Radionica broj 55 - GLASANJE

[džin tonik]

Dobra je Smrtoza! Umalo da samo zbog nje dam bod ovoj priči. Ni ideja na kojoj je priča zasnovana njile loša, ali izvedba mora biti bolja.

dobra je smrtoza, prilicno mastovito, samo sto, osim sto zabavno, propusta priliku ugraditi se u strukturalnu funkciju price, kad smo vec ograniceni karakterima. mogla se nazvati i baba jaga, u nekoj distopiji eva, itd.
a mogla je biti i pravo musko; anubis, nergal, tanatos, hermes, hel... ili neka modifikacija, anagram, sve u ovisnosti od glavne ideje vodilje. ili, pazi, sto mami jaci smjesak od smrtoze, a istovremeno otvara bezbroj mogucnosti podrske price: vladika?
ali to je vec sitnicarenje, naravno.

[Anomander Rejk]

Zar se ne čeka da Boban objavi imena autora, nego se sami objavljuju?
Bilo je dosta priča koje su korektno i solidno napisane( u te bih ubrojio i Odmetnika), manje onih koje su nešto specijalno oduševile(mene najviše Novo načertanije), a još manje onih koje su razočarale(Muž iz nužde). Mislim da je to negde dobro, da postoji neka zlatna sredina, da se već vidi neka rutina i sigurnost u pisanju, a sad mane koje sprečavaju da se sa toga otisne ka onome ,,oduševilo je'' ispravljaće se i na njima će se raditi vremenom.

[džin tonik]

mda, rutina je tu, samo bi trebalo poraditi na efektu. smilja, bilja, kuku, povuci-potegni... ovako nekako:

zene smrde!

zakljucio je vladika izlaganje usuda. morala sam, konacno imam spoznaju spasa pri 66. ciklusu.

[Stipan]

Zar se ne čeka da Boban objavi imena autora, nego se sami objavljuju?

Ko će bre Bobana iščekati?! Dok se on ne seti, mene će Kimura izgaziti!

[džin tonik]

"Osjecam olaksanje. Bolest je nastupila u trinaestoj godini..."

Zakacio sam se ovako, jer mnoge price distopijsko-fatalisticke. Ali treba im previse rijeci za opis svijeta, a opet ostaju nedorecene. Ne saznajemo previse. Kroz odabir efikasnijih termina/trenutaka, stvaramo jasniju sliku. Zene smrde, vladika, bolest, olaksanje spoznaje trenutka spasa. Tu je u nekoliko rijeci izgradjen (predstavljen) cijeli svijet, motivi pokretaci, itd.

[Linkin]

Žene smrde na estrogen. Muškarci vonjaju na testosteron. Apokalipsa je u vazduhu! 

[džin tonik]

Hm, u duhu novog talasa feminiziranog muskarca, pricu gradim na ciklusu (=bolest), ne estrogenu!

[Linkin]

A između ciklusa i estrogena niđe veze, m?

[Kimura]

Ako želiš da se na brzinu isfeminiziraš, samo se ugledaj na Stipana. On se čak i mene plaši! 

[džin tonik]

A između ciklusa i estrogena niđe veze, m?

Ta veza nebitna. Fokus je na pojavnom u totalitarno-patrijarhalnom drustvenom uredjenju. Nazadnom. Ali nije da ne bih mogao okrenuti i na PMS...

[džin tonik]

Ako želiš da se na brzinu isfeminiziraš, samo se ugledaj na Stipana. On se čak i mene plaši! 

Solidarizirati se znaci osjecati i prihvatiti tu periodicnu bol, ne se plasiti!

[Kimura]

Ma, dosta je da samo činiš ženama po volji, ne moraš se baš uživeti u bol. (Ako te ovo prvo ne boli, naravno.)

[Džek]

Na isti dan - Bjutiful.

Novo Načertanije -  po meni,  najkompletnija u celom krugu, i rado sam joj dao glas. Ipak, nije bez mana. Zametio sam jedno mešanje vremena, ali to nije toliko strašno, tek da udovoljim perfekcionistima. Del plus nekoliko tip tip tip nabadanja i stvar je rešena.  Namrštio sam se i na ponavljanje ,,tiho, tiho" u prvom pasusu, nekako mi ne leži to poetisanje u naraciji. Premisa priče je u dlaku ista kao u mom  pokušaja, zato mi se i dopala toliko, ali mnogo je ovo bolje izvedeno. Malo joj je 6K da bi se razmahala u fulu. Po mom kontu, ovoj priči treba slobodan broj karaktera i siguran sam da ne bi bila duža od 8K, da bi zablistala. Ovako deluje mnogo napakovano.

Ne zaboravi da daš krv – Svi ti na silu nagurani detalji su mi odvlačili pažnju prilikom čitanja, tako da nisam uspeo da održim konstantnu pažnju. Po nekim naznakama u pripovedanju bih rekao da se cenjeni autor retko kada hvata pisanije, ali ne mora da znači, tek neki moj ,,hanč"
Mislim da se veli ,,hemoragični šok" ili je ponuđeni (šok) takođe ispravan?  Prosvetite me, zanima me.

Obmetnik – simpatičan odgovor na zadatak sa jednom velikom, po meni, manom. Motiv protagoniste da prelomi testiranje mi je mnogo labav. ,,Neću da umrem sam i izopšten", pa šta je čekao do sada? Ne verujem da bi ga jedna borba sa uličnim prodavcem, koju je dobio, tek tako nagnala da pregazi svoj princip koji je opisan kao vrlo jak, jer, ipak se pridružio odmetnicima. Ovako, ta opisana borba je dobar komad viška u priči. Da je izgubio fajt i ostao razvaljen  i demoliran, motiv bi dobio na težini i ta borba bi bila presudna za njegov princip. Takođe, mnogo standardnih kliše fraza je ugrađeno u ovaj uradak, ja bih to definitivno izmenio. 

[džin tonik]

Ma, dosta je da samo činiš ženama po volji, ne moraš se baš uživeti u bol. (Ako te ovo prvo ne boli, naravno.)

ne boli, naravno, sto je problematicno, neiskreno cak; ipak sam osjecajno i misaono bice, napredno, te bih preferirao solidarizaciju na najuzvisenijoj razini.

[Stipan]

Ako želiš da se na brzinu isfeminiziraš, samo se ugledaj na Stipana. On se čak i mene plaši! 

To koliko te se Stipan plaši saznala bi tek kad bi se negde našli nasamo....

Ali od toga, naravno, nikad ništa neće biti...

[Stipan]

Motiv protagoniste da prelomi testiranje mi je mnogo labav. ,,Neću da umrem sam i izopšten", pa šta je čekao do sada? 

Motiv protagoniste je to što je postao svestan da će umreti na isti način kao i njegova mater. Upad policije i obračun na putu prema mašini su samo detalji koji ga uveravaju da odmetnicima nikad nije ni pripadao.

[saturnica]

Ako želiš da se na brzinu isfeminiziraš, samo se ugledaj na Stipana. On se čak i mene plaši! 

To koliko te se Stipan plaši saznala bi tek kad bi se negde našli nasamo....

oho... zanimljivo...

[džin tonik]

cujte, vladika kaze, nema usuda i dobre price bez white weddinga first.
ne sad da bih ja inzistirao, ali nisam dugo jeo neku janjetinu i one slatke breskvice, a i vise cu donijeti no pojesti. hm, tako se prica.

[Stipan]

To koliko te se Stipan plaši saznala bi tek kad bi se negde našli nasamo....

oho... zanimljivo...

Nisi valjda ljubomorna?

[Savajat Erp]

Мени се у овом кругу највише допало што, вероватно због саме поставке задатка, скоро све приче имају неку СФ црту...бар по неком мом крутом како-мали-перица-замишља поимању истог.

[Kimura]

Eto, mora da smo sasvim zakazali sa komentarima, kad već i Savajat oseća potrebu da se umeša 

Glasala sam za ''NOVO NAČERTANIJE'' uglavnom zato što mi se ideja dopala i zato što volim optimistične nagoveštaje među crnim slutnjama. Ali, sama priča mi je ravna i neinteresantno ispričana. Kraj sa Bukvarom je simpatičan, mada ni meni ono paljenje papirića, koje je baš naglašeno, nije najjasnije.

[scallop]

A kad ti pališ papiriće sve je jasno?

[saturnica]

To koliko te se Stipan plaši saznala bi tek kad bi se negde našli nasamo....

oho... zanimljivo...

Nisi valjda ljubomorna?

Normalno...

[saturnica]

Da ne ispadne da nisam nista prokomentirala. Evo mog komentara:

Najvise mi se sviđa priča pod rednim brojem 1.

[scallop]

Baš sam pomislio kad ćeš da se napneš i opsežno komentarišeš priče.

[Džek]

Poruka u boci – priča ima jako efektan kraj, funkcioniše lepo i bez nepoznanica. Takođe, nisam ljubitelj ovakvog načina pripovedanja jer je  lišen, kako je neko već primetio, ličnog pečata ili stila, ili kako god, autora. Kao da joj je neko isisao život i ostavio goli kostur. Da je pripovedana na ,,klasični" način, dobro bi me zainteresovala i bila bi kandidat za glas. Ipak, priča se lako pamti a kraj, kako sam već napomenuo, me je oduševio upravo zbog onog što vrlo efektno nije napisano.


Stari znanac, nezvan gost – drugi deo priče je mnogo bolji od prvog i zato sam, čitajući je, stekao pogrešan dojam. Na drugo čitanje ta razlika mi je upala u oči. Prvi deo je prenatrpan suvišnim objašnjenjima koji bi bili ok u malo dužoj formi, ali u ovoj zamara, ne toliko zbog samih tih objašnjenja nego zbog očekivanja čitaoca da to sve bude kraće saopšteno, ipak meni kao čitaocu tinja 6k u glavi sve vreme čitanja pa se pitam ,,šta ga dužiš koji klinac, starešina ima mudre savete i ende, zašto mi saopštavaš da čovek ne može drugačije postupiti, naročito čovek kao ti koji je ratnik? Odakle ti toliki karakteri?" Evidentno je da se autor na početku razbaškario, pa se posle disciplinovao kada je skontao koliko mu je karaktera preostalo.
Sama priča mi je potaman. Bajkovita, mistična, romantična na kraju i fino izvedena. Deo u kojem se junak naprasito zaljubljuje bi trebalo da se proširi, ne ide to tek tako. No, zato se nebitni starešina uvalio u taj prostor. Sve u svemu, lepo ali bez glasa upravo radi početnog baškarenja.

Svet – ova priča mi liči na komunističku bajku. Jeste, izraz nije adekvatan ali takvu impresiju mi je ostavila. Čitajući ostale komentare, lupio sam se dlanom o ćelo; glat mi je promakla (dobro smišljena) podvala sa nerođenim detetom i rezultatom koji se odnosio na njega. Kao i većina ovde, shvatio sam da je umrla zbog aviona, tj, kao povodom a ne razlogom smrti. Ceo tok, tj, pripovedanje je lagano i smireno, tako je delovalo na mene i to smatram kvalitetom.  Lepo klizi čitanje i stvara mi neku nostalgičnu atmosferu. Ne vidim nekih velikih mana za koje bih se uhvatio, sem da (ako je uopšte mana) se stiče utisak da je priča mnogo duža od propisanog, verovatno zbog skoro celog jednog života koji je utrpan u nju. Nisam brojao karaktere, taman posla. Ipak, nije mi među favoritima, verovatno zbog nekog uvrnutog optimizma junaka. 

[saturnica]

Baš sam pomislio kad ćeš da se napneš i opsežno komentarišeš priče.

gledajte, mozda ste pimijetili kako neki ucesnici redovno sudjeluju s pricama, ali jednako tako redovno se ne napinju oko komentara. jedini im je napor upiranje prsta u glasacke kvadratice. nekada ni to. Tako da, rekoh sama sebi, malo cu u ovom krugu samo da prozujim sagitom i kazem koja mi se najvise svida.
Sad bjezim na kavu. Da ste mi blize, vodila bih i vas...

[Kimura]

Bilo nas je više kojima tema nije legla, a autor priče ''Na isti dan'', iako na prvi pogled nije sumnjiv, ustvari je najviše izvrdao. Ovde nemamao dramu čoveka koji ne želi da se testira, pa se, pod delovanjem određenih sila, ipak prepusti Mašini. Ne, ovde nam se sprema kraj sveta, a naš junak želi da voljenoj ženi priušti još jedan miran dan. To nezavisno od zadatka može proći, mada su mi likovi Nataše i njenog muža vojničine malo isuviše karikirani.

[Kimura]

A kad ti pališ papiriće sve je jasno?

Ja kad palim-sve zapalim!
A dam i objašnjenje: u naslovu i poslednjoj rečenici.

[scallop]

Opet ja ostadoh bez kafe. Svima sam nekako daleko.


A komentari ne postoje zbog drugih nego zbog sebe.

[Džek]

Bilo nas je više kojima tema nije legla, a autor priče ''Na isti dan'', iako na prvi pogled nije sumnjiv, ustvari je najviše izvrdao. Ovde nemamao dramu čoveka koji ne želi da se testira, pa se, pod delovanjem određenih sila, ipak prepusti Mašini. Ne, ovde nam se sprema kraj sveta, a naš junak želi da voljenoj ženi priušti još jedan miran dan. To nezavisno od zadatka može proći, mada su mi likovi Nataše i njenog muža vojničine malo isuviše karikirani.

Indikativna je tvoja naprasita odluka da komentarišeš samo jednu priču, nakon što sam izneo svoje komentare. Mora da ti određeni nije bio po volji

U pokušaju "Na isti dan" nema nikakvog vrdanja. Protagonista jasno i nedvosmisleno iskazuje da je testiranje za njega gubljenje vremena, para i čista glupost. Motiv gaženja tog uverenja je ništa drugo nego ljubav ka svojoj ženi. Dakle, priča je u potpunosti ispunila zadatak. Naravno, nikom niko ne brani da učitava i izmišlja negativnosti i vrdanja, ali istina je jedna a ona je jasno napisana u tom pokušaju,

[Stipan]

Opet ja ostadoh bez kafe. Svima sam nekako daleko.

Pa ko ti kriv kad si nakraj sveta?

[Kimura]

Džek, kucali smo u isto vreme, a moji komentari svakako ne zavise od tvojih komentara.
''Na isti dan'' je priča koja mi je ostala da je komentarišem, jedina osim ''Poruke u boci'' o kojoj sam već rekla šta sam imala.

[Džek]

U isto vreme na isti dan. Ajd' dobro

[Kimura]

Ako već želiš da me sumnjičiš za neku niskost, samo napred!

A taman sam mislila da ti zahvalim na konstruktivnom i veoma lucidnom komentaru. Sad neću! 

[Džek]

Taman posla. Šta imam, kažem u lice.
Pa i da je tako, šta ko ima od toga? Od "vraćanja milo za drago" kroz komentare? Eto, pretpostavljam da je D. napisala priču br 1, sva je u njenom stilu, pa m je, uprkos svim njenim sranjima, vređanjima i podmetanjima, ipak bila prva za glas. Da sam hteo, mogao sam joj učitati hiljadu nepravilnosti, mana, vrdanja, ali čemu?

Čini mi se da je PTY napisala da učesnici rado traže nešto u pokušajima čega nema, gledaju da zarone u dubine plitke vode. Niko naravno ne brani da se skače na glavu u plićak, ali neka ne ubeđuje druge da ga ne boli glava, a da se počeše pred svima bi bilo lepo, ali neostvarljivo.

Ne treba meni ničija zahvalnost na komentarima, nego upravo to -komentari. Mnogo je ovaj svet ovde škrt sa tim, kao da mu je mrsko da otalja to pa kada i otalja, vidi se da je otaljano preko klinca pa bolje je da ne talja nego da otalja.

[Boban]

Samo da vam se javim s Primorja i obavestim da gledam šta radite...

[Džek]

Nismo ni sumnjali u to.

[Kimura]

Pa ja i ne ''vraćam milo za drago'', nikad nisam.

Nisam znala da je ''Na isti dan'' tvoja priča, pa i sad kad znam i dalje mislim isto: junak ti nema dovoljno jak motiv da se protivi testiranju, ti ga nisi kao takvog predstavio (''gubljenje vremena i para'' ili ''pa to je čista glupost'') meni nije jak motiv, tek blaga mrzovolja u odnosu na Mašinu, a pristanak na testiranje dolazi kada sve postane nebitno.
Pa i ono sa lažiranjem prognoze je sumnjivo. Zar se ta lažiranja tako lako izvode? Neka je tako, ali zar nije bilo lakše da slaže ženu? Znaš da žene nije teško lagati, pogotovo kad ponudiš priču koja im je po volji.
No, ako ti ostaješ pri tome da si odgovorio na zadatak, neka ti bude. Ja se neću dalje protiviti.
Šteta što Boban ne čita priče. On je dao zadatak, pa bi mogao da presudi.

[scallop]

Kakve veze ima tvoje mišljenje o snazi nečijeg motiva? Čak nema veze ni sa zadatkom ni sa radionicom.

[Džek]

Moj junak, sem što smatra da je to gubljenje vremena i para, smatra i da je mašina prevara, i to sam napisao. Mislim da je to dovoljan jak motiv protivljenja, a i mrzovolja je takođe neki motiv.
Ne razumem ni to lažiranje rezultata, nisi prva koja mi je to napomenula. Napisao sam da mašinom rukovodi čovek, tj, Nataša, koja lepo otkuca na mašininom obrazcu rezultat, dakle, uzme iz mašine spremljen list i otkuca. 
Većina ovde je mašinu zamislila kao neko savršenstvo, neko božansko ili vanzemaljsko čudo koje je neprikosnoveno, bezgrešno i uvek u pravu. Moja predstava o mašini nije takva. Tek neka kutijetina u koju se ubaci kap krvi, ona odradi svoje i na svom štampaču odštampa rezultat, a radi na 220 volti, utikač je u zidu. Mašina je delo ljudskih ruku, ima garanciju i servisni rok, a testiranje nije obavezno i pod moranje, nego neka zabava i pomodarstvo. Baš tako zamišljam da mašina zaista postoji.
Kimura, tvoja zamisao o božanskoj mašini kojom se ne može manipulisati nije i svačija, tj, sigurno nije moja, a za laž, lako je ženu slagati, ali tu laž treba potkrepiti nekim dokazom, a moj junak je pohitao po dokaz jer, njoj je poznat njegov stav ka mašini, pa laž treba da bude uverljiva.   
I dalje mislim da sam odgovorio na zadatak, nigde nije napisano da se ne može falsifikovati rezultat, a sve ostale primedbe prihvatam, naravno.

[Kimura]

Zaista, nigde nije rečeno da Mašina ne može da pogreši, promeni prognozu ili da se njena prognoza ne može lažirati, pa ipak, meni se učinilo da to proizilazi iz same predstave o takvom nekom, inače nemogućem, stroju.
Ne ljuti se, ali moram da kaže i ovo: blago tvojoj ženi, sigurno je nikada ne lažeš!

[Kimura]

Kakve veze ima tvoje mišljenje o snazi nečijeg motiva? Čak nema veze ni sa zadatkom ni sa radionicom.

Moje mišljenje možda nije na mestu, ali snaga motiva je itekako bitna.
Boban reče:  ''Znači, priča treba da se fokusira na sam taj splet okolnosti – šta bi nekoga prisililo da se podvrgne takvom testu, iako je svim svojim bićem protiv toga.''

[Kimura]

Za Džeka je taj splet okolnosti smak sveta, a složićete se, možda, da kad već dođemo do te tačke uopšte nije važno od čega će ko umreti. Možda je važno da neko koga volimo pet minuta duže zadrži iluziju da je sve u redu, ali to već više nije priča o Mašini smrti, već neka druga priča.

[saturnica]

Kakve veze ima tvoje mišljenje o snazi nečijeg motiva? Čak nema veze ni sa zadatkom ni sa radionicom.

Moje mišljenje možda nije na mestu, ali snaga motiva je itekako bitna.
Boban reče:  ''Znači, priča treba da se fokusira na sam taj splet okolnosti – šta bi nekoga prisililo da se podvrgne takvom testu, iako je svim svojim bićem protiv toga.''

Ljubav je dovoljan motiv, po meni. Mada je ta ljubav vidljiva tek na rijecima, a ne i na djelu. Kako god, ljubav da se nesto ucini drugacije, je dovoljno snazan motiv. Da se razumijemo, ova prica je odradila zadatak, ali je meni i dalje nezanimljiva. Plus, ima pripovijednje u pomalo ruznom i izvjestacenom prezentu koji kvari utisak pri citanju.

[saturnica]

Za Džeka je taj splet okolnosti smak sveta, a složićete se, možda, da kad već dođemo do te tačke uopšte nije važno od čega će ko umreti. Možda je važno da neko koga volimo pet minuta duže zadrži iluziju da je sve u redu, ali to već više nije priča o Mašini smrti, već neka druga priča.

Ovo je najzacudniji moment u prici. Da nitko ne zna sto im se sprema. Inace, u protivnom bi zaista bilo bezpredmetno razgovarati o vrsti smrti koja te ceka, dok ti kometa visi nad glavom.

[Džek]

Za Džeka je taj splet okolnosti smak sveta, a složićete se, možda, da kad već dođemo do te tačke uopšte nije važno od čega će ko umreti. Možda je važno da neko koga volimo pet minuta duže zadrži iluziju da je sve u redu, ali to već više nije priča o Mašini smrti, već neka druga priča.

Slažem se, nije bitno od čega ko umire pri udaru meteora, nije bitno ni junaku. Njemu je bitno da sačuva svoju dragu od agonije čekanja na taj trenutak, kao kada roditelj pokrije detetu oči da ne vidi užasan prizor koji će ga traumirati, ali ipak taj prizor ostaje prisutan. Poređenje možda nije najtačnije, ali je jako blizu. Sve to čini zato što je voli, a voljeno biće se uvek čuva od ružnih stvari. Lažirani rezultat doprinosi tom očuvanju.

[džin tonik]

Ljubav je dovoljan motiv, po meni. ...

je, ali samo u ovom slucaju. dd-ov junak uvjerljiv, motiv prihvatljiv.

kad bi slicno projicirali na primjerice moriju, prica bi pala.
ili da izrazim stilski u duhu morije, kroz intimnu refleksiju unutrasnjeg monologa:

gordone, ja volim mog muza.
(ponekad medium, najcesce krvavo.)

znaci tu imamo gender bias, ne mozemo generalizirati.

[Džek]

Za Džeka je taj splet okolnosti smak sveta, a složićete se, možda, da kad već dođemo do te tačke uopšte nije važno od čega će ko umreti. Možda je važno da neko koga volimo pet minuta duže zadrži iluziju da je sve u redu, ali to već više nije priča o Mašini smrti, već neka druga priča.

Ovo je najzacudniji moment u prici. Da nitko ne zna sto im se sprema. Inace, u protivnom bi zaista bilo bezpredmetno razgovarati o vrsti smrti koja te ceka, dok ti kometa visi nad glavom.

Momenat je čudan onima koji nisu pažljivo čitali priču, u kojoj lepo piše da narod trtlja, pretpostavlja, priča, ali zvanične potvrde nema, kao uostalom, moj junak što je pretpostavio. Vojvode se ne ispaljuju tek tako vežbe radi, ta čuda su fiksirana pod zemljom i izrada samo jedne te rakete košta kao omanja država. Dovoljno pametnom čoveku da zaključi da su poletele sa debelim razlogom, ali ga ostavljaju u konfuziji zarad nepostojanja uzvratnog udara. Dakle, pametnom ostaje samo da skonta da su poletele u susret nekoj drugoj pretnji. 

[saturnica]

Za Džeka je taj splet okolnosti smak sveta, a složićete se, možda, da kad već dođemo do te tačke uopšte nije važno od čega će ko umreti. Možda je važno da neko koga volimo pet minuta duže zadrži iluziju da je sve u redu, ali to već više nije priča o Mašini smrti, već neka druga priča.

Ovo je najzacudniji moment u prici. Da nitko ne zna sto im se sprema. Inace, u protivnom bi zaista bilo bezpredmetno razgovarati o vrsti smrti koja te ceka, dok ti kometa visi nad glavom.

Momenat je čudan onima koji nisu pažljivo čitali priču, u kojoj lepo piše da narod trtlja, pretpostavlja, priča, ali zvanične potvrde nema, kao uostalom, moj junak što je pretpostavio. Vojvode se ne ispaljuju tek tako vežbe radi, ta čuda su fiksirana pod zemljom i izrada samo jedne te rakete košta kao omanja država. Dovoljno pametnom čoveku da zaključi da su poletele sa debelim razlogom, ali ga ostavljaju u konfuziji zarad nepostojanja uzvratnog udara. Dakle, pametnom ostaje samo da skonta da su poletele u susret nekoj drugoj pretnji. 

a što reći, ja ko i narod iz priče, trtljavim namjesto da napnem moždane vijuge. naravno, problem je u nepažljivom čitatelju, a ne u piscu...