Radionica broj 60 - decembar 2018 - PRIČE I GLASANJE

[Boban]

Spisak priča i stranica u PDF-u na kojoj počinje:

01 — SLUČAJNI SLUČAJ ISKUŠITELJA_>1 - Nevidljivi
02 — Vasilisa Antropomorfna_>7 - Sendmen
03 — U Brižu_>12 - D (Ksenija A...)
04 — Pakt Crnog Kruga_>19 - Ivan Ristić (stiglo mejlom, ne znam ko je i da li je na forumu)
05 — Ktulujsko oko_>25 - Boban
06 — Neizvestan ishod kreacije_>32 - Džek
07 — EGZIBICIONISTA_>39 - Indrik
08 — Dante za kukuriku_>45 - Palmer Eldrič
09 — POD SAĆURICOM SREDA_>52 - Steva
10 — Arhitekte nisu ludaci_>60 - 11
11 — IKONOPISAC_>66 - Kimura
12 — POVRATAK_>72 - saturnica
13 — SAMOĆA STVARANJA_>78 - D.S.B.

Sve priče u zbirnom PDF-u: http://www.znaksagite.com/D/2019/60/60_SVE.pdf
Isto to u wordu: http://www.znaksagite.com/D/2019/60/60_SVE.doc
Svako ko hoće da glasa treba da odabere TRI priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2019.
Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže TRI pomenute priče.

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: VEČNI ŽIVOT (Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) dobija ponudu da iznedri dela večne vrednosti ili da odabere bilo šta drugo uz život bez ikakvog talenta.
Priča se može baviti samom ponudom, ili odlukom ili bilo kojim periodom u budućnosti kada su posledice izbora postale vidljive.)

Čitanje i glasanje traje do ponedeljka u 20,00. Do tada bez ikakvih komentara na priče.

[Boban]

Dakle, zatvaramo glasanje.
Možete početi sa komentarima.

13 glasača je dalo glasove ovako:

1 - 3 glasa
2 - 2
3 - 6
4 - 0
5 - 6
6 - 0
7 - 2
8 - 0
9 - 7
10 - 2
11 - 3
12 - 4
13 - 4
kasnije ću objaviti kako je ko glasao.

A evo i kako je ko glasao, po redu kako su glasovi stizali:
D: 9,5,1
Kimura: 5,10,13
D.S.B. 1,3,12
Lilit: 5, 9,13
saturnica: 1,2,9
Džek: 9,3,5
Savajat Erp: 3,7,12
11 (nik): 3,5,11
Steva: 3,10,11
Bata: 9,3,7
indrik: 5,12,13
Sendmen:  9,12,13
i na mejl sam dobio glasanja potpisano nekim besmislenim imenom: 2,9,11

[Kimura]

Hoćemo li komentarisati?

[indrik]

Hoćemo li komentarisati?

Počni! Samo ću reći da sam iznenađen sa pričom koja je dobila najviše glasova. Ja dok sam čitao sam konstantno zamišljao Radoša Bajića kako govori tekst i to me potpuno izbacilo iz takta, jedva sam je završio.

[D.S.B.]

Iznenađen sam, meni je najbolja priča bila U Brižu. Čitljiva, lep pančlajn, malo podseća na Vanila Skaj...

[D.]

Inače, sistem glasanja je takav da je moguće da priča koja je većini bila ok, pa su je stavili kao treći ili drugi izbor, pobedi. Treba davati bodove, ako ćemo realniju sliku, ali to i nije toliko bitno... Nije loša priča br. 7, ali nije moj cup of tea, nisam je skontala. Prijatno napisana, prijatna atmosfera, ali... nastaviću kasnije sa komentarisanjem.

[Kimura]

Pošto Boban taji ko je kako glasao, evo ja ću da lanem: birala sam 5, 12 i 13.
KTULUJSKO OKO  - muka mi je od Lavkrafta i njegovih svetova, dobrovoljno takve stvari ne bih nikad čitala, ali činjenica je sledeće:
1. priča je cela, ima glavu i rep, vidi se šta je autor hteo, a završio je to što je započeo
2. dobro je napisano


Moji nasreći ARHITEKTI nisu sjajno prošli, a ja sam ih podržala uglavnom zbog pokušaja da se odstupi od šablona.


SAMOĆA STVARANJA počinje dobro, dijalog je neusiljen i čita se bez naprezanja. Zaključak je dobar, vidi se THE MISAO o umetniku koji mora da žrtvuje najbolje u sebi da bi postao komercijala, ali faustovski momenat nagrđuje ovu sasvim solidnu priču. Đavo nam ne mora pokazati rog i kopita da bi poverovali u njegovo prisustvo. A tek onaj ''bar kod kog se postaje grešan samo od pogleda na ulazna vrata'' ili tao nekako, da sad ne prepisujem! Smešno.
Ipak, priča je i ovde celovita, a pisanje korektno.

[Kimura]

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

[D.S.B.]

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Slažem se za Povratak, svesno ignorisana tema. Ipak glasao za nju, jer je tako lepo napisana.

[Kimura]

Kao kandidate za bod sam razmatrala još i VASILISU, U BIŽU i SAĆURICU. Mislim da svaka od njih ima potencijala, ali i da je potrebna dorada.

[saturnica]

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Znala sam da su tvoji arhitekti, tvoja priča mi je preslatka, ali po meni ima jednu veću manu, objasnim kada dođem do nje.
Da je postojala još jedna mogućnost bodovanja, bila bi je njoj dala. Baš mi nekako fino odjekuje u glavi..

[saturnica]

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Slažem se za Povratak, svesno ignorisana tema. Ipak glasao za nju, jer je tako lepo napisana.

nije baš tako, imam ja svoje argumente s kojima ću pokušati dokazati da sam se teme držala.

[Kimura]

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Znala sam da su tvoji arhitekti, tvoja priča mi je preslatka, ali po meni ima jednu veću manu, objasnim kada dođem do nje.
Da je postojala još jedna mogućnost bodovanja, bila bi je njoj dala. Baš mi nekako fino odjekuje u glavi..

Nisam ja pisala ARHITEKTE, moji su samo kao odabranici.

[saturnica]

Sory, krivo sam shvatila.

[Kimura]

Kod VASILISE mi se svideo pokušaj da se ne bavimo faustovskom dilemom, a pisanje je sasvim solidno.
Međutim, imam utisak da je priča kasapljena i silom strpana u 6000 karaktera, te da otud dolaze neke nedorečenosti.
Mada, ako je ovo jedan od starijih učesnika, nije mu oprošteno. Mogao je dosad da nauči kako da sve ispriča na malo prostora.
Dakle, imamo izumitelja, stvaraoca i ''oca'' veštačke inteligencije nazvane po Vasilisi iz bajki u kojima se ona, naravno, pokazuje kao Premudra. Našu Vasilisu hrane najboljim što je svetska književnost dala, u nastojanju da kao rezultat dobiju remek-delo, ali to ne biva prosto zato što je Vasilisa - računar.
Na ovoj tački se priča lomi i pada.
Zašto se od računara očekuje kreativnost?
Zar je umetnost samo matematički proračun, pa da se pravom operacijom dolazi do rezultata?
Kako to da je Vasilisa posle fizičkog uništenja ostala da živi u svom tvorcu? Je li to magija? Ili nešto drugo?
Mnogo je pitanja bez odgovora.
Autora molim da mi ne odgovara nego da, ako oseća potrebu da se opravda, preradi priču.

[D.S.B.]

Takođe sam glasao za Džeksona "Džejmsa" Poloka. Svidela mi se priča, humor suptilno doziran sa lepim krajem. Iskreno sam se nasmejao dok sam zamišljao Lucifera kako drži predavanje

[D.S.B.]

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Slažem se za Povratak, svesno ignorisana tema. Ipak glasao za nju, jer je tako lepo napisana.

nije baš tako, imam ja svoje argumente s kojima ću pokušati dokazati da sam se teme držala.

Ako bude ono, da je doktor bio umetnik u svom zanatu, ne pije vodu

[Kimura]

U BIŽU mi je bila ozbiljan kandidat. Početak mi se mnogo dopao. ''Umetnikov'' razgovor sa usputnom ljubavnicom je životan i upečatljiv, pa sam pomislila da će to biti najbolja priča u krugu, ali mi je do kraja sve više tonula i sa poslednjom rečenicom se utopila.
Zašto?
Najpre, autor kao da pokušava da nas hipnotiše kišom, te da, kao i svaki iluzionista, prikrije da zapravo nema priču. Umesto silnih kapi ili nepotrebno razvučene scene sa majkom i detetom (moglo je to u manje reči), mogli smo, na primer, čuti šta se to, kog đavola, dogodilo glavnom junaku?! Da li je on deo nekog eksperimenta? Da li je njegova svest kakvom modernom tehnologijom nadživela telo? Ne volim kada mi se daje da sama dovršim ili pretpostavim priču. Zašto je on tu gde jeste?
Na kraju još pomeni i pakao (valjda zato što dobro zvuči kao kontrast kiši) - i sve sjebi! (Mislim na moju konstrukciju- pretpostavku.)


Umetnost nema značaja zato što je glavni junak prosto željan slave, kao i lekar iz priče POVRATAK. Do kraja ne saznamo ni šta je on zapravo želeo da bude: pisac, muzičar, slikar... Što ne slavni sportista?


Ima rečenica koje su ubačene samo kao lepe, kratka forma ne trpi takvo razbacivanje. Ako ti je mrsko da ih se odrekneš, napiši dužu priču.

[Kimura]

Ovde ću da zastanem, pošto ne uživam u monologu.

[D.]

Dobro je. Ionako je postalo jasno da glasaš za, odnosno protiv, autora, a ne za priče. 

[D.]

Međutim, imam utisak da je priča kasapljena i silom strpana u 6000 karaktera,

Vasilisa ima polovinu od dozvoljenog broja karaktera, što bi, možda, mogao da bude argument u prilog tezi da baš i nije "silom kasapljena", hm?

[Kimura]

Sad, kad si mi odgovorila, ispade da je monolog ipak bolji.
Ti si sama protiv sebe. Više nego što ja ili bilo ko od tvojih virtuelnih poznanika može da bude.
Dala sam ljubazan i pošten komentar, koji se u tvojim ušima pretvara u uvredu. Zašto? Upotrebi INTROSPEKCIJU. 





A Boban bi mogao da odmah napiše ko je šta poslao da ne čekaš kraj komentarisanja. Meni je svejedno.

[Kimura]

Međutim, imam utisak da je priča kasapljena i silom strpana u 6000 karaktera,

Vasilisa ima polovinu od dozvoljenog broja karaktera, što bi, možda, mogao da bude argument u prilog tezi da baš i nije "silom kasapljena", hm?

Tvoje ''hm'' je za autora, ja samo pretpostavljam, blagonaklono kako i inače činim kad komentarišem priče.

[D.]

Ne znam, meni se ti komentari ne čine ljubaznim. Više kao napadi na autore i ličnosti (čak i ovo za introspekciju), ali okej, svakom svoje.

Nego, ne znam kako će autoru da, na primer, pomogne tvrdnja da je "kasapio" (zanimljiv termin, btw) priču da bi je strpao u 6000k, a ono priča ima 3800k?

[Kimura]

Nisam, bogami, proveravala dužinu. Računam da ljudi igraju sportski (mada mi se učinilo da je jedna bitno prestupila) i da koriste što im je dato. VASILISA je, svejedno, nedorečena.


Za INTROSPEKCIJU te stvarno prozivam. Ponavljaš tu reč kao mantru, dodijala si Bogu i narodu. A nisi u pravu. Pisanje jeste introspekcija. Svako ko je ikad pokušao da sroči makar stih, bavio se introspekcijom.

[Boban]

vasilisa ima 5900 karaktera.

Ubacio sam kako je ko glasao u svoj drugi post na vrhu.

[Boban]

Inače, to sa karakterima je realno pogrešno. Osnov za dužinu je broj redova, a ne karakteri jer ukoliko čovek ima mnogo kratkih dijaloga, može da nagura deset strana a da ne potroši 6000 karaktera. S druge strane, ako je sve pun tekst već na duplo manje strana će probiti 6000. Upravo mi je to bio razlog da pustim tu jednu dužu priču, koja je na kraju sakupila najviše glasova. Ima još nekoliko koje su probile do 10%, što tolerišem, ali beležim, pa ukoliko neko bude stalno probijao dužinu, biće mu onemogućeno da tako učestvuje. Dakle, jednom u 3-4 puta može da prođe, ali svaki put nikako.

[D.]

Po našim kriterijumima, Vasilisa ima 3800k. Tri stranice u tvom wordu, naspram proseka od 5 ili 5,5 (što je 6000k).

[Kimura]

Inače, to sa karakterima je realno pogrešno. Osnov za dužinu je broj redova, a ne karakteri jer ukoliko čovek ima mnogo kratkih dijaloga, može da nagura deset strana a da ne potroši 6000 karaktera. S druge strane, ako je sve pun tekst već na duplo manje strana će probiti 6000. Upravo mi je to bio razlog da pustim tu jednu dužu priču, koja je na kraju sakupila najviše glasova. Ima još nekoliko koje su probile do 10%, što tolerišem, ali beležim, pa ukoliko neko bude stalno probijao dužinu, biće mu onemogućeno da tako učestvuje. Dakle, jednom u 3-4 puta može da prođe, ali svaki put nikako.

I ti ćeš to stvarno da sprovedeš? Nikad nikoga nisi kaznio.
Po meni i ne treba. Ko nauči da se organizuje, napredovao je i to mu je nagrada. Oni što su promašili temu ili poentu, kao i oni što su smandrljali priču, ne bi bili jasniji ni sa više karaktera.

[mac]

Kako vi to brojite karaktere? Ja izbrojao otprilike 3950 sa naslovom i belim razmacima.

[Kimura]

Manite se, ljudi, brojanja. To je nebitno.

[D.S.B.]

Inače, to sa karakterima je realno pogrešno. Osnov za dužinu je broj redova, a ne karakteri jer ukoliko čovek ima mnogo kratkih dijaloga, može da nagura deset strana a da ne potroši 6000 karaktera. S druge strane, ako je sve pun tekst već na duplo manje strana će probiti 6000. Upravo mi je to bio razlog da pustim tu jednu dužu priču, koja je na kraju sakupila najviše glasova. Ima još nekoliko koje su probile do 10%, što tolerišem, ali beležim, pa ukoliko neko bude stalno probijao dužinu, biće mu onemogućeno da tako učestvuje. Dakle, jednom u 3-4 puta može da prođe, ali svaki put nikako.

I ti ćeš to stvarno da sprovedeš? Nikad nikoga nisi kaznio.
Po meni i ne treba. Ko nauči da se organizuje, napredovao je i to mu je nagrada. Oni što su promašili temu ili poentu, kao i oni što su smandrljali priču, ne bi bili jasniji ni sa više karaktera.

Slažem se sa Kimurom u potpunosti, i moj glas za ovakvu politiku.

[indrik]

Kako vi to brojite karaktere? Ja izbrojao otprilike 3950 sa naslovom i belim razmacima.

Ja brojim na prste, al uglavnom se zajebem pa izmislim broj karaktera koji mi najviše odgovora. A čuo sam da neki koriste onaj word count od milja poznat kao word cunt kada pokazuje previše

[D.]

Kako vi to brojite karaktere? Ja izbrojao otprilike 3950 sa naslovom i belim razmacima.

Tako je. Ima tačno toliko. Boban muti vodu. I broj karaktera je bitan jer je deo učenja. Takođe je bitan kada optužujemo autora da je "kasapio" priču, a on imao još toliko prostora koliko je prethodno napisao.

[Aco Popara Zver]

ha, mogo sam pare stavit na to da je Džek napiso pobjednika. Na kraju će ispast Steva

kuku, glaso sam za Stevu!

Uzgred, Kimura je sve ispravno rekla za Briž, mojne smarate

eto, ja sam glaso za Briž, jer je dobro počeo. moj kriterijum je bio da dobro počne

Prva priča npr je očajno počela, šećerila mi nešto čitav pasus, džaba što se kasnije popravljala

tako da na kraju su dobri počeci kod mene presudili. Nakon toga su otpale i priče sa suviše klišea

[Kimura]

Opšte je poznato da je Boban za sve kriv. Još samo da mu potrefim priču, pa da opletem, teško njemu!

[D.]

Pola ovdašnje publike nije sazrelo da shvati priču U Brižu, ali sačekaćemo. Možda se desi i to. Jednom.

[Kimura]

De ti nama piši kako si ti shvatila tuđe priče, ako možeš pre iznošenja autora i svih ostalih mišljenja.

[Aco Popara Zver]

nisam valjda i za D. glaso, jadan ne bio?!?!

daj bre, ako je Briž tvoja, ne budi kobila, života ti

priča je daleko od savršene i šta tu ima da se razumije, tankosava korektno napisana

[D.]

Inače, Vasilisa je dobra priča. Na tragu najboljih sf minijatura. Saturnica je bila na pravom tragu, slažem se, kada je rekla da je to priča o neophodnosti posedovanja talenta, kao neuhvatljive niti koja čini razliku. Želela sam da joj dam glas, jer ne mislim da je savršena žena na kraju, zapravo, prava žena, naravno i logično, no je zanimljiv taj odnos sa veštačkom inteligencijom (okej SF momenat u priči). Priča je pismena, ima glavu i rep. Jednom sam rekla da za rep priznajem i emociju, da priča, u mom svetu, ne mora da ima klasičan i racionalan pančlajn. Ova priča završava emocijom i to je prihvatljivo i dovoljno.

Autor ima talenat da na malom prostoru razvije emotivno uverljiv odnos među likovima i to treba da koristi i ubuduće. Autor, takođe, ima talenat (i osećaj) za SF minijaturu.

Dopada mi se i to odbacivanje očekivanja i prihvatanje činjenice da je veštačka inteligencija prerasla svoju svrhu i potpuno je zamenila neočekivanim prelaskom u duhovni svet (emociju). Dopada mi se i ta zamena očekivanja slave, talenta štagod za ljubav (prema sebi, literaturi, mašini, štagod).

Naslov patetičan, žensko ime izraubovano. Odbija. Bolje i da se zvala Vasilija, nego tako prepotentno - Vasilisa.

Nisam joj dala glas zato što nije direktno odgovorila na temu, po mom shvatanju teme. Tu ću biti stroga i ubuduće. Tema postoji sa razlogom, makar i široko shvaćena. Sasvim je moguće da je ovde u pitanju izbor između očekivanja od veštačke inteligencije/romana i ljubavi, ali to nije bila tema. Tema je bila svesni i dobrovoljni izbor između večne slave umetnika ili nečeg drugog, a ne prinuda na daj šta daš (kad već ne možeš da napišeš slavni roman, dobra si i kao, uslovno rečeno, žena).

Rešenje je, možda, nisam još odlučila, ali možda sam ja samo sucker za ljubavne priče - prelako i, pogotovo, predvidivo. Autor i veštačka inteligencija sa ženskim imenom. What will happen? He. No, to je nešto na čemu autor, ako smatra to za shodno, može da radi.

3900k sasvim dovoljno da se ispriča ova priča. Nije kasapljena, zaokružena je sasvim fino. Ispunjava kriterijume da bude objavljena u Sirijusu, što se mene tiče. Mogu da zamislim kako sam je u nekom broju, tamo, pročitala. Spadala bi u neki donji prosek Sirijus priča.

[D.]

De ti nama piši kako si ti shvatila tuđe priče, ako možeš pre iznošenja autora i svih ostalih mišljenja.

Ne znam još da li ću da komentarišem tvoju priču. Možda kada uočim da ne pokušavaš da provališ autore i izbegneš glasanje za one koje ne voliš na forumu i te da si fer i ljubaznija u komentarisanju. 

[Kimura]

Ljubaznija ne mogu da budem. I zadržavam za sebe pravo da određene forumaše ili određene autore nikako ne volim. Ti pogodi koja je priča moja, pa je zaobiđi.

[D.S.B.]

Meni je Vasilisa delovala kao da ima samo početak i kraj. Inače, jest lepo napisano, ali takođe ima taj nejasan momenat kada Vasilisa magično preživi gašenje. Ne uklapa se u kontekst.

[Kimura]

Za trenutak ću se udaljiti od samih priča i postaviti svima, a naročito onima što su pisali đavolijade, jednostavno pitanje: odakle premisa da Đavo može da ponudi večni život umetniku?


Đavo je, bar za hrišćčanski svet, otac laži, rugač, večni imitator i nagrditelj postojećeg. Sam ne može ništa da stvori. Kao takav bi, eventualno, mogao da sablazni nuđenjem slave ili bogatstava, ali život večni... Za njega su neophodna dela.

[D.]

@DSB

Nije to morala da bude nužno magija. Možda je to bio samo autorov umišljaj? Prihvatanje činjenice da neće biti veliki pisac? Zaljubljivanje u sebe, zapravo?

To je onaj lejer koji ovde ljudi ne čitaju, a trebalo bi. Pretendujemo da budemo pisci, trebalo bi da čitamo priče sa svešću da imaju više od jednog sloja (bar neke od njih). Ne budimo lenji čitaoci, jer lenji čitaoci = lenji pisci. U tom smislu, najbolja priča kruga je Pod saćuricom sreda. Nemam pojma šta je saćurica, ali se autorova spisateljska veština i ogleda u činjenici da možemo da pročitamo celu priču i da nam uopšte i ne bude bitno šta je to. Priča ima sve što sam očekivala od ovog kruga: autoironiju, sprdnju sa sobom i sopstvenim motivima za pisanje, izuzetno razvijen stil, introspekciju, zrelost ispisa, glavu i rep, odgovor na temu (široko shvaćen, doduše), humor, ljudsku dramu, običnog čoveka, sticaj okolnosti i sf momenat. I iz nje jednostavno izbija činjenica da je autor konačno skoro pa dovršio svoj razvoj u spisateljskom, ali i karakternom, smislu. Sazreo je. I sprdao se. I super je.

Eh, da, priča je pisana sa ljubavlju. Trust me.

[Kimura]

Tako može kada pišeš pesmu, za priču, ma kako kratka bila, zahtevi su nešto viši.
Naravno, najlakše je okriviti čitaoca da nije dobro čitao.

[Kimura]

Da ne bude da se inatim, obrazložiću svoj metod: svaku od ovih priča pokušam sebi da prepričam u nekoliko rečenica. Otprilike onako kako pojedini izdavači traže da se roman ispriča na stranici. Ako to ne mogu, znači da kod priče nešto škripi. I to nema veze sa sviđanjiima ili bilo kakvim ličnim momentima - to je realnost.

[Boban]

za vasilisu ste u pravu... ima 3900 karaktera. Ali s obzirom ko ju je poslao, irelevantna je... Bata kada bude saznao kome je dao glasove, baciće se sa klupe u travu na glavu.

[D.]

Za trenutak ću se udaljiti od samih priča i postaviti svima, a naročito onima što su pisali đavolijade, jednostavno pitanje: odakle premisa da Đavo može da ponudi večni život umetniku?


Đavo je, bar za hrišćčanski svet, otac laži, rugač, večni imitator i nagrditelj postojećeg. Sam ne može ništa da stvori. Kao takav bi, eventualno, mogao da sablazni nuđenjem slave ili bogatstava, ali život večni... Za njega su neophodna dela.

Đavo je personifikacija svemoćnog zla. U našem slučaju, bio je najlakše rešenje iz jednostavnog razloga jer je svima proradila nesvest i instinktivno shvatanje da ponuda iz teme predstavlja prevaru. Dakle, možeš da biraš da ti se nešto da, bez truda i bez muke. Večni život umetnika ili bilo šta drugo. Zato su pisci odabrali da pišu o đavolu, a ne o dobrim vilama ili zlatnim ribicama, na primer.

Zato je i zanimljivo što niko nije pisao o unutrašnjoj borbi protagoniste da uopšte pristane na ovakav izbor, kada on predstavlja očitu prevaru? Svi su odmah odabrali i furali karaktere.  Činjenica da je takvu stvar morao da ponudi đavo, tj. da je u pitanju umešanost zla, nikome ne predstavlja poseban (etički) problem i to je, skoro pa, urnebesno otkrovenje kruga. Lol.

Slava je preduslov za večni život i ne, za nju nisu potrebna dela. I jedna priča se čak i bavi dekonstrukcijom slave umetnika i razdvajanjem umetnika od njegovih dela, te preispitivanjem onoga što čini umetnika, što čini slavu, a šta čini umetnička dela. No, to je priča za neki drugi forum.

[D.]

Ali s obzirom ko ju je poslao, irelevantna je...

Lol, neko se baš trudio da nam se učepi.  Uspeo je, ko god da je. Dobra sf minijatura. Da nije plagijat?