Antifašizam

[Аксентије Новаковић]

I tebe treba ukloniti po kratkom postupku.

Значи и ти верујеш у бајке како су једни бацали бомбе, а други их хватали у лету и враћали их назад?

Пази Скалопе, то су цитати из огромне комуњарске књижурине, која се  зове "Ресава путевима борбе и слободе".
У тој књизи има и слика моје покојне прабабе по оцу, која је била задојена комуњарском идеологијом, и која је, као првоборац, сама себи просвирала метак кроз уста да се не би жива предала.
А у књизи је приказана слика на којој се заједно налазе: моја прабаба, након самоубиства, затим  убијени Вељко Дугошевић (то име ти је сигурно познато) и његова убијена жена, Ната Дугошевић (и то име ти је сигурно познато).
Њих троје су након смрти заједно сликани, а њихова тела су вучена од Петровца на Млави до
Крагујевца, и приказивана по селима између, да народ види како пролазе "комуњарски бандити".

Могу још тога да цитирам из те књижурине, нпр. како је први командир "ресавске" чете, Лаза Стојановић (потоњи народни херој) претио стрељањем неким партизанима због пар кила шљива што су побрали узпут.
Такве ствари су рађене током грађанског рата у Србији, партизани су глумили финоћу: "једемо кору с дрвета али не и плодове тог дрвета, јер не смемо ништа да украдемо", а онда су после рата крали као стенице, измислили кулучење и отимали од народа и последњи џак кукурузног брашна.
Једном за свагда ће истина о комуњарама и њиховим злочинима над Србима морати да исплива, што пре то боље.

Рецимо, на данашњи дан је на Равној Гори подигнут устанак против Немаца.
Док су дражиновци чекали "повољан тренутак за борбу", комуњаре су по Србији, у то време, играле фудбал са Немцима.
О томе говори Пуриша Ђорђевић (теби, али и другима итекако познато редитељско име, који се након "ослобођења" прославио као један од комуњарских ликвидатора, па је зато добио прилику да аванзује у "познатог" редитеља).

У сећању је остало да је део чачанских комуниста добро прихватио долазак Немаца у Чачак.
Политички слагали смо се са Немцима јер су Стаљин и Хитлер имали пакт о ненападању. Комунисти у Чачку су са весељем гледали у тенкове и немачке топове - скори знак пропадања капиталистичке империје.
Раднички клуб ,,Борац" одиграо је са Немцима и фудбалску утакмицу.
Победили смо их са три према један.
Јер су Немци играли у војничким цокулама.

(Пуриша Ђорђевић,Филмска прича, ,,Телеграф", Београд 15. март 1995)

[Meho Krljic]

Dejvid Vong po malo o svemu:

http://www.cracked.com/blog/7-reasons-world-full-hate-groups-cults/

[Franz Xaver von Baader]

Čitam malo krljićeve mudrolije nakon godina odsustva. Jasno, nisam pročitao ama baš sve, više sam preletio kroz neke stranice i ozbiljnije pogledao neke baš krljićeve postove, ne bih li vidio čemu ovaj topic.
Neke sramežljive izjave u tom smislu, dao je taj (u međuvremenu prepoznati??) guru postmoderne ljevice.

Tako možemo čitati:

"Što se tiče mojih deklarisanih stavova: jedan od najjasnijih stavova koji ja često iznosim je da je ravnopravost zasnovana na jednakoj mogućnosti da ostvariš pravo a ne samo na jednakom pravu temeljna društvena vrednost koju treba da promovišemo. To je model koji pokušavam da branim u raspravama itd."

te

"Kako se u to uklapa ovo što pričam o antifašizmu (da je dobro suprotstaviti se govoru mržnje uz očuvanje slobode govora)"

Ipak nije razvidno kako se to uklapa u čitavu ovu priču, emfatično nazvanu - antifašizam.

Krljiću,
pa ti krećeš od pretpostavke da uopće i nije jasno što je to fašizam, da je danas u uporabi definicija fašizma "fašizam je ono što mi se ne sviđa".
Ali onda, u prokušanoj maniri prodavača magle, dalje jašeš na istoj toj dvosmislenosti koju tobože dovodiš u pitanje (na riječima, kao "uvod" u prodavanje "deklariranih stavova"). Naime, instrumentirajući za dnevnu uporabu (nejasni) pojam antifašizam (nisi pokazao ni što je to 1.antifašizam ni 2.fašizam).
Osim ako ovo nije razjašnjenje i jednog i drugog: "da je dobro suprotstaviti se govoru mržnje uz očuvanje slobode govora".

Međutim, "govor mržnje" je još jedna, jako klizna, kategorija, najčešće za dnevnu uporabu kojom vladaju eksperti novogovora krljićevog kalibra.
Nadalje, suprotstaviti se govoru mržnje ne mora biti iz tzv. antifašističkih pozicija. Npr. ja sam se često na sagiti suprotstavljao srpskočetničkom govoru mržnje iz muževne hrvatske nacionalističke pozicije. Itd.

I bla bla bla, u svakom slučaju, ni pet lipa ne dajem na krljićevski antifašizam, koji bih, inicijalno definirao kao mimikriju lijevoliberalnih mudrolija.

-----------

Fašizam i antifašizam bih odbacio kao balast opterećen semantičkim igrarijama koje ne polučuju nego emocionalni naboj (scallopov slučaj partizanštine).

Vrijednije uščuvanja je (iako opet i to nabijeno nabojem i balastima) par lijevo-desno.

I sad, prema Bobbiovoj analizi, jedini ispravni kriterij razlikovanja (kada se odstrane sva lutanja i preplitanja) jest:

desnica - HIJERARHIJA
ljevica - EGALITARIZAM

Znači, desničin je ideal to da postoje "privilegirani", recimo zaslužni u ratu. Desnica - svakom svoje.
Ljevica idealizira, a danas izrazito kroz krljićevski novogovor o ravnopravnosti zasnovanoj na jednakoj mogućnosti da ostvariš pravo, i to kao poželjnu društvenu vrijednost (koju trebamo promovirati, kaže usputno cinički krljić).

Eto, kratko, ali držim jezgrovitije i sadržajnije od krljićevog okolišanja.

[Meho Krljic]

Pozdrav Pingvinu. 

Naravno, ja ne shvatam zašto bih JA morao da išta definišem, pa nisam ja akademik. Postoje ljudi koji se identifikuju sa nekim od ova dva pojma ili izmišljaju nove pojmove kojim se distanciraju od nekog od njih, i u sukobu su jedni sa drugima. Ovaj topik je najviše da se vidi kako sukob da se vodi na pametnije načine nego nekad.

[Krsta Klatić Klaja]

Baader Meinhof!

ček, pa šta je sad problem s prvom citiranom rečenicom kad si i ti zaključio da je Meho za egalitarizam?

dakle, ta rečenica bi sugerisala upravo fašistički problem na koji je Orvel ukazao

u ovom slučaju bi glasio

Svi ljudi su jednaki, samo neki nemaju jednake mogućnosti da budu jednaki.

a Životinjska farma je, jelte, knjiga o fašizmu.

[Krsta Klatić Klaja]

jezgrovitiji od pingvina!!!

[Franz Xaver von Baader]

ček, pa šta je sad problem s prvom citiranom rečenicom kad si i ti

Problem je što meho krljić (pozdrav meho;), na stranu to što je prepoznat kao ljevičar, ne onaj stari, nego novi, darknajterski cinički ljevičar nihilističke usmjeridbe, rabi iste stare manevre vulgarne ljevice: pod krinkom zalaganja za "otvoreno društvo" (sukob mišljenja, kako kaže) on u startu zapravo DISKVALIFICIRA protivnike njegovih vizija i konstrukata, označivši sebe - antifašistom!?? Sam sebe je proglasio antifašistom (onda su oni drugi, jelte, fašisti) i sada sa te komotne pozicije poziva da mu se podnesu drugačija stajališta ("na pametnije načine nego nekad" ----- kada?? koji to bili nepametni načini i kada? komunistički banditi i teroristi iziskivali su odgovore jednakom mjerom, ja tu vidim paralelizam).

Neće to ići tako, meho.
Ja jesam (srcem i dušom - te ponajviše duhom) protiv tebe, ali ne prihvaćam tvoje mudrolije o antifašizmu. Dakle, samim time što sam protiv tebe (te tek onda protiv tvojih stajališta - primijeti dosljednost, ultradesnu i ultrakonzervativnu) ne prihvaćam da sam fašist ili, prema tvojoj paušalnoj definiciji, da rabim govor mržnje. Nije govor mržnje ako te, uzmimo primjera radi, brutalno rasturim na topicu - to je samo potvrda moje teze (koju sada iznosim) da naše mogućnosti NISU JEDNAKE, a sve to skupa opet nema veze sa DRUŠTVENOM VRIJEDNOŠĆU. Moja mogućnost je moja najizvornija osobnost, nikakve veze nema sa društvenim vrijednostima. Tj. ima samo posredne, naime da ostvarujem svoju mogućnost (koja je moja korjenita sloboda) u i kroz svijet.

[Meho Krljic]

Pa nisam ja sebe označio antifašistom, tako me ti klasifikuješ. Ovaj topik je, između ostalog, tu da može da se priča i o tome ima li smisla označavati sebe kao "anti"-bilo šta.

Naravno, nije mi bliska fašistička ideologija ni u kojoj svojoj istorijskoj formi, ali ne sećam se da sam ikada sebe manifestno proglasio za antifašistu, čak sam u prvom postu pisao nešto na temu toga da se antifašizam definiše samo kroz negaciju pa da to i nije neki identitet...

[Franz Xaver von Baader]

Ali i dalje ostaje da si topic nazvao antifašizam.
Kako to nema nikave sadržine, što i sam govoriš (i onda i sada), nije uopće jasno čemu??

Kad ovo razjasnimo (ovi postovi već pokazuju tvoju defanzivu po tom pitanju, pa je to dobar početak), možemo dalje na sadržajnije stvari.

[Meho Krljic]

Pa zato što intimno smatram da fašizam nije dobar za identifikaciju a antifašizam kao identifikacija nije dovoljan?

[Franz Xaver von Baader]

To bi bilo okej polazište da ujedno ne govoriš kako ne znaš što je fašizam (te da to i ne trebaš znati, jer nisi akademik).

Ako, međutim, ne znaš što je fašizam, nije baš uvjerljivo stajalište da fašizam nije dobar za identifikaciju.
Mislim, može biti i da je to točno, ali - nije uvjerljivo kada se govori da se ne zna što je nešto ali-to-nešto-svejedno-nije-dobro-za-identifikaciju.

Zato te lijepo ponovo pitam: što je fašizam, za tebe, intimno ili akademski, kako već hoćeš?

[Meho Krljic]

Na to mogu da odgovorim i sa poređenjem: ne mogu da dokučim boga ali mislim da slepa vernost bogu nije dobra.

Ili đavla, ako više volimo.

[Franz Xaver von Baader]

Au, pa nisi li BAŠ TI kritizirao i spočitavao scallopu ezopovski jezik??

Ali, ako pokušam shvatiti ove tvoje kriptokatoličke definicije fašizma, ti govoriš da nije dobro biti odan vođi, možda čak da ni ne postoji tako nešto kao vođa...

Sad je pitanje: gdje ti, oko sebe, vidiš takvu (slijepu) vjernost vođi? Gdje vidiš TAKAV fašizam?

[Krsta Klatić Klaja]

pa ček, kakav sad fašizam kao odanost vođi?

valjda fašizam kao sistematsko sprečavanje stvaranja jednakih mogućnosti za sve, iliti zamrzavanje nejednakosti u ime sadašnjih tržišnih moćnika. Zamrzavanje nejednakosti silom, da budemo precizni, pošto imamo i kvazidemokratske opcije koje zamrzavaju nejednakost

[mac]

Nije bitna bilo kakva nejednakost, nego posebna vrsta, u odnosu na one koji nisu "naši". E ti što nisu naši imaju se sistematski otuđiti od poluga moći. Ladno možemo zamisliti fašizam koji sprovodi većinska populacija zelenookih ljubitelja polke. Ako nisi zelenook i ne voliš polku, žalim slučaj, nema posla za tebe, ni usluge u pekari, a možda te i pretuku na ulici, a da niko ne odgovara. Nosi svoj didžeridu iz naše zemlje.
Plavooki polkoljupci mogu da nemaju nikakav anti stav prema ciganima, mentalno oštećenima, ženama, gejevima, strancima. Ako voliš polku i imaš zelene oči onda si naš.

[Meho Krljic]

ti govoriš da nije dobro biti odan vođi, možda čak da ni ne postoji tako nešto kao vođa...

Ne, ne, nisam to rekao. Postoji razlika između slepe vernosti i odanosti bilo čemu.

[scallop]

Lepo sam ja tražio da se odredi - fašizam. Ovako vas almudrac navede da se zaglibite u definicije definicija.

[Ugly MF]

Fasizam je kad crnja kaze crnji da je niger, belcu kaze da je vajtboj, a pizdi i vristi kad belac kaze crnji da je niger.

[Meho Krljic]

Pa... nismo se zaglibili. Topik nikada nije nameravao da donese definitivnu definiciju bili fašizma, bilo antifašizma, meni su, pri pokretanju bile interesantnije interpretacije u narodu i identifikacija sa tim interpretacijama.

[scallop]

Naravno da si se zaglibio. Evo, Ugly ima efektniju odrednicu (inspirisanu "Kosom"), a ti nisi primetio ni da mi je tvoj sagovornik pripisao "partizanštinu". I zelenooki polka zavisnici su smisleniji od tvojih napora da odbraniš svoju fiktivnu neutralnost. Ne ide to tako.

[Franz Xaver von Baader]

Nisi odgovorio gdje vidiš tu "slijepu vjernost"?

-------------------------

Međutim,
ako sad hoćemo malo produbiti ove nove diverzije iz krljićevog arsenala (kasnije ću pokazati u čemu se sastoji trik na kojemu, usput budi rečeno, počiva čitava zgrada marksističke kritike fašizma - radi se o istoj igri riječima) nije to ni tako jednostavno. Da, naoko bismo lako odbacili slijepu vjernost, ali onda Kierkegaard piše Strah i drhtanje.

"Poslije tih događaja Bog stavi Abrahama na kušnju. Zovnu ga: "Abrahame!" On odgovori: "Evo me!" Bog nastavi: "Uzmi svoga sina, jedinca svoga Izaka koga ljubiš, i pođi u krajinu Moriju pa ga onde prinesi kao žrtvu paljenicu na brdu koje ću ti pokazati" (Post 22,1-2)

... i neću vam sada dalje prepričavati šo se tu zbiva, no ne radi se o tome da je Srbin ispao najpametniji. Kierkegaard, majstor paradoksa, razvija tezu o junačkoj figuri (obliku svijesti) koju zove - vitez vjere. E pa taj vitez vjere (Abraham kao paradigma), na površini u "slijepoj vjernosti", dubinski se pokazuje kao lepršaviji, prozračniji, svjetliji od filistara zagovarača jednakih mogućnosti koje promovira meho.

[Franz Xaver von Baader]

valjda fašizam kao sistematsko sprečavanje stvaranja jednakih mogućnosti za sve

Čekaj, jesi li ti sad u krljićevom taboru ili ovo ponavljaš tek tako (jer sam još nisi došao do stava)?

U svakom slučaju, volio bih da objasnite, ti ili krljić ili bilo tko, kako se to "sistematski sprječava stvaranje jednakih mogućnosti za sve"?
Što uopće znače "jednake mogućnosti za sve" u terminologiji kojom izobraženo vlada krljić?

[scallop]

Internet omogućava da neko glup kao kokoš kukuriče kao pevac.

[akhnaton]

Mda, fašizam i antifašizam. Definicja prvog nam kao daje definiciju drugog. E pa neće biti da je tako. Zašto? Zato što se radi o prostoj Volji za Moć, koja teži uspostavljanju Oligarhije. Fašizam i Antifašizam su samo dva lica istog tela, Totalitarizma. Tj, da parafraziram Orvela, koji BTW nije u Životinjskoj Farmi opisao "Fašističku" nego Marksističku državu, da svinje ostanu na vlasti. Zato su se ova dva, Fašizam i Antifašizam i tukli 1939-1945. Dve ideologije istog korena ne mogu da izbegnu da se nađu u koliziji.

Volja za moć, ništa više. Niti je onima koje nazivaju fašistima stalo do toga da svojoj naciji, svom populusu rasi, čemu već učine dobro, niti je gomili "humanista" koji insistriaju na Identity Policy stalo do tih "jadnih" kmečavih "ugroženih manjina", oni ih koriste da bi dobili moć. Da budu Kalifi na mesto Kalifa. 

BTW, Ugly je lepo opisao.

[Franz Xaver von Baader]

Drugim rječima, ti ne vjeruješ u jednake mogućnosti za sve?
Vjeruješ u podvale, zakulisno, izvrdavanje, dvosmisleno... Pitanje glasi: po čemu razlikuješ današnji sustav od ona dva, koji su se tukli, kako kažeš?

Ima li danas jednakih mogućnosti za sve?
Ako nema, je li na djelu fašizam?

[Meho Krljic]

"Šta" je fašizam nije bilo predmet topika kad je začet pa ćete me razumeti što ja o tome nemam neku ambiciju da raspravljam, jer nemam šta da doprinesem takvoj raspravi. Mene je zanimalo kako sebe antifašisti danas vide u smislu ideologije ali još više aktivizma, bez potrebe da akademski definišu bilo sebe, bilo oponenta, baš zato jer mi se činilo da mnogo današnjeg antifašističkog aktivizma pada u brojne zamke (totalitarizma, isključivosti, represije itd.).

[scallop]

Pošto nemaš pojma o fašizmu, današnji antifašizam je floskula, podvala, nameštaljka, sve u svemu, sredstvo za diskvalifikaciju neistomišljenika.

[Meho Krljic]

A mi ćemo ga ovim topikom izvesti na pravi put!!!!! 

[Аксентије Новаковић]

Активизам данашњих "антифашиста" = промовисање пропедерских и чедоморских болештина + натурање максиме да су болесници једнаки са здравим људима, и да су мањине кадре да управљају друштвом, иако нису учествовале у стварању тог друштва.

Затим, "антифашисти" све традиционално проглашавају застарелим, што је својеврсна будалаштина, јер будућност не почива на "антифашистичким" друштвеним и државним експериментима, него на традицији.

Ипак, најјаче "антифашистичко" баљезгање је оно о квислинзима.
Данашњи "антифашисти" и данашње демократе су највећи народни издајници, самим тим су већи квислинзи од самог Квислинга.
Плаћеници из невладиних организација такође представљају савремене квислинге.
И онда имамо иронију да нам савремени квислинзи тупе о фашизму и антифашизму.
Срећом, таква тупљења могу да пазаре само њихове старе циљне групе, панкерке и квази-интелектуални снобови који пате од сексуалне дисфункције, прозроковане гудрањем.

https://www.youtube.com/watch?v=k0Xq-vGZ33U

[Franz Xaver von Baader]

"Šta" je fašizam nije bilo predmet topika kad je začet pa ćete me razumeti što ja o tome nemam neku ambiciju da raspravljam, jer nemam šta da doprinesem takvoj raspravi. Mene je zanimalo kako sebe antifašisti danas vide u smislu ideologije ali još više aktivizma, bez potrebe da akademski definišu bilo sebe, bilo oponenta, baš zato jer mi se činilo da mnogo današnjeg antifašističkog aktivizma pada u brojne zamke (totalitarizma, isključivosti, represije itd.).

Ma ja te ne razumijem.
Sada kao nemaš ambiciju raspravljati... ali bi raspravljao - kada? - kada bi se ovdje javljali nekakvi izmaštani "antifašisti" koji bi svoju antifašističku identifikaciju bazirali na "narodnim" (!!) interpretacijama fašizma?? Meni to djeluje malo suludo, meho, i ti si se zapetljao u zamke svakidašnjeg modusa tubitka (naklapanje, znatiželju i dvosmislenost)... a sve to skupa djeluje izvještačeno, jer vidi - tvoj govor (ili novogovor) ne priziva ništa narodno niti ti djeluješ kao netko tko ima ikakve veze sa narodom.

Tvoja sadašnja vrpoljenja (kada te rešetem mitraljezom gatling) pokazuju da se tvoji deklarirani stavovi raspadaju kao mjehuri od sapunice... Ima nešto lažno i nepošteno u tome što se pozivaš na narod i narodne interpretacije, dok, s druge strane, teoretiziraš u gabaritima bezduhovnog europarlamentarca (ne možeš se otarasiti tog balasta "intelektualne pretilosti" kada si prepoznat kao takav, vidljivo na topicu).

O čemu bi ti raspravljao, meho? Odluči se.
Ako hoćeš narodno, onda ideš u narod. Među piljarice, rulju, na ulicu, u krčmu, u kladionicu.

[Meho Krljic]

Pa Sagita je narodno mesto, vidiš da nas ima svakojakih ovde.

A drugo, napisao sam o čemu bih raspravljao, šta je danas antifašizam u smislu ideološke i aktivističke prakse. Evo, vidiš da Sagitaš koji postuje iznad tebe izjednačava antifašizam sa pankerima i seksualno disfunkcionalnim, opijatima opijenim kvaziintelektualnim snobovima. A meni se čini da je to sasvim usko posmatranje, pogotovo u društvu u kome je antifašizam već decenijama manje-više default pozicija, makar ideološki, ako ne aktivistički.

[Franz Xaver von Baader]

Pa ne baš. Sagita nije narodno mjesto; narod ide na Thompsona, čovječe božji. Nisam siguran da je itko ovdje (osim mene) bio na Thompsonu.

Uglavnom,
imamo sada dvije defincije antifašizma:
1. antifašizam je kvaziintelektualni snobizam za pankere i seksualno diskunkcionalne, te za drogeraše
2. antifašizam manje-više deafault pozicija našeg (srpskog? a da li i hrvatskog? ili bjelosvjetskog?) društva

Ima li još koje odrednice ili se možemo ovime zadovoljiti? (i krenuti u raspravu)

[Meho Krljic]

Ja ovo ne bih mogao nazvati definicijama - reći da je nešto "kvaziintelektualni snobizam za pankere i seksualno diskunkcionalne, te za drogeraše" pojavu ne definiše, čak ni ne opisuje, samo je pripisuje određenoj kategoriji populacije, iz perspektive, očigledno, jake predrasude, tako da to nekako ne ispunjava osnov da bude definicija.

Ovo drugo je možda zanimljivije - Evropa, zapadna pre svega, oličena nominalno u Evropskoj Uniji jeste antifašizam ugradila u svoj temelj posle Drugog svetskog rata. To ga opet ne definiše ali ga čini širim atraktorom identifikacije od ovog gore.

Ja ne znam o čemu bi da raspravljaš u okviru ovoga, ali hajde, pa da vidimo dokle ćemo da stignemo 

[Аксентије Новаковић]

Evo, vidiš da Sagitaš koji postuje iznad tebe izjednačava antifašizam sa pankerima i seksualno disfunkcionalnim, opijatima opijenim kvaziintelektualnim snobovima. A meni se čini da je to sasvim usko posmatranje, pogotovo u društvu u kome je antifašizam već decenijama manje-više default pozicija, makar ideološki, ako ne aktivistički.

Изврћеш моје речи, иако за тим нема потребе, мада је то твоје стандардно деловање.

Јасно је да ја савремене антифашисте називам савременим квислинзима, који се у плаћеничком раду против интереса свог народа ослањају искључиво на подршку панкерки и квазиинтелектуалних снобова који пате од сексуалне дисфункције узроковане гудрањем.
Да сам у праву, јасно говори и твој случај, као и твоја циљна група састављена управо од наведених елемената.

[Franz Xaver von Baader]

Ja ovo ne bih mogao nazvati definicijama - reći da je nešto ...

Vidi ga opet.
Sam si, maloprije, izjavio da te zanimaju "narodne interpretacije antifašizma". I da je sagita narodno mjesto.
Dakle, na narodnom mjestu si dobio narodnu interpretaciju antifašizma. Što sad pak zanovijetaš?! Što bi ti ustvari htio? Sjeti se da sam ti to odmah primijetio, da ne znaš što hoćeš - te sukladno, čitav topic je zbunjola.

Da bi se polučila plodonosna rasprava, treba krenuti ispočetka.
Moja je teza da si u pravu kada kažeš da je "ovo drugo zanimljivije", ali si u pravu iz krivih pretpostavki. Naime, baš je to zanimljivo: dolaženje do ispravnog uvida (da je ovo drugo zanimljivije) iz pogrešnih pretpostavki (da je antifašizam nekakav temelj; ali temelj ne može biti ono što nije definirano - može biti samo lažni temelj; to se upravo i događa, upravo o tome i jest riječ. Ali polako, moramo ispočetka.)

[Meho Krljic]

Pa hajdemo ispočetka, šta su Evropljani mislili kada su osnivali zajednicu za ugalj i čelik? Da li su "zaista" antifašistički razmišljali ili su samo ekonomski razmišljali (u stilu "ne bi trebalo da Francuska i Nemačka nikada ponovo ratuju, to nije dobro za Evropu").

[scallop]

Migoljiš se ko čikov.

[Petronije]

Sent from my Le X626 using Tapatalk

[Franz Xaver von Baader]

Ovoga trena u rukama držim zbornik Fašizam i neofašizam. Radi se o izabranim tekstovima međunarodnog znanstvenog (haha) simpozija održanog 13. 14. i 15. studenoga 1975. godine u Zagrebu.

Haha je tu zato što je ovaj znanstveni zbornik rastočen marksističkom platformom te ne daje čitavu paletu uvida u problematiku. Najkraće, zbornik je sumnjiv, kao što je sve marksističko sumnjivo.
Ali dobro dođe, jer ovdje imamo propitivanja fašizma, vršena od strane samog neprijatelja, a mi sada možemo na te iskaze primijeniti tzv. "načelo milosrđa" (princip od charity). Načelo milosrđa je alat koji je u svojoj teoriji "radikalne interpretacije" uveo analitički filozof Donald Davidson. Sjajni trik korištenja Donaldsonovog načela milosrđa, rabio je hrvatski filozof Ozren Žunec u svojoj epohalnoj studiji o socijetalnim dimenzijama pobune Srba u Hrvatskoj. Njemu zahvaljujemo što sada i mi znamo ovaj manevar.

"Prema načelu milosrđa interpretacija nečijih iskaza ili ponašanja temelji se na tome da im pridajemo najveći mogući smisao odnosno da maksimaliziramo naše slaganje s njima koliko god je to moguće. Iskaze moramo na prvome mjestu... bezuvjetno smatrati očitovanjima racionalnih bića kakvima i sebe smatramo."

Ovo je sjajna formulacija ("slagati se koliko god to možemo") jer ostavlja puno prostora i samo o nama ovisi koliko je to "koliko god".
Stoga u analizi tekstova zbornika Fašizam i neofašizam možemo bez straha koristiti načelo milosrđa, eda bi pokazali slabe točke. Da bi ukazali koliko je sve to šuplje, uključivši i mehinu zanimljiviju definiciju nedefinirianoga antifašizma ugrađenog u temelje našega (tko smo mi) društva, rabit ćemo i drugo jedno načelo (također Žunec!!) - "načelo štetne istine": "...ako autor, za kojega utemeljeno smatramo da piše apologetski, navodi da se njegova strana u određenom trenutku ili epizodi ponašala na način koji je suprotan općoj i uglavnom idealiziranoj pozitivnoj predstavi koju autor daje o ponašanju te strane, onda to uzimamo kao uglavnom utvrđenu činjenicu".

Sve autore iz zbornika Fašizam i neofašizam utemeljeno smatramo apologetskim autorima.

Pa da krenemo.

[Meho Krljic]

Sreća da je Petak, pošto deluje kao da ćemo ovde biti dosta vremena 


I, ne migoljim se, samo ja nisam postavio teze o kojima bi drugi da raspravljaju i obrnuto, pa onda tražimo midl graund.

[akhnaton]

Drugim rječima, ti ne vjeruješ u jednake mogućnosti za sve?
Vjeruješ u podvale, zakulisno, izvrdavanje, dvosmisleno... Pitanje glasi: po čemu razlikuješ današnji sustav od ona dva, koji su se tukli, kako kažeš?

Ima li danas jednakih mogućnosti za sve?
Ako nema, je li na djelu fašizam?

Jednake mogućnosti? Niko od nas nije jednak. Tako da ne pokušavaj da mi ubacuješ ono što nisam rekao. Niti sam pominjao muljanje i zakulisne radnje. I Fašisti i oni koji su kao protiv njih su skloni zakulisnim radnjama. Volja za moć i ništa više.

I jedni i drugi se služe mitovima i lažima, nametajući ciljnoj grupi kompleks žrtve, koju će oni osloboditi, dati joj pravu veličinu, vrednost, ukinuti što je danas jako moderno opresiju.

I ne radi se o jednakim mogućnostima. To što leftardi tvrde da traže nisu mogućnosti, nego outcome, baziran ne na ličnoj vrednosti ili radu, nego na grupnom identitetu, "opresovanih" plačljivaca. A da bi opravdali svoju borbu za moć, lepe etikete svima sa kojima se ne slažu, koristeći se lošim iskustvom čovečanstva sa II Svetskim ratom, koji je velikim delom i izbio zbog toga što  su oligarhije Britanije i Francuske, željne da spreče konkurenciju mlade oligarhije Nemačke rešile da je kazne, daveći je ratnim reparacijama. Rat koji je odneo stotine miliona žrtava, koji je svet ostavio u stanju podeljenosti uticaja dve oligarhije Američke (liberalne) i Ruske (marksističke) dao je mogućnost da leftardi (neo marksisti, čija ciljna grupa nije više radništvo, nego su to seksualne, verske, rasne, medicinske manjine) pod maskom humanizma i straha od zala koja su se izdešavala u II Svetskom ratu nazivaju svakog sa kime se ne slažu, svakog ko uočava pogubnost njihove ideologije fašistima. Koristeći pri tome ista sredstva koja su Fašisti i Nacisti koristili. Zajedničko i jednima i drugima je aposlutna moć države, ostavljena njima na raspolaganje, kontrola medija, isrivljavanje jezika, linč neistomišljenika, koncentracioni logori (radni, korektivni, ali i logori smrti u najavi). Istovremeno ciljne grupe se na uštrb ostalih, kojima se oduzima pravo da se ne slažu, povlađuju sistemom Afirmativne Akcije, pa tako nauka biva devalvirana. Sličnost sa sistemom protiv koga su navodno, je i u tome što je u Nacističkoj Nemačkoj postojala takva glupost kao što je to Nemačka Nauka, dok danas imamo gender studije, crnačke studije, deformisane studije, ženske studije, islamske studije, i nauke naravno. Gomile histeričnih infantiliziranih pojedinaca dolazi da studira na najskupljim univerzitetima da bi nakon diplomiranja postali šta? Aktivisti u službi oligarha. Istih onih koji uvoze, nekontrolisano gomile ljudskog mesa, menjajući rasnu, versku, nacionalnu strukturu države koju su legalnim sredstvima preuzeli.
Sličnosti, bolje reči jednakosti ima ohoho. 

[Franz Xaver von Baader]

U Riječi unaprijed, Ivan nam Prpić odmah otkriva o čemu se radi:

"Valja, ipak, reći da nisu socijalna i politička zbivanja jedini razlog suvremenoga znanstvenog interesa za fašizam. Teorijski napor da se pojmi fašizam traje već gotovo 60 godina. Unatoč tome, ni danas nije jednoznačno odgovoreno na temeljno pitanje: što je fašizam? Koje osobitosti mora posjedovati neki politički pokret da bi ga se moglo jednoznačno identificirati kao fašistički?"

te delikatesa

"Valja, na kraju, istaknuti još jedan specifično naš, jugoslavenski razlog organiziranja tog znanstvenog skupa. U našoj znanosti poslije drugoga svjetskog rata istraživanju fašizma nije poklonjena primjerena pažnja."

zatim postaje urnebesno

"Jugoslavenski marksisti - zaokupljeni suprotstavljanjem pokušaju da se staljinistički model fašizma (ahaha) nametne kao jedini povijesno mogući model te nastojanjem da se osmisli i utemelji mogućnost soc. društvenog samoupravljanja - zanemarili su potrebu da se, nakon oružane pobjede nad fašizmom, fašizam marksistički objasni."

Kako smo rekli, mi maksimaliziramo naše slaganje sa izjavama dr. Prpića te smo potpuno uvjereni da ni on ni drugovi nisu jednoznačno odgovorili na temeljno pitanje što je fašizam. Štoviše, prema načelu štetne istine, predmnijevamo da nisu uopće odgovorili, jer prema načelu milosrđa vjerujemo da nisu poklonili primjerenu pažnju istraživanju problema te da su bili zaokupljeni nečim drugim: osmišljavanjem modela kako trajno sjediti na grbači i osmišljavati modele.
Dr. Prpić i ne skriva da njega zanima jedino potreba da se fašizam MARKSISTIČKI objasni, a izvan tih okvira mu je sve ravno. Načelo štetne istine, u ovome se slučaju, pokazuje kao dragocjeno.

Poslije ovakve "riječi unaprijed" razumni bi čitatelj trebao zaklopiti zbornik, jer je apologetski autor upravo ustvrdio da:
1. ne zna zapravo što je fašizam
2. ali postoji interes za fašizam (otkuda izvire ovaj interes, to je pravo pitanje)
3. no jugoslavenski marksisti su, dok su se izležavali  u meditaranskom pojasu na Korčuli, zanemarili potrebu marksistički objasniti fašizam (pa tko ima potrebu marksistički objašnjavati fašizam dok jede orade i brancine i pije dalmatinsko crno vino; svi smo mi ljudi, zar ne).

Vidjet ćemo što se događa dalje.

[Franz Xaver von Baader]

Nakon Riječi unaprijed slijede, crnim velikim masnim slovima otisnuti, Prilozi za definiciju fašizma. Ima nešto moćno u tom masnom otisku, veliko masno zadebljano crno na bijeloj plahti koja se proteže na dvije stranice velikog formata, odokativno 2xA4.

Prvi tekst koji slijedi je izgleda i vrhunac zbornika. Naslova Za redefiniciju fašizma.
Iz Rima nam dolazi Umberto Cerroni i daje redefiniciju fašizma.

Ova je "redefinicja" znakovita tim više, jer tu imamo in nuce prijelaz sa stare olinjale ofucane usmrdjele ljevice na svježu, postmodernu, krljićevsku ljevicu. To se događa 1975., pazite, nemam pojma kada se oformljuje protoeuropska unija, nadnacionalne asocijacije, savezi, lige, konvencije e tutti quanti. Krljić će znati. To je to vrijeme, doba Vodenjaka.
Mi možemo danas, sa naknadnom pameću, smješkati se i promatrati kako je jedan Talijan, vjerojatno jedan od onih koji su 22-ge umarširali u Rim, pred zbunjenim auditorijem zagrebačkoga fakulteta političkih nauka, pred publikom jugomarksista koji su zanemarili potrebu marksistički objasniti fašizam dok su se izležavali na Korčuli i pribavljali si svakojaka beriva od modela koji su trajno (permanentno) osmišljavali, kako ih je dobri stari Talijan zaskočio i ponudio im redefiniciju fašizma, koju oni tada nisu razumjeli u punom opsegu. Oni ga nisu razumjeli, jer, prema riječi Denisa Hoppera u Pravoj romansi, Talijani su najbolji lašci (bolji i od Srba); prefrigani, rafinirani, lisice, ukratko, top pop narod.

Sažimam što kaže Cerroni.
Fašizam još živi; defincije kojima raspolažemo pokazale su se nedostatnima. Skromna razina znanstvenih radova na temu, osobito s područja marksizma.
Marksistička kultura obilježena je tendencijom pojednostavnjivanja: "kao da je fašizam uistinu ekonomski fenomen"!! Nemar: marksistički pokret samo zamjenjuje ekonomskim ocjenjivanjem, a ne protumači - ustvari ništa.

U zamršenom, lisičje-talijansko-makijavelističkom predavanju, čini se da je redefinicija ovo:

"Stoga se slobodno može reći da fašistički pokret organski izrasta iz političkog liberalnog tkiva kao tendencija da se elitarni i autoritarni karakter države sačuva po svaku cijenu, pa čak i po cijenu potpunog iskorjenjivanja univerzalnog ustoličenja političke vlasti, pa, prema tome, da se sačuva i sam predstavnički i delegatski karakter te vlasti. Tendencija ukidanja osnovnih oblika političke demokracije jest, dakle, bitno obilježje fašizma koji se javlja kao rušilački pokret svake uspostave vlasti odozdo."

Lako je moguće da je Cerroni za ovo pobrao oduševljeni pljesak.
Ja bih ponudio redefiniciju ovog njegovog govora: nije li urnebesno da je Cerroni, stara talijanska lisica koja bere još veća beriva ili barem predmnijeva izglede za ta veća beriva u briselskoj kloaki, kažem, nije li možda Cerroni ovdje pred publikom jugovića izrekao krajnju osudu njihovog modela (i svih mogućih njihovih mislivih modela), i to onako lisičji kuražno, venecijanski zakrabuljeno?
Jer, bitno obilježje fašizma, kaže Cerroni, je "tendencija ukidanja osnovnih oblika političke demokracije".

On završava predavanje riječima: "zadatak je antifašističke borbe OBNAVLJANJE i razvijanje demokracije. REVITALIZACIJA DEMOKRACIJE, uostalom, postaje ne samo konkretna borba protiv fašizma nego i SPECIFIČAN OBLIK PRIJELAZNOG RAZDOBLJA na putu u socijalizim."

Hahaha, jugovići su se zeznuli. Nije više diktatura proletarijata prijelazni oblik, nego je to revitalizacija demokracije, ili da budemo sasvim precizni: baš ovo što imamo danas, partitokracija pod patronatom brisela. Cerroni je ovo sjajno izveo i u okvire pravovjernog marksizma ugurao je postmoderni krljićevski hipermarksizam. Sigurno se u hotelu dobrano nasmijao, dok je brzoglasno razgovarao sa starim fašističkim pajdašima, sve odreda revitalizirani i demokratizirani.

[mac]

Nije Dennis Hopper hvalio Italijane, nego Christopher Walken.

[tomat]

Hopper je rekao da su Italijani crnci.

[mac]

Pritom, nije se pričalo o Italijanima, nego o Sicilijancima.

[scallop]

Koji nisu Sicilijanci nego Makedonci?

[Meho Krljic]

Pritom, polovinom sedamdesetih je vajda i tim naučnim radnicima na simpozijumu termin "diktatura proletarijata" valjda bio ista zajebancija kao nama danas? Mislim, naravno, imali smo radničke savete i sve to, ali sedamdesetih je Jugoslavija bila društvo bliže ideji obnavljanja demokratije nego odumiranja države.

[Ugly MF]

.... i to samo zato sto su imali televiziju i radio pisanu Titovim propagandnim receptom, dok su oni drugi saputali medju sobom o golom otoku....

[Franz Xaver von Baader]

Tko se izbori sa zbornikom, shvaća: nema potpune definicije fašizma, nema relevantnih znanstvenih radova, ne zna se što fašizam zapravo jest, jer je on složena pojava, obuhvaća sve i svašta; kritike su formulirane više na političkoj i propagandnoj razini (a ne na znanstvenoj, tvrde sami apologetski autori); fašizam nije diktatura najreakcionarnijeg dijela buržoazije (i jest i to), nije ni bonapartizam (i jest i to), nije ni cezarizam (i jest i to); zatim je teško utvrditi je li fašizam politički pokret sitne ili krupne buržoazije, srednjeg frustriranog staleža ili podivljalog lumpenproletarijata. itd. itd.

Ja bih trezveno rekao ovako: fašizam je termin koji se koristi kao moćni alat da se nanese šteta onoj vlasti koja nam se ne sviđa. On postoji i kao kolokvijalni, forumsko-naklapalački termin, i tu jednako tako služi za diskvalifikaciju; ponajviše ga rabi i najiritantnije, lijevoliberalno podzemlje koje se aranžira sa mejnstrimašima krljićeve provenijencije. Sulude razmjere, do histerije, poprima kada ga prihvate (ne)korisne budale, koje samo slučajno (po nagnuću srca) potpadaju u krug lijevoliberalnog podzemlja, iluzorno prepoznavši u tim paraorganizacijama borce za slobodu, bratstvo, jednakost i ostale tlapnje iz tog arsenala.

Od tog forumskonaklapalačkog, zanimljivija je ova tzv. znanstvena uporaba: iako svi ti autori znaju i priznaju (vidi gore) da realno pojma nemaju što je fašizam, svejedno ne odustaju od uporabe.
Oni vole jahati na tom kapitalu, jer, ma kako se kleli u demokratske procedure i posvemašnju, do skrjanosti, deliberaciju, vide i znaju da ne mogu de fakto na tom polju (u otvorenom društvu, u slobodnoj raspravi) pobijediti. Već samo pristajanje na raspavu je korak unazad, prihvaćanje protivnika NA ISTOJ RAVNI. Tu onda nema prednosti, nema kapitala koji termin fašizam ima, ne zbog neprijepornih argumenata, nego zbog najobičnije činjenice sile - poraz u velikom ratu.
Ovo imanentno poroturječje tih demokrata, liberalaca, pacifista, rječju, velikih kenjatora, dovodi ih u shizofrenu poziciju te zbog toga i ne mogu pobijediti u raspravi: iza njih ne stoji volja, uvjerenje i naprstak duha.

Eto, sažeto, a sada (još) jedan primjer te shizofrenije.

Predavanje Manfreda Clemenza iz Frankfurta na Majni svodi se na to da on kaže kako postoje poteškoće pri određivanju pojma fašizam. On poduzima kritiku nekog Glucksmanna i spočitava mu da "faktičkim izjednačavanjem sile i terora pojam fašizam u Gluckmanna postaje besmislenim sinonimom za kapitalizam."
Dakle, g. Manfred Clemenz (vjerojatno veleštovani profesor i doktor) vidi da je termin fašizam obična floskula, prenapuhani balon koji pokiva sve što se nekome ne sviđa.

Pa ipak ipak ipak taj veleštovani doktor piše poglavlje Fašističke tendencije u SR Njemačkoj. Njegov novum se sastoji u sljedećem:

"Za opisani fenomen ekscesivne i djelomične terorističke državne represije u određenim ukupnodruštveno omeđenim područjima želim izabrati pojam sektorskog fašizma."

Znači, sektorski fašizam.

(taj je profesor inače pod tim sektorskim fašizmom razmatrao državne mjere poduzete prema Baader-Meinhof bandi - sve je to fukoovsko prenemaganje, iako se ovaj distancirao od francuskog ultramarksizma i ultrapozerstva)