Radionica broj 55 - GLASANJE

[Anomander Rejk]

Nešto mi se čini da ni svi autori još nisu komentarisali priče...ajte ljudi, toliko se kukalo za radionicom, i kad je konačno opet krenula i ustabilila se, sad treba opet gvozdenim kukama izvlačiti reči iz ljudi...

[Džek]

Naravno, samo je tebi to čudno, ostalim komentatorima nije. Vidi, svugde se mogu naći čudesa ako ih potražiš, a ti si odlučila da ih tražiš u mom pokušaju, uprkos izjavi da ćeš samo da prozujiš sagitom i samo da kažeš koja ti je naj priča.
Dovoljno smo pričali o motivima, pa bih da bajpasujem motiv naprasite potrage za čudesima umesto zujanja pa kafama. Apropo kafa, odoh u grad da gluvarim, pa se, nadam se, nepišemo večeras. 

[Kimura]

Vidi, Džek, zapravo mi je milo što si se javio, još ćemo doći do istoga.
Meni samoj je ova tema bila odbojna i to iz dva razloga:
- Mašina koja iz kapljice krvi odaje od čega ćemo umreti nije moguća, a ne spada među nemoguće motive o kojima bi meni bilo zadovoljstvo da maštam.
- Strano mi je bežanje od saznanja i to tako izričito, po svaku cenu sklanjanje od otkrića od čega ću umreti. Boban reče kako ima ljudi koji se plaše da izvade krv. Istina. Ima takvih. Ali, ja ne spadam u tu cmizdravo-histreričnu grupu, verujem da nijedan rastanak sa dušom nije lak i baš i ne smatram svoj život tako velikim niti značajnim da bih drhtala od pomisli da će mi jednom...šmrc...doći kraj.
Pošto nisam želela da lažem previše, izabrala sam da se moj junak plaši da bi saznanje u čemu je njegova smrt moglo da dođe do nepriljateljskih ušiju.
Ti si u svojoj priči devalvirao smrt. Što bi drug Staljin rekao, pretvorio si je u statistiku. Zar je bitno kako će umreti neki Artem i njegova drugarica Maša, ako sutra ceo svet nestaje?   

[saturnica]

Nešto mi se čini da ni svi autori još nisu komentarisali priče...ajte ljudi, toliko se kukalo za radionicom, i kad je konačno opet krenula i ustabilila se, sad treba opet gvozdenim kukama izvlačiti reči iz ljudi...

hmmm, Anomandere, znači li to da imamo i tvoju priču u ovom krugu? jer u protivnom, mislim da bi te boljelo uvo za to...

[Džek]

Meni tema nije bila odbojna, čak mi je bila izazovna, ali ako se sećaš, još sam na početku kukao ovde koja bi to bila svrha mašine? Zaista, kakva bi joj bila uloga, sem zajebantske, u našem svetu? Ako bi se shvatila ozbiljno, bilo bi mnogo diskriminacije i segregacije.

No, nije sada ni bitno, zadatak je postavljen i narod se prihvatio pera. Rezultati su tu.
Nisam nigde napisao da nestaje ceo svet, tek da meteor leti na Sibir. Ne razumem kako sam devalvirao smrt i pretvorio je u statistiku. Uopšte nije bitno kako će skončati Maša i Artem, bitno je, a što sam hteo da naglasim, koliko je on spreman da učini za nju, umesto da učini nešto za sebe.

Jai dalje ne znam koja je tvoja priča, ali po ovome što si napisala, pretpostavljam sada, a o rastanku sa dušom, ne znam šta da kažem, mislim da je to jako individualna stvar. Mogu samo da velim da ću umreti na kraju svog života, i nadam se mirno i zadovoljno otiči u večnu noć.

A sada odoh, pa ćemo nastaviti ako bude volje i interesa.   

[saturnica]

Naravno, samo je tebi to čudno, ostalim komentatorima nije. Vidi, svugde se mogu naći čudesa ako ih potražiš, a ti si odlučila da ih tražiš u mom pokušaju, uprkos izjavi da ćeš samo da prozujiš sagitom i samo da kažeš koja ti je naj priča.
Dovoljno smo pričali o motivima, pa bih da bajpasujem motiv naprasite potrage za čudesima umesto zujanja pa kafama. Apropo kafa, odoh u grad da gluvarim, pa se, nadam se, nepišemo večeras. 

nemoj tako džeki. nije li me scallop prozvao za sabotažu? pa kad već je, tvoja se nekako našla slučajno na tapetu...

[Linkin]

gordone, ja volim mog muza.
(ponekad medium, najcesce krvavo.)

[Scordisk]

ja kao i boban, samo vas gledam .
ne da mi se kuckati preko telefona, ova vrazija masina ima sitna slova a ja debele prste. za par dana upadam sa komentarima, anomandere, nemojte da zamrete do tada

[Kimura]

A baš sam se pitala gde si ti?

Sad, nevezano za bilo koju priču, evo pitanja: da li mašina može da menja jednom datu prognozu?

[Boban]

za neke je sabotaža učestvovanje u radionici, za druge neučestvovanje, za treće nekomentarisanje priča a učestvovanje...

[džin tonik]

Sad, nevezano za bilo koju priču, evo pitanja: da li mašina može da menja jednom datu prognozu?

naravno, sve je moguce.
primjerice, u "svetu" imamo pseudo-prihvatljivi motiv, t.j. trudnicu. stroj ne mijenja prognozu, ali se posljedicno moze prikazati u ekvivalentu.
kad bih gradio na slicnoj ideji, junak bi dobio transfuziju krvi, sto donekle jaci pseudo-prihvatljivi motiv, a kao prihvatljivi priznao bih susret s vampirom, otmicu i cinjenje, hm, nekih stvari kroz vanzemaljce, etc.

[džin tonik]

mislim, sve ovisi kako postavis granice sistema stroja ili pozadine informativne vrijednosti krvi. ako iscitana informacija temelji na zatvorenom sistemu zemlja, asteroid na kolizionoj putanji moze promijeniti prognozu kad udje u sistem, t.j. sistem postane svjestan prijetnje.

[Stipan]

za neke je sabotaža učestvovanje u radionici, za druge neučestvovanje, za treće nekomentarisanje priča a učestvovanje...

Pa što ti nisi ovu misao malo podrobnije razvio? Možda bi te čak i uvrstili u neku zbirku priča o teorijama zavere?

[džin tonik]

Sad, nevezano za bilo koju priču, evo pitanja: da li mašina može da menja jednom datu prognozu?

naravno da to nije moguce.
a precrtamo li science u sf-u, alah je ultimativna spoznaja:
uglavnom, premjestanje globalnog tezista price sa znanosti na fikciju mogucnost cini neprihvatljivijom (!) i obrnuto.
sto stroj racionalnije ovozemaljski, to uvodjenje nadrealne radnje pogodnije sabotazi prognoze.

[RedSonja]

može,u filmu adjustment bureau sudbina može da se promeni, ako se ne varam.
ali koncept je drugačiji od ovog.
mislim da je ovaj postavljen koncept više usmeren na tragediju, odnosno na prorčanstvo koje će se ispuniti po svaku cenu, a naročito kad i sam junak sazna proročanstvo pa poželi da ga menja, kao u priči o Edipu.

inače ,dobar dan!
vaše rasprave ,ko i sama tema, su me podsetile na jednu svetosavsku crticu našu staru, a tiče se sudbine i proročanstva;

išao tako jedan bogati trgovac i uhvati ga noć i naidje na jednu staru malu kuću i pokuca. otvori mu čovek a trgovac ga pita da prenoći.
domaćin bi mu dao prenoćište ali ima samo jednu sobu , mnogo dece + kaže žena mu se poradja večeras. nema veze, kaže trgovac ja ću da se šćućurim u uglu nećete me ni primetiti.

i pusti njega dobar čovek da prenoći. i stvarno žena mu se porodi, a trgovac ni oka da sklopi od porodjajnih jauka. rodi se dečak ,u daljem textu zvaćemo ga herkul, pa dodju tri vile, sudjenice da mu odrede sudbinu. prva odredi umreće odmah, druga veli neće umreti ali će živeti teškim životom atreća najstarija čije se proročanstvo jedino i računa kaže: ništa od toga nego će biti zet ovome što čuči u ćošku.
čuje to trgovac pa se osvrne oko sebe, vidi bedu , gomilu dece, ne da mu se da ćerku jedinicu uda ovde.

i tako se seti , pa ujutru kaže domaćinu: što ti meni ne bi prodao ovo tvoje dete, šta će ti još jedna gladna usta, ja nemam dece pa ću se lepo pobrinuti za njega, i čovek mu proda sina.
ovaj uzme dete pa ga okači negde usput o drvo  u nadi da će ga zveri pojesti.
medjutim prodje tuda jedan stari pastir čuje bebu kako plače, pa uzme dečaka i odgoji ga. dečak izraste u pravog lepog srpskog junaka, hehe. ali dečak i sam pastir, nepismen, prost.

čuvao tako ovce i onaj bogati trgovac baš tuda prodje da kupi ovce od pastira, i vidi herkula. oduševi se kako je momak lep pa pita pastira ko je to, a pastir mu sve ispriča kako je našao dečka još kao bebu.i ovaj se seti da je to onaj za koga su vile prorekle da će mu biti zet pa kaže pastiru: kupiću celo stado ali pod uslovom da mi ovaj tvoj otera stado kod mene na imanje, ja putujem dalje.

i podje herkul sa ovcama i ceduljom koju trgovac napisao i dao herkulu da je ponese a na cedulji piše : čim preuzmete ovce ubijte ga.
i ide tako herkul i sretne svetog savu. a kako sveti sava nije običan čovek već intuitivan pita mladića gde ide, ovaj mu ispriča pa ga pita a kakva ti je to cedulja , ovaj kaže ne znam da čitam nemam pojma; sveti sava je pročita pa je baci i uzme drufu cedulju pa napiše: čim dodje, uzmite ga za zeta.

i stigne herkul, ćerka trgovčeva se zaljubi odmah čim ga vidi, svadba slavlje, ni herkul se ne buni.
vrati se trgovac vidi proslavu, pita: pa šta sam vam ja rekao, oni svi se pravdaju pokazuju cedulju,miradzika srećna, ali trgovac nikako da se pomiri sa tim.

pa kaže herkulu ti ćeš večeras u jedan sat po noći da obidješ štale, a slugama kaže čim izadje ubijte ga.
i ode herkul sa ženskom , prva bračna noć, otkuca jedan, herkul krene da obidje štale, ali mlada mu kaže ma ostani još malo hehe , nemoj još da ideš vidiš kako nam je lepo posle ćeš.
i on ostane, el i njemu je bilo lepo .
a trgovac nestrpljiv prošlo jedan izadje da proveri što se ne čuju pucnji, tek što promolio glavu sluge upucuaju njega zbrkom, misleći da je herkul.

eto tako, tela sam da kažem , možda mašina i promeni mišljenje, može i dvaput, ali ništa joj to ne vredi dok se ne oglasi treća sudjenica, da se tako izrazim : ))))

[RedSonja]

inače preletela sam pogledom kroz priče, priča novo načertanije mislim da sam je bodovala, zato što je dala smislen odgovor na pitanje čemu takva mašina.
možda takva mašina već postoji ali o njoj zna samo putin i tako to : )))

takva mašina bi izazvala kraj svega kad bi se dala na slobodnu upotrebu , odnosno kad bi rezlutati bili dostupni ljudima.
medjutim priča poruka u boci mi se svidja više, zato što me je podsetila na nešto što je jedan lepo definisao: koliko smo srećni što ipak živimo u apokaliptičnom a ne postapokaliptičnom svetu.

[džin tonik]

sonja, smor. taj tvoj kuran st. savus. st. boban je to ljepse izrazio: ulica uvijek pronadje put! elementarni determinizam.

[Mileva]

Ovaj krug je bio odlican! Nisam stigla da glasam, ali sam vrlo prijatno iznenadjena. Ne znam odakle tolika razlika izmedju predhodne i ove radionice. Mozda je autorima tema bila bliskija, zanimljivija, ili je do Bobanovih instrukcija na zadatu temu (ono da ne mora da se smislja u sitna crevca na koji foru masina radi, vec da joj je funkcija vec unapred data). Pojma nemam.
Great job everybody

[RedSonja]

sonja, smor. taj tvoj kuran st. savus. st. boban je to ljepse izrazio: ulica uvijek pronadje put! elementarni determinizam.

nije kuran nego sveti sava zato ti i jeste smor.

[Džek]

A baš sam se pitala gde si ti?

Sad, nevezano za bilo koju priču, evo pitanja: da li mašina može da menja jednom datu prognozu?

Evo kako ja to vidim i kako sam shvatio mašinu.
Mašina ne predviđa budućnost. Da je tako, ne bi joj trebala krv svake testirane jedinke ponaosob, u stvari ne bi joj trebala krv uopšte. 
Shodno tome, mašina pravi proračune iz DNK jedinke i na osnovu toga, veli od čega će da mandrkne. Dakle, mašina sračunava od čega će organizam prestati sa radom  i u tom aspektu je bezgrešna. Ipak, nasilne smrti se dešavaju uprkos što je mašina nepogrešiva.

Odgovor na tvoje pitanje, po meni, je – mašina ne greši ali nije uvek u pravu. Njena predviđanja se ne obistinjuju uvek.

Druga je stvar ako mašina predviđa budućnost jedinke, ali u zadatku je naglašeno da nije bitno kako mašina radi, tako da kontam neku kombinaciju između DNK matematike i predviđanja budućnosti, u kojoj se okolnosti konstantno menjaju, pa tako i prognoza.   

[Linkin]

A ovaj deo zadatka?

A dijagnoza je uvek kratka: recimo "umrećeš od srčanog udara" ili "zgaziće te auto" ili "ubiće te muž/žena" ili "udavićeš se" i sve u tom fazonu.

Primer 2. i 4. su nasilne smrti nesrećnim slučajem, a 3. je nasilna smrt ubistvom.

[Anomander Rejk]

Zadatak lepo kaže-mašina je datost. Nije je nužno posebno obrazlagati, kako i zašto radi, niti se to traži. Tražilo se da se priča stvori oko testiranja-neko neće da se testira, okolnosti se naglo promene, sad hoće-zašto?Po meni je tu srž više bila na nekom psihološkom, unutrašnjem životu junaka, stanju svesti, nego tehnologiji i promenama u društvu. Tako sam barem ja shvatio zadatak-on se može uraditi u sf stilu, a i ne mora nužno.

[Džek]

A ovaj deo zadatka?

A dijagnoza je uvek kratka: recimo "umrećeš od srčanog udara" ili "zgaziće te auto" ili "ubiće te muž/žena" ili "udavićeš se" i sve u tom fazonu.

Primer 2. i 4. su nasilne smrti nesrećnim slučajem, a 3. je nasilna smrt ubistvom.

Šta sa tim? Kimura je pitala nešto i ja sam odgovorio.

[Linkin]

Zaboravi.

Učinilo mi se da ti taj deo fali, a zapravo imaš ti to u svojoj priči.

Nekako si uspeo da istovremeno ispuniš sve uslove zadatka i da napraviš potpuno drugačiju mašinu.

Koju, naravno, nisi morao da objasniš, jer zadatak kaže da nije potrebno.

Genijalno.

[Stipan]

A ti si Linkin na svom blogu mene citirao? Jebote! Popularniji sam od Hrista!

[Kimura]

Zamisli! A neki naivni ljudi bi rekli da si samo najpopularniji Subotičanin!

[Linkin]

A ti si Linkin na svom blogu mene citirao? Jebote! Popularniji sam od Hrista!

Ih Stipe, pa otkad to stoji...

Isus je amater!

[Linkin]

Dnevna poseta bloga za sat skočila za 1200%!!!

[džin tonik]

Gule reagiraj!!!

[Stipan]

Dnevna poseta bloga za sat skočila za 1200%!!!

Jes' video kako to izgleda kad te Stipan pogleda?

[PTY]

Ali Džek, upravo to i jeste problem, jer "menjanje okolnosti" zapravo uopšte ne postoji, to je samo iluzija, optička varka uzrokovana linearnim poimanjem vremena.

No dobro, prebaci sve to u ilustraciju, recimo, premesti taj koncept iz fantastike u našu naobičniju, najbanalniju i najtrivijalniju svakodnevicu: pretpostavi da ja pouzdano znam šta će se tebi desiti u idućih 10 dana.

Nema ništa neprirodno u toj pretpostavci, recimo da je ona čisto poslovne prirode: ja naprosto poznajem 10 ljudi koji nameravaju da ti u idućih 10 dana daju 10 izveštaja zbog kojih ćeš ti naprosto morati da doneseš jednu konkretno odluku.

I zato ja danas tebi kažem, ajde Džek, uradi to-i-to, veruj mi na reč, to je najbolja opcija. Ti, naravno, ne veruješ na reč, nego kažeš – nema šanse, to-i-to je čista glupost i ja to nikad, ni u ludilu, ne bih uradio. Ja kažem – dobro onda, vidimo se za deset dana.

Ali u idućih deset dana, ti dan za danom dobijaš po jedan od onih izveštaja, i dan za danom menjaš taj svoj početni stav, da bi na kraju desetog dana došao upravo do onog finalnog i priznao meni – u redu, sad pristajem, ali to samo zato što se okolnosti promenile.

Ali one se uopšte nisu promenile, one su uvek bile prisutne, inače ih ja ne bih znala, zar ne? dakle, svrha ovog modela sa predviđanjem sudbine je bila da te izbaci iz linearnog razmišljanja, jer prognoze dolaze iz tog upravo koncepta – sve okolnosti su tu i oduvek su bile i biće tu, samo što ih jedino Mašina vidi.

Jednom kad tako prepoznaš koncept i mehanizam na kom on funkcioniše, onda ti je jasno da Mašina ne može da menja prognoze. I uopšte nije bitno na koji način ona te podatke za prognozu stiče, bitno je jedino da podaci postoje, oduvek su postojali i zauvek će, a jedino ona ima neograničen pristup tim podacima, i na temelju njih donosi apsolutne prognoze. Dakle to je to, to ti ovaj konkretno model saopštava, i on je bazni mehanizam za mnoge koncepte, recimo vremeplov.

[Džek]

Ali, odkud znaš da bih ti došao sa priznanjem i zašto je tako sigurno da bih menjao svoj stav? Iz tvoje perspektive je to sve ok, ali da li je iz svačije?

Dakle, okolnosti se ne menjaju za tebe, ali za mene su se promenile itekako. No, ne bih da filozofiram o tome, generalno si u pravu sa tim primerom, samo sam izneo teoriju po kojoj bi takva mašina mogla i trebala da greši. Naravno, da bih bio siguran, morao bih da znam na kom pincipu mašina radi, ali ta moja teorija se bazira na pretpostavci da radi na čitanju DNK (kap krvi) i samim tim, kao što sam već objasnio, može da sračuna vek trajanja organizma, ali ne može da ukalkuliše nesrećan slučaj jer nema informacije i saznanja o vremenskom toku. Dakle, mašina koja bi radila na ispitivanju DNK bi bila vrlo ograničena u svojim mogučnostima. 

[PTY]

Ali, odkud znaš da bih ti došao sa priznanjem i zašto je tako sigurno da bih menjao svoj stav? Iz tvoje perspektive je to sve ok, ali da li je iz svačije?

Pa to  je zato što ti razbijaš njegovu konvenciju: možeš isto tako proizvoljno da pretpostaviš da u ovoj mojoj ilustraciji neće biti 10 izveštaja, nego samo devet... ali gde to zapravo vodi, osim ka nepotpunom shvatanju onoga što ilustracija pokušava da  saopšti.

Poenta je da pretpostaviš da će biti upravo tako, zato jer ovaj model to od tebe zahteva, to u cilju da bi se vas dvoje našli na istoj "talasnoj dužini", da tako kažem, jer samo tako možete da komunicirate. Ali ako ti razbiješ konvencije modela, nećeš ga prepoznati jer si ga upravo time promenio, i on je sad postao nešto sasvim drugo. A to "nešto" je samo tebi poznato, meni nije, zato jer ja ne znam kakva je ta nova konvencija, a neću ni znati ako mi ne objasniš, jer novu samo ti znaš, otud je i samo tebi razumljiva.

Cilj je da najpre prepoznaš model kakav jeste, znači originalan. Možeš ti njega kasnije slobodno da menjaš kako ti se prohte, ali ako ga menjaš pre no što si ga i pravilno prepoznao... pa, onda će ti on naprosto da izmakne.

[Džek]

Prepoznao sam taj apsolutistički model u kojem je sve preodređeno, naravno, i rešio da ga malčice izmenim, i našao sličan koji fercera u tom sistemu. U stvari, nisam ga voljno izmenio, nego me je priča povukla na tu stranu. Bilo mi je žao ispustiti, a opravdao sam da je mašina sporedna stvar priče i da nije toliko bitna za samu dramu.

[PTY]

pa znam, prepoznao si ga sasvim ispravno u prošlom krugu... 

Vidi, sasvim je ok smišljeno slamati modele, pa je tako i u ovom slučaju bilo ok krenuti sa pretpostavkom da Mašina može da menja prognoze. Ali onda je ujedno i trebalo objasniti to odstupanje od originalnog modela, a ne samo krenuti od svojevoljne i proizvoljne pretpostavke da se to može.

To ti je isto kao i sa svim drugim konvencijama koje se temelje na konsenzusu: recimo, mogu ja da od danas odlučim da reč "ne" koristim upravo u situacijama u kojima se treba reći "da" ali... malo ko to može da prati. Malo ko to i hoće da prati, jer ako ljudi ne vide dovoljno razloga u menjanju, onda se neke stvari naprosto neće menjati. Ja, recimo, vozim levom stranom: nema veze da li ja lično smatram da je to moralno ili estetski prijatno, poenta je da u ovom konkretno modelu ja ne mogu da isteram to svoje mišljenje. Zato što se svi ostali slažu da treba voziti levom stranom, iako pola sveta vozi upravo desnom... no, tako ti je to, konvencije se stvaraju konsezusom, i tu lične i subjektivne logike nemaju plodno tle...

[Kimura]

U stvari, nisam ga voljno izmenio, nego me je priča povukla na tu stranu. Bilo mi je žao ispustiti, a opravdao sam da je mašina sporedna stvar priče i da nije toliko bitna za samu dramu.

Ja ti rekoh to juče, a ti se gotovo naljuti.

[PTY]

@kimura: Možda se naljutio zato što je video iz tvog glasanja da ti to ipak nije smetalo... 

nego, sad ozbiljno, htela sam samo da ilustrujem žanrovske modele i naš odnos prema njima. Postoji bukvalno tušta i tma primera uspešnog poigravanja sa žanrovskim modelom vampira, na primer: GRRM je to uradio u Fevre Dream, Justin Cronin sa The Passage trilogijom, Petter Watts u romanima Blindsight i  Echopraxia, Kim Newman sa Anno Dracula... dakle, primera koliko nas volja. Dakle, ok je poigravati se sa modelima, ali samo ako to nije proizvoljno, jer to se lako vidi, svi mi nekako intuitivno prepoznamo kad je model razbijen namerno i sa svrhom a kad prosto nehotice.

[Anomander Rejk]

Da, ali složićeš se, The Passage je vrlo obimno delo, gde se to dalo razraditi nadugačko i naširoko, gde ima prostora i vremena da se pojedine nedoslednosti isprave i logičke rupe zakrpe, dok ovde-govorimo o vampirima jel tako-prilično je teško uspešno razbiti konvenciju u 6000(tačnije 6800 i kusur karaktera u vampirskoj priči u ovom krugu).
Ja ipak cenim pokušaje koji su krenuli van uobičajene matrice koja se očekivala za ovaj krug.

[Kimura]

ovde-govorimo o vampirima jel tako-prilično je teško uspešno razbiti konvenciju u 6000(tačnije 6800 i kusur karaktera u vampirskoj priči u ovom krugu).

Kad ovako stvari postaviš možda ne treba ni pokušavati. I zaista možda ne treba to raditi ovde, na Radionici.


PTY, nisam bezgrešna, a ni slepa da ne vidim propust kod ''Krvi Lordova''. Recimo da me je ta priča malo više šarmirala. Toliko da čak verujem da se učinjeni prestup može lako ispraviti.

[PTY]

@kimura: ma naravno, slazem se.

@anomander: pa tacno je sve to, ali o tome se upravo i radi - da se uvezbava procena sta i kako i zasto.... koji motiv uzeti, kako ga upotrebiti, sta ubaciti a sta izbaciti... plus, nije ovde primarno proizvoditi impresivna prozna dela, to se radi pod drugacijim okolnostima, sa vise vremena i slovnih znakova na raspolaganju.

[Džek]

Kimura, nisam se naljutio, osetila bi da jesi. Naucio sam da to nicemu ne vodi. Zainatio je prava rec. A ne bi ni to da si obrazlozila "vrdanje" kao sto je PTY. Svako brani svoje a vojnik u odbrani zaustavlja odeljenje u napadu. Tako je jos od pojave baruta i puske. I masine bezgresne masine koja nekada nije u pravu

[PTY]

tako zbore prave kolege... 

samo opušteno, mali ekcesi u komunikaciji se omaknu čak i anđelima, garant, bitno je samo da nema zle namere...

nego, još jedna stvar pa da se vratim crnčenju za hleb: ja u ova tri kruga skoro da nisam našla prilog autora koji "ne zna da piše". Što se toga tiče, zaista se ne sećam ijednog takvog uratka. Ja kad kažem da mi je nešto bilo nečitljivo, ne mislim time da kažem kako autor ne barata dovoljnom veštinom samog pisanja. Otud vam i ne bi trebalo više biti primarno da praktikujete samo onu "kako" veštinu, nego rađe da obratite pažnju i na ono "šta" i "zašto".  Jer nije fora naučiti pisanje a onda proizvoditi dela slabo zanimljiva za čitanje, jer van ove radionice, nećete naići na istu ovu motivaciju pri čitanju vaših dela... oni koji čitaju (pa još i knjige kupuju) su poprilično probirljivi, i to ne bi trebalo olako smetnuti sa uma.

[Boban]

Ja ipak cenim pokušaje koji su krenuli van uobičajene matrice koja se očekivala za ovaj krug.

Koji je smisao radionice u kojoj pokušavamo da se disciplinujemo i nešto naučimo, ako je ljudima izazov da prekrše zadata pravila i ako oni koji to čitaju i ocenjuju, takve pokušaje nagrađuju?
Da li si nekada video kako izgleda trening fudbalera? Dobacivanje lopte na određeni način, trčanje po zadatom rasporedu i ubacivanje lopte sa određenog mesta na određeno mesto. Šta misliš kako bi se proveo fudbaler da u takvoj situaciji napravi dribling na drugu stranu i umesto centriranja šutira na gol i postigne ga? Da li bi bio nagrađen za sjajan potez ma koliko sama izvedba veličanstvena bila?
Da bi se pravila kršila mora se prvo savladati poštovanje istih...

[Anomander Rejk]

Ne preteruj. Nikakva pravila nisu prekršena. Svaka priča u ovom krugu se  prilično jasno držala teme i zadatka.

[Kimura]

Ja ipak cenim pokušaje koji su krenuli van uobičajene matrice koja se očekivala za ovaj krug.

Koji je smisao radionice u kojoj pokušavamo da se disciplinujemo i nešto naučimo, ako je ljudima izazov da prekrše zadata pravila i ako oni koji to čitaju i ocenjuju, takve pokušaje nagrađuju?
Da li si nekada video kako izgleda trening fudbalera? Dobacivanje lopte na određeni način, trčanje po zadatom rasporedu i ubacivanje lopte sa određenog mesta na određeno mesto. Šta misliš kako bi se proveo fudbaler da u takvoj situaciji napravi dribling na drugu stranu i umesto centriranja šutira na gol i postigne ga? Da li bi bio nagrađen za sjajan potez ma koliko sama izvedba veličanstvena bila?
Da bi se pravila kršila mora se prvo savladati poštovanje istih...

Tačno, ali meni je najdisciplinovanija priča u ovom krugu ujedno i najdosadnija. Glasala sam za nju, ali kao što već rekoh, da sam na nju naišla u kakvoj knjizi, samo bih je preletela i brzo zaboravila.

[Stipan]

E, pa ni ja tvoju ne bih zapamtio, sve uz inat!!!

[Boban]

kimura, veruj mi, mnogo je dosadno gledati trening fudbalera... zaista treba genijalnosti pa da se to nadgradi uz ispunjenje svih zadatih uslova.

Svojevremeno mi je jedan poznati poznavalac književnosti objasnio šta je najveći problem sa naučnom fantastikom i zašto ona nikada neće dobiti mesto kakvo mi mislimo da zaslužuje. Osnovna njegova primedba odnosila se upravo na izmišljanje svega što nam zatreba u priči. Ne poštujemo jasan okvir, već domislimo sve što nam rešava probleme. To je, po njemu, loše i znak literarne slabosti i svakako manje vredna književnost.

[Linkin]

Lepo bi bilo pamtiti nedisciplinovane priče. Ali, to je nemoguće, ako ih ne razumemo.

Meni je jasno da neki autori žele da hode nekim svojim putem. I to je ok. Ako ne prekrše pravila zadatka, zašto da ne?

Ali, moraju omogućiti svima da takvu priču isprate. To možda nije zatraženo pravilom zadatka, ali je svakako zatraženo pravilom zdravog razuma.

[scallop]

Jel' vi to ovde ozbiljno?

[Kimura]

E, pa ni ja tvoju ne bih zapamtio, sve uz inat!!!

Kad se već žališ na mene, da ti dam razloga!