Radionica broj 60 - decembar 2018 - PRIČE I GLASANJE

[Boban]

De ti nama piši kako si ti shvatila tuđe priče, ako možeš pre iznošenja autora i svih ostalih mišljenja.

Ne znam još da li ću da komentarišem tvoju priču. Možda kada uočim da ne pokušavaš da provališ autore i izbegneš glasanje za one koje ne voliš na forumu i te da si fer i ljubaznija u komentarisanju. 

ovo je ekstremna koještarija. Optužuješ kimuru da je provalila koja je tvoja priča i da nije htela da glasa za nju.
Kimura je daleko iznad tih sitnodušačkih trkeljisanja... dakle, prestanite da se džapate i skoncentrišite se na komentare.

[Kimura]

Autor VASILISE nam je sam izneo ideju još na početku, kad je Boban zadao temu.

[Aco Popara Zver]

Bata kada bude saznao kome je dao glasove, baciće se sa klupe u travu na glavu.

samo da nije T2!

[Kimura]

 

[Boban]

Imam jednog nepoznatog autora, ali za njega ionako niko nije glasao, tako da ako je i provokacija, neuspešna je.

[D.]

Optužuješ kimuru da je provalila koja je tvoja priča i da nije htela da glasa za nju.

Optužujem. I šta mi možeš? Ja o njoj mislim sve suprotno od tebe i to odavno. Nije u pitanju moja priča. Jednostavno mi se ne dopada (još od reakcije na Hrundijev komentar na njenu priču). I, kao što ona i reče - imam pravo na to.

[Boban]

naravno da imaš, ali ajde da sad to ne ponavljaš 700x.
rekla si, ponovila, sve si nam o tome rekla i dosta...

[D.]

Pa, zapravo, nisam ponovila. Ti si taj koji je to istakao svojim mešanjem. Ja sam komentarisala njenu zajedljivost u komentarima na priče. I imam pravo i na to. Primetila sam da često komentariše autore, a ne priče. Kada bi na svoju priču dobila komentar kakav daje drugima, opet bismo imali situaciju krljanja kao sa Hrundijem, koji je dao izuzetno pristojan i racionalan komentar na jednu njenu priču.

Dakle, sačekaću da vidim koja je njena priča, pa ću, u njenom maniru, da je komentarišem. Da vidimo reakciju.

Pa ne možemo da budemo surovi surovosti radi ili zato što Boban nameće takav stil na sajtu, valjda? Ovde se učimo, očekuju se konstruktivni komentari na priče (ne na autore) i prema novim ljudima treba da budemo bar malo konstruktivniji. Batalila bih laktanje za mesto pod Bobanovim suncem ovde, kojem je ona vična, očito.

[Kimura]

SLUČAJNI SLUČAJ ISKUŠITELJA


E, sad će još neko da se naljuti na mene, ali alternativa je samo ćutanje.
Prvo - naslov. Iskušitelj zvuči strašno. Možda ja ne poznajem dovoljno pravopis i možda je ovaj oblik dopušten, ali bi ''kušač'' bilo mnogo bolje. Neću dalje sitničariti. I ovo sam pomenula samo zato što je reč o naslovu.
Sama priča je u najvećoj meri prepričana stranica Wikija o slikaru Poloku, sa istaknutim sudom da ono što je on pravio nije umetnost, već ''kapanje'' bez veze. Čak i onaj jedini momenat koji je dopuštao nešto spontanosti (ono kad slikar sreće ljubav svog života i odmah je poziva na seks) deluje kao da je preuzet sa stranica enciklopedije.
Šarmantni Lucifer koji nas vodi kroz priču je samo jedna od bezbroj varijanti holivudskog đavola. Meni neinteresantan.
Detalj da đavoli po kazni mirišu đurđevak je jedino što mi je zazvučalo autentično i malo popravlja opšti utisak.


Što se priče tiče, ispada da je, kako naslov veli, đavola pobedio slučaj. Da li je taj ''slučaj'' ruka više sile ili nešto treće ne znamo.
I još ostaje ono: ako je Polok bez talenta, možda će zaludeti jednu generaciju i biti popularan na tren. Gde je tu večnost?

[D.]

Iskušitelj je sinonim za đavola u pravoslavnom diskursu.

Moram sada na spavanje, o ovoj priči ću dužiti sutra ili narednih dana, budući da sam glasala za nju, a sada ću samo reći da je u pitanju kvalitetna sprdnja na račun apstrakcije kao umetničkog pravca. Priča je dobar pokušaj humora. Nedostaje tu spisateljske veštine da bi zaista i bila duhovita, ali su ideja i smisao za humor dobri, a zanat (koji ću komentarisati detaljnije) će se naučiti.

Što se priče tiče, ispada da je, kako naslov veli, đavola pobedio slučaj. Da li je taj ''slučaj'' ruka više sile ili nešto treće ne znamo.

Zaboga, "slučaj" i jeste sinonim za nepostojanje uzroka, logike ili smisla. Desilo se slučajno, kako bilo ko može da određuje slučajnost? Kontradiktorno je. Nema smisla taj tvoj komentar.

I još ostaje ono: ako je Polok bez talenta, možda će zaludeti jednu generaciju i biti popularan na tren. Gde je tu večnost?

Ali Polok je, slučajno, zaludeo celo čovečanstvo i slučajno dobio večni život. Zašto bi zaludeo samo jednu generaciju slučajem? Gde piše da je to pravilo? Ko je to odredio?

[Kimura]

D, komentariši slobodno i onako kako smatraš da zaslužuju moja priča, moj lik i moj nik. 
Nalazila sam ja mane i većim majstorima od tebe, a otrpela sam i ozbiljnije kritičare. Dakle, napred sa kritikom i mani se ličnih momenata.

[Onaj stari Sendmen]

Autor VASILISE nam je sam izneo ideju još na početku, kad je Boban zadao temu.

Tako je, provalili ste me.

Priča je inače moj pokušaj da objedinim ono čime se bavim u stvarnom životu sa ovom temom. Vasilisa fejluje ne zato što je računar, tj. AI već zato što je loše koncipirana od strane svog kreatora, koji je istovremeno i njen kušač. Jasno se kaže da je sve promašaj kreatora.

Kraj je namerno nedorečen, ali trebalo bi da se dovoljno jasno vidi da je Vasilisa provela mesece da se tehnički nadogradi, upgrejduje da bi preživela gašenje, pošto ima i nove module koje su kreatoru nepoznati.

Dakle, kroz nedokučivo naprednu tehnologiju, ne magiju. SF a ne fentazi.

[D.]

Ali ti nisi dobra u nalaženju mana u pričama, kimura. Da ne kažem nešto oštrije, ali tvoji komentari nemaju smisla ni logike.

Samo nisam odlučila da li je to zato što zaista ne kontaš priče koje čitaš, zato što nisi dobra u analiziranju ili zato što si zlonamerna.

[Kimura]

I ružna sam.


Mani se, bre. Nije interesantno.

[D.]

Ne, zaista, objasni sada kako to autor kasapi priču od 3900k, zašto se od slučaja očekuje da ima uzrok i zašto se od autora koji je slučajno stekao slavu očekuje da ona traje jednu generaciju??

[Kimura]

Da se razumemo, meni je VASILISA bila jedan od kandidata za bod, dakle bolja priča.


Nema potrebe da objašnjavam nedorečenost kad autor sam veli da je namerno uradio tako. Svaka čast, ali ja mislim da bi bolje učinio da je sa još kojom rečenicom precizirao šta se zapravo dogodilo, a ne da mi nagađamo da li je pobedila magila, ljubav ili ko zna šta.

[Kimura]

Delo koje  se slučajno proslavilo, a ne zato što ima vrednost, ne može da potraje ni dve generacije, a kamoli u večnosti. Ako Polok nije pravi umetnik nego folirant, zaboraviće ga čim izađe iz mode.

[D.]

Ništa od toga nije odgovor na moje pitanje. Samo si ponovila svoje tvrdnje, a nisi dala argument.

Delo se nije samo slučajno proslavilo, nego je slučajno nastalo pa se zato i slučajno proslavilo, razlika je suštinska. Mada, čak i da se samo slučajno proslavilo, opet nemaš argument za tvrdnju da bi takvo delo potrajalo u slavi dve generacije. Nema nikakvog smisla to što govoriš.

[D.]

I, da, s obzirom od koga je, Vasilisa i jeste potpuno irelevantna. Dala sam svoj fer komentar na nju i to je, ujedno, i dokaz da komentarišem priče, a ne autore.

[Kimura]

Teško je pojasniti prostu činjenicu koju čovek od prve odbaci.


Boban je u temi dao večnost. Ne slavu, ne trenutnu popularnost, pare ili  ono ''puštaju me preko reda da kupim cigara'' kako peva Rambo Amadesus. Vreme je veliki kušač za  dela svih ljudi, a za umetnike pogotovo.
Verujem da ćeš se složiti da je svoju veličinu dokazalo ono umetničko delo koje je nadživelo okolnosti u kojima je nastalo i svog stvaraoca. Ako neko slučajno napravi nešto što se svidi nekim ljudima, da li je to delo za večnost?
Polok je đavolu dao talenat za ljubav, pa ispada da je samo nakapao neke boje, bez svesne namere. Tako meni izgleda.

[Onaj stari Sendmen]

I, da, s obzirom od koga je, Vasilisa i jeste potpuno irelevantna. Dala sam svoj fer komentar na nju i to je, ujedno, i dokaz da komentarišem priče, a ne autore.

Možda komentarišeš priče, a ne autore, ali svojim komentarom da je priča irelevantna zbog autora upravo dokazuješ da je priča irelevantna, a jedino autor bitan. Prema tome komentar ti je besmislen.   

[Kimura]

Mora se na spavanje, a red je i da se ućutim malo, da još kogod gukne o pričama.


Molim da mi ne zamerite ako se oštrije izrazim o vašim pričama, računam da smo svoji, a neki od vas su još i pravi, potvrđeni pisci, pa ih sigurno neće pokolebati moje primedbe. Smatram poštenim da se svaka priča pretrese, da se vidi šta je dobro, slabo, neuverljivo, sporno, nedovoljno jasno ili nelogično. Korisno je za sve nas. Ne idem za sviđanjem jer tad ono Lavkraftovo čedo nikako ne bi dobilo moj glas.


KTULUJSKO OKO i SLUČAJNI SLUČAJ su, čini mi se, jedine priče u kojima su pomenuti konkretni umetnici. Uporedite ih.

[saturnica]

U Brižu

Ova bi priča bila sasvim solidna da nema ozbiljan logički nedostatak. Naime, netko tko poželi nakon smrti prebivati u slavi umjetnika, dakako morao bi bit lik opsjednut samim sobom i svojom veličinom, imati ego velik kao kuća. Tako da kretanje glavnog junaka kroz priču naprosto po meni nije realno, nije uvjerljivo, jer glavni se junak skanjiva dok ga traže autogram, selfije odrađuje s dozom nelagode, izbjegava svjetinu koliko je god moguće. Jedan takav lik bi radio sve suprotno od toga, znači, godilo bi njegovoj taštini biti u okruženju obožavatelja, bio bi sretan zbog činjenice da ga ljudi na ulici prepoznaju.
Inače, u priči vlada fina kišna atmosfera, ali to ovaj put meni nije bilo dovoljno.

[Kimura]

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: VEČNI ŽIVOT (Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) dobija ponudu da iznedri dela večne vrednosti ili da odabere bilo šta drugo uz život bez ikakvog talenta.
Priča se može baviti samom ponudom, ili odlukom ili bilo kojim periodom u budućnosti kada su posledice izbora postale vidljive.)

Imamo, znači:
- umetnika (mora umetnik, ne može drugi delatnik, arhitekte su mi se potkrale kao primenjeni,a i to je jedva dopustiva sloboda)
- delo (ne može bez dela, tako da priče bez dela padaju u vodu) i to ne bilo kakvo nego delo večne vrednosti
- izbor: večni život zahvaljujući vrednom delu nasuprot bilo kojoj blagodeti običnog smrtnika

Ovako sam shvatila zadatak, pa sam i priče vrednovala u skladu sa njim. Ima, razume se, priča koje su mi se svidele, a koje ne ispunjavaju zadatak. Njima nisam dala bodove. Ima i onih koje mi se nisu svidele, to je subjektivnost koju ću posebno naglasiti.

[saturnica]

no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

[Kimura]

Vratila bih se na SLUČAJNI SLUČAJ i KTULUJSKO OKO.
To su jedine priče kojima su junaci da kažemo - istorijske ličnosti. Mislim da to nije srećan izbor, mada sam i sama jednom pisala o Spinozi (i dobila po nosu zbog istoga, što ne rerći - isto je bila đavolijada  ).


O poznatim umetnicima svi već imamo nekakvo mišljenje, da ne kažem predrasudu. Forum je pun Lavkraftovih obožavalaca, a ima i onih koji ga preziru, što mora da se odrazi na stav prema priči.
Ipak, ako već biramo nekoga iz istorije umetnosti, neka to makar bude onaj kome se divimo, a ne neko koga i ne priznajemo kao umetnika.
Umetnika kog volimo bolje poznajemo, pa je lakše naći inspirativne detalje u njegovoj biografiji i upotrebiti ih na interesantan način, što je autor OKA i učinio.

[Kimura]

no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Jbg, ja bih rekla da se to šta god odnosi na bilo koju umetnost, ne na bilo koje zanimanje. No, bar ti je priča kako treba, nema nelogičnosti i nedorečenog.

[Kimura]

Glasala sam za ARHITEKTE.
Najpre zato što sam videla trud da se utekne od đavolskih sporazuma i holivudskih đavolaka koji su slađi od anđelčića, a potom i zbog pismenosti i činjenice da je zadatak u principu ispoštovan.
Uz malo dobre volje arhitekticu i njenog muža keramičara možemo uzeti kao umetnike, imamo moćno biće, ovog puta vanzemaljskog porekla, koje nudi izbor i njenu odluku da joj delo poživi u večnosti, pa makar ona sama bila zaboravljena.
Dvoumila sam se da li da ove primenjene priznam kao umetnike, a onda sam se setila turskog graditelja Sinana, koji je u sednjovekovnom mraku svoje građevine rasporedio tako da, gledano iz kakve letelice, dobijamo krasopisom ispisano prvo slovo Alahovog imena. Kod nas je isti poznat po mostu u Višegradu.
Vanzemaljska sila je meni najspornija u priči - ne volim kad mi se eto tako postavi kao datost, to vuče na religijske pretpostavke. Mada bi se sve moglo uzeti i kao početak ludila ili loš trip, ali ne verujem da je autor to želeo.
Presudila je interesantna postavka kod izbora: delo ili ja.
Bravo za autora, odlučio je baš onako umetnički!

[saturnica]

Samoća stvaranja

Nadam se da će mi ovu priču neko objasniti, jer je meni malo što u njoj jasno. Osim što se osjeća, dok je čitaš, piščev potencijal. Lijepo pisanje. Osim toga osjeća se magalomanski zalet u rečenicama, gomilanje opisa, od kojih su neke sasvim nepotrebne jer kao da se krenulo u pisanje od minimum 10.000 karaktera ili čak i više, a onda se sve srezalo na 6000 zbog zadatka. Možda mi je zbog toga priča ostala nedorečena i nejasna.

edit: sva sam se zbrčkala s upisivanjem komentara

[mac]

Ponekad mi se čini da bi se uveo neki red kada bi svaka priča dobila svoju temu, i da prva poruka na temi bude sama priča. Ali to bi bilo previše posla za Bobana. A možda bi se ljudi još više pogubili nego što to čine sada.

[saturnica]

Ponekad mi se čini da bi se uveo neki red kada bi svaka priča dobila svoju temu, i da prva poruka na temi bude sama priča. Ali to bi bilo previše posla za Bobana. A možda bi se ljudi još više pogubili nego što to čine sada.

da me niste pustili da sama vrludam, da ima još poneki komentar, možda se ja ne bih gubila, ovako, nigdje nikoga...pale sam na svijetu.

[mac]

Nego, Saturnice, ti si omašila topik.   Drugi je za komentarisanje.

znam, i sad malo bauljam amo - tamo...

Kimura pokušala, ali nisi se dala...

[Boban]

Ponekad mi se čini da bi se uveo neki red kada bi svaka priča dobila svoju temu, i da prva poruka na temi bude sama priča. Ali to bi bilo previše posla za Bobana. A možda bi se ljudi još više pogubili nego što to čine sada.

programeri vole red, jer ako nisu sve posložili kako treba, stvar ne radi.
Umetnici vole haos, jer se samo iz vrtloga stvaraju najbolja dela...

[Boban]

no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Nisi dobro pročitala. Doslovno piše "Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) " dakle, pobrojane stvari su u zagradi i odnose se na bilo koju vrstu umetničkog stvaralaštva. Da se mislilo drugačije, pisalo bi drugačije, npr. umetnik, zidar, varioc, babica...

[pokojni Steva]

Obećao sam sebi da neću komentarisiti, barem u smislu da se neću upuštati u preganjanja koja vidim, već su počela. Ne razumem, bila je dovoljno dugačka pauza da su se sve pređašnje strasti morale do sad već izduvati, barem obesmisliti. Ali ajde, ne posećujem Sagitu prečesto, verovatno nisam upućen da zla krv odavde nije ni makla.
Uopšteno, razočaralo me je što nisam prepoznao ni jednog autora, no to je do moje urođene gluposti. Nikad nisam umeo da prepoznajem autore, tek retko, po nekim rečima ili natuknicama.
Lično, krug mi se ne sviđa nešto naročito. Neko reče da je to zbog novog početka, i to mogu da prihvatim. Dalje, ja nisam čovek od SF/Fa, samo od fantaziranja, izrasla mi neka kvrga što se upali kad se krene sa preteranim zastranjivanjem u žanr, na tome se izvinjavam. Možda ovde ima i sjajnih SF/F priča koje moj paorski mozak jednostavno nije mogao da provari, ta mogućnost je verovatno i najbliža istini. Ali, koliko vidim, ima dosta starih kuka ovda. Ovo je, ako se ne varam, ŠEZDESETA radionica. Neke stvari u vezi sa postavljanjem likova, vođenjem kroz priču i razrešenjem iste su do sad morale da budu naizust apsolvirane.
Neka mi se prigovori ako sam u krivu, trpanje opštepoznatih mesta u svoje radove je potpuno nepoželjno. Tipa Briž, pogotovo U Brižu, Po... To su pacerske greške, štake, a štake su za bogalje ili one koji se leče od nečega što boli.
Još uvek me preplaši kad neko uzme pa raščlanjuje temu na sastavne delove. U smislu, ko se najviše (po proceni slobodnoj) držao teme, to bi mu trebao biti plus. Dozvolite meni, pa onda i sebi, tu slobodu da nikad ne možemo do kraja ući u priču. Nekog priča ponese, nekog baš nikako. I potom se lako nalazi za i protiv, u zavisnosti od sviđanja. Omaška autora, nije se do poslednjeg slova držao teme, u redi, to uvek postoji, ali – zar nije tema tu samo da bi pokrenula razmišljanje, pogurala u priču. Ko temu zamišlja kao jednu pravu, bez odstupanja, od tačke A do tačke B, bojim se da nema mašte. Jer, mašta vuče, mašta zajebava, vrluda pa u konačnom iznedri priču. Dobru ili lošu, ne pravdam svako odstupanje od teme. Dobroj priči se prašta, zato što je dobra. Lošoj se nalaze opravdanja, broji koliko je puta zapljunula zadatu temu.
Zastrašujuća je količina demona i ostalih đavolana. I ja sam u toj grupi. Potpuno me je zatekla ta činjenica, da sam krenuo najlakšim mogućim putem. Sneveselio sam i oborio nos kad je neko to primetio. Tačnije, popizdeo sam na sebe. Vazda drvim da kad rečenica ispliva skroz tečno, i kad se nastavi u sledeću pa sve nastavi i da teče – nešto ne valja. Nešto nikako neće valjati. Jer, kako god da je osećaj dobar, kad sve krene da teče onda su dva moguća problema u igri. Rutina, kao prvi problem. Nazovimo ga ,,Strateški" problem. To bi značilo da se ,,pisac" već dovoljno dobro oseća u svojoj koži i da sa maksimalno pola mozga ulazi u dvoboj s pričom. Drugi, ,,Taktički" problem, on je u vezi sa čistom lenjošću, nedoučenošću, manjkom osećaja i samokritike pa kad rečenica na prvu loptu zaliči da ,,može da prođe" takva i ostane. Bez izvrtanja, uvrtanja, i svih ostalih ceđenja i vaganja reči u rečenici. Isto je i u priči, to ja tako cenim.
Neko je primetio da se pri pisanju mora uživati. Ne da se mora uživati, nego se mora sebi dati i malo oduška, poskakivati, psovati, veseliti, pretiti prstom, bogme i po neku suzu pustiti. Jebeš ti pisanje ako je skamija tvrda pa žulja. Pundravci u guzici, to je jedan slobodarski narod, živahan i veseo, kad mu se dozvoli. Inače, hoće da se izrode pa onda piju čaj u 5, sa sve odignutim malim prstićima. Bez tog nekog sumanutog veselja, i bez obzira na to da ćemo jednom svi mi pomreti, a neki već i jesu, zašto bismo se okušavali u ovoj plemenitoj veštini – pisanju. Mi smo ovde da narod razgalimo, da mu damo još po neki razlog da proživi još to malo što mu je s neba dato. Ne da bismo se pravili pametni, mrsomudili rečenicama. If ju keč maj drift?

Ne znam koliko jako da naglasim i ponovim – Boban ako napravi još nešto u životu, pa će i ovoliko ostati sasvim dovoljno. Samo zbog ove radionice. Radionica. Močvara je smradna i duboka i svukuda ukrug, siguran sam da ima klinaca da im tandrču klikeri u glavi, ne znaju gde bi posisali osnovna prvila igre. Znanje. Zanat. Mi ,,matori" smo i ovakvi i onakvi, uglavnom besni i sujetni ali doćiće neko iza nas, retki će preživeti ali će se sigirno neko odavde upustiti pa će ispasti od njega i pisac. Iz jednostavnog razloga – ovo je jedina osnovna škola u ovoj državi i na ovom jeziku.

[saturnica]

no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Nisi dobro pročitala. Doslovno piše "Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) " dakle, pobrojane stvari su u zagradi i odnose se na bilo koju vrstu umetničkog stvaralaštva. Da se mislilo drugačije, pisalo bi drugačije, npr. umetnik, zidar, varioc, babica...

pročitala sam temu onako kako sam je htjela pročitati, a i htjelo mi se da štagod protumačim onako kako meni paše, a ne drugima. jer mi se tema nije svidjela, jer ne vjerujem u vječni život, jer to ne postoji, kao što ni djela ne postoje u vječnosti. sve je prolazno, ništa ne ostaje, neće ni piramide ni kineski zid. samo će čovjek biti tu. on na kraju ispliva i tu je da gmiže ovom zemljom poput žohara, u tom smislu, vođena nekom svojom intuicijom a ne masom i potrebom da se svima svidim, da ne krenem od đavola, demona, kupnje i prodaje duša, ja sam krenula  s kraja, od posljedica zbog jednom davno loše ostvarenog posla. jer je moj gos'n doktor misli da može nešto čemu dorastao nije. pojam umjetnosti i umjetnika daleko je širi pojam, makar za mene, od onoga kako ga većina shvaća. to samo pisci, glumci, slikari... svojataju taj poziv kao bogom dan dar. tako da, znam da je uzalud sve što govorim, znam da ćete svi reći da sam namjerno eskivirala temu. ponavljam, nisam. to je moje viđenje. ne mora vam se svidjeti. nije smak svijeta ako priča nije uspjela. ja u ovom trenutku samo gorljivo branim svoj stav da umjetnik može biti i ulični svirač, ali i čovjek koji izumi lijek za dobrobit čovječanstva.

[pokojni Steva]

Ili bismo ipak mogli da ućutimo i sačekamo da Džek pusti glasa. Čovek je glasao za tri pobedničke.

[Kimura]

Kad ja rekoh da je tema XIX vek svi ste ćutali, a sad eto vam Mefistofelesi, ugovori sa đavolom, saćurice, bajke i Vasilise!


Daj tu novu temu, Bobane! Ili, bolje, ne daj nikom ništa, nek sami smišljaju šta će pisati kad su uvek nezadovoljni! 

[Džek]

Ili bismo ipak mogli da ućutimo i sačekamo da Džek pusti glasa. Čovek je glasao za tri pobedničke.

Teško da će Džek pustiti glasa upravo zbog onog što si u svom referatu naveo, ma šta naveo, snajperski precizno pogodio.
Moje glasanje je jednostavno. Glasam za ono što mi se svidi, što mi leži i izazove mi neki pomak.
Da obrazlažem, rizikujem progon i gnev, rizikujem da mi neko drnda ukus ili me ubedi kako ne znam da čitam a i nemam šta da obrazlažem sem da ponudim asortiman kozmetike; na to će autori sami da nadođu kad im pokušaj odstoji u frizu.
 
Konačno, ko sam ja da ikome određujem kako će i šta će da piše. Stvar je prosta - valja mi ili ne valja. 

[D.]

Hehe, Steva će o zloj krvi... pa napljuje jer se uspaničio za koga je glasao.
Opusti se, Stevo. Neće niko da te naguzi iako nikoga nisi prepoznao. Ne razumem ni čemu upinjanje da se bilo ko prepozna. Komentariše se priča, ne autor.

Edit: ma ni ja neću da komentarišem. Što bih se zezala sa tim posle ovakvih uletanja i panike ko je za koga glasao? Ako napišem priču za krug, napisala. Ako nisam, nema me.

[Aco Popara Zver]

Predložio bih da te stvarno nema. Omogući ljudima jedan eksperiment, npr radionicu bez osobe x pa da vidimo oće li biti zle krvi. Lijepo i pošteno, daš im još i prednost.

[Boban]

Edit: ma ni ja neću da komentarišem. Što bih se zezala sa tim posle ovakvih uletanja i panike ko je za koga glasao? Ako napišem priču za krug, napisala. Ako nisam, nema me.

realno, ti si prva  krenula sa prozivkama i učitavanjem drugima kako su glasali.
Pa šta fali i ako neko nekog mrzi i neće da glasa za njega?
Tebe je strašno lako ne voleti, čak lakše nego mene, nije mi samo jasno što te to potresa.
I glasanje i komentarisanje svako treba da sprovodi po svom osećaju.

[D.]

Predložio bih da te stvarno nema.

Done.

Pa fali, Bobane. Ružno je. Mislim, ako sam ja pohvalila Sendmenovu priču i, čini mi se sad, Stevinu, sve u naivnom fazonu da smo ovde zbog priča, i da smo svi sposobni da napravimo razliku, a nemam osećaj da se to vraća, meni, lično, to ne koristi.

Probala sam. Možda probam opet kada se steknu drugačiji i bolji uslovi. Po stoti put: ja znam da tvoja i moja dinamika pokreće radionicu, izgleda da to ostalima nije jasno. I žao mi je, ali ja stvarno, ali stvarno nemam strpljenja da čitam trovanja poput Stevinih. Jednostavno sam u životnoj fazi kada nemam vremena za gluposti ljudske sujete. Želim da budem okružena dobrim namerama, a ne ucenama, mržnjom, sujetom, trovanjima.

Nismo mi bitni sada, bitni su mladi pisci. Njih nema, a neće ih ni biti kada je temelj loš. A mi opet ne izgradismo dobre temelje i opet koristimo radionicu za lična razračunavanja. Ja sam to samo javno primetila, ostali mogu da se foliraju, ali znamo se.

[mac]

Dobro je. Ionako je postalo jasno da glasaš za, odnosno protiv, autora, a ne za priče. 

Ovo je okidač. Kad sam ovo video znao sam da će rasprava nastraniti. lol...


Nije čak ni bitno da li je istina ili nije. Bitno je šta se dešava posle okidača.

[Onaj stari Sendmen]

Mislim, ako sam ja pohvalila Sendmenovu priču

Hvala.

Ali, stvarno, neka hvala.

Pogotovo ako ćeš stotinu puta spomenuti da si je pohvalila.


Bolje prepoznavaj pa glasaj i komentariši protiv autora, pošto ionako to radiš na sva usta čim saznaš čija je priča. Nekako je poštenije i manje licemerno. I više bih te cenio.

[D.]

Vidim, svi bi da učestvuju u radionici, ali da nema mene. Ok, ispunjeno.

[D.]

Eh, da, Sendmene, psihopato koji snima moje promene avatara, ne seri više. 

[saturnica]

Predlazem, da usprkost problemima nastavimo dalje. S tim da bi bilo lijepo da definiramo neke stvari. Onaj tko nece ili ne zeli komentirati tude price, ukida mu se povlastica da boduje price. Pa da vidimo. U tom slucaju svi bi radionicari znali po pristiglim pricama o kojim se radionicarima radi, te bi po svojoj volji odlucili da li zele njihove price komentirati ili ne.

[saturnica]

Vidim, svi bi da učestvuju u radionici, ali da nema mene. Ok, ispunjeno.

Nije tocno. Jest da si brza na okidacu, ali si dobar i kvalitetan komentator.

[Onaj stari Sendmen]

Eh, da, Sendmene, psihopato koji snima moje promene avatara, ne seri više. 

Snimio jer sam znao da ćeš promeniti. To to je bila jedno deseta provokacija bez ikakvog povoda u ovom krugu, duševno zdrava osobo.

I ne učitavaj. Nebitna si mi, učestvuj ili ne učestvuj, meni sasvim svejedno. Prestani da kao dete umišljaš da se ceo svet vrti oko tebe.