Radionica broj 61 - januar 2018 - PRIČE I GLASANJE

[dark horse]

treca prica koja bi dobila moj glas, poslije zaveta i ocevog dara je vid.

dok zavet savrseno obradjuje kanonsku postavku, na sto sam slab, ocev dar bavi se mekim sf-om, pri cemu se saturnica jos jednom dokazala kao autor koji se profilirao odabirom postavke koja obuhvaca najdublje emocije, pri cemu medju protagoniste vrlo vjesto ubacuje najranjiviji sloj drustva, t.j. djecu.

vid igra na slicnu emociju, tek za nijansu slabije, uglavnom po odabiru karaktera. dok saturnica odabire lik djeteta kao nositelja, triger emocije, pri cemu se lako identificiramo, d u svojim pricama kroz izbor protagoniste interseksualca bira manje intenzivnu postavku.
u ovom konkretnom slucaju imamo ineterseksualnog protagonistu, dvospolca, koji pri pojavnom odabire muski karakter, te po odmaku price prikazuje misaoni proces koji razvija interseksualna osoba spram prirodno po spolu jasno definirane osobe.

znaci imamo transvestita koji u ovom slucaju odabire musku pojavnost, sto kroz profesiju policajca dodatno naglasava, te istovremeno dobijamo uvid u svu patnju koju prolazi zbog prirodnog manjka. zavist "jer vid opet dobio ribu", zavist jer vid bolji, zavist i patnja koje se projiciraju iz dvospolnog.

prica bi po rangu emotivnosti bila u ravni sa saturnicinom, tek se danasnje drustvo jos uvijek teze identificira sa problematikom transvestita, bilo da dvospolac pri travestiji odabire ulogu prenaglasenog muskarca, primjerice kroz odabir profesije, bilo prenaglasene zene, primjerice kroz feminizam, no problematikom oko lika djeteta. i tu je d, narativno slicnih sposobnosti, izabrala tezi put no saturnica. nase nesavrseno drustvo prosto se teze identificira sa problematikom transvesetita.

zosko, ova tvoja kritika mi je podjednako bizarna kao, recimo, beba Ane Brnabić, tj. spoj prikaza najranjivijeg i prikaza LGBT.

[D.]

tvoja postavka ima samo jedno slabo mesto: nisi autoritet da bi tvoje reči doživljavali kao konačne sudove pred kojima treba da se klanjamo.
Na tvoje komentare oko bilo čega najviše utiče trenutno raspoloženje prema nekoj osobi. Ili trajno, svejedno. Meni lično si uputila ciklično mnogo lepih i mnogo ružnih stvari i nemoj sada da pokušavaš to da objasniš uzvišenom objektivnošću.

Ja bih volela da je ovo tačno, jer onda ne bih morala da se krljam po forumu, što umara i vas i mene.

Da nisam smatrana autoritetom, svakoga bi bolela repna kost za moje analize, a ja bih blaženo projurila radionicom i završila isključivo na komentarisanju priča. Ili ti misliš da je meni prijatno kada vidim da sam nekoga povredila? Saturnica je, svakako, povređena, zato joj i nisam odgovorila na uvrede. Krivo mi je što je povređena, ali ja sam preispitala svoje motive i ne, zaista sam analizirala priču bez ijedne primisli na njegog autora.

Mislim da ti, u stvari, upisuješ sebe u mene, Bobane. Ima dana kada sam subjektivna, osvetnički nastrojena i otrovna. Ovo nije bio taj dan.

I ne znam gde vidite sve te emocije, uključujući i moju priču? Bavila sam se posledicama razvoja tehnologije na psihu čoveka, ali sam emotivne posledice tek dotakla i to na nivou parodije.

[Krsta Klatić Klaja]

Neoliberalno kursadžijstvo

Kad su došli po neoliberale nisam se bunio, jer nisam znao da smo svi pomalo neoliberali.

Macove neoliberalne vickalice! Jesmo li onda svi pomalo i nacisti?

[D.]

Koliko puta treba da ti se kaže da je ovo tema za postove u vezi sa radionicom?

[Krsta Klatić Klaja]

Moj post je u vezi s radionicom koliko i tvoj.

Liječi narcisoidnost, šizoidnost i manije veličine negdje drugdje.

[D.]

Zaobiđi radionicu, trtljaj tamo niže. Ovde samo in an unlikely event ako pomisliš da imaš nešto pametno da kažeš i to u vezi sa pričama.

[Krsta Klatić Klaja]

Koliko se sjećam, objasnio sam ti par stvari, npr da emociju ne bi u priči prepoznala da ti šamarčinu opali, a moglo bi se dodati da ne razumiješ ni druge regionalne identitete, jer seljanka može u frankfurt al selo u vugla ostaje... Ili da napomenem da si se maestralno izblamirala za rečcu pa.

Sve u svemu, albanski izdavač čeka.

[D.]

Ne znam, evo, Boban će ti reći koliko je pametno to što si napisao, ako se uopšte drži svojih reči i obećanja. Naime, tebi je, Batice, ogranicen broj irelevantnih postova ovde.

[Krsta Klatić Klaja]

Ne znam, evo slušam lažnu feministkinju koja čeka mušku potvrdu, ili moli za nju kojekude privatno, kao i uvijek.

Boban nek radi šta hoće, al tolku blamažu za rečcu pa ne može da popravi. Niti može da opovrgne sve ostalo.

Gušiš ljude svojom bolešću, curo.

[Boban]

Bato, poslat si na jednodnevni odmor.
Nebitno ko je u pravu, ko je prvi počeo, ko eskalirao.
Sledeći put ideš na dva dana i tako redom. Sećaš se ovoga?
Neću da te vidim na Radionici bez zaista dobrog razloga.

[D.]

7. SUŠA NAŠA NASUŠNA

Ovo je jedna zaokružena priča. Ima uvod u svet, sve sa prilično slikovitim opisom tog sveta, zaplet (odbijanje junaka da učini kako se od njega traži iz neke nejasne ideje koja se, lagano kroz priču, razotkriva) i rasplet, te jasan i nedvosmislen kraj. Mnogim pričama, pogotovo kod početnika (ne kažem da je autorka početnica) nedostaje ovaj kvalitet (zaokruženost celine), te mi se čini da početnici prvo sebi treba da postave ovaj uslov kada uče da pišu - napisati celovitu priču koja sadrži sve elemente kratke priče, sa jasnom tačkom na kraju. To je okej u ovoj priči, dobra osnova za dalje.

Najviše me je dojmio početak. Iako prepun prideva, ostavlja efektan utisak i jednim potezom pera slika em korporativni i zagađeni svet, em tip religije, koja se, oko korporacije i eksploatatorskog sistema, očito, razvila. Dobro korišćenje reči "hram", ona daje ton celoj priči i usmerava čitaoca na dalja događanja (takozvani hint):

Crvenkastosivo obzorje presecali su dimnjaci pogona. Iza njih, hram
Korporacije od metala i stakla odolevao je nasrtajima razgoropađenog Sunca.

Sad, uobičajeno je da rečenica počne subjektom, a ne objektom, zar ne? Dimnjaci pogona presecali su crvenkasto-sivo obzorje (kombinacije boja pišu se sa crticom).

Mudro je osmišljena ta slika hrama od dimnjaka korporacije. Efektno i uverljivo. Tu, negde, lepo se čita i očito zagađenje i sumorna atmosfera, kroz nezdravu boja neba i jakog sunca. Baš efektan uvod, uvlači u priču, postavlja očekivanja i mami na čitanje. Tako treba.

Mudar je i način na koji je autorka odabrala da oslika nedostatak vode. Primetiti da nam to nije rekla, nije prepričala, već nam je ispripovedala kroz opis hrane.

No, tu se negde, otprilike, pripovedanje završava i počinje prepričavanje i to kroz, začudno, dijalog, između junaka i njegovog poslodavca. Naime, dijalog nije mnogo spontan i vidi se napor da autorka objasni što više od priče i zapleta kroz dijalog. To, inače, rade i junaci u, pogotovo, američkim sitkomima: pričaju sa publikom i objašnjavaju publici (pa još i ponavljaju i potcrtavaju poente i gegove naknadnim pojašnjenjem za one sa jeftinijim ulaznicama), a ne sa sagovornikom u seriji. To je mehanizam koji nesvesno primamo iz takvih serija i filmova, a ne valja. Daću primer:

,,Ma šta mi napriča! Tvoje zanimanje?" odbrusio je Gazda. ,,Kao
da nisi svestan u kakvoj se situaciji nalazi čovečanstvo."
,,Svestan sam."
,,Vala, ne bih rekao" Gazda je sklopio šake ispred lica. ,,Dobro
razmisli, čoveče. Nudim ti priliku da preživiš. U ovo vreme kada se i
braća kolju za bilo kakav posao, ti odbijaš da promeniš struku. Ima
dve godine kako su reke presušile, a mora se pretvorila u jezerca."

Boldovane rečenice su enciklopedijski primer pojašnjenja događanja publici. Ljudi u realnom životu teško da razgovaraju ovako, a ako i razgovaraju, ne koriste se rečenicama koje zvuče kao vesti kopirane iz tv dnevnika. Ovde bi trebalo odabrati neki drugi metod predstavljanja masakrirane prirode čitaocu. Nikako ovako direktno kroz dijalog junaka jer zvuči izveštačeno i forsirano.

Nije ni čudno što taj dijalog, onda, kulminira ovako:

,,Da, da", uzvratio je odmahnuvši rukom. ,,U ovim atmosferskim
uslovima putovanja u svemir nisu moguća. Radi se na rekonstrukciji biosfere, voda je u visokom deficitu, moj kadar je višak i..."
,,Tako je", nervozno ga prekinu pretpostavljeni.

Dakle, autorka se toliko upinjala da se objasni čitaocima, pa je zato poslodavcu pričala ono što ovaj već zna, do te mere da ju je i on nervozno prekinuo?  Upecala si se u sopstvenu zamku i to priznala kroz reakciju poslodavca. Lol.

Muči se taj dijalog sa, tu i tamo, okej momentima, poput onog sukoba različitih viđenja sveta. Naime, sučeljavanje različitih viđenja istog stanja stvari u protagonista je dobar metod da čitalac razvije stav o tome šta se dešava u priči, a da mu to nije direktno rečeno/prepričano.

Pronađoh i jednu nelogičnost koja narušava uverljivost osmišljenog postapokaliptičnog sveta:

Ispred zgrade Korporacije uobičajena vreva optakala je grad.
Najglasnije se čuo govor uličnog proroka, koji je sa klupe štedro delio
misli okupljenim sledbenicima. Klicali su mu povremeno prekidajući govor parolama zabranjenim širom Zemljine kugle.

Ptanje za autorku: da li misliš da bi ovaj prorok dugo držao svoj govor, a ljudi uzvikivali parole tako slobodno i neskriveno, i to ispred zgrade korporacije, da je to zabranjeno na celoj planeti? Razumem pokušaj da oslika stanje stvari i činjenica da je religija u klasičnom smislu, izgleda, zabranjena, da je zabranjena vera, da su ljudi potlačeni i mučeni zabranama, ali kada je već tako, onda sigurno nemaš ljudi koji, nekažnjeno i nesputano, slobodno propovedaju i po ulici viču zabranjene parole i misli.

U kratkoj priči svaka reč mora da ima funkciju i da bude deo pažljivo osmišljene celine. Meni je, na primer, zasmetao sledeći deo, koji visi kao slepo crevce pasusa:

Uzvratio je osmeh, ali prorok više
nije gledao u njega.

Zašto je bitno to što prorok više nije gledao u njega? Da li se to kasnije vraća u priči kao bitan deo slagalice? Ja nisam uočila tako nešto i smatram da je ova rečenica jednostavno šum koji ometa dinamiku i tok priče. Moj mozak očekuje da svaki događaj ima neke veze sa pričom i odmah se pita zašto se nešto desilo. Ovde nisam dobila odgovor do kraja priče, što znači da je u pitanju smetnja za logiku fabule.

Sad, priča ima sve više problema kako se približava kraju. Mislim, koji bi poslodavac menjao biznis strategiju i proizvodnju zbog iznenadne kiše? Koji bi odmah zvao na izgradnju brodova nakon što je palo malo kišice (zapamtiti: samo protagonista ZNA o kakvoj se kiši radi, poslodavac to ne zna i nema motivaciju da zove protagonistu da se vrati na posao). Ovde priča pada na svojoj unutrašnjoj logici - više ništa nema logike. I okej, ako vera ne mora da ima logiku, MORA da je ima ponašanje poslodavca, a svet MORA da nastavi da funkcioniše po pravilima uspostavljenim na početku priče, bar dok isti taj svet ne dobije dovoljno uverljivih razloga da menja pravila. A ovaj svet, sa nekoliko kapi kiše, to nije dobio.

Već jednom rekoh negde - uvek je tricky obrađivati svepoznate (religijske) motive. Za to treba biti odličan pisac, sa sjajnom imaginacijom i veštinama, inače priča ispada naivna i površna.

Elem, prilično pismena priča, dobar osećaj za celinu i fabulu, loš odabir teme, pohvalan pokušaj da se odgovori na temu, SF momenat rovit, odličan naslov, nepotrebno i nevešto objašnjavanje čitaocu kakav je svet u kom se priča događa i hrabra odluka da se učestvuje u radionici i u relativno jakoj konkurenciji. Bravo!

[scallop]

Podržaću priču SUŠA NAŠA NASUŠNA. Prethodni komentar je mizogin.

[D.]

8. MOSKITOS


Priča je pitka i nežna, ispis je mek i tih, nenametljiv. Priča kao da teče istim (melodijskim) tokom sve vreme, nije da smeta, jer je melodija prilagođena ispisu, a možda bi trebalo da ima izlete u više tonove (tj. neku dramu, kao što je ima prethodna priča)?

Jasno je da zaplet leži u pronalaženju komaraca kao jedinih čuvara sećanja na ljude i veoma mi se dopada to rešenje i ceo cinizam takvog rešenja, ali ne vidim šta je tačno priča uradila sa tim? Šta je junak uradio sa tim saznanjem? Uhvatio par komaraca i odveo na ispitivanja? Ako je to ispitivanje i dovelo do nekih rezultata i iznenađujućeg raspleta, ja to ne vidim. Okej, junaku smeta zujanje, čuje ga na psihosomatskoj osnovi, ali šta sa tim? Šta je poruka? Da su komarci dosadni? Da će zemlja nestati? Ako će nestati zbog komaraca, ja to nisam shvatila, samo naslutila. Hoću reći, zaplet priče i, pogotovo, njen rasplet, su mi nejasni.

Uglavnom, priča bi trebalo da ima neki smisao postojanja. Setimo se da će čitalac uvek da se pita: šta se ovo mene tiče? Zašto bih ja pročitao ovu priču? Šta mi ova priča znači?

Sve u svemu, mislim da se 11 trenutno fokusira na vežbanje ispisa i to joj lepo ide, a da je, zbog toga, malo zanemarila elemente kratke priče (uvod, zaplet, rasplet, pančlajn). Ostavila bih je njenim vežbanjima i ne bih kritikovala ili hvalila mnogo dok ne pronađe balans i put i ne stabilizuje stil.

Svakako je pohvalno to što se uopšte usudila da eksperimentiše, proba, piše SF (uvek sam slaba na autore/ke koji zapravo uvedu SF momenat u priču i zato ova priča ima moje simpatije).

[D.]

Eh, da, ja u Suši našoj nasušnoj htedoh da pohvalim i osećaj za dramu. Lol. Najs.

[Boban]

Podržaću priču SUŠA NAŠA NASUŠNA. Prethodni komentar je mizogin.

Već je dovoljno jadno to što autor ove priče nije imao hrabrosti da nastupi pod svojim pravim imenom, plus to što mu praktično niko nije dao bod... zaista bih voleo da vidim argumentovanu pohvalu.

[D.]

Pa ja sam je argumentovano pohvalila. I argumentovano iskritikovala, doduše.  Ako autor nije hteo da napiše ime, ispoštujmo to, B.

[Kimura]

Mislim da nije u redu da se o pričama raspravlja na nivou ''podržavam'' i ''voleo bih da vidim argumentovanu pohvalu'', a da se posle nekoj D. zamera nesportsko ponašanje.


Ja sam glasala za SUŠU, jedina. Dala sam glas, a da nisam poznala autora - ispade zato što je to novi učesnik.


Skrivanje pod tuđim imenom je kukavičluk.


Priča je korektna, bolja od većine u ovom krugu. Nije dirljiva kao OČEV DAR niti poteže neke tajanstvene niti na nesvesnom nivou poput CRVENOG, ali ju je sročio čovek koji ume da napiše priču, to uopšte nije sporno.

[D.]

Bogami, ne bih ja baš to nazvala umećem da se napiše priča. Autor(ka?) savakako ima šlifa za kapiranje elemenata kratke priče, to je, u priči, ispoštovano, ali zato sve ostalo škripi.

[Kimura]

Pa to ''kapiranje elemenata kratke priče'' jedino može da bude predmet razmatranja na Radionici, ostalo autor mora sam...

[D.]

Procenjujem da je 10. priča neka nameravana, ali nezabavna sprdnja sa temom, pa prelazim na 11.

11. JEDAN I JEDINSTVENI

Lol, ovo je jedna zabavna priča. Ima i feminističkih elemenata. Lajk. Ima i SF. Zaokružena je, nepretenciozna, završava se neočekivanim zezom. Mislim, ovo je lako štivo, namenjeno zabavi, ne bih ja ozbiljno ni prolazila kroz priču komentarisanjem, jer ni priča ne shvata sebe ozbiljno, što prija očima, na kraju krajeva i na kraju kruga. Hvala Nevidljivom.

Toliko od mene za ovaj krug, vidimo se u sledećem. 

[D.]

Sad guglam, ako je Đerđ Marečko proveren autor i nije neko od starih i blokiranih članova foruma, komentarisaću i njegovu priču?

Svakako nemam baš mnogo toga dobrog da kažem o njoj. Ne razumem svrhu njenog postojanja, ne razumem njenu logiku (i sa stanovišta postupka protagoniste i njegove motivacije i sa stanovišta sveta iz priče - da li taj svet uopšte postoji? Kako postoji ako je raznesen? Šta od njega uopšte postoji?). Da ne pominjemo laganje čitaoca kao način se da se na silu dođe do pančlajna. Nekako mi infantilno deluje ova priča, iako se čini pismena (koliko se sećam).

[Bauk]

Ćao svima! 

Pre svega, najiskrenije se zahvaljujem Kseniji Atanasijević na iscrpnom i iskrenom osvrtu na moju priču. Mogla bih sada da se pravdam kako sam imala malo vremena za pisanje, pa ću to i učiniti! 

Početak pravdanja -

Naime, u tamo neki petak sam od jednog člana ovog foruma čula da se održava nekakva radionica, sutradan pogledala forum i našla temu, a u nedelju napisala priču, misleći da sam zakasnila. Na sreću organizator pomera rok i ja stižem da u ponedeljak, nekoliko minuta pre ponoći, pošaljem pričicu uz tekst:
"Poštovanje, šaljem svoju priču "Suša naša nasušna" od 5.999 slovnih znakova
u dva-tri minuta do ponoći, pre nego što mi se magična kočija pretvori u bundevicu!
Srdačno, Olja"

-   Kraj pravdanja

E, sad, ruku na srce, i da sam imala mnogo više vremena, verovatno bih napravila većinu istih grešaka koje su primećene i izdvojene i ja vam se, Ksenija, još jednom zahvaljujem na trudu. Sa ponekom primedbom sam delimično saglasna, ali sam uglavnom sasvim saglasna sa velikim delom onoga što ste napisali.
Postoje samo dve stavke oko kojih se NIKAKO ne slažem, a to su:

1.   Neutralna postavka Subjekat – Predikat – Objekat jeste uobičajena, ali daleko od toga da je nepravilno napisati rečenicu koristeći neku drugu kombinaciju. Korišćenje postavke Objekat – Predikat – Subjekat, može, recimo, služiti da bi se taj subjekat istakao, u slučaju da postoji nastavak rečenice. U ovom slučaju, doduše, nastavka nema, ali je nepobitno to da je postavljanjem subjekta na kraj rečenice on doveden u direktnu vezu sa početkom rečenice koja sledi, pa samim tim možemo reći da postoji stilska opravdanost upotrebe takvog rasporeda službe reči. Crvenkastosivo obzorje presecali su dimnjaci pogona. Iza njih, hram Korporacije od metala i stakla odolevao je nasrtajima razgoropađenog Sunca.

2.   Ovde će se verujem naći raznovrsna tumačenja i razmišljanja, jer je stvar, u najmanju ruku škakljiva, ali je valjda red da iz ovih radionica naučimo nešto novo, pa makar to bilo i od novog člana. 
Elem, ako je verovati Pravopisu srpskoga jezika (Jerković, Pižurica, Pešikan) ili Rečniku jezičkih nedoumica (Ivan Klajn), kombinacija boja piše se sa crticom isključivo onda kada postoji jasna vizuelna, odnosno granična distinkcija između boja. Partizan ima crno-bele dresove, a Zvezda crveno-bele. Na dresovima su jasno definisane crna i bela, odnosno crvena i bela boja. Sa druge strane nećemo reći da je fotografija crno-bela jer bi na taj način anulirali postojanje sivih prelaznih tonova između crne i bele, pa je stoga jedino ispravno reći CRNOBELA fotografija. Isto važi i za stari televizor koji smo našli na tavanu. Kada budemo pisali o njemu, nikako nećemo reći da je to crno-beli, već CRNOBELI televizor.
U konkretnom slučaju koji ste izdvojili, obzorje nikako neće biti crvenkasto-sivo, već CRVENKASTOSIVO, jer na taj način čitaocu stavljamo do znanja da pred sobom ima fine prelazne nijanse između crvene i sive boje, a nikako nebo koje je kao sportski dres išpartano crvenim i sivim trakama.
Dakle, da rezimiramo lekciju:
Pridevi koji označavaju svetlije ili tamnije nijanse, tamnoplavo, svetlocrveno, zagasitozeleno, uvek se pišu spojeno.
Sa crticom se pišu vizuelno jasno odvojene boje. Primer su fudbalski dresovi Partizana i Zvezde, crno-beli i crveno-beli.
Bez crtice tj. spojeno pišu se složeni pridevi koji označavaju prelazne nijanse, dakle bez jasno odvojenih granica – zlatnosivi pesak, plavozelena pučina, crvenkastosivo obzorje.

Za finale ovog posta još jednom bih pohvalila Kseniju Atanasijević na opsežnim komentarima za sve priče u ovom krugu. Takođe, sve čestitke dami Saturnici čija je priča, po mom mišljenju, zaista bila najkvalitetnija! I naravno ogromno hvala i gospodi Kimura na glasu i Scallop-u na podršci! LOVE za sve navedene! 

Jedini, moram reći ružan i gotovo bezobrazan, momenat, koji nisam mogla da ne primetim je komentar gosn. Bobana: ,,Već je dovoljno jadno to što autor ove priče nije imao hrabrosti da nastupi pod svojim pravim imenom, plus to što mu praktično niko nije dao bod... zaista bih voleo da vidim argumentovanu pohvalu."
Čemu ovakva hostilnost i izliv frustracije, a ujedno otrovan i paranoičan komentar, zaista mi nije jasno... Čak i da mi ime zaista nije Olivera Simić, iako mail sa koga sam vam se obratila kaže da jeste, i da sam vam, zapravo, najgori neprijatelj ili neprijateljica, stvarno nije lepo da se tako obraćate novom članu. Čini mi se, Bobane, da su vam potrebne lekcije iz lepog ponašanja.

Lep pozdrav! 

[D.]

Molim. I drugi put.

Dobro nam došla.

P.S.
Boban se nešto isparanoisao, lepo si primetila. Istovremeno, želi da privuče talentovane ljude na sajt. Loool

[saturnica]

Baučice, jutro. Obožavam poduke iz gramatike. 

Toga nikad dovoljno.

Sretno sa sagitom i sagitašima.

[D.]

Voliš poduke, osim kada ih dajem ja.

[saturnica]

Draga D, svaki odnos s ljudima donosi sa sobom neku vrst poduke. Sviđalo se to nama ili ne. Na ovom mjestu naročito. 🙂

[Boban]

ova poduka je 8x osmišljenija nego priča koju brani...

[D.]

I samo delimično tačna, tj. nategnuta. Ali ja volim fajterke.

[D.]

ova poduka je 8x osmišljenija nego priča koju brani...

I jesi nevaspitan.

[Boban]

D. u čemu se tačno ogleda moja nevaspitanost? Nije valjda u tome što nisam lakoveran? Ili što mislim sopstvenom glavom? Ili što govorim ono u šta verujem?

[D.]

U optuživanju bez (prezentovanja) dokaza?

[Boban]

sad odjednom moja reč nije dovoljna?

[Kimura]

А што се ви упорно враћате на исто? Време ће показати све што не знамо.
Надам се да смо у Ољи добили новог писца и редовног учесника на Радионици, а не још једну свађалицу и сплеткароша каквих овде има превише. Послата прича представља писца, пост озго ово друго. Видећемо шта ће надвладати.

[dark horse]

прича представља писца, пост ово друго. Видећемо шта ће надвладати.

Kimura definisala ZS.

[Boban]

А што се ви упорно враћате на исто? Време ће показати све што не знамо.

Autoru priče je trebalo više od mesec dana da smisli odgovor. Mi smo već zaboravili da je ta priča postojala. I onda iscrpljivanje na branjenju nečega što je opštepoznato i što zaista samo totalni nepismenjakovići ne razumeju, a nemoć da se relativizuje ijedna konkretna primedba. Klasična zamena teza gde neko ko zapravo nema šta da kaže, zasipa količinom izgovorenog i napisanog da bi stvorio drugačiju sliku od one koja je jasno vidljiva i nedvosmislena.

[D.]

Možda je samo jako mlada.

sad odjednom moja reč nije dovoljna?

Dopusti i drugima da misle svojom glavom i da ne budu lakoverni.

[D.]

а не још једну свађалицу и сплеткароша каквих овде има превише.

Prihvatiću kritiku, samo ako priznaš da si i ti jedna (svađalica i spletkaroš). Lol

[Kimura]

Nisam tebe kritikovala (osim ako nisi posala Oljin post  ), ali ću te pohvaliti za samokritičnost.
Lično ne volim da se svađam, prednost dajem zezanju i prijateljskom ćaskanju, a spletke ne pravim nigde, pa ni ovde.

[D.]

Eh, da sam ja poslala Oljin post, Boban bi već davno prosuo gomilu uvreda na moj račun i banovao bi me po 50.000. put, jer on vređa i banuje samo mene.

[saturnica]

Eh, da sam ja poslala Oljin post, Boban bi već davno prosuo gomilu uvreda na moj račun i banovao bi me po 50.000. put, jer on vređa i banuje samo mene.

Eto, još si i ponosna na taj brutalan tretman. 🙂

[D.]

Samo rekoh činjenicu, osećanja ponosa ni u tragovima.

[Bauk]

Autoru priče je trebalo više od mesec dana da smisli odgovor. Mi smo već zaboravili da je ta priča postojala. I onda iscrpljivanje na branjenju nečega što je opštepoznato i što zaista samo totalni nepismenjakovići ne razumeju, a nemoć da se relativizuje ijedna konkretna primedba. Klasična zamena teza gde neko ko zapravo nema šta da kaže, zasipa količinom izgovorenog i napisanog da bi stvorio drugačiju sliku od one koja je jasno vidljiva i nedvosmislena.

Moram, Bobane, da ignorišem tovare otrova i jeda što se prelivaju sa ivica vašeg ega i zagađuju književnu okolinu, a kojima ispisujete ovakve bljuvotine i besmislice. Zato ću se pozabaviti isključivo čistom neistinom koju namećete.
Zamena teza upravo je ono što vi radite.
Na moj sasvim pristojan post, gde se zahvaljujem na komentarima i čestitam pobednici, a u isto vreme prihvatam kritike/primedbe i slažem se sa njima u velikoj meri, vi uporno ponavljate da ja svoju priču branim na sve moguće načine i stvarate potencijalnim čitaocima LAŽNU sliku. Ništa ja nisam branila niti se pravdala, već sam se, kao što sam već navela, u SAMO DVA slučaja usprotivila gramatičkim komentarima. Dakle, ukratko:
1. Postavka rečenice subjekat - predikat - objekat NIJE obavezna i ako je služba reči u rečenici drugačije postavljena to NIJE greška.
2. NE PIŠE SE crvenkasto-sivo nebo, kako je tvrdila Ksenija Atanasijević već se piše onako kako sam objasnila. Naravno, može i sa crticom, ali samo teoretski, ako je dotično nebo proizvedeno u zaista posebnim, čak laboratorijskim, atmosferskim uslovima. 

I TO JE SVE... Nikakva odbrana priče nije u pitanju ili ne znam ni ja šta... Ovo je jednostavno pojašnjenje nekih gramatičkih nedoumica.

Dimnjaci pogona presecali su crvenkasto-sivo obzorje (kombinacije boja pišu se sa crticom).

Vi tvrdite da je moj komentar na ovo zasipanje nečim opštepoznatim što zaista samo totalni nepismenjakovići ne razumeju ? Pa, dragi gospodine, zašto onda niste vi, kao oličenje pismenosti i uzor vašim članovima, istupili prvi i rekli da Ksenijina tvrdnja nije tačna? Ili ste, zapravo, etiketu totalnog nepismenjakovića dodelili Kseniji? Ili možda sebi? Sigurna sam da niste... Ali ste zato kada sam ja to pojasnila, brže-bolje moju gramatičku poduku etiketirali kao BRANJENJE PRIČE!  ZAMENA TEZA? Naravno, ali sa vaše strane...

Negativna stavka mog prethodnog posta, samo je jedna i ovde ću je ponoviti - Čini mi se, Bobane, da su vam potrebne lekcije iz lepog ponašanja. Ako sam zbog toga etiketirana kao svađalica i spletkaroš, kako mi se učinilo, neka sam. I dalje stojim iza toga... 

Lep pozdrav!

[Boban]

vidi, mogu ja da budem i gori, a naravno da ćeš da ignorišeš moje viđenje tvojih pokušaja pisanja jer su razotkrivajuće negativna a da podržavaš debiloide kojima zastaje dah...

[Bauk]

Plotun novih bljuvotina, Bobane? Ccc... Mojih pokušaja pisanja? Ne znam na šta mislite jer niste dali nijedan komentar na moju priču.

A možete biti gori u čemu? Svojim gramatičkim propustima? 

Vidim da se hostilnost nastavlja, a počeli ste i da mi se obraćate na Ti, tako da stvarno ne znam šta bih vam više rekla... 

[Boban]

Ova tri reda si pisao tačno 22 minuta... ja kao vrhovni alhemičar ovog foruma mogu to da vidim, kao i IP sa koga postiraš koji je identičan kao neka druga prepiska na drugom mestu.
Dakle, nemoj mene da zamajavaš svojim identitetom i ostalim stvarima. Zapravo, jasno je zašto ja nemam više prijatelja i podržavalaca, ali iskrenost u mom univerzumu nema cenu.

[D.]

IP se menja i može da se poklopi sa nekim ranijim koji si video negde, zavisno od provajdera i drugih okolnosti.
Šokirana sam tvojim pogubljenim ponašanjem. Izgubio si svaki kompas, prestani da maltretiraš devojku.

Na kraju, zašto je bitno tvoje mišljenje o tome ko se krije iza persone Bauk, čak i da jeste taj na kog misliš? Pristojno komunicira, za razliku od tebe.

[Boban]

Nemaš pojma...