Radionica broj 54 - DVOSTRUKO GLASANJE

[PTY]

Svaki put kad se javi, meni padne kamen sa srca, jer to znači da je te večeri nisu pojeli... 

Kikikiki...

Kod nje bar Sunca ne manjka... 

Ma ne manjka ničega, pa ni vode, ali to bre ko kod Koleridža, voda voda svuda, samo ne tamo gde treba... 
A vido si ono nebo, a? ehhhh... Big sky country, moja JAR. A tek noću, čim izađeš iz grada, zvezdano nebo ti posvuda, osećaš se ko mali princ, kao da stojiš na kamičku posred univerza... 

[Mica Milovanovic]

 

[PTY]

Ma, odmah mi je palo na pamet ono da je civilizacija na dva obroka daleko od otimačine i varvarstva. A i struja nije loša stvar.

Eh, da.  Krimi talas ide na 'crnom talasu': kako god restrikcija struje šeta gradom tako se i krimi talas kreće na njoj. Naj - zanimanje u cvatu je trenutno 'komšijski panduri', privatne osiguravajuće kompanije koje postavljaju čuvare na punktove, uglavnom nemaju vatreno oružje nego samo elektrošok spravice.

[RedSonja]

pa da, al prvo morau da pitaju paćina da li možda ima intrvencije na srcu: izvinite kriminalče imate li ugradjen pejsmejker? nemam. e u redu, bzzzz

[saturnica]

Trojanka

Priča koja me osvojila stilom, načinom pripovijedanja i radnjom. Čitala sam je i baš guštala. Danas sam je, uoči pisanja ovog komentara, pročitala još jednom, da vidim, nisam li se možda prešla, pogriješila u vlastitoj procijeni, ali nisam. Jednako mi je dobra kao i prvi put. I sama težim tome, da vlastite rečenice dovedem do stanja kako je to učinio ovaj autor, znači  kratke i tečne, a da se pri tom nitko o njih ne spotiče. Nekako, kao da svi više-manje znamo nizati kilometarski duge, ali kada je riječ o kratkima, u pitanju je ipak komad kolača u koji mogu zagrist samo jaki. Ovaj pisac je u tome uspio. Po meni. Nadalje, odlični su mi svi dijalozi u njoj. Savršeno mi je leglo uvodno šamaranje žene vezane lancima. Pa njena provokativna pitanja, sa žvakom od jagoda i, što imate od smrti na ponudi! Ja nigdje ne vidim naivnost, jer nivo inteligencije potrčkala mafijaša i ne mora biti na nekom nivou. Recimo, možda su ipak u rangu prosječnih priglupih pandura. S druge strane, kritika, da ljudi iz kriminalnog miljea ne govore knjiški kao u priču, također može i ne mora stajati.  Priča je iz budućnosti. Nekoj. Bog te pita kojoj. Možda su se mafijaši opismenili. Meni to nije smetalo. Što se tiče samoga kraja, rekla bih da priča ima prostora za širenje, tako je očito da je autor pokokao sve sudionike u njoj jer mu je iscurilo karaktera. Da, priča je dokrajčena na brzinu. Ali, ja sam na kraju, ma što god se govorilo o njemu kao razočaranju, bila iznenađena. Nisam očekivala genoida i rad u tajnoj policiji. Primjedba o rodnoj diskriminaciji mi je odlična. Što znači da priča sadrži i elemente suvremene problematike ljudi, koji bi mogli biti preslika nekih u budućnosti među rasom androida. Ako bi se priča širila dalje, na tome bi se i te kako dalo raditi. 
Eto, zapravo sam bila uvjerena da je ovo kimurina priča, no, čini se da sam se prevarila.

[Kimura]

Ovo mi je donekle kompliment, pošto ni ja nemam zamerki na pisanje u TROJANKI.

[saturnica]

Ovo mi je donekle kompliment, pošto ni ja nemam zamerki na pisanje u TROJANKI.

e, sad se ja pitam koja li je tvoja priča...

[Kimura]

Ja u prošlom krugu obećah da ću pokušati da zadatak odradim drugačije...

[Džek]

Bele pasije livade Ova priča mi je takođe ostala u sećanju. Po nemi, odlično odabran seting i svet. Ništa konkretno nagovešteno, ali lako zamislivo, priča se kotrlja u već podrazumevanom setingu i to joj je odlično. Međutim, uprkos lepo osmišljenoj radnji i setingu, narator je tu debelo uprskao i samo zato priča nije dobila bod. Pokušaj da postane na neki način prisan sa čitaocem mu je jalov, a bespotrebna ponavljanja i objašnjenja su samo srozavala zadovoljstvo čitanja.[size=78%]  [/size]
Možda sam bio pregrub sa ovom pričom, ali to je verovatno iz besa; malo je falilo da ovaj uradak bude za tri boda.



Poslednja želja  Neko je već napomenuo da je autor izgradio svoj solidan stil i tu se slažem. Priča ima lep, lagan tempo i deluje nekako smirujuće na čitaoca. Međutim, smatram da se prejeftino izvukla sa zadatkom, tj, sutrašnje novine su mogle da budu zamenjene bilo kojim drugim nagoveštajem da će babac biti nasilno deportovan na onaj svet.



Život na kocki Na sreću, poznajem tu terminologiju sasvim dovoljno pa me to nije ,,ubilo" kao ostale radioničare. Dugo sam se predomišljao oko ove priče i na kraju joj ipak nisam dodelio ni jedan bod.
Naime, protagonista je bezličan i o njemu samo saznajemo motiv koji ga pogoni, i to na samom kraju. Priča ima dinamićnost, ali ništa više. Priznajem joj odličan kraj i poslednji pasus, tj, rečenice, ali mi je to sve kliše. Ipak junak pobeđuje. Kada već nije mogao da utiče na kartama na ishod, trebao je da izgubi a investitor da umre pa neka ga peče savest do kraja života, kada je već bezličan. Nadam se da će mi autor oprostiti što mu se mešam u storyline, ali morao sam  A i prekoračila jke 6 hiljada karaktera.

[D.S.B.]

Mozda to 'ma mars' fercera kod tebe, pa nije lepo da nam ovde to nameces. Govorio sam o kontradiktornosti komentara koje nikome ne pomazu a ti mi ucitavas neke gluposti i izmisljotine. I sta me briga hoces li ti komentarisati, evo nasekirao sam se pravo pred tom ucenom i pokusajem terora.

i kako bi ti tu konradiktornost riješio? zabranom onima do čijih mišljenja ne držimo i koji su u kontradikciji, moguće, s komentarima koji laskaju našem spisateljskom egu? sva inteligencija pisca na kraju se svodi baš na to čije ćemo ponuđene komentare uvažiti ili ne. e sad, ako to tebi nije jasno, ti nastavi i dalje agitirati za ograničen broj komentatora. zapravo scallop je uboo dobro. meni je to sve dobro došlo, našla sam izliku da zašutim i zbrišem odavle i pojedince ostavim bez svog kržljavog mišljenja o njihovim pričama. 

Stavrno Saturnice jadan ti je ovo izgovor da zbrišeš nedovršenog posla. Ja Džekove postove i ne čitam skoro nikada, Stevine takođe. Kažem skoro jer ako je u pitanju reč ili dve pročitam usput. Čovek voli da priča gluposti koje nemaju veze sa mozgom, toliko da to i on sam prizna.
Zato bih te zamolio da završiš započeto.

[saturnica]

DSB, u pravu si...

[Džek]

Uplakana princeza i njen pametni junak. Ganut sam.

[saturnica]

Uplakana princeza i njen pametni junak. Ganut sam.

[Stipan]

Ajde princezo, iskomentariši šta imaš, pa da vidimo imena....

[Kimura]

Možda bi još neko rekao reč ili dve, tek da ova igra ne izgubi svaki smisao.

[Stipan]

Pa vidiš da svi ćute. Šta tu ima još da se čeka?

[Džek]

Mislim da sam sa ovim sve iskomentarisao.




Poslednji dani juna 
Protagonista  mi je skroz neuverljiv. Trudio sam se da dokučim smisao tog ponašanja ali ga nisam našao. Mislim, zašto to ludilo, kada priča može lepo i bez njega. Ili sam nešto propustio?
Izvedba je solidna, ne bih tu našao zamerki sem subjektivnih sitnica koje urednik u preletu sredi.

Smrt kapetana Zorana 
Ovo mi je misterija. Nemam primedbi na izvedbu, vidi se da je autor sa iskustrvom, nego na motivaciju autora. Priča kao da je pisana za uski krug ljudi, namenjena je njima, a opet nije tako. Objašnjavanje da je Žarko predsednik kluba LK nagoveštava da nije pisana za ciljani krug čitalaca. Zaista bih voleo da čujem autora u vezi te priče, i čini mi se da mi je nešto debelo promaklo.

Konji
Priča me ispustila žargonom naratora. Da se to oprostiti ako je pisana iz prvog lica, čovek je takav kakav je, neće se na silu menjati, ali meni nešto nije legao, taj narator i žargon.  Definitivnoi me ispustila nedostatkom tvista ili nekog panča. Stvarno, sve vreme, pred kraj, vrebam neku ujdurmo, a ono cvrc. Lik je našao novine, skontao da uzme pare, založio auto, bacio opkladu, dobio i skontao u šta će ulupati pare pre subote jer mora da radi. I, dalje? 

[Džek]

Da li samo ja ne vidim rezultate ankete - glasanja ili ih uopšte nema?

[scallop]

Smrt kapetana Zorana 
Zaista bih voleo da čujem autora u vezi te priče.

[saturnica]

A lepo su mi govorili

Lepa priča, nema šta. Dakle, prijatelju, kapa dolje, mislim da iz tvoje radionice priča, odavno bolja nije izašla. Sada, nemam pojma zašto ti nisam dala više bodova, ali, tako je kako je. Tako si lijepo stvorio atmosferu u kući i rečenice su ti dobre, stilski uređene da sam se gotovo zapitala, ma čekaj malo, jesi li to ti ili? A gdje su i kako izostali svi oni seksi komadi i slične đinđurije, pikanterije, patetika i baršuni bez kojih ti kao ne možeš? Pa jel vidiš da možeš! Dakle, uvod je dobar, imamo jednu čistu sliku, žena zvocalo i on, polupripit s pivom i slaninom u ruci. Meni je to super.
I sjedi tako taj muškarac ništa ne sluteći, sve što želi od života u tome trenu je da žena šuti a on blažen, okupan pivom, gleda utakmicu u miru. Mislim, scena je banalna, ali si je ti nekako fino i zorno prikazao.
Istina da se nisi držao zadanog zadatka, jer ako je rečeno da budu novine, zašto si krenuo s teveom? Ali dobro, toliko mi se to zapravo svidjelo, i ta ideja ti je vrijedna hvale, tako da ti i ne zamjeram previše. Malo sam ljubomorna jer se ja toga nisam sjetila. I onda udre grom i promjeni se program. I tu dolazi do fantastike. Lipo. Ali baš lipo. A sad ono što je malo manje lipo.
Moram reći da mi od ovog dijela priča malo opada, jer u trenutku kada glavni lik krene da će spašavati prijatelja, ja istog trena shvatim da će on biti taj koji će ga ubiti. Pa mi je tu malo splasnulo raspoloženje zbog predvidljivosti, ali dobro. Mislim da imaš i jednu gramatičku grešku u prvoj rečenici, i već ti je netko rekao ovo u vezi aorista, ne znam čemu to vrijeme? Smeta.
Zaključak je da sam ja s tvojim pisanjem ovaj put jako zadovoljna, jer inače rado zvocam kao žena iz priče po tvojim pričama. Ovaj puta nemam previše primjedbi osim predvidljivog kraja i tog nesretnog aorista. Počuj i druge, pa vidi što ćeš. 

[Boban]

D. mi je poslala na mejl svoju analizu priča. Na početku je opet ubacila onaj svoj tekst o tome kako treba analizirati priče, koji sam joj više puta brisao, a i sada neću da ga pustim. Možda njeni komentari zbog nedostatka toga neće biti jasni, ali šta da joj radim.

Fotoškopija
Priča je pismena, tečna, i možda nekima vrcava. Ima određen stil, autor sigurno vodi priču do kraja. Logička uvezanost škripi jer sutrašnje novine i nisu objašnjene – tačnije: mi ne znamo zašto ove novine postoje. Dakle, izmišljene su samo da bi se ispunio zadatak, što je neispunjenje mog prvog kriterijuma. Zato nema bodova. Inače, da nije upotrebljena (meni već, na ovoj radionici, izraubovana šala – svi nešto pišu o mudima, pušenju, sodomiji itd.) šala sa mudima, i da smo dobili bar neko mračno, kafkijansko nalik-objašnjenje postojanja sutrašnjih novina, ili bar neki bombastični apsurd na kraju, priča bi svakako dobila bodove, jer se približila ispunjenu mog kriterijuma o stilu – apsurd je i moja životna filozofija. Mislim da taj element nije gotovo uopšte iskorišćen u priči, pojavio se slučajno, a trebalo je da akcenat bude na njemu, kada već nema logičnog objašnjenja. Tu pada na smislu postojanja. Ova priča baš i nema neku poruku koja bi bila interesantna široj publici, dok svođenje stvari na nedvosmisleni apsurd (referenca na besmisao i haotičnost života – kao u Čekajući Godoa), lepo peca publiku. Ali mora da se poentira na tome, a ne da se dotakne u prolazu.
Troj
Priča je relativno pismena, ali odmah pada na prvom, trećem, četvrtom i petom kriterijumu. Odnos između Sanje i njenog dečka je plastičan i neuverljiv (on gleda fudbal, a ona odmah pravi dramu i napušta ga? Ona ide u park i druži se sa gotičarima, a on je, eto tako, prati iako mu ništa nije jasno?). Zapitala sam se zašto je junak uopšte u vezi sa ovom Sanjom? Ko je ona? Ko je junak? Zašto su oni bitni za priču? O čemu je priča? O sekti? Priča potpuno pada na onom pušenju. Gadno, bogami. Ne sam čin, nego njegova poenta – koje nema. To čin čini pornićarskim. Psihologija likova? Popuši mu žena i skoči kroz prozor. Zašto? I zašto sutrašnje novine? Zašto? Ko? Šta? Gde? S kim? Kuda? Ovaj autor mora sebi da odgovori na ova pitanja pre nego što sedne da piše priču, jer mu se priča – izgubila.
Kako je zapisano
Ova priča uopšte nije odgovorila na temu i tako je pala na mom prvom kriterijumu. Tema nije bila: uništenje sutrašnjih novina, već zaplet koji proizilazi iz sutrašnjih novina. Uostalom, priči uopšte nije potreban deo ispred paljevine. Čemu naglabanje o Vikici, Raspućinu, striptizeti, trafici itd? Ovim je tema pala i na trećem kriterijumu. Tačnije, ova priča dobro vara čitaoca da ima svrhu – spalili smo novine i promenili smo budućnost. No, pitanje je – i šta sad? Šta sa tim? Odgovora nema, te je ova priča besmislena.
A lepo su mi govorili
A gde su novine?
Osim toga, osoba koja prvo pomisli ,,prilika da postanem heroj", kada vidi sutrašnje vesti, umesto ,,u jebote, šta je i odakle je ovo", je Miki Maus. Ili Šilja. A samo bi Paja Patak pomislio ,,Lepo mi je Marija govorila da ne gledam TV kada grmi" u trenutku kada je ubio čoveka.
Može apsurd i zezancija, ali onda ubaciti još apsurdnih elemenata i zezancija. Ovako ispada da je lik psihopata, a da je priča besmislena.
Smrt kapetana Zorana
Na ovoj radionici ima nekoliko priča koje nisam pročitala do kraja. Ovo je jedna od njih.
U stvari, da budem sasvim iskrena, pročitala sam sve priče, ali par priča uopšte nije zadobilo moju pažnju. Ne čita mi se o Žarku i Emitoru. Ne čita mi se priča koju zahteva povezivanje likova iz priče sa stvarnim likovima. Najviše pada na trećem i šestom kriterijumu. A možda ovde i ima sutrašnjih novina, ali ja ih ne zapazih. Bar ne u primarnoj funkciji priče. Jedna od dve priče o kojoj sam sudila prevashodno na osnovu mog poslednjeg kriterijuma, kršeći sopstveni princip da taj kriterijum koristim kao poslednji resurs procene i analize. Volim da mislim da me je priča na to naterala. Uostalom, i taj treći kriterijum (smisao priče) jako škripi.
Konji
I o ovoj priči sudila sam na osnovu svog poslednjeg kriterijuma jer mi drugu opciju nije ostavila. Ni atmosfera me nije uvukla ni zainteresovala. Priča je pismena, verovatno nekome posvećena, ali joj je ton ravan, nemelodičan, uspavljujuć. Previše objašnjenja (,,jer nisu imali kišobrane", na primer – nepotrebno je).
Priča je predvidljiva. Ipak, bar se potrudila da ispuni zadatak. Za svaku pohvalu.
Đavolski dobra novinarska patka
Izvinjavam se autoru, nisam mu priču pročitala sa pažnjom. Izgubila sam se kod penisa koji okreće strane. Neke priče u ovim radionicama ogadile su mi erotične doživljaje, te se trudim da ih pod hitno zaboravim kako mi u budućim odsudnim trenucima ne bi padale na pamet i uništavale ugođaj i uživanje. Što mu dođe nešto najgore što može da se kaže za priču. Ili najbolje – ako ste u tom fazonu.
Bilo jednom u ravnome Sremu
Ni ovu priču nisam pročitala sa pažnjom. Isforsirano je nakićena kao novogodišnja jelka. ,,Sve prave su ljubavi tužne pogotovo ako živite u Banatu i Sremu" jelka. Sa Balašavićevom zvezdom na vrhu. Ne naročito originalna, dakle.
Izvinjavam se i ovom autoru, nemam ništa mudro da kažem o njegovoj priči, osim da me početkom uopšte nije zainteresovala, a ja nisam imala vremena da se potrudim više i da potražim šta je, ili ko je, sto mu sremskih vampira, ,,grabancijaš",  ,,kafanski basamak", ,,gonka" ili ,,uncutarija". A živim u Vojvodini. Al ne u Sremu.
Poslednji dani juna
Ova priča ispunjava prvi kriterijum. Pismena je. Ima visoku ocenu na mom šestom kriterijumu, pre svega jer ima jake i neobične slike: ,,Imam 47 minuta da popijem kafu...", ,,deljivo sa trojkom". Ovakvi detalji snažno doprinose autentičnosti priče, izdvajaju je iz proseka, verno prenose unutrašnji život junaka. Sve ovo priču čini jakom i u domenu petog kriterijuma. Lepo opisana anksioznost junaka. Kao da boluje od bipolarnog poremećaja.
Ne smeta mi ni pljačkanje iste apoteke. Nosi element apsurda.
Lao se čita, vozi. Čini da se čitalac oseća kao da je popio isti lekić kao i junak u čemu je posebna vrednost ove priče.
Mogla bi da pojača aspekt iz trećeg kriterijuma. Pomalo gubi na poruci i svrsi postojanja.
Ispunjava temu, logički je uvezana i predstavlja solidnu celinu.
Poslednja želja
Ovo je jedna od onih priča kojoj ni neoriginalnost ne škodi mnogo jer je zaista šarmantna. Ova priča ume da flertuje sa publikom.
U potpunosti zadovoljava sve kriterijume, osim trećeg i sedmog. Ipak, i ovde ima nekog apsurda, pa joj je oprošteno.
Psihologija likova je posebno lepo odrađena. Inat kao najjači utisak. Vrcava igra između dva junaka. Nisam sasvim sigurna zašto je ova priča napisana i kako opravdava svoje postojanje, ali me je zavela, pa sam je poljubila. Poručujem autoru da nastavi da koristi svoje veštine zavođenja u pisanju. To mu je velika prednost.
Bele pasje livade
Osim što u potpunosti ispunjava prvi kriterijum, ova priča je prijatno uvrnuta. Stoji kao primer kako se gradi atmosfera i pozadina/svet u kom se odvija priča. Sa nekoliko efektnih poteza četkicom, autor je naslikao nebo, zvezde i planetu. To je akvarel stil, ali prilično jarkih boja. To, dalje, znači da autor nije insistirao na izgradnji atmosfere, samo ju je samopozdano pružio na uvid. Kao da je živeo u svojoj priči i da poznaje svaki njen kutak, a mi mu verujemo na reč jer je toliko siguran u sebe.
Pričama na radionici u globalu nedostaje iskrene i nepatetične emocije. Ova to ima. I to utkano u samu potku priče, da se podrazumeva i svima bude jasno. Tu provejava nostalgija, ljubav prema porodičnom načinu života, žudnja.
Posebno je autentična slika pasa koji odlaze na ostrvce iz nepoznatih razloga. Odlična ideja.
Divan SF momenat. Dostojna Sirijusa iz najboljih vremena.
Malo samo doraditi kraj da bude manje očekivan, a efektniji.
Kontrola kvaliteta
Apsolutno odgovorila na zadatak. Čestitam. Tečna, klizi dok se čita. Čitljivost je jako bitna.
Poseban biser ove priče je odnos logike i apsurda koji predstavlja. Mislim da autor možda i nije bio svestan koliko je ovo jedna lepa apsurdna priča, sa intuitivno logičnim krajem.  A možda i jeste. U tom slučaju čestitam duplo i želim mu/joj da i dalje radi na svom talentu. To potpuno prepuštanje junaka apsurdnosti događaja na kraju je divno opušteno i prirodno. Ni Harmsu ne bi bilo svejedno. On bi, doduše, još malo poentirao, još malo zamuljao, još malo ,,apsurdirao", još malo se intelektualno igrao.
Ipak, ne tako originalna ideja ali zapakovana u nepodnošljivu lakoću postojanja.
Život na kocki
Još jedan autor koji se potrudio da, zapravo, odgovori na zadatak. Malo mi je smetala kockarska terminologija, mislim da je mogla da bude pojednostavljena. Ipak, sa druge strane, kada autor tako dobro poznaje određenu oblast, ja mu verujem na reč, kao što se veruje svim sugestivnim i samopouzdanim ljudima, pa ova terminologija može da se gleda i kao prednost, sve dok nije aroganatna. A nije. Blizu je, ali nije.
Zašto sam ovoj priči dala dva boda, tj. šta je izdvaja od ostalih priča u vrhu koje su možda i bolje po nekim kriterijumima? Emocija. Možda i najjači treći kriterijum u krugu. Ova priča zna zašto postoji i primer je ostalima kako se piše priča sa smislom i porukom. Taj idealistički obrt na kraju me je dirnuo. Kako sam idealista po prirodi, kako volim ljude i imam puno prijatelja, u potpunosti razumevam motive ovog junaka. Divno.
Osim toga, ubedljiva je u svakom kriterijumu, nijedan joj nije slab. Dovoljno da bude u vrhu, uz čestitke samopouzdanom autoru.
Poslednji dani Domino Fluksa
Ovo je ubedljivo najinteligentnija priča u krugu.
Ali ono što je izdvaja nije inteligencija, već sposobnost da spoji ono što većina smatra nespojivim – emociju i intelekt.
Priča, dakle, najpotpunije odgovara na zadatak. Junak sve vreme traži sutrašnje novine. Tačnije, traži Domino Fluksa, koji sanja događaje i drugima ih, da bi im pomogao (u ovom slučaju) predstavlja na različite načine, pa i kroz sutrašnje novine. Najoriginalnija ideja u krugu.
Što se tiče pismenosti priče, lepa je ta igra između dugih i kratkih rečenica. Daje priči notu uznemirenosti koju oseća i njen junak. Tako se strukturom rečenice oslikava unutrašnji život junaka. Nisu mi smetale ,,rečenice izvučene iz konteksta", kao nekima. Štaviše, dale su mi dublji uvid u komplikovana razmišljanja junaka, koji, eto, luta univerzumom, misleći o svemu i svačemu, što je, na neki suludi način, svojstven samo junaku, u njegovoj glavi, povezano u istripovanu celinu, koju niko drugi, sem njega, ne razume. Dakle, junak nije tipičan, plastičan i pojednostavljen, naprotiv. To mu i daje notu verodostojnosti i odaje da je autor dobar psiholog. U većini slučajeva.
Takođe, priča mi je potpuno jasna, a kupio me je njen kraj, koji ne vidim kao patetičan, već kao brutalno iskren. Zašto ovu priču smatram inteligentnom? Zato što je autor/ka ne govori direktno da li je junak izvršio samoubistvo, ali nam, ipak, daje nagoveštaj. Ko je vešt čitalac, može da zapazi da se se svi događaji iz novina dosad ispunili. To nam daje dva izbora i slobodu da sami biramo kraj. Ili ćemo prihvatiti da se sve iz novina događa, pa i samoubistvo junaka, ili ćemo mu menjati sudbinu. Autor nam daje odrešene ruke. Pa zavisi od toga da li nam je čaša polupuna ili poluprazna.
Takođe, taj nagoveštaj da se junak ubija jer je saznao da ga je žena sve vreme volela, a on kasni dvadeset godina, je mračno dirljiv. I predstavlja iskrenu emociju koju nijedna druga priča u krugu, nažalost, nema.
Priča je odličan primer kako se kliše (čitulja u sutrašnjim novinama) koristi na sasvim nove i bistre načine (zastarele sutrašnje novine).
Retke su priče na radionici koje zahtevaju aktivno angažovanje čitaoca. Svi smo, uglavnom pasivni čitači. Posmatrači i sudije slika koje vise u muzeju. Zato je ova priča neophodno osveženje na radionici. Uvodi novi manir angažovanog čitanja. A ko ju je posmatrao kao sliku, mnogo je izgubio.

[Džek]

Evo imena. Nekoliko autora sam odmah prepoznao (Coffina, Stipana i još jednu) a Kimura mi se migoljila, bogme i Hrundi, nisam bio siguran ni da li učestvuje. Zeznuo sam se za Mićinu i D., bio sam uveren da su napisali druge, a PTY mi beše iznenađenje.

Popodne ću da bacim koju o svojoj, Život na kocki.

[saturnica]

iznenađenje s imenima...


ali ono što primjećujem iz krug u krug je da mi se jako dopadaju Petrikove priče. čini se da sam maksimalno bodovala D. sada i u prošlom krugu. mislim... 

edit: jel da sad zastanem s komentarima na priče?

[Stipan]

Ebote! "Ravni Srem" je Hrundijev?! Ne mogu da verujem!!!!

[saturnica]

nadovezat ću se na D. - in komentar što se tiče "Kontrole kvalitete".
netko je ovdje rekao da nije dovoljna sramota da jednog kirurga pronađu za šankom pijanog ko letva. e sad, neka svatko zamisli da mu takav kirurg mora sutra operirati dijete. da mu ruke moraju biti mirne, a um sabran. mislim, to je dovoljno velika blamaža da ti više nitko ne dođe pod skalpel. da se sad ne ponavljam, sve ostalo više manje slično mislim o toj priči kao i  D.

[Anomander Rejk]

U zadnje vreme totalno obratno, više čitam komentare i analize za priče, nego same priče). Ne znam zašto je to tako, nije ni radi skraćivanja vremena, pošto su pojedini komentari dugi skoro kao i priče(pohvalno). Ne znam zašto sam odabrao da pročitam Smrt kapetana Zorana. Bio sam u zadnje vreme malo okupiran konkursima i nekim drugim projektima, ali nadam se da ću ubuduće stići da komentarišem makar, sve priče u radioničkom krugu. Nije da su moji komentari bilo kome od neke velike koristi, ali eto volim da čitam priče, pa...

Dakle, Smrt kapetana Zorana.
Nakon čitanja, mislio sam da je priču napisao Scallop, a ne Mića. Ovo je prva Mićina priča koja mi se uistinu dopala. Doduše , nije ni pisao puno priča na ZS, ali su mi nekako bile prezatvorene, i stilom teške, kao da su odjek nekih ranijih vremena, kao da odbijaju današnjeg čitaoca, a bile bi mi odlične da sam ih možda čitao mnogo ranije...sorry Mićo, ali tako sam nekako stekao dojam. Ova priča me je konačno uvukla.
Malo me čudi da skoro niko (neko jeste al ne mogu se sad setiti ko)nije primetio da je ova priča protkana itekako emocijama, da je svojevrsni omaž pokojnom Ljubi Damnjanoviću, koji je svojim aktivnostima oko Društva i Emitora, svojim delima Malteški šišmiš i Vi što maštate o sreći, nemerljivo zadužio našu fantazi scenu. I da skoro niko nije primetio, ili napisao o onom delu gde se spominju te čuvene greške u kucanju...što je opet u neku ruku i simpatično, a ne kao mana. Toliko i ja znam, a niti sam bio u tom krugu niti znao te ljude. Omaž je u neku ruku i pokojnom ( možda ipak ne zauvek?) štampanom formatu Emitora. Ova priča bi mi, barem iz komentara za ostale što sam čitao, verovatno bila kandidat za najoriginalniju u ovom krugu. U jednu nezahvalnu temu, gde je dobar deo posegao za klasičnom izvedbom kockanje, klađenje itd, unela je jednu toplu i emotivnu priču o  zaostavštini jedne male fantazi scene i nekih posvećenih ljudi u vremenu koje je bilo da ne može biti gore, o ljudima  koje barem mi ovde ne bi trebali zaboraviti, ni dopustiti da njihova dela, trud i volja završe na smetlištu. Možda je kraj mogao drugačije, malo mi je kvario celokupan utisak, ali ne toliko da mi priča i dalje ne ostane u lepom sećanju.
Možda sam malo i emotivniji posle Đurđevdana, ali  definitvno mi se svidela  ova priča.

[saturnica]

DSB, skratiti ću svoj komentar jer si više manje sve čuo. vjerojatno bi ovu tvoju priču i bolje bodovala, da se nisam pogubila u njenom kraju i nedorečenosti. ono što mi je u priči posebno dobro je stil kojim je pisana a naročito poetičnost. čini se da ovdje više nitko nema potrebu za takvim izražavanjem. mislim, to je sjajno i ti to radiš odlično, nisam imala pojma da u sebi nosiš senzibilitet pjesnika. u priči nema kiča, patetike ni usiljenih metafora, sve je na svom mjestu i sve je taman. kao da si i sam čovjek s mora, tako si uvjerljivo opisao more i ribe. sam uvod je odličan s misterijom koja se plete oko granitnih ploča. ali nisam zadovoljna s krajem. nedorečen je i nejasan. možda si u glavi imao dužu formu pa si je nasilno skratio za glavu.

[Kimura]

Ne vidim rezultate tajnog glasanja. Po ovom javnom bih rekla da BELE PASIJE LIVADE dele prvo mesto sa pričom ŽIVOT NA KOCKI, a toliko se razlikuju!

[Kimura]

Moram da napravim jednu ne naročito bitnu opasku: bila sam uverena da su oni KONJI Džekovi i samo jedan detalj mi se nije uklapao. Komentar vezan za Jelenu koja je toliko racionalna žena da joj treba nešto jače od same istine, to jest, da joj treba laž - to mi nekako nije ličilo na delo od muške ruke. Muškarci obično nisu tako promućurni.
Sve vreme sam mislila: vidi ti, Džeka, mangupa jednog, šta sve on zna!

[Boban]

Džek zna mnogo toga, ali krije...

[saturnica]

možda nakon izrečenih komentara, živnu i neke stare, obamrle strasti...

[Stipan]

Obamrle strasti nije pametno dirati. Ono što je sahranjeno treba da ostane sahranjeno.

[saturnica]

kimura. ne znam što da kažem za tvoju priču. ali baš ne znam. nekako me ostavila ravnodušnom. ne znam koji vrag mi u njoj fali. niti imam što naročito protiv, ali ni za.

edit: da se razumijemo, ja je ne držim besmislenom, ali mislim da ovdje imaš jedan problem na koji si već upozoravana iz nekih drugih priča, a to je da joj fali zrnce otkačenosti, odmaknutosti, da ne bude sve nekako u ravnoj liniji. dakle, po meni se to da ispraviti.

[Hrundi V. Bakshi]

Voleo bih da autori objasne ili pokušaju da objasne kako su temu sutrašnjih novina u posed kojih protagonista dolazi danas, uklopili u priču, ali da to bude racionalno, moguće, logično i prihvatlivo. Nemojmo banalizovati, sutrašnje novine u čiju će autentičnost neko poverovati, ne padaju s neba. Reći ću kako sam ja to u svojoj priči rešio, a rekao sam kako je to rešeno u "Fotouškopiji".

Priča koja je idejno prilično jaka, a u izvedbi prilično loša, je "Smrt kapetana Zorana", i to samo iz jednog razloga, što je pisana iz prvog lica, i to tako da više liči na izveštaj nekog službenika, nego što ima strukturu priče, treće lice, uz određene promene u naraciji, bi više odgovaralo ovako zamišljenoj priči.

"Život na kocki" i "Trojanka" pate od sličnih stvari, ne poentiraju dovoljno na onom nivou gde bi trebalo da su najjače, i na šta su ciljale - nazovimo ga psihološkim obračunom među protagonistima. U "Kocki" je dat dug opis kartaroške igre, ali, sa akcentom ne na igrače nego na karte i pravila igre, što je, kako sam pročitao. nekima izazvalo dosadu. Meni nije, iako se u našim ravnim krajevima igraju uglavnom igre kartama mađaricama, "raub" i "meskisko", meni je smetalo što se troši veliki prostor na pogrešan način, i sputava potencijal i šmek koji priča očito ima. Ali, to je problem koji je pred svima nama, i nije ga lako uvek rešiti i postaviti u 6000k.
Kod "Trojanke" imamo od začetka priče saznanje da je protagonista u problemu, da ima vrlo malo vremena i resursa da taj problem reši i preživi. I sve je to solidno vođeno uz unutrašni monolog i razmišljanja junakinje, brze, kratke rečenice se smenjuju, primerene radnji i postavci priče; problem nastaje kada monolog prelazi u dijalog, i problem nastaje u interakciji među likovima, ako batinanje vezane žene možemo nazvati interakcijom. A on nju stvarno bije. I još ima prsten na ruci. Ko je bio "biven" pod takvim okolnostima, vezan, bez mogućnosti da odbranom ublaži udarce, teško da bi ostao pri svesti već nakon dva udarca. A to za sobom povlači sasvim drugačije obrase ponašanja, odnosno, bode oči ta kurčevitost junakinje, i naivnost njenih tamničara, previše su se lako dali obrlatiti i preveslati. Takođe, greška je što saznajemo tek na kraju da je priča smeštena u budućnost.
Neiskorišeći potencijal nikad ne bodujem, za dobrobit autora, a to važi za obe priče. Ali, to je sve misterija zvana 6000k, nekad rešiva, nekad ne, ali koja lako zavede na pogrešnu stazu.

Bobane, odbanuj, ili šta već, Draganu, nema smisla da ovako putem depeša komunicira sa tobom a i svima nama.

[Boban]

Zasad ništa od odbanovanja i narednih meseci takođe. Nema za šta nisam optužen kada je ona u pitanju i moram malo da iskuliram.
Sada kada joj je uskraćen pristup, čuči u ćošku i glumi civeleće mače, ali kada bi je pustio opet bi to bila malezijska tigrica. Ona ne može drugačije, meni lično to ne smeta, ali ima toliko dronjavih nesigurnih kukavica na sve strane da njihovi vapaji povremeno ispunjavaju celo nebo iznad mene... imam valjda i ja prava na malo spokoja.

[Kimura]

Možda te nisam dobro razumela, Hrundi, ali ne vidim zašto bi se pojavljivanje sutrašnjih novina moralo objasniti? Ja zadatku nisam prišla na taj način.

[Scordisk]

Ni meni taj detalj oko objašnjenja nije najjasniji, pogotovo što se niko nije ni potrudio da da neko objašnjenje (osim par izutetaka).

Inače, uncutarija je vrhunski izraz! Podseti me na leta provedena u Zrenjaninu i okolini.

Što se dotične tiče, ne znam ko je, ali odbanujte je. Vidite kako lepo komentariše priče ;PPP

[scallop]

ali ima toliko dronjavih nesigurnih kukavica na sve strane da njihovi vapaji povremeno ispunjavaju celo nebo iznad mene...

Ti si dronjava nesigurna kukavica koja se služi sa D. I, šta sad? Banovaćeš i mene?

[Mileva]

Nisam glasala posto mi se svidela samo jedna prica Posldnji dani Domino Fluksa. Sve ostale price mi nisu zdrzale paznju da ih procitam do kraja. Kada vidim rec kladionica uhvati me neka mucnina i jednostavno ne mogu da citam dalje.
Nadam se da ce sledeci krug biti bolji.

[Džek]

Za moju priču su mi mnogi zamerili da je prepuna stručne terminologije, i da sam mogao da koristim domaće izraze. Kao da bi domaćim izrazima bilo jasnije, opet bi ti čitaoci bili uskraćeni. Pisalo Voisins du zero ili velika serija je isto, ništa ne govori; onima kojima je stalo da rad pročitaju i shvate, prosto kopiraju nepoznati pojam u gugl i eto objašnjenja. 

Mogao sam da objasnim te pojmove, čak sam i davao neke naznake, ali time bih skliznuo u prepričavanje, još više prešao broj karaktera, i ne bi bilo bitno za priču.
PTY je zapazila jednu veliku manu priče, koja mi je, eto, promakla, a tiče se logike. Sa jednom rečenicom pride bih to elegantno ispeglao, ali sada je gotovo, šta je tu je. Naime,  Mrđa jeste iskusam igrač ruleta (i to mi je neko napomenuo, da je kao jak igrač mnogo naivan), oprezni ulozi u prethodnim spinovima  su ispipavali krupijeovu ruku, rade to tako, ti igrači, ali samo –ruleta. Prelazak na blek džek je trebalo da bude iznenađenje za krupijea, pa je njegov život prestao da zavisi od njega. Činjenica jeste da na blek džeku krupije ne može nikako da utiče na ishod igre, karte su poredane nasumičnim redosledom, a ni jedan kazino na svetu, koliko znam, a dosta vremena sam radio kao krupije, se ne bi zezao sa tim prevarama. Pa i da su obeležene, opet krupije ne može da utiče, pravila su tu vrlo jasna i krajnje jednostavna. Taj lik je tu da mehanički opslužuje igru, ne da se kocka, a u sebi navija za igrače, jer bakšiši znaju da budu astronomski.
Na ovoj radionici se forsirala, između ostalog, i verodostojnost. Pa, trudio sam se da budem verodostojan koliko mogu, pisao sam o stvarima koje poznajem.

Ne bih se složio sa Hrundijem da treba da se opravda poreklo novina. PTY je to, čini mi se, objasnila. Stvari se postave kao podrazumevane, kao polazna tačka svega. Naravno, bilo bi dobro da se i to odradi, ali ova forma ne bi trpela dodatno širenje setinga, izabranog sveta i pojava u njemu.   

[Džek]

Moram da napravim jednu ne naročito bitnu opasku: bila sam uverena da su oni KONJI Džekovi i samo jedan detalj mi se nije uklapao. Komentar vezan za Jelenu koja je toliko racionalna žena da joj treba nešto jače od same istine, to jest, da joj treba laž - to mi nekako nije ličilo na delo od muške ruke. Muškarci obično nisu tako promućurni.
Sve vreme sam mislila: vidi ti, Džeka, mangupa jednog, šta sve on zna!

Mislim da nije nikakva tajna da žene (velika večina) vole da budu folirane, do izvesne granice koja ne dozvoljava neku naknadnu štetu ili belaj. Kontam, time potvrđuju, a i laska im, da su u centru pažnje i da se muškarci polomiše na sve načine oko njih, pa čak i tako, folirajući i petljajući

[saturnica]

Za moju priču su mi mnogi zamerili da je prepuna stručne terminologije, i da sam mogao da koristim domaće izraze. Kao da bi domaćim izrazima bilo jasnije, opet bi ti čitaoci bili uskraćeni. Pisalo Voisins du zero ili velika serija je isto, ništa ne govori; onima kojima je stalo da rad pročitaju i shvate, prosto kopiraju nepoznati pojam u gugl i eto objašnjenja. 
 

zadrži stranu terminologiju jer bombastičnije zvuči. meni ništa ne znači čak ni da staviš prijevod. već sam rekla, ne znam se kartati, ne znam rulet. ne znam pravila igre. da bi se tvoja priča shvatila, treba sve to znati. ali slažem se, koga dovoljno zainteresira tvoj pokušaj, neka gugla. mene nije ponukalo ništa da to učinim, što ne znači da nekoga neće.

[saturnica]

Moram da napravim jednu ne naročito bitnu opasku: bila sam uverena da su oni KONJI Džekovi i samo jedan detalj mi se nije uklapao. Komentar vezan za Jelenu koja je toliko racionalna žena da joj treba nešto jače od same istine, to jest, da joj treba laž - to mi nekako nije ličilo na delo od muške ruke. Muškarci obično nisu tako promućurni.
Sve vreme sam mislila: vidi ti, Džeka, mangupa jednog, šta sve on zna!

Mislim da nije nikakva tajna da žene (velika večina) vole da budu folirane, do izvesne granice koja ne dozvoljava neku naknadnu štetu ili belaj. Kontam, time potvrđuju, a i laska im, da su u centru pažnje i da se muškarci polomiše na sve načine oko njih, pa čak i tako, folirajući i petljajući

ja samo kontam da ovo o centru pažnje najviše govori o tebi. 

[Džek]

Ne bombastičnije, nego verodostojno. Obuku za krupijea sam dobijao od dva britanca koji su insistirali da se koristi francuska terminologija, umesto engleske. Igrači su bili ti koji upotrebljavaju domaću, koja i ne postoji nego je onako, izmišljena.

Drugo, i ti si u svojoj priči upotrebljavala stručnu terminologiju, ili izraze koji su mi strani, pa sam je opet pročitao, shvatio i komentarisao.
A onu opasku "najviše govori o meni" zadrži u svom ružičastom teletabilendu gde je sve idealno i lepo, i usput se banuj iz konverzacija u kojoj se razmenjuju smajlići; ili ne shvataš njihovu ulogu, ili su ti motivi ružni.

[RedSonja]

Možda te nisam dobro razumela, Hrundi, ali ne vidim zašto bi se pojavljivanje sutrašnjih novina moralo objasniti? Ja zadatku nisam prišla na taj način.

ja donekle shvatam hrundija, naročito kad kaže
Voleo bih da autori objasne ili pokušaju da objasne kako su temu sutrašnjih novina u posed kojih protagonista dolazi danas, uklopili u priču, ali da to bude >>>>>>racionalno, moguće, logično i prihvatlivo<<<<<<<.

pošto ako je ideja da u novinama pišu rezlutati trke, utakmice, onda je pojavljivanje sutrašnjih novina magijski momenat, osim ako urednik nema dojavu o tome da će da pobedi šalke ili kobila andrea pa ih štampa danas za sutra.
ti fantastični motivi bez ikakvog pokrića, ta fora palo s neba, to je super u pričama za decu ili fantastičnim komedijama. ono kad oživi igračka. pa čak i tad se kao navede da je dete npr poželelo da mu oživi medved, pa mu božić bata omogućio.
tako je na primer u priči konji - zgužvane sutrašnje novine se pojavljuju u taksiju,ali posle mušterija koji nemaju nikakvu ulogu u priči, niotkuda. s druge strane u priči kontrola kvaliteta je to lepo osmišljeno, obaška što se ne tiče dobitka na kladionici.
većini radioničara u ovom krugu vizija budućnosti je asocijacija na kockarski dobitak, što je malo razočaravajuće i još malo više pohlepno.

što se tiče priče život na kocki , ne mislim da bi bila čitljivija da je autor koristio domaće izraze, ali bi bilo pravičnije da jeste, jer je u komentarisanju drugih priča zamerio upravo anglicizme, na nekoj prethodnoj strani.

[Džek]

ne, zameram samo terminima koji postoje u našem jeziku, a mondenski se zamenjuju tuđicama.
U našem jeziku ne postoji ta terminologija kazina. Kako, recimo, da prevedem pojam "stek", trebalo bi da napišem "kula od dvadeset čipova" ili "doli" kao "figurica od stakla ili providne plastike koja označava dobitni broj na ruletu"

što se tiče onih serija na ruletu (delovi točka sa njihovim brojevima) postoje domaći prevodi, ali nepotpuni. Velika serija, mala serija i "orfalina" za koju, koliko znam, nisu smislili izraz.

[RedSonja]

kao što sam napisala, meni se dakle više svidja ovako kako je već, kad je tvoja priča u pitanju.
medutim , ako autor hoće da koristi anglicizme , možda pravi taj izbor jer mu on laska atmosferi koju hoće da napravi u priči. ne sećam se koja je priča bila, možda troj, ali mislim da je bila u prvom licu, prema tome narator je sam lik, a ako lik koristi anglicizme to je njegov lični pečat. to je možda ideja autora i u tom slučaju je ispravno što koristi tudjice.
dakle tvoja zamerka može samo da se svede na subjektivno : ne dopada mi se. ali ne kao nužno patriotski:bolje koristiti domaće reči ako ih već ima. (a tačno, imamo ih i previše)

uzgred , kako to da su te učili francusku terminologiju, zar u kartama npr nazivi znakova nisu otprilike,ne znam, migrirali iz jezika u jezik? kako kaže naš krupije dama srce , dama herc  ili dama kr?

[Džek]

Pa naravno da je subjektivno.

U vezi francuske terminologije, ona je važila samo za rulet, ironično, američki rulet (ima i francuski i švedski) Od kartaških igara sam radio samo blek džek, u kojima te oznake (herc tref karo i pik) nemaju nikakvu ulogu. 

[D.S.B.]

Iznenađen sam imenima autora. Ovaj put sam prepoznao Mićinu priču i Đžekovu (izuzimam Saturnicu , nju svi prepoznaju), i sasvim slučajno dao im najviše bodova jer su mi se najviše i dopale. Šta god rekli za Mićin stil, te ovakav je, te onakav je, ja ću samo reći da bih njegove priče mogao čitati uvek i ne bi mi dosadile.

Drago mi je i da sam se malo pomerio sa začelja tabele

Zasad ništa od odbanovanja i narednih meseci takođe. Nema za šta nisam optužen kada je ona u pitanju i moram malo da iskuliram.
Sada kada joj je uskraćen pristup, čuči u ćošku i glumi civeleće mače, ali kada bi je pustio opet bi to bila malezijska tigrica. Ona ne može drugačije, meni lično to ne smeta, ali ima toliko dronjavih nesigurnih kukavica na sve strane da njihovi vapaji povremeno ispunjavaju celo nebo iznad mene... imam valjda i ja prava na malo spokoja.

Bobane, mislim da bi zaista bilo korisno za sve na radionici da pustiš njen tekst o analizi priča. Ja ga imam na kompu i drugima bi koristilo da ga vide.

[PTY]

Naime,  Mrđa jeste iskusam igrač ruleta (i to mi je neko napomenuo, da je kao jak igrač mnogo naivan), oprezni ulozi u prethodnim spinovima  su ispipavali krupijeovu ruku, rade to tako, ti igrači, ali samo –ruleta. Prelazak na blek džek je trebalo da bude iznenađenje za krupijea, pa je njegov život prestao da zavisi od njega. Činjenica jeste da na blek džeku krupije ne može nikako da utiče na ishod igre, karte su poredane nasumičnim redosledom, a ni jedan kazino na svetu, koliko znam, a dosta vremena sam radio kao krupije, se ne bi zezao sa tim prevarama. Pa i da su obeležene, opet krupije ne može da utiče, pravila su tu vrlo jasna i krajnje jednostavna. Taj lik je tu da mehanički opslužuje igru, ne da se kocka, a u sebi navija za igrače, jer bakšiši znaju da budu astronomski.

heh, grešiš ogromno, no dobro, to baš i nije stvar opšteg znanja, pa je razumljivo.


U poređenju sa blek-džekom, rulet ti je igra iz raja izašla. "Namerna" krupijeova spinovanja su gola i bosa urbana legenda, ali magnet je vrlo stvaran, no to sad ovde nije tema.


Što se blek-džeka tiče, ima toliko načina za varanje na njemu da je naprosto nemoguće sve ih opisati. Otud ću ti pomenem samo nekoliko, za koje lično znam.


Što se vizuelnog markiranja karata tiče, najprostiji je "dezen", odnosno printovana šara koja funkcioniše veoma slično onim 3-D dezenima: ako ne znaš gde i kako da nađeš, nećeš je videti taman da zuriš u kartu sve do sudnjeg dana. Ali kad te neko nauči gde da gledaš, možeš je videti na ceo kilometar, i to ovako miopičan kao što sam ja.   


No to se uglavnom koristi za poker, jer cipela sprečava dobru vidljivost dezena, plus i svaka budala može da lako primeti kad mu to krupije odveć zuri u cipelu, tako da se vizuelni marker tu ekstremno retko koristi.


Za blek-džek se koriste taktilni markeri, a dva najčešća su "glazura" i "rub".


Glazura ide sredinom karte i nevidljiva je golom oku ali se lako oseti pod jagodicama prstiju kao hrapaviji deo karte. "Rub" je kad se karta pri štampi seče tako da joj ivica ostane nemerljivo mali delić milimetra uzdignuta. Opet, to se ne vidi golim okom ali pod jagodicom prsta se itekako oseti. Taktilno se najšešće markiraju slike i kec, ali ima varijacija, e da se ovce ne dosete. 


E sad, naravno, to je samo pola posla, da znaš koja ti iduća karta na redu iz cipele. Prepoznaš da je slika i ne treba ti, dakle, digneš je jagodicom domalog prsta i vučeš onu ispod. Ali to je veština koja se usavršava godinama, bukvalno, otud se i koristi veoma, veoma trezveno. Dovoljno je da to uradiš samo jednom u cipeli, da srušiš sto u podesnom trenutku, kad je krcat i kad ti je cipela neskladna, a i kad vidiš da ti svi igrači i kibiceri gledaju na drugu stranu (obično u koreografisanu diverziju, ali to je već druga priča), a sve preko toga je rizik, jer ljudi nisu glupi, osim ako su, ono, stvarno glupi. Ili pijani. A pošto je tako riskantna, preferiše se drugi način, onaj koji može da izvede čak i krupije koji ni ne ume da izvlači kartu ispod - a taj način ti je "kućni boks".


Kuća na zadnji boks stavi svog čoveka koji uglavnom glumi da je pijan ili naprosto neuk, ali ima dovoljno para da celu noć zove boks. On naravno ne zna koja to karta sleduje iz cipele, ali krupije zna, i kad ga pita da li hoće kartu, daje mu ujedno i signal prstom. Čovek onda vuče makar i na osamnaest, samo da uzme kartu koja bi krupijea krahirala.


Moj savet ti je - drž se podalje od blek-džeka u ćumezima, ali rulet im slobodno igraj. Ćumezi nemaju para za magnet.