečenica na pravom mestu. Radionica očigledno i služi tome da ljudi koji nisu savladali sve aspekte spisateljstva, dobiju neko mišljenje i probaju da svoje uratke sagledaju drugim očima.
Ne treba glorifikovati uspehe, niti pljuvati slabije izvedbe, jednostavno i objektivno treba prići svemu ovome.
Linkinov pokušaj priče je užasno folirantska i izveštačena stvar, ali zašto se jediti zbog toga, Stevo. Savajat jeste dao priču koja ima nekoliko sjajnih kafanskih pasaža ali to nije dovoljno za kompletno delo. Ne činiš uslugu čoveku proglašavajući je za vrhunsko ostvarenje, jer priča je samo na dalekom odsevu traga toga.

[D.#]

Au, pući će forum od toliko ljubomore. 


Steva na momente, po patetici i nezrelosti ličnosti, podseća na Tomu koji štrajkuje glađu.    A kada "analizu" priče počne sa "Urinarni", znaš da je opet rešio da se duri i lupeta u neobjašnjenim frazama tipa "isprazni pamflet", "ovo me je nasmejalo", "sad mi pada na pamet da ti objašnjavam" i slično. Mnogo su se ljudi ovde trudili da nauče da analiziraju priče, da bi jedan "veteran radionice" sada pokazao da pojma nema da analizira. Na stranu to što je komentar ostavio iz čiste malicioznosti. I toliko je i tako njemu stalo do radionice, o čijem se benefitu stalno dernja. Kažem ja, štrajkujući Toma.


Stevi se ni Hrundijeve priče nisu dopadale. I njega je naš Stevica napadao, optuživao za izveštačenost i visokoparnost. A onda je, najednom, okrenuo list i počeo da ga hvali. Imaš li ti ikakav stav kojeg se pridržavaš, stevice, ili se samo okrećeš kako košava duva? Hrundi je jedan od najboljih pisaca ovde, a vi i dalje ljubomorišete na njegovu pojavu. I ja samo mogu da se nadam da ga niste pokolebali u pisanju (ne u učestvovanju, već u pisanju). Primećujem da se nešto misli da batali pisanje. Al tako mu je to kada natprosečni ljudi učestvuju u mediokritetskim i početničkim takmičenjima (čast radioničkim izuzecima). Isto je i sa Linkinom. Kada god se pojavi kvalitetan ispis, gomila će uvek da čereči. I neka. Neka jaki preživljavaju. Al bar nauči(te) da argumentujete svoje tvrdnje o nečijem lošem pisanju. Ovako je samo štetno, smešno i zlonamerno. Podseća na obdanište.


I još nešto na stranu: na stranu to što Steva zaista piše nejasne i, često, izveštačene, isfurane, namerno kodirane, priče (i duri se kada ih niko ne razume

Bobane, nisi objektivan i tamo gde nisi - najbolje bi bilo da se i ne javljaš, jer ni ti se nisi javio zato što je priča možda loša, nego zato što ti se Linkin ne dopada.


Realno, Linkin ima snažan i autentičan rukopis. Stil pisanja i pismenost su mu na visokom nivou. Mana je u sadržaju priče. Fragmentarnost je čini pomalo nerazumljivom, kao i odbijanje da se približi čitaocu (što je trejd mark Stevinih priča, zapravo. Ha). Naravno, sve je to rešivo i rešiće se u narednim krugovima. Ali Linkin je već izgrađen pisac i ostavlja trag čak i kada je sadržaj manje razumljiv. E, to je postignuće.

[Linkin]

Stevo, ti si heroj kada si uspeo da pročitaš tu priču.

E vala, i ja mu se divim! Ima pivo na moj račun! 

Dobro, nije sad da je bilo šta u priči skont'o, al' nije ni bitno. Sad, ko je Linkin da mu tu priču objašnjava, ako priča to ne radi sama?

Svako ima pravo na svoje mišljenje. Pa čak i Steva. Pogotovo u tezama poput "priča nema naznaku vodećeg lika". To mi je toliko presmešno. Krunski dokaz da ništa on nije razumeo. Za svakoga ko ipak jeste. Al' ajde. Idemo dalje.

[D.#]

Pa, Linkine, ne možemo kriviti čitaoce što nisu razumeli priču. Ne uvek. Ima glupih čitalaca, ne kažem. Ima i pisaca koji su ispred svog vremena. Stvar je u ravnoteži. Dobar pisac je uvek i samo onaj koji nađe put do svojih čitalaca. Pisac-čitaoci veza je neraskidiva. Jedno ne postoji bez drugoga.


I Steva i Hrundi su imali (i još uvek imaju) taj problem. Neće ići to pisanje (makar i stilski odlično i izgrađeno) ako potcenjujemo čitaoce i ne marimo za njih.

[Stipan]

A šta reći? Ništa kao naša Radionica. Ludilo, pa sve na kub...

[D.#]

Stipane, svaki drugi komentar je tvoj. Čak i kada nemaš šta da kažeš, ti opet ostaviš komentar. Odmori malo...

[Stipan]

Stipane, svaki drugi komentar je tvoj.

Netačno.

Linkin Uroborni
SuperSynthetic
saturnica
SuperSynthetic
saturnica
Linkin Uroborni
SuperSynthetic
Linkin Uroborni
SuperSynthetic
Stipan
saturnica
saturnica
Stipan
saturnica
дејан
Boban
Savajat Erp
Boban
Savajat Erp
Boban
Pizzobatto
Savajat Erp
Pizzobatto
Boban
Pizzobatto
kimura
kimura
Savajat Erp
kimura
Pizzobatto
Savajat Erp
kimura
Savajat Erp
Boban
Savajat Erp
Boban
Pizzobatto
pokojni Steva Mažuranić
Boban
pokojni Steva Mažuranić
Boban
BlueBug
Linkin Uroborni
BlueBug
Stipan
BlueBug

[Kimura]

 

[saturnica]

...neće ići to pisanje (makar i stilski odlično i izgrađeno) ako potcenjujemo čitaoce i ne marimo za njih.

samo da potvrdim.

[Savajat Erp]

@ Бобан

Ми се дефинитивно не разумемо, или имамо различита схватања о томе шта су обични људи и обичне прилике...јер, иако Чеховљева прича нема додирних тачака са мојом (која, онако килава очигледно увек некако исплива ), сматрам да главни ликови јесу сасвим обични људи у ситуацији која се вероватно дешава as we speak диљем света у овом или оном облику...или си ти кад смо говорили о обичним људима и обичним приликама мислио на оно - устао сам ујутру, отишао на посао, било је смор, једва сам издржао, дошао сам кући, гледао ТВ, мало се зајебавао на компу, прилегао и опет Јово наново - ?

[Boban]

Ne razumemo se, ali nema veze... toliko je nerazumevanja u svetu i na ovom forumu da još jedno ne pravi nikakvu razliku.